Srbija

Kancelarija za javnu upravu nabavila novi softver za 1,8 miliona evra

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu kupuje novi sistem za razmenu podataka za 213,8 miliona dinara (1,8 miliona evra), piše u odluci o dodeli ugovora.Kancelarija će softversko rešenje nabaviti od firmi Comtrade System Intergration, Informatika a.d. i Okracron iz Beograda. Uprava za igre na sreću kupuje softver za naprednu analitiku podataka Ponuda ove grupe kompanija bila je i jedina u procesu javne nabavke.Predmet tendera bila je nabavka softverskog rešenja i licenci za uspostavljanje platforme za razmenu podataka na nivou državnih organa. Sistem bi trebalo da ima mogućnost podizanja platforme za interoperabilnost (zajednički rad različizih sistema) na nivou jedne organizacije.Novi sistem treblalo da omogući državnim organizacijama da razmenjuju podatke interno i eksterno što u budućnosti otvara veliki potencijal za stvaranje digitalnih usluga koje su otvorene, efikasne i usmerene ka građanima i privredi, piše u specifikaciji tendera.Kako odabrati pravi softver? Sistem mora da implementira skup standardnih funkcija za podršku i olakšavanja razmena podataka. Softversko rešenje treba da pomogne razmenu podataka koji se tiču upravljanja adresama, rutiranja poruka, upravljanja pravima pristupa i autentikacije na nivou organizacije i servera. Takođe, i podaka koji se odnose na šifrovanje na transpornom nivou, vremensko označavanja i digitlani potpis poruka.Dobavljači su obavezi i da pruže tehničku podršku za rad sistema u garantnom roku od godinu dana, koja treba da bude neograničena i besplatna.EPS: Kupili smo softver koji nam je potreban, ali ga nismo koristili dve godine

Onlajn sajam: Upoznajte francuske univerzitete

Francuski institut i kancelarija Campus France u Srbiji organizuju drugi Onlajn studentski sajam: Upoznajte francuske univerzitete, u okviru kampanje za promociju studija u Francuskoj i stipendija Vlade Repubilke Francuske. Sajam će se održati u sredu 1. decembra i trajaće od 10 do 19h.Onlajn sajam se odžava u jeku kampanje za dodelu stipendija Vlade Republike Francuske za Master 2 i doktorate u ko-mentorstvu za akademsku 2022/2023. godinu, a možete mu pristipiti putem platforme http://sr.studyinfrancevirtualfairbalkans.com/ uz obaveznu registraciju.Studenti i srednjoškolci kao i njihovi roditelji moći će da prisustvuju webinarima i neposredno stupe u kontakt sa predstavnicima francuskih visokškolskih ustanova među kojima su umetničke škole za fotografiju, državne biznis škole, institut za hotelijerstvo restoraterstvo i gastronomiju, inženjerske škole za građevinu i javne radove kao i brojne druge škole i rukovodioce Fondacije Tempus Erasmus +, frankofonih studijskih programa u Srbiji i na Balkanu.Ovaj sajam je plod saradnje sa Campus France, francuskom agencijom koja se bavi promocijom francuskog visokog školstva, mobilnošću i prijemom inostranih studenata i održava se u okviru tradicionalne regionalne manifestacije Tournée des Balkans koja je počela u Sofiji.Svake godine oko 650 srpskih studenata odabere Francusku za početak ili nastavak svog školovanja. Vlada Republike Francuske svake godine stipendira oko 40 najboljih srpskih studenata na svojim brojnim kvalitetnim i prestižnim visokoobrazovnim ustanovama.

Igor Denić (DCP Hemigal): Nelojalnu konkurenciju imamo i u regionu

Veliki problem predstavlja nam nelojalna konkurencija, ne samo u Srbiji već i na tržištima u susednim državama na kojima poslujemo, kaže Igor Denić, direktor leskovačke kompanije DCP Hemigal koja se bavi razvojem, proizvodnjom i distribucijom kozmetičkih proizvoda. “Lojalna konkurencija je u redu i podstiče kompanije da unapređuju svoje poslovanje. Ali, nelojane konkurencije ima svuda u regionu i unosi poremećaj na tržištu po pitanju odnosa cena i kvaliteta”, kaže Denić za Novu ekonomiju. U ovoj leskovačkoj kompaniji trenutno se proizvodi 200 kozmetičkih proizvoda (Fitogal, Fitodepil, Pavlogal…), od toga osam odsto pod privatnim robnim markama trgovinskih lanaca sa kojima su poslovni partneri.“Godišnje tržištu isporučimo oko šest miliona proizvoda, pri čemu izvoz čini 30 odsto. Izvozimo na tržišta BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije. Trenutno pregovaramo sa jednom ruskom kompanijom, koja je ozbiljan igrač na tržištu”, kaže on. Prema njegovoj oceni, ova poslovna godina je u skladu sa očekivanjima koja su imali.„Imamo rast od osam odsto u odnosu na prošlu godinu, ako izuzmemo prodaju gelova za dezinfekciiju i alkohola u 2020. godini. Ove dve grupe proizvoda prethodne godine su se “nenormalno” prodavale prošle godine, što je veliki iskorak u finansijskom smislu za našu kompaniju. Koliko su uspeli sa svojim proizvodnim kapacitetima da odgovore na ogromnu potražnju gelova i alkohola za dezinfekciju? “Bilo je prilično zahtevno organizovati njihovu proizvodnju i prodaju”, kaže Denić.

Gradu Beogradu prebačeno 470 miliona iz budžetske rezerve

Gradu Beogradu biće prebačeno 470 miliona dinara iz budžetske rezerve "za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti", objavljeno je u Službenom glasniku. Sredstva koja su prvobitno bila namenjena za "novčane kazne i penale po rešenju sudova" u ukupnom iznosu od 470 miliona dinara preneće se u budžetsku rezervu i rasporediti Ministarstvu finansija na ime transfera gradu Beogradu."Sredstva rezerve raspoređuju se Ministarstvu finansija, na ime transfera gradu Beogradu za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti", piše u rešenju. MUP-u još 200 miliona iz budžetske rezerve za plaćanje kazni i penalaZa fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerve Skupština grada Beograda usvojila je krajem oktobra treći rebalans budžeta za 2021. godinu, kojim su predviđena sredstva od 150 milijardi dinara.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ocenio je tada da je budžet "najviši u novijoj istoriji grada, što je dokaz da se u Beogradu dobro posluje".

