Srbija

Samo Login, slovenački milijarder: Zdrava hrana iz Vojvodine po istim cenama kao komercijalna

Naš cilj je proizvodnja organske hrane na održiv način po istim cenama po kojima se proizvodi komercijalna hrana, rekao je Samo Login, osnivač i vlasnik kompanje Login Eko iz Slovenije, koji je uložio u proizvodnju organske hrane u Vojvodini, na današnjoj konferenciji CEO Summit.On je rekao da je izazov napraviti zdravu hranu, na održiv način, koja će biti pristupačna svima.“Proizvodnja organske hrane po istim cenama kao što su komercijalne zvuči nemoguće, ali moguće je tako što se mogu smanjiti troškovi”, kazao je Login koji u vlasništvu ima poljoprivredno dobro koje se prostire na 4.000 hektara u Vojvodini. Naša vizija je da se poljoprivredna proizvodnja promeni u budućnosti, da se hrana prozvodi na ekološki održiv način, rekao je Login, jedan od najuspešnijih biznismena u regionu koji je prodao udeo u IT kompaniji Outfit 7 za milijardu evra i njihov najpoznatija aplikacija za mobilne telefone je Talking Tom.Cilj nam je da proizvodimo zdravu hranu za razliku od današnje prakse u poljoprivrednoj proizvodnji zbog koje nastaju ogromni problemi za životnu sredinu: zagađenje vode, zemljišta, vazduha i gubitak biodiverziteta, rekao je “Mi se ne vodimo samo profitom, nama je cilj proizvodnja zdrave hrane za sve ljude. I da se za deset ili najkasnije za 15 godina poljoprivreda promeni, modernizuje i da način na koji mi radimo počne da se primenjuje svuda u svetu, da imamo šansu da preživimo kao čovečanstvo”, kaže jedan od najuspešnijih biznismena u regionu koji je prodao udeo u IT kompaniji Outfit 7 za milijardu evra i njihov najpoznatija aplikacija za mobilne telefone je Talking Tom. Govoreći o razlozima ulaganja u organsku proizvodnju u Srbiji, rekao je da se pojavila prilika za kupovinu zemlje u Srbiji i da su oslučili na taj korak jer je hrana najbitnija za budućnost stanovništva. U biznisu je važno, prema njegovoj oceni, ne opterećivati se pogrešnim odlukama kojih ima u svakom biznisu već treba biti fokusiran na cilj.“Bilo kojim bizinisom da se neko bavi dešava se mnogo pogrešnih odluka, ali važno je prepoznati ih i ne treba biti sentimentalan koliko je uloženo novca i energije, samo se treba fokusirati na cilj”, rekao je Login.