Srpsko „zeleno zlato“ u borbi protiv klimatskih promena

U Glazgovu je sredinom novembra završena Konferencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija, ove godine pod nazivom COP26. Događaj je u skoro podjednakoj meri bio posvećen energetici i ekologiji i bio je povod za razgovor sa učesnicima tog skupa, Boni Norman, predsednicom E3 International i Lenom Bratić, regionalnom menadžerkom ove kompanije, posvećene održivim energetskim projektima, uz pružanje finansijskih i savetodavnih uslugaUprkos svom značaju, COP26 je u domaćim medijima bio relativno slabo propraćen. Koje su glavne poruke skupa?Boni Norman: Glavna poruka konferencije, zbog koje je održan veliki broj protesta tokom njenog trajanja, jeste da je bilo previše obećanja, a da konkretni potezi, za sada, izostaju. Izazov za učesnike bio je da reči pretvore u planove, pa u delo. Do sada je COP bio usmeren na smanjenje emisija gasova staklene bašte, a sada je veći naglasak na biodiverzitetu, odnosno na tome kako i priroda može da bude deo rešenja problema.Lista država koja se obavezala na smanjenje emisija CO2 se proširila na skoro 190 zemalja. I dalje govorimo o Pariskom klimatskom sporazumu, koji je postignut pre više godina, ali je naišao na prepreke od samog starta. Da li se zapravo vraćamo na početnu poziciju?Norman: Ako ne preduzmemo dodatne mere, izgubićemo trku s vremenom, pa globalno zagrevanje neće biti ni blizu projektovanih 1,5 stepeni Celzijusa. Sada vidimo i veći broj država koje preduzimaju nešto, ali neki veliki "igrači" su izostali iz Pariskog ugovora, Kina i Rusija. Lena Bratić: COP26 nije više samo događaj, već proces. Ove godine smo videli da su pravljenje koalicije, na primer ministara finansija i drugih državnika, a svi su se obavezali da će uskoro nastaviti ono što je ovde započeto. Građani možda ne veruju da promena može da se desi, ali ona mora da se desi.Govorilo se o dramatičnim klimatskim promenama, a konferencija se dešavala i u svetlu energetske krize. Da li će ova kriza negativno uticati i na budućnost zelene tranzicije?Norman: Svakako je energetska kriza kratkoročno važna. Centralno pitanje jeste osnova snabdevanja strujom, koja će postajati sve lakša kroz tehnološke inovacije. Ne postoji jedno rešenje za sve probleme. Mi smo, na primer, predstavljali mogućnosti generisanja struje iz biomase, ali to je samo deo slagalice. Ne treba da razmišljamo kako preko noći da promenimo nešto, već koliki je udeo održive struje u energetskom miksu. Fosilna goriva su, dugoročno gledano, destruktivan put.Foto: E3 InternatioonalBratić: Fokus se menja, na dnevnom nivou, zbog tržišta i rastućih cena. Niko ne može da predvidi šta će se desiti ni za dva meseca, ali verujemo da će sve države morati da krenu u pravcu održivosti. Ne znamo šta će to značiti za Srbiju, koja će rešenja ovde biti primenjena, ali se i mi krećemo u tom pravcu. Napredak nije linearan.Šta male zemlje i male kompanije mogu da urade ako žele da pomognu?Norman: Male države su najranjivije, najmanje doprinose klimatskim promenama, a od nje trpe najviše štete... Svi treba da pomognemo, ali najznačajnija promena treba da dođe iz najidustrijalizovanijih država. Tu su važne i multinacionalne kompanije koje su, po ekonomskoj aktivnosti, veće od mnogih zemalja. Stvarna promena će doći kroz zakonsku regulativu, razvoj mehanizama za finansiranje, korporativnu odgovornost.Šta E3 International preduzima u regionu? Već smo izveštavali o pilot-projektima, koji trenutno zavise od podrške velikih javnih preduzeća. Kakva je, na primer, saradnja Elektroprivrede Srbije (EPS) i E3?Bratić: Imamo odličnu saradnju sa EPS-om. Možda delite mišljenje da je čudno da velike javne kompanije, koje žive od uglja, počnu da "ozelenjuju" svoje poslovanje. Region je veoma zavisan od uglja, ali tranzicija je već počela i ove firme razumeju njen značaj.Za sada radimo na energetskim zasadima u Srbiji i BiH na tri lokacije, dobili smo punu podršku i EPS i EPBiH, čiji rudari sada održavaju plantaže za biomasu. EPBiH projekat vidi kao stratešku priliku za rešavanje socijalnih pitanja, održavanje zaposlenosti. To je i u Srbiji problem, tako da je ova tranzicija i pravedna.EPBiH traži partnere, a mi smo bili na pravom mestu, u pravom trenutku, sa dobrim namerama. Njihov menadžment se sada obavezao da poveća energetske zasade sa tri na 30 hektara. Brojke nisu toliko važne u ovom trenutku. Strateški, korak po korak, idemo ka zajedničkom uspehu.Lena: Dve su jasne poruke sa COP26: dekarbonizacija mora da se desi na globalnom nivou, i ona mora da bude pravedna. Ako se ovo ne desi u predstojećim decenijama, nećemo imati o čemu da raspravljamo, sem o pukom preživljavanju.Norman: Zadovoljni smo reakcijom energetskih kompanija u regionu, jer tako velike kompanije mogu da izazovu realne promene. Ali, ovo je i pitanje seoskog razvoja, jer bi mala domaćinstva dobila mogućnost da gaje energetske zasade na degradiranom zemljištu. Oni mogu da se sade i na napuštenim rudnicima, deponijama... Te biljke smanjuju opasnost od poplava, poboljšavaju kvalitet vazduha i tla, a koriste se i kao gorivo.Velike kompanije moraju dakle da predvode proces, a šta mala i srednja preduzeća, ili individualna seoska domaćinstva, mogu da očekuju od vaših projekata?Norman: Migracije u urbane sredine ugrožavaju sela, UNDP ukazuje na ogromnu količinu napuštenog zemljišta, a mi nudimo mogućnost da lokalni akteri, pored uvećanja prihoda, obezbede i sirovine za lokalnu proizvodnju struje. Lepo je kada veliki "igrač" pokrene tržište, ali te biljke traju 25 godina, imate sigurnu žetvu svake druge godine, tako da je proces i ekonomski održiv.Bratić: Radimo i sa opštinskim javnim preduzećima, koja na ovaj način mogu da dođu do održivog izvora goriva, bez oslanjanja na međunarodno tržište energenata.Norman: I istovremeno možemo da očuvamo već zrele šume, jer smo došli do granice njihove seče.Bratić: Najnovija statistika pokazuje da ako pored postojecih obnovljivih izvora energije, koji ukljucuju i drvnu biomasu iz suma, Srbija ne pocne koristiti i biomasu iz brzorastucih bionergetskih zasada, nece moci da ispuni zacrtani cilj od 27% obnovljivih izvora energije u finalnoj energetskoj potrosnji.Neki lokalni akteri su zainteresovani i za uzgajanje drugih biljaka, poput industrijske konoplje. Da li i ona može da se koristi u energetske svrhe?Norman: To je samo jedna od potencijalno korisnih sorti. Mi koristimo brzorastuću vrbu i arundo i znamo da postoji zainteresovanost za industrijsku konoplju. Ona je izvor vlakana, proteina, ima medicinsku namenu, a što se energetske vrednosti tiče - mislim da to nije isto. Ima mnogo rešenja koja još nismo ispitali.Bratić: Svi smo doživeli klimatske promene ovog leta, visoke temperature i manju žetvu nego inače. Zbog njih nije bilo dovoljno silaže, koja se u Srbiji koristi za pravljenje biogasa. Arundo može da nadomesti taj nedostatak. Kada smo nedavno svoje planove predstavljali predstavnicima Pegasus Capital-a, oni su nas pitali zašto u prezentaciji energetske zasade nazivamo "zelenom naftom Srbije". Smatrali su da treba da o njima govorimo kao o "zelenom zlatu".Norman: Da, srpsko zeleno zlato, ne nafta. Od nafte zapravo i želimo i da se odvojimo.

RFZO planira još neke zdravstvene usluge da prebaci privatnicima

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) planira da još neke usluge prebaci privatnim zdravstvenim ustanovama o trošku RFZO, kazala je Sanja Radojević Škodrić, v.d. Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje na Danima osiguranja u Aranđelovcu."Postoji plan da se još neke usluge prebace na privatni sektor, potreba svakako postoji naročito sada tokom pandemije. Procedura je takva da Fond prvo preporuči koje su to usluge, a Batut radi procenu i ocenjuje kapacitete. Tek nakon njihove procene te usluge mogu da se prebace na privatni sektor", navela je ona, a preneo portal Sveonovcu.rs. Ona je ocenila da je dosadašnja saradnja Fonda i privatnika "odlična". Škodrić je podsetila da je RFZO najpre omogućio da se u privatnim ustanovama o trošku Fonda radi dijaliza, zatim vantelesna oplodnja, zatim hiperbarična komora, pa katarakta.Problem sa kojim su se susreli su cene koje su više kod privatnih ustanova što je, kako je objasnila, razumljivo jer su njihovi troškovi nabavke veći. „Mi kad radimo nabavke one su centralizovane i velike pa su i nabavne cene niže što nije slučaj kod privatnika koji samostalno nabavljaju opremu i ne mogu da dobiju tu cenu. Radimo i na tome“, dodala je ona.Mane dosadašnjeg sistema ugovaranja, prema njenim rečima, jeste što se ugovori sklapaju na godinu dana što onemogućava privatne ustanove da naprave dugoročne planove jer ne znaju kakve će potrebe Fonda biti. Zbog toga je predložila stvaranje javno privatno partnerstva koje bi bilo na na pet ili deset godina.Koliko su stvarno plaćeni lekari

Šta Beograd može da prepiše od belgijskog Luvena

I Beograd i belgijski Luven mogu se pohvaliti velikim brojem studenata. Oba grada se suočavaju sa zagađenjem. Samo što u Luvenu na svakom koraku osetite posvećenost ideji da se ovaj grad veličine Subotice progura na svaki način u elitno svetsko društvo kad je reč o znanju, kreativnosti i čistom vazduhu.U Beogradu se bojite vozača, u Luvenu koji ima titulu evropske prestonice inovacija za 2020. godinu – šokira vas broj biciklista i kofera. Ovaj gradić od 100.000 stanovnika, na petnaestak minuta vozom od Brisela, gotovo da je proterao automobile iz užeg gradskog jezgra jer je cilj grada da postigne karbonsku neutralnost do 2050. godine. Bicikli su parkirani svuda, voze ih svi, i to žmurećki. Vikendom, najbližim ulicama oko železničke stanice koja je u centru grada, bez prestanka zuje točkići kofera onih koji odlaze ili stižu u grad. Neki kotljaju i kofer i bicikl. Koferi su ilustracija činjenice da u gradu živi 40.000 studenata, od kojih je skoro 20 odsto iz inostranstva. Koferi imaju važno mesto i u istoriji nauke i inovacija ovog grada. Domaćini grupe srpskih novinara ne propuštaju da spomenu da je upravo u jednoj od mnogih naučnih laboratorija u Luvenu napravljen super čvrst, ali savitljiv materijal od kojeg se prave čuveni Samsonite koferi.Sa smanjenjem broja auspuha, prodisali su stanovnici Luvena među kojima su pripadnici čak 170 nacija. Za razliku od srpske prestonice od 1,3 miliona stanovnika u kojoj se kvalitet vazduha meri na celih 15 mernih stanica, u Luvenu se zagađenje meri bukvalno na svakom ćošku jer je zvanična politika grada da se uz pomoć inovativnih rešenja koja se rađaju na čuvenom Katoličkom univerzitetu Luven, grad izbori sa klimatskim promenama. Od juna meseca, kad je grad opet „otključan“, odlukom gradskih vlasti svi ugostiteljski objekti i teretane morali su da nabave aparate za merenje kvaliteta vazduha, kaže za Novu ekonomiju radnica u jednom od malenih kafea. I zaista pored njenog gosta koji u izlogu jede kroasan i pije espreso od tri evra, stoji aparatić koji meri temperaturu, vlažnost vazduha i nivo C02. „Vidite, vazduh je čist“, kaže ona. Ideja o merenju zagađenja vazduha je potekla od građana, a onda je to postao projekat grada, kažu domaćini iz gradske organizacije LuvenGate koja okuplja ključne stejkholdere: vlasti, kompanije i institucije znanja. Grad i Katolički univerzitet koji uskoro obeležava 600 godina postojanja, takođe su pokrenuli zajednički projekat o globalnom zagrevanju Luvena, a merači temperature su postavljeni u nekoliko hiljada dvorišta. Gradske vlasti su postavile i merače buke na svaku kuću kako bi se našlo rešenje za probleme građana u centru u kojem su vodeće istorijsko - kulturne znamenitosti, univerziteti, ali i kafići i restorani. Budućnost su podaci, reći će vam ovde i gradske vlasti i bivši bankari koji se bave povezivanjem 5G i električnih vozila. Merenja se ne rade radi merenja, već se svi podaci prikupljaju i stavljaju u funkciju nove politike, aplikacije ili proizvoda koji treba da olakša život u Luvenu, Belgiji, ali i u svetu. Šta bi rekli građani Cetinjske ulice na ovo?Tajna uspehaInovacije i saradnja su dve reči koje opisuju region Luvena, ističe Kirsten van der Stapen, menadžerka projekta Luven MindGate. Ova organizacija koju je formirao Grad Luven, ima zadatak da za sto dovede sve partnere uključene u inovacije. Napravili smo ekosistem koji promovišemo i međunarodno, želimo da ceo svet zna za Luven kao najbolju destinaciju u oblasti inovacija, visokih tehnologija, zdravlja, klimatskih promena i kreativnih industrija, kaže ona. I zaista, ovaj grad na svakom koraku promoviše i reklamira naučna dostignuća svojih istraživača kao što su najveća svetska laboratorija za ispitivanje banana, ili rodonačelnik teorije velikog praska.Potenciraju činjenicu da je Luven najinovativniji univerzitet Evrope, i da je u ovom gradiću druga najveća univerzitetska bolnica u Evropi u kojoj se obrazuju lekari budućnosti. Po kliničkim testiranjima po glavi stanovnika, Luven je prvi u EU, a drugi u svetu jer se ovde u Evropi najbrže odobravaju klinička testiranja. A jedinstvenost ovdašnjeg univerziteta, koje nema nigde drugde u Evropi, je jaka veza između univerziteta i privatnog sektora, zbog čega su poznati po velikom broju spinofova, odnosno startapa u kojima univerzitet ima udeo. Ovaj model su, ističu u MindGate, prepisali sa američkog Stenforda. Na taj način privlači se ozbiljan novac, a naučna istraživanja iz Luvena dobijaju punu primenu u industriji. Grad se naročito ponosi najboljim evropskim biznis akceleratorom za nano i digitalne tehnologije – Imec.Ono što mi radimo jeste da obrazovanje fokusiramo na inovacije koje mogu da se patentiraju i primene, kaže Han Vloeberghs, ekonomski savetnik u gradskoj kancelariji grada Luvena. On najavljuje da će uz postojeće brojne naučne parkove, Luven graditi novi naučni park za tehnološke kompanije na 23 hektara pored železničke stanice, što je otprilike pandan Beogradu na vodi. „Ideja nam je da ljudi koji imaju porodicu rade blizu mesta gde žive, a ne da putuju“, kaže Vloeberghs. Udruživanje sa građanima„Luven ima jednu veliku kompaniju, pivaru koja proizvodi čuveno Stella Artois pivo, i veliki broj malih kompanija čime je smanjen rizik u slučaju krize. Znanje je važno za Luven,“ ističe gradonačelnik Mohamed Ridouani. Marokanac poreklom, prvi čovek Luvena se takođe školovao na gradskom univerzitetu. „Naša snaga je što privlačimo talentovane ljude koji se bave važnim problemima kao što su kovid ili klimatske promene,“, ocenjuje on. Ističe i da nije dovoljno da gradska vlast nešto odluči i da se to sprovede, već su potrebne horizontalne koalicije sa svim akterima u gradu, uključujući i građane. Želimo da Luven nema proizvodnju C02, a to je moguće samo ako se sistematski udružimo. Kaže da je imao veliku podršku građana i da je biciklizam za četiri godine eksplodirao i zabeležio rast od 40 odsto. Njegove reči potvrđuje i obližnja podzemna garaža i kojoj može da se parkira 12.000 bicikli.„U Luvenu nismo zabranili kola, deljenje vozila je vrlo popularno, naročito kao drugo vozilo u porodici. Postoje i javna vozila za deljenje. Međutim, komšije moraju da se dogovore da ga dele, i kao „nagradu“ uvek imaju rezervisano parking mesto“, priča gradonačelnik Mohamed Ridouani. Osim zagađenja i kovida, prvog čoveka brine i radna snaga. U Luvenu gotovo nema nezaposlenih. Na svakih 100 koji traže posao, nudi se 114 radnih mesta. Otuda i ne čudi poseban šalter za stručnjake koji dolaze iz celog sveta. Na jednom mestu, grad im rešava sve administrativne i životne probleme u novoj sredini.