Ista firma čuva i Stefana Nemanju i vakcinalne punktove

Grad Beograd angažovao je, bez sprovođenja pregovaračkog postupka, obezbeđenje za vakcinalne punktove u tržnim centrima Ušće i Galerija. Posao, koji je Grad procenio na pet miliona dinara, dobila je firma Atlas Security, a kriterijum je bila najpovoljnija ponuda (cena).Firma je za posao ponudila cenu od 3,57 miliona dinara bez PDV-a (4,28 miliona sa PDV-om).Atlas Security je početkom oktobra dobio posao i obezbeđenja vanckinalnog punkta na Beogradskom sajmu, isto bez sprovođenja pregovaračkog postupka. Grad je tu obezbeđenje na punkta na Sajmu procenio na 4.000.000 dinara bez PDV-a, a firma Atlas security je ponudila cenu od 3,999.800 što je ocenjeno kao ekonomski najpovoljnija ponuda. Kako piše u tom oglasu, ugovor stupa na snagu danom potpisivanja obe ugovorne strane a važi do ispunjenja svih ugovornih obaveza, odnosno utroška sredstava. "Radi stvaranja uslova za nesmetano obavljanje masovne imunizacije stanovništva protiv zarazne bolesti COVID-19 i potrebe za obezbeđivanjem redarske službe koja će biti angažovana 24 časa, Gradski štab za vanredne situacije grada Beograda je naredio Sekretarijatu za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima da sprovede javnu nabavku društvenih i drugih posebnih usluga - 'Fizičko-tehničko obezbeđenje punkta za masovnu vakcinaciju na Beogradskom sajmu'. Kako je Naredbom Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji Grada Beograda predviđeno da ista stupa na snagu odmah, neophodno je javnu nabavku sprovesti u skladu sa članom 61. stav 1. tačka 2. Zakona o javnim nabavkama", navodi se koa obrazloženju za dodelu ugovora bez javnog poziva. U članu 61. stav 1. tačka 2 piše da "naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva ako samo određeni privredni subjekt može da isporuči dobra, pruži usluge ili izvede radove zbog nepostojanje konkurencije iz tehničkih razloga". Posao obezbeđenja punkta za masovnu vakcinaciju Atlas Security je dobio i sredinom avgusta. Tada je Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima sa ovom firmom sklopio ugovor vredan 2,348.000 dinara, a procenjena vrednost javne nabavke iznosila je 2.350.000,00.

I za vreme krize, građani „štedeli“ u nekretninama

Ljudi su u poslednje vreme kao najbolji način za ulaganje novca videli ulaganje u nekretnine, naročito u ovom regionu, rekao je Ivan Čakarević, jedan od direktora Ruftop Kapitala, na panelu posvećenom rastu cena na tržištu stambenih kredita. Beograd predstavlja veliki potencijal za izgradnju jer jedna od poslednjih prestonica u Evropi koja izlazi „iz senke“, a cene idu gore i ne postoje nikakve granice koje se ne smeju preći, dodao je Čakarević.Jovana Martinović Mrics, zamenica direktora Merin Grupe, dodaje da cena nekretnina u Beogradu zavisi i ode dela grada kao i da 20-25 odsto kupuju kao investicij, dok ostatak kupuje za život, ali to ne važi za Novi Beograd.Ona je dodala da nije nije iznenađenje što cene nekretnina idu na ogre jer je imamo i inflaciju da je to očekivano. „Analizirajući šta se dešava sa cenama , možemo videti razilku u cenama to jest rastcena iz godine u godinu, prošlogodišnji iznosi od 7,5 do 15 odsto, što je dokaz da se na stambenom tržištu se pokazuje ima dobar trend.“, rekao je Sergej Stoliarčuk, generalni direktor MaksifajaČakarević je kazao da su glavni izvori rasta cena nekretnina ljudi i insvetitori.Tek kada ivestitori ostvare određenu dobit, i ukoliko se slaže sa očekivanom, onda ćemo moći da kažemo detaljnije kretanje cena, dodaje on.Smatra da će ova nestabilnost i povećanje cena osetiti i na drugim tržištima.Ljudi provode više vremena kod kuće, pa će zato neće pristati buduu neudobnoj zoni, na koju su pristajali ranije. Zato je primetan trend rasta koncepta „zero kilometar“ i da infrastruktura ima smisla kada su im restorani ili posao u istoj zgradi ili u blizini, kazao je Stoliarčuk. Dodaje je ljudima pored ovoga veoma veoma bitna lokacija stana na primer negde blizu ili prirode, šume ili obale mora.Slavica Milić iz Porto Montenegra je rekla da su su poslednje dve godine za njih bile veoma uspešne i da očekuju povećanje cena u narednih 6 meseci do godinu dana.Milić napomenula i trend digitalnih nomada koji je aktuelan već par godina. Smatra da će se taj trend nastaviti i u narednoj godini.Takođe dodaje da su kvalitet koji pruža Crna Gora kao desitnacija može da istakne u pandemiji. Priroda i životna sredina koju nude, takođe visok standard življenja sa niskim cenama je atraktivan ljudima. Podsetimo, Srbija je treća zemlja po ulaganju nekretnine u Crnoj Gori. Građani Srbije su od počteka godine uložili oko 27,5 miliona evra. Martinović je rekla jedan od najvećih problema sa koji se susreću je rast cena građevinskog materijala, ne samo sada već i u poslednje tri godine. „Ivestitori da moraju imati sjajan projekat kako bi mogli pregovarati o cenama.“Stoliarčuk kaže da treba naći konekciju između plana prihoda i cene grsđevinskog materijala i cena i da kompanije koje uspeju ovo da usklade imaju bolje pozicije na tržištu, prema njegovom mišljenju. „Prodaja Ne treba da se vrši ni suviše brzo, a da ni gradnja ne bude prespora, jer to sve stvara nove izaove u projektu“, zaključio je Stoliarčuk.Panel „Rast cena na tržištu stambenih nekretnina“ održan je u okviru međunarodne konferencije o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope “Balkans Property Forum 2021”.