Sportskim organizacijama 1,2 milijarde od države

Vlada Srbije opredelila je 1,2 milijarde dinara bespovratne pomoći sportskim organizacijama.Vlada je donela Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške sportskim organizacijama u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije izazvane koronavirusom.Osnovni ciljevi Programa su da se u uslovima otežanog poslovanja usled pandemije obezbedi podrška sportskim organizacijama koje ostvaruju opšti interes u oblasti sporta.1. Za finansiranje četiri kolektivna sporta opredeljena su sredstva u iznosu od 960 miliona dinara.2. Za finansiranje 11 individualnih sportova opredeljena su sredstva u iznosu od ukupno 220 miliona dinara.3. Za finansiranje paraolimpijskog sporta opredeljena su sredstva u iznosu od ukupno 20 miliona dinara. Sredstva se, kako piše, mogu koristiti za zarade, honorare i stipendije licenciranih sportista u nadležnom nacionalnom sportskom savezu, zarade i honorare sportskih stručnjaka koji imaju izdatu dozvolu za rad od strane nadležnog nacionalnog sportskog saveza, za iznajmljivanje i zakup objekata, za obavljanje trenažnog i takmičarskog procesa. Dodeljena sredstva se mogu da se koriste i za troškove učešća u međunarodnim takmičenjima, za troškove prevoza i transporta, kao i za troškove nabavke opreme i rekvizita.U Uredbi su propisani i uslovi za finansijsku podršku po ovom programu.Neophodno je da sportska organizacija bude registrovana u skladu sa Zakonom o sportu, da ima članstvo u nadležnom nacionalnom sportskom savezu, da učestvuje u jednom od dva najviša ranga nacionalnih sportskih takmičenja.Uslov je između ostalog i da nije u postupku likvidacije, stečaja ili pod privremenom zabranom obavljanja delatnosti.

UNICEF nastavlja sa onlajn školama roditeljstva

Četvrta po redu onlajn škola roditeljstva "Kroz igru do vaspitanja" održana je 25. novembra 2021. godine, u saradnji sa Ustanovom kulture Parobrod, saopštila je organizacija UNICEF-a u Srbiji. Glavne teme bile su kakvu ulogu imaju roditelji u igri sa decom, kao i koliko je to važno tokom procesa vaspitanja."Ako se pitamo da li se na dobar način igramo sa decom, to će nam ono samo pokazati", navela je Ana Kojić, pedagog u Predškolskoj ustanovi Boško Buha u Beogradu.Prema njenim rečima, ako je dete srećno, razdragano, ako dugo ostaje u igri, ako su naše interakcije bogate, roditelj je sigurno dobar partner u igri."Igra definitivno nije samo zabava već način na koji deca spoznaju svet oko sebe i način na koji se povezuju, uče i razmišljaju," dodaje Lana Vučičević Miladinović, porodični psihoterapeut, iz Beogradskog psihološkog centra.Roditelji kako dodaje treba da budu svesni da je igra moćno sredstvo vaspitanja, razvoja i povezanosti sa decom."Igra je jedna od najlepših načina da se roditelji povežu sa svojim detetom, da provedu zaista kvalitetno vreme s njim. Da vide na delu kako se njihovo dete na divan način razvija. I to je nešto što će razviti radosnu atmosferu u kući. Da prosto shvate da je igra vrhunski imperativ detinjstva", navela je glumica Borka Tomović.UNICEF pokreće nacionalnu kampanju solidarnosti „ZA 1000 PORODICA SA IVICE“Inovacioni fond UNICEF-a finansira startape sa po 100.000 dolara Čim se već trudimo da dođemo do informacije, samim tim smo već dobri našem detetu, smatra Željka Lasić, voditeljka emisije za decu "Dobro jutro lenjivci": "Lakše je kad vidimo da nismo jedini u nekom problemu, već da se da sličnim situacijama suočavaju svi roditelji i da zajedničkim snagama možemo da napravimo ujedinjeni front i pristupimo tome složno."Onlajn škole roditeljstva se odvijaju u okviru programa "Podsticajno roditeljstvo kroz igru" koji UNICEF sprovodi u Srbiji. Svi zainteresovani i dalje mogu da pogledaju snimak te onlajn škole putem UNICEF Srbija YouTube kanala.UNICEF-ov program "Podsticajno roditeljstvo kroz igru", u okviru kog se održavaju škole roditeljstva, sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije i uz podršku LEGO fondacije.

U nedelju trening-trka na Adi posvećena Dušku Radoviću

Udruženje Gradski trkački organizuje treću godinu zaredom trening-trku u znak sećanja na Duška Radovića, u nedelju, 28. novembra, u 10 časova. Trka sećanja na Duška Radovića se održavala svake...

Ivanka Milenković, vlasnica Ekofungi, u konkurenciji za evropsku nagradu Žena inovator

Ivanka Milenković, vlasnica Ekofungi, kompanije za uzgajanje organskih šampinjona iz Padinske skele, u konkurenciji je za nagradu Žena inovator u proizvodnji, na takmičenju Samit EIIT 2021 koje od 30. novembra do 2. decembra organizuje Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIIT). Suosnivač Instituta je Evropska unija.Ivanka Milenković je biolog i već 32 godine proučava i gaji pečurke. Bavi se cirkularnom ekonomijom. Godine 2012. je osmislila inovativnu tehnologiju za preradu otpada od celulze u supstrat za uzgajanje kvalitetnih šampinjona, navodi se u obrazloženju organizatora takmičenja.Ekofungi je inače retko firma u Evropi koja ima sertifikovanu organsku proizvodnju gljiva, a proizvode i sušene gljive koje se odnedavno može kupiti i preko Amazona.Ovo malo preduzeće već deset godina organizuje Eko fungi školu za uzgajanje pečuraka. Kroz Ivankine plastenike u „Padinjaku“ je prošlo na stotine ljudi iz 32 zemlje sveta. Među njima su korporativni bankari iz Tunisa, brojni IT-jevci, Parižani koji nameravaju da u kontejneru na krovu zgrade gaje šampinjone, ili mlada psihološkinja koja u pečurkama vidi priliku da razvije radnu terapiju za lečenje depresije.Ceo intervju sa Ivankom koji je dala za Novu ekonomiju možete pročitati OVDE.Osim Ivanke, u konkurenciji za nagradu Žena inovator je još pet finalistkinja: Raquel Verdejo iz Španije, istraživačica kompozitnih materijala, Todorka Lepkova, mašinski inženjer i vlasnica kompanije Innavtontech. Zatim, Rabia Ergin koja je molekularni biolog i jedan od osnivača Kozar Science. Mlada Angela Ivanova je na Forbsovoj listi 30 ispod 30, a konkurencija je i Beata Halassy, virusolog iz Hrvatske.

Erste Group: Inflacija raste, ali NBS neće reagovati

Zbog inflacije koja je znatno iznad ciljanog nivoa, očekuju se da će sve centralne banke Centralne i Istočne Evrope (CIE), osim srpske i hrvatske, nastaviti da pooštravaju monetarnu politiku, saopštila je Erste Group. Inflacija bi trebalo da sa blagim padom sredinom 2022. godine, zahvaljujući takozvanom "efektu baze".U mnogim zemljama CIE inflacija je, kako se dodaje, premašila gornju ciljanu granicu i očekuje se da će ostati na povišenom nivou u poslednjem kvartalu 2021. godine. Kako se dodaje, Narodna banka Srbije (NBS) će ostati uzdržana dok god repo stopa (primenjuje se kod utvrđivanja reotkupne cene hartija od vrednosti) bude ispod referentne kamatne stope (visina osnovnih kamatnih stopa utvrđuje se prema visini te kamatne stope). Očekuje se da će NBS zadržati referentnu stopu na nepromenjenom nivou od 1,0% tokom cele 2022. godine.NBS bi razmotrila mogućnost povećanja ukoliko inflacija ostane iznad ciljanog koridora u drugoj polovini naredne godine, dodaje se u saopštenju.Postoje, kako se naglašava, dva ključna razloga koji omogućavaju da NBS ostane uzdržana: bazna inflacija u Srbiji je i dalje niska (na oko 2,6% g/g u septembru), uprkos tome što je ukupna inflacija znatno iznad ciljanog koridora. Drugi razlog je što NBS čvršće kontroliše stabilnost deviznog kursa od većine drugih centralnih banaka CIE, čime u osnovi održava kretanje bazne inflacije.S obzirom na njen predstojeći ulazak u EMU, očekuje se da će Hrvatska narodna banka ostati uzdržana.NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godiniAdvokati obustavljaju rad zbog skupštinskog tumačenja troškova kredita ŠTA RADE OSTALE CENTRALNE BANKE?Od kada je počelo pooštravanje monetarne politike u junu 2021. godine, Češka narodna banka (ČNB) je podigla referentnu stopu za ukupno na 2,75%, Mađarska 2,1%, Poljska 1,25% i Rumunije 1,75%.Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će Češka narodna banka nastaviti pooštravanje, a vrhunac bi trebalo da se dostigne na iznosu referentne stope od 3,25 do 3,5% sredinom 2022. godine. U drugoj polovini godine će postepeno obarati stope, jer se očekuje usporavanje inflacije.U Mađarskoj se očekuje još jedno povećanje pa će iznositi 2,4% u decembru, 2,85% na kraju prvog kvartala 2022. i 3,30% sredinom 2022. godine.Izgledi u Poljskoj i dalje su neizvesni i u velikoj meri zavisde od kratkoročnih kretanja inflacije. Smatra se da će referentna stopa iznositi od 2,5% do 2,75% krajem prvog kvartala 2022, a vrhunac od 2,5% do 3,0% trebalo bi da bude sredinom naredne godine.Od prošlog aprila dvocifren rast zaduženosti građana i privredeJoš jedna banka manje, Rajfajzen preuzeo Kredi agrikol banku Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će Narodna banka Rumunije nastaviti da pooštrava monetarnu politiku, verovatno sporijim tempom, a krajnja tačka tog ciklusa trebalo bi da bude dostignuta na 3,00%.Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će inflacija ostati povišena u nekoliko velikih ekonomija CIE početkom 2022. godine, prosečna stopa inflacije u celom regionu mogla bi da poraste za 0,3%, sa 4,4% ove godine na 4,7% u 2022, pre osetnijeg pada 2023. godine.To je kako se dodaje glavni razlog zašto je nekoliko centralnih banaka u Centralnoj i Istočnoj Evropi počelo energično da pooštrava monetarnu politiku, objašnjava se u saopštenju.NBS je u septembru saopštila da će u narednih nekoliko meseci stopa inflacije biti nešto veća, kao i da su razlozi za to "globalnog karaktera". Ukazala je i da su porastu inflacije najviše doprinele cene energenata i cene neprerađene hrane.

Er Srbija i ITA Ervejz sklopili kod-šer sporazum

Er Srbija, srpski nacionalni avio-prevoznik i ITA Ervejz, nacionalna avio-kompanija Italije, uspostavili su saradnju zaključivanjem kod-šer ugovora. Njihovi putnici imaće na raspolaganju veći izbor destinacija i bolju povezanost preko matičnih aerodroma te dve kompanije.Er Srbija je među prvim avio kompanijama koje su postigle tu vrstu sporazma sa ITA ervejz, koja je počela da obavlja vazdušni saobraćaj u oktobru ove godine.Er Srbija je svoju JU oznaku za let (marketing kod) postavila na letove ITA ervejza iz Rima za dve međunarodne destinacije: Atinu i Tiranu, kao i na lokalne letove za devet odredišta u Italiji: Bari, Brindizi, Đenovu, Kataniju, Lamecija Terme, Palermo, Torino, Trst i Veneciju.Kako će Er Srbija platiti svoje dugoveEr Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA PartnersEr Srbija: Partnerstvo sa platformama Booking.com i Rentalcars.com Kod-šer ugovor omogućava kompaniji ITA ervejz da proširi mrežu dodavanjem svog AZ koda na direktne redovne letove koje srpski nacionalni avio-prevoznik obavlja iz Rima i sa najvećeg milanskog aerodroma Malpensa do Beograda.Pored toga, putnici ITA ervejza biće u prilici da preko Beograda lete do 11 odabranih međunarodnih destinacija Er Srbije: Atine, Banjaluke, Bukurešta, Ljubljane, Podgorice, Sarajeva, Sofije, Skoplja, Soluna, Tivta i Tirane.Kod-šer omogućava da se troškovi organizacija leta dele između dve avio-kompanije. Mesto u avionu može da se kupi preko kompanije koja organizuje let, ali i kod druge kompanije koja karte prodaje pod drugim imenom ili kodom leta.Avio-karte u okviru novog kod-šer ugovora dostupne su za prodaju preko zvaničnih veb-sajtova kompanija itaairways.com i airserbia.com, kao i putem ovlašćenih turističkih agenata.