Stalno učenje preduslov za uspeh startapa

Šanse za finansiranje startapa u Srbiji sada su znatno opipljivije nego ranije, kažu učesnici debate "Startapi: Neočekivana prilika za ozbiljne igrače" koja je održana na konferenciji CEO Summit. Oni naglašavaju da ima dovoljno startapa u koje vredi da se ulaže, ali i da je potrebno dodatno obrazovati njihove osnivače i investitore."Kada smo napravili proizvod došli smo do malog problema ljudi iz tradicionalne privrede i sveta venture kapitala nisu koristili isti jezik kao mi. Nastupio je period učenja, gde smo morali da se naviknemo da inženjerski pristup nije u svim situacijama najbolji za osiguravanje kapitala za brži rast", kaže Andrej Benčić jedan od četvorice inženjera osnivača startapa Tenderly.Startap Tenderly se inače bavi blokčejn tehnologijom. Ona se koristi za izradu baze podataka koje se ne nalzi na jednom mestu. Tenderly je u prethodnom periodu skrenuo pažnju javnosti privlačenjem investicije od 13,5 miliona dolara. Benčić napominje se da postoji nebrojeno razloga i načina da se tradicionalni industrijski sektori uključe u razvoj domaćeg startap ekosistema. "Sa 19 godina sam imao priliku da vidim kakav potencijalni povrat investicije može da se ostvari ulaganjem u tehnološke startape. U proseku, jedan od deset startapa ostvari uspeh, a prosečan povrat investicije u portfoliju od 12 startapa iznosi 2,5 puta ukupnog plasiranog kapitala u periodu od tri godine", kaže Milovan Milić, osnivač kompanije Devtech.Milić je aktivni investitor u startape i član grupe poslovnih anđela koju je nedavno okupila Inicijativa Digitalna Srbija. Prema njegovim rečima, aktivnim učešćem u startapu doprinosi se većoj šansi za njegov uspeh.Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzećaProjekat Univerzum podstiče rast startap zajedniceStartap akcelerator za mlade preduzetnike "Mi kao rani investitori imamo priliku da utičemo na uspeh tog startapa kroz mentorstvo, savetovanje. To su stvari koje u toj kritičnoj ranoj fazi kompanije mogu drastično da promene šanse za uspeh", smatra Milić.Dodaje da kroz umrežavanje investitora u grupi poslovnih anđela Inicijative Digitalna Srbija nije nužno u potpunosti razumeti industriju u kojoj posluje neki startap u koji se investira. "Zajednički možemo da identifikujemo prilike u koje vredi uložiti. Na primer, ja nisam ekspert za blokčejn, ali u grupi imamo vrsne stručnjake za ovu tehnologiju i mi ostali ćemo se osloniti na njihovu procenu", napominje Milić.Tema koja je pokrenuta tokom razgovora bila je i objavljivanje vodiča za startape "Preduzmi ideju — pokreni startap" koji će pružiti praktične informacije i savete neophodne za buduće i sadašnje pokretače inovativnih biznisa.Ovaj dokument je kreirala Inicijativa Digitalna Srbija u saradnji sa konsultantskom kućom PwC Srbija, a u okviru projekta "Preduzmi ideju" koji realizuje zajedno sa partnerima FON, Nova Iskra, PwC i Startit, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Cene stanova u Srbiji porasle 20 do 30 odsto za godinu dana