Bogoljub Pantelić (Bosis): Turbulentna godina za karton

Stanje na tržištu proizvodnje i prodaje ambalaže je veoma komplikovano zbog toga što su se neke fabrike kartona remontovale i nisu imale dovoljno repromaterijala odnosno kartona za prodaju, kaže Bogoljub Pantelić, vlasnik kompanije Bosis, koja nedaleko od Valjeva proizvodi ambalažu za čuvene brendove velikih domaćih i inostranih kompanija. „Na tržištu je nestašica otpadnog papira, a cene kartona i ambalažnog papira menjale su se u toku godine i više od pet puta, tako da je trebalo veoma dobro planirati i organizovati proizvodnju i obezbediti karton i ambalažni papir za sve naše klijente“, kaže Pantelić za Novu ekonomiju.Repromaterijal nabaljaju iz mnogih fabrika sa kojima imaju, kako on kaže, višedecenijsko partnerstvo i vode računa o disprerziji rizika. Najpre, sarađuju sa dve fabrike u Srbiji, od jedne nabavljaju karton a od druge ambalažni papir, takođe i uvoze karton iz Italije, Austrije, Nemačke, Slovenije, Mađarske, BiH.„Ove pandemijske godine toku ove godine obim proizvodnje bio je veći oko 24 odsto (količina prerađenog materijala od koga se dobija ambalaža koju proizvodimo) nego prošle godine. Imali smo velike investicije koje su doprinele da ostvarimo taj rezultat, pored toga imali smo i manjih zastoja jer su te investicije zahtevale i određene promene u procesima proizvodnje. Naši zaposleni su pokazali svoju odgovornost prema lancu snabdevanja prehrambene industrije i postigli smo da, uprkos korona bolovanjima i izolaciji, proizvodnja ne stane ni jedan dan”, kaže Pantelić. Prema njegovoj oceni, sledeća godina će biti i te kako izazovna, biće prilično teško obezbediti materijale za kupce jer su svi proizvođači uveli kvote i veoma je velika potražnja materijala za proizvodnju kartonske i kaširane ambalaže.Kako smo počeli u garaži….Ova kompanija nije koristila državnu pomoć namenjenu privredi iz paketa za ublažavanje posledica pandemije. “Zahvaljujući našoj strategiji održivog poslovanja i disperziji rizika, ušli smo u ovaj period spremni i nismo koristili državnu pomoć za prevazilaženje posledica pandemije”, kaže vlasnik ove kompanije koja je proizvela lane 294.865.750 komada kutija i na osnovu toga je regionalni lider u ovoj delatnosti. Ova proizvodna kompanija zapošljava 147 radnika. “Imali smo ove godine velike investicije, napravili smo halu za materijale površine oko 3.400 kvadrata za tri meseca, uselili smo se u objekat i planiramo da do kraja januara završimo sve promene za layout (šematski prikaz proizvodnje) jer je jako teško useljavati se u novi objekat a proizvodnju držati na visokom nivou. Ova kompanija je prisutna u regionu i u delu Evrope a izvoz čini oko 33 odsto. “Nemamo nekih značajnih prepreka na tržištima u susednim zemljama i dalje se borimo da povećamo naš izvoz. Radimo u svim zemljama stare Jugoslavije, a izvozimo robu u Italiju, Švajcarsku, Rusiju, Maroko…”, kaže on. Od male radionice za sito štampu koju je u garaži porodične kuće osnovao Bogoljub Pantelić 1982. godine, Bosis je prerastao u regionalnog lidera na tržištu štampane i kaširane kartonske ambalaže i blister kartona.U kompaniji Bosis proizvodi se ambalaža za brendove najuspešnijih inostranih i domaćih kompanija: Nestle, Coca-Cola, Heineken, Mann + Hummel, Robert Bosch, Henkel, Nivea, Grand, Štark, Bambi, Polimark, Aleva, Carnex, Neoplanta, Knjaz Miloš...“Strateška opredeljenost, odgovorno poslovanje i održivi razvoj priznati su I mnogim nagradama uključujući i nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert, kojom je kompanija nagrađena dva puta”, ističe on.Prema njegovoj nampomeni izuzetno je važno neprestano usavršavanje i težnja da se ide korak napred prateći svetske trendove u menadžmentu i tehnologiji.“Osim toga, važna je usmerenost ka održivom i odgovornom poslovanju i razvoju, akcenat na dugoročnoj saradnji i dobrim partnerskim odnosima, briga o zaposlenima, životnoj sredini i lokalnoj zajednici, primena principa cirkularne ekonomije i cirkularnosti”, napominje vlasnik kompanije Bosis.

Beogradska berza seli poslovanje na platformu Atinske

Beogradska berza (BELEKS) potpisala je sporazum o preuzimanju njenih poslovnih aktivnosti od strane Atinske berze (ATHEKS), javio je portal SeeNews. Kako se navodi u zajedničkom saopštenju, na raspoređivanju tih aktivnosti oba tima već uveliko rade."Migracija na platformu Atinske berze odražava našu čvrstu posvećenost jačanju naše saradnje. Krajnji cilj je da unapredimo tržišnu efikasnost, transparentnost i sigurnost i primenu obezbedimo primenu evropske regulative svim učesnicima na tržištu", rekao je generalni direktor BELEKS-a Siniša Krneta.U saopštenju se dodaje se da će Atinska, Beogradska i Kiparska berza i investiciona zajednica koja je sa njima povezana poboljšati svoju operativnu efikasnost, tržišnu likvidnost, poslovne mogućnosti, kao i da će podržati razvoj lokalne ekonomije.Atinska berza postala suvlasnik Beogradske berzeUdeo u Beogradskoj berzi kao stančić na Vračaru "Želimo da ojačamo našu tržišnu mrežu, povećavamo broj investitora i ponudimo nove mogućnosti za ulaganje, kao i da proširimo asortiman proizvoda kojima se trguje", dodaje izvršni direktor ATHEKS-a Sokrates Lazaridis.Tokom avgusta Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije u avgustu je odobrila ATHEKS-u da preuzimanje 10,24% udela u akcijskom kapitalu BELEKS-a. Kako je ranije prenela Nova ekonomija, svoj udeo na Beogradskoj berzi Atinska berza platila je nešto više od 100.000 evra.

Očekuje se da će potrošnja cigareta u Srbiji početi da raste

Za razliku od stabilnog trenda opadanja potrošnje cigareta, koji je bio prisutan gotovo dve decenije, u prethodnih nekoliko godine potrošnja duvanskih proizvoda u Srbiji i regionu stagnira. Pro...

Takmičenje u rešavanju poslovne studije slučaja

High School Case CompetitionU periodu od 6. do 18. decembra održaće se High School Case Competiton 2021, takmičenje u rešavanju poslovne studije slučaja namenjeno srednjoškolcima. Iza ovog projekta, u saradnji sa Fakultetom organizacionih nauka, stoji najveće udruženje konsalting profesionalaca, industrijskih eksperata i studenata u jugoistočnoj Evropi, Case Study Club.High School Case Competition se po drugi put u svojoj istoriji širi po celoj Srbiji. Više od 300 srednjoškolaca iz cele Srbije, podeljeni u timove, imaće priliku da rešavaju realan poslovni problem, zadat od strane kompanije koja podržava projekat. Svečano otvaranje projekta i predstavljanje studije slučaja održaće se 6. decembra, nakon čega će uslediti radionice edukativnog karaktera, gde će učesnici steći znanja i veštine potrebne za rešavanje zadatog problema. Timovi koji prođu u polufinale svoje ideje i rešenja prezentovaće 15. decembra pred stručnim žirijem, a timovi koji se budu plasirali u finale imaće mogućnost konsultacija sa mentorima kako bi unapredili dalji rad. Finalno izlaganje najboljih timova i proglašenje pobednika održaće se 18. decembra. Ove godine, zbog situacije sa pandemijom, celo takmičenje će se održati online, dok će se finale održati uživo na Fakultetu organizacionih nauka uz poštovanje svih epidemioloških mera..Cilj takmičenja je da se učenicima srednjih škola približi koncept poslovanja, donošenja odluka i rešavanja problema kroz primer iz prakse. Tom prilikom steći će veštine korisne za budućnost, primenljive u svim sferama poslovanja, kao i mnoga poznanstva. Udruženje Case Study Club poznat je po uspesima svojih članova na lokalnim, regionalnim i svetskim takmičenjima u rešavanju poslovne studije slučaja, a kroz projekat High School Case Competiton omogućava i srednjoškolcima da se u tome oprobaju.Ovogodišnji partner projekta je korporacija “Xiaomi”. Xiaomi je osnovan u aprilu 2010. godine i predstavlja internet kompaniju sa fokusom na pametne telefone i pametni hardver, zajedno povezanim Internet of Things (IoT) platformom. Xiaomi kontinuirano sledi visokokvalitetno korisničko iskustvo i operativnu efikasnost. Xiaomi je sastavni deo Hang Seng indeksa, Hang Seng indeksa, Hang Seng China Enterprises indeksa i Hang Seng TECH indeksa.Pozivamo sve zainteresovane da se prijave i naprave svoje prve korake u svetu biznisa!Više informacija, kao i prijavu za takmičenje možete pronaći na našim stranicama na Facebook-u (High School Case Competition) i Instagram-u (@highschoolcasecompetition), kao i na zvaničnom sajtu Case Study Club-a (www.casestudyclub.org).

Ni sudovi ni građani ne razlikuju diskriminaciju i zlostavljanje

“Praksa je pokazala da ni sudovi ni advokati ne prave razliku između diskriminacije i zlostavljanja, tome svedoči broj pravosnažno donetih presuda, donete po ovom pitanju, ali ibroj tužbi koje du odbijene od strane sudova jer nisu napisane kako treba. Pitanje nije su dvoljno zastupljene u našem društvu, jer ako profesor na fakultetu, sudija ili advokat/adovkatica ne prave razliku, kako će običan građanin?”rekao je dr Bojan Urdarević profesor na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu, na panelu posvećenom mentalno zdravlje na radnom mestu.Profeosr Urdarević je naveo primer konkursa jednog doma zdravlja gde su tražene medicinske sestre mlađe od 35 godine, a kao kao obrazloženje konkursa nevedeno je zato što su brži. Taj konkurs je nezakonit jer prestavlja diskirminatorsku radnju, tužbom je traženo da se poništi(konkurs).“Diskriminacija je pravljenje razlike po ličnom svojstvu,dok zlostavljanje predstavlja radnju i ponašanje kojom se značajno otežava boravak u radnoj sredini, na kraju pojedinac ili da otkaz i ode, često je praćeno zdravstvenim problemima i dokumentacijom. Diskriminacija se vrši jednom radnjom, kao ovaj konkurs, dok zlostavljanje po našem Zakonu treba da se vrši u dužem sudskom periodu. Sudska praksa kaže barem 6 meseci da biste mogli da da tužite. “, rekao je Urdarević.Navodi i primer kako mladi na razgovorima za posao odmah kažu svoj bračni status jer je to postalo praksa, jer gde god da su na razgovoru (za posao), bili ranije, poslodavac ih je to pitao, pa su i sami počeli da govore. Zako o zabrani zlostavljanja je donet 2010 godine, paket zakona koji regulišu ljudska prava. Neko je lepo rekao da imamo unosimo pravne norme koje ne razumemo, ali ih unosimo u pravni sistem jer tako treba. I onda dobijete Zakon koji za sudove biva problem jer mnoge njegove odredbe ne shvataju dobro. Kod zlostavljanja na radu moraju da budu ispunjeni neki uslovi, jedna radnja nije dovljna, revizija u postupku po pitanju zlostavljanja nije dozvoljena, dok kod diskriminacije jeste dozvoljena, isto jedan besmisao. Kod dela diskriminacije izvršilac može biti svako, kod zlostavljanja može biti samo poslodavac. Jedan od propusta Zakona je da će kroz proces teško ići slostavljanje trećeg lica. Ukoliko radimo u banci i klijent nas “napadne”, ne možemo tužiti njega, već je zakonom samo obuhvaćen poslodavac. “Takođe dodaje da je teško dokazivo retko dolazi do jer dolazi do svedočenja zbog straha, čak i kada mogu da tuže neće jer se boje nekih posledica. Mali broj dolazi da svedoči. Onda je problem dokazivosti, zato imamo malo takvih presuda, i ti postupci zaista dugo traju. Ono što se danas dolazi do sudova su poremećeni ljudski odnosi, uglavnom istovremeno kreću tužbe i za diskriminaciju i za zlostavljanje, koje su identične, u tužbi za diskriminaciju mora da bude navedeno koje je lično svojstvo povređeno i da se navede konretno šta se traži."Tu zakon nije rešenje, već rešenje edukacija od malih nogu. Kako ću ja kao profesor na fakultetu, da utičem na studenta koji već formiran, oni imaju stavovi i predubeđenja. Ako nemate poveranja u institucije, u sud koji će da prepozna zlostavljanje, onda je je cela priča sa Zakonom besmisao." “Prema nekim istraživanjima u nordijskim zemljama pokazuju kada je zakon rigorozniji po pitanju zlostavljanja i mobinga, tu su muškarci i žene tolerantniji. Oni kada dodđu na posao, očekuju da su zaštićeni”, Jasna Mićović, koautorka priručnika.Kupac nije uvek u pravu, jer su žene u, naoričito u prodaji i ugostiteljstvu, izložene zlostavljanju. Pa bi poslodavac trebao da napravi korake i zaštiti svoje zaposlene od trećeg klica to jest klijenta u ovom slučaju, dodala je jedna od koautorki priručnika.Pojam roda se u našem pravnom sistemu vodi relativno od skora vodi, izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminaciji i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Pol predstavlja biološke razlike, dok je rod socijalni konstrukt, rekao je Relja Pantić, savetnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.“Pol kao osnov diskriminacije se uvek nalazi u vrhu statistika se nalazi jedna od tri najčešće pritužbe za diskriminaciju. Od početka godine do danas Poverenik je primio oko 80 pritužbi u kome je nevedeno da je osnov diskriminacije pol, dok je prošle godine bilo 110 pritužbi po ovoj osnovi. Upravo kada se u pitanju rad i zapošljavanje, u toj oblasti je podneto njaviše pritužbi, prošle godine jpodneto preko 185 pritužbi po različitim osnovama u oblasti rada i zapošljavanja.”, dodao je Pantić. Postupak kada je predat Poverenik ilazi sa svojim mišljenjem da li je došlo do povrede ili ne predlogom kako to da se ispravi. Unekim slučajevima diskriminacije,dovoljno je priznanje diskriminatora. Celokupan postupak obično traje 90 dana i najčešće se završava pred Poverenikom. “Briga o mentalnom zdravlju se višestruko vraća”, rekla je Jelena Vulić - koautorka priručnika. Dodala je da rokovi predstavljaju jedan od rizika izazivanja stresa koji je priznat kao mentalna bolest. Stres takođe ubija i kreativnost koja je jedan od ključnih faktora u nekim biznisima. Takođe jedan od pokazatelja i radnog okruženja je i broj bolovanja i odsustva sa posla koji pokazuju kakva je “klima” u firmi,Posebno su ranjive višestruko diskriminisane žene, koje pored diskriminacije na poslu, trpe i diskriminaciju po rasnoj,verskoj ili seksualnoj osnovi. Vulić dodaje granica u verbalnom uzmenmiravanju predstavlja doživljaj, bitna je granica. Moramo da kažemo da nam je neprijatno. Priručnik Mentalno zdravlje i poslovno okruženje je izdat u okviru projekta “Ravnopravnost ne može da čeka” koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške.Autorke priručnika su Jasna Mićović, Jelena Vulić i Katarina Jovičić. Priručnik ima za cilj da omogući prepoznavanje i razumevanje uticaja rodno zasnovane diskriminacije na mentalno zdravlje zaposlenih, kao i posledice na poslovni uspeh.