"Cene stambenih nekretnina jesu kod nas porasle i to verovarno na godišnjem nivou oko 20 do 30 odsto" izjavila je predsecinca Nacionalnog udruženja procenielja Srbije i profecionalni procenitelj nepokretnosti Danijela Ilić. Ona objašnjava da dalji trend rasta cena zavisi od brojnih faktora kao što su trenutna inflacija, porast cena gradnje, građevinskog materijala kao i nedostatak radne snage."Srbija na mnogim mestima razvija infrastrukturu, a tamo gde krene infrastruktura odmah dolazi do povećanja vrednosti nekretnina", dodaje ona.Ilićeva pojašnjava da kod nas tržište funkcioniše prema kratkim impulsima. Kada je bila vanredna situacija, zaključavanje i nemogućnost kretanja bile su aktuelne i popoularne kuće van gradova, a nakon zaršetka vanredne situacije potražnja je opala i cene nekretnina ovih objekata nisu skočile, kao što se to desilo u mnogo razvijenijim tržištima."Za vreme vanredne situacije imali smo potpunu stagnaciju, nije bilo likvidnosti, dakle nije bilo prodaja. Međutim čim je vanredno stanje ukinuto krenule su realizacije ugovora, tržište se stablizovalo, a što se tiče stambene nepokretnosti i sada je veoma likvidno tako da nema promena u metodama naše procene" rekla je Danijela IlićNa panelu Finansiranje i procene vrednosti u Jugoistočnoj Evropi na Međunarodnoj konferencije o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope "Balkans Property Forum 2021” istaknuto je da je pandemija uzrokovala povećanje cena robe, usluga i izvora energije, a u kombinaciji sa povećanom inflacijom u Evropi vredonst cene nekretnina rasu, mnogi eksperti smatraju čak i previše."Predvideti protok novca je teško jer imamo povećanje internih zakupa tako da zavisi odsta od komercijalnih nekretnina kao i od toga kako će inflacija i izolavija uticati na tržište u budućnosti i zato nema smisla predviđati bilo kakav protok novca", rekao je agent za hipoteke Srđan Runjevac iz Sektor za strateške rizike, portfolio i upravljanje kapitalom Erste banke.Runjevac naglašava da nema predviđanja, pravog ili pogrešnog mišljenja, mogu se samo da posmatrati slični slučajevi koji su se događali u prošlosti radi lakšeg pristupa ovakvim situacijama u budućnosti.Kao bitnu stvar Runjevac ističe da su postojali su pozitivni signali na tržištu tokom pandemije u vidu transakcija koje su se ticale čak i kancelarijskog prodajnog segmenta i da je iz perspektive banaka to pozitivan signal da tržište i dalje funkcioniše i da su investitori zainteresovani."Razumno je na tržištima kao što je srpsko, da kada su ljudi i investitori zabrinuti zbog efikasnosti valuta i stopa inflacije počinju da istražuju prihode i kao očigledn rešenje odlučju da investiraju u nekretnine", ocenio je Milan Vićentić član izvršnog odbora i rukovodilac Sektora za korporativno bankarstvo Euro Banke.Pandemija će nesumnjivo ostaviti posledice na poljima nekrentniama, bankarstva i finansija.