BIRN: U potrazi za zlatom na meti i zaštićena područja

Na nekoliko lokacija u Srbiji koja su zaštićena prirodna područja istražuju se eventualna nalazišta plemenitih metala, piše BIRN. Srbija ima 471 zaštićeno područje, ukupne površine 678.237 hektara, ali granice tih oblasti nisu nužno prepreka za rudarska istraživanja i otvaranje novih rudnika. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, na više lokacija širom Srbije, koja su okarakterisana kao zaštićena, izdate su dozvole za istraživanje tla. U većini slučajeva reč je o potrazi za zlatom, a nadležno ministarstvo tvrdi da je sve po zakonu.BIRN navodi da je do podataka o geološkim istraživanjima došao metodom preklapanja mape zaštićenih područja i mape geoloških istraživnaja.Rudarska istraživanja se vrše u Nacionalnom parku Đerdap, Parku prirode Kučaj Beljanica, Park prirode Stara Planina, Parku prirode Radan, Parku prirode Golija, Predelu izuzetnih odlika Ovčarsko-kablarska klisura. Idući od severa Srbije ka jugu, prvo zaštićeno područje na čijim delovima se sprovode istraživanja je Nacionalni park Đerdap. Uz njegove granice i unutar njih, na nekoliko područja se izvode istraživanja zlata i bakra, a površina nekih je 10.000 hektara. U tom delu u istraživanja je uključeno više firmi: Tara Gold, Konstantin Resources i Golden Age Resources, registrovanim Beogradu.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Granice dva istražna prostora zadiru u Park prirode Kučaj Beljanica, koji se najvećim delom nalazi u opštini Despotovac. Na prvom, istraživanja zlata sprovodi firma Avala Resources iz Beograda. Reč je o području površine od 3.583 hektara, čiji najveći deo se nalazi upravo unutar tog zaštićenog područja.Na ovaj deo naslanja se područje na kome je dozvolu za istraživanja dobila firma Tilva iz Beograda, čiji deo se takođe prostire preko zaštićenog područja.Tršić i Tronoša postali zaštićeno područje Rudnih istraživanja nije pošteđen ni Park prirode Stara Planina. U ovom planiniskom masivu, na površini od 4.644 hektara, se istražuju rude bakra i zlata, a njen najveći deo se nalazi upravo u parku prirode. Dozvola za to izdata je firmi Alin Do Exploration, registrovanoj u Beogradu.Na zapadne granice Parka prirode Radan praktično se naslanjaju poligoni na kojima su dozvoljena rudna istraživanja, ali su pojedini od njih duboko unutar ovog zaštićenog područja prirode. U sred njega nalazi se poligon površine 2.730 hektara, na kome je firma Golden Age Resources iz Beograda dobila dozvolu za istraživanje zlata i bakra. Nešto južnije, na zaštićenom delu Radana se nalaze dva poligona ukupne površine od skoro sedam hiljada hektara na kojima firma Metalfer ima dozvolu za istraživanja ruda cinka, olova, zlata i srebra. Najveći deo površine ovih poligona je unutar granica Parka prirode Radan.Rasprava o novom Prostornom planu odvija se mimo javnosti Netaknut, kad je reč o rudnim istraživanjima, nije ostao ni Park prirode Golija. Poligon površine 8.629 hektara na kome za olovom, cinkom, bakrom, zlatom i antimonom traga firma Rockstone Group iz Kaća velikim delom se rasprostire preko pomenutog zaštićenog područja prirode.Ovčarsko kablarskoj klisura, koja je svrstana kao Predeo izuzetnih odlika, skoro da je cela prekrivena poligonom za istraživanje ruda. Reč je o prostoru ukupne površine od skoro deset hiljada hektara, čiji dobar deo je unutar zaštićenog područja. Dozvolu za istraživanje zlata, srebra, bakra i drugih metala dozvolu na ovom području je dobila firma Konstantin Resources, registrovana u Beogradu. Za sada je ne trese zlatna groznica: Nacionalni park Tara, foto: Čedomir Savković"Bez obzira na zakonska rešenja, mislim da zaštićena prirodna područja ne bi trebalo koriste za privredne aktivnosti. Srbiji je ionako pri začelju u Evropi, kad je reč o površini zaštićenih područja. Trebalo da bi se barem očuva to što imamo, a da se zarada od zaštićenih područja bazira na održivom turizmu", ocenjuje Dejan Zagorac iz organizacije Eko centar.Iz Ministarstva rudarstva odgovaraju da je pre izrade projekta geoloških istraživanja podnosilac zahteva dužan da pribavi akt o uslovima za izradu projekta i izvođenje planiranih geoloških istraživanja. Te papire izdaje Zavoda za zaštitu prirode i nadležnog i Zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa ili drugi nadležni organ. U Zavodu za zaštitu prirode Srbije kažu da se nadležnim zakonom "u režimima zaštite prvog i drugog stepena zabranjuje eksploatacija mineralnih sirovina, dok se u režimu zaštite trećeg stepena ograničavaju eksploatacija i primarna prerada mineralnih sirovina", bez preciziranja da li se ova ograničenja odnose i na rude. Planina Maljen pod posebnim režimom zaštite, biće bez MHE Svako zaštićene područje, u praksi, uglavnom je podeljeno u više zona zaštite, tako da je u pomenutim slučajevima teško precizno razgraničiti koji su režimi na snazi na mestima na kojima su dozvoljena rudna istraživanja."Promena granica je moguća isključivo prilikom izrade revizije studije zaštite, nakon novih naučno-stručnih saznanja o prirodnim, kulturnim i predeonim prednostima, a u cilju poboljšanja i unapređenja zaštićenih područja", poručuju iz Zavoda za zaštitu prirode.Takođe, iz ove ustanove navode da oni nisu nadležni za kontrolu sprovođenja odobrenih projekata u zaštićenim područjima ili za intervencije u slučaju ilegalnih radova, već da je to delokrug nadležnih inspekcija."U odnosu na izdata rešenja, određeni investitori su podnosili žalbe na njih. Zavod ne vodi nijedna sudski spor u vezi sa navedenim aktivnostima", zaključuju iz Zavoda za zaštićena područja.

Broj umrlih za 21.000 veći nego lane

Broj umrlih u Srbiji u periodu od januara do oktobra 2021. godine bio je 108.379, saopštio je Republički zavod za statistiku. Taj broj je za 21.581 veći u odnosu na isti period 2020. godine, kada je broj umrlih u istom periodu bio 86.798.U istom periodu od januara do oktobra 2021. godine, broj živorođenih iznosio je 50.974. U odnosu na isti period prethodne godine, beleži se pad od 779 odnosno za 1,5%, dodaje se u saopštenju.U saopštenju su kako se navodi prikazani prethodni rezultati o živorođenim i umrlim nakon upisa u matične knjige rođenih i umrlih u 2020. i 2021. godini.U Srbiji je od januara do oktobra 2019. godine broj živorođenih je iznosio 53.082, dok je broj umrlih u istom periodu bio 84.168. Broj umrlih od januara do oktobra 2021. porastao je za preko 24.000 u odnosu na predpandemijsku 2019. godinu, dok je broj živorođenih opao za 2.108.Broj umrlih za 20 odsto veći nego laneTokom prvog polugođa broj preminulih u Srbiji veći za 28 odsto

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.