Dve milijarde evra za modernizaciju Vojske

Modernizacija Vojske Srbije (VS) novom tehnikom prema do sada utrošenom novcu i planom za iduću godinu preći će prag troškova od dve milijarde evra, piše Balkanska bezbednosna mreža.Sa dodatnim novcem u ovoj godini odbrambeni budžet prešao je po prvi put granicu od jedne milijarde evra. Kada se uračuna sve što je od 2016. potrošeno, planirano za ovu godinu i predviđeno za iduću za nabavke biće potrošeno oko 2.084 milijarde evra. "Posle dugog niza sušnih godina za VS sa skromnim troškovima nabavki od decembra 2016. pokrenut je nagli proces modernizacije. U periodu do 2020. potrošeno je 977,38 miliona evra prema završnim računima budžeta za ekonomsku klasifikaciju broj 512 koja se odnosi na tehniku", navodi se u tekstu Balkanske bezbednosne mreže.U okviru tih troškova su i nabavke novih sredstava ratne tehnike, sredstava veze, namenskih sistema za obaveštajno-bezbednosne poslove i modernizacija i generalni remonti naoružanja. Sa velikim ulaganjima u VS krenulo se krajem 2016. kada je sa Rusijom je ugovoren program za prijem šest MiG-29 iz donacije, radove na njima i produžetak životnog veka četiri aviona nasleđena iz SFRJ. Ugovorena je i avansno plaćena nabavka devet Erbasovih H145M od kojih su prvo šest određeni za VS i tri za policiju. Kasnije je policija dobila jedan više, a vojska jedan manje.Za svečane i službene uniforme Vojske 132 milionaU 2017. nabavke su porasle na realizovanih oko 63,4 miliona evra. U 2018. dramatično su poskočile na čak 220,45 miliona evra. "Izvesno je da su u to vreme morali da se avansno plate neki od velikih poslova kao što je nabavka iz Rusije četiri Mi-35M i tri Mi-17V-5 koji su stigli u jesen 2019. i sistema PVO Pancir-S1E koji je primljen početkom 2020", navodi se u tekstu.Novi veliki skok je zabeležen u toj 2019. sa troškom od 300,48 miliona evra za obimnu modernizaciju.U toj godini ugovoreni su obimni poslovi modernizacije MiG-29 uključujući nabavke vođenih raketa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, kineskih dronova CH-92A i raketnog sistema PVO FK-3, francuskog sistema PVO kratkog dometa Mistral 3+, ali to su dugoročni programi koji će se plaćati iz višegodišnjih budžeta. Deo te tehnike tek treba da se uvede u naoružanje. Radovi na modernizaciji MiG-ova za sada su u toku, a raketni sistem FK-3 stići će početkom iduće godine. Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama Ministarstvo odbrane kupuje cipele i drugu opremu za vojsku za 80 miliona dinaraGodine 2020. troškovi po klasifikaciji 512 skočili su na 322,47 miliona evra, a Ministarstvo finansija prošle je godine u dva navrata obezbedilo dodatni novac ministarstvu odbrane iz budžetskih rezervi. "Prvi put poverljivim zaključkom Vlade od 30. jula 8,14 milijardi dinara (oko 69,23 miliona evra). Zatim, 22. oktobra takođe poverljivom odlukom prebačeno je na račun resora odbrane još 1,14 milijardi dinara (oko 9.7 miliona evra)", navodi Balkanska bezbednosna mreža.Rast nabavki nastavio se 2021, koja je u toku, pa još ne može da se podvuče crta pod troškove, ali izvesno je da je posle rebalansa iz oktobra planirano 592,83 miliona evra. "Taj iznos je veći od svakog godišnjeg budžeta VS u periodu koji analiziramo sve do zakonom odobrenog budžeta za 2018", piše Balkanska bezbednosna mreža.U 2020. i 2021. ugovorene su velike nabavke naoružanja domaće proizvodnje kao što su borbena vozila Lazar 3 i Miloš i samohodne haubice Nora-B52. "U 2022. prema Zakonu o budžetu planirano je da se po ekonomskoj klasifikaciji 512 potroši 514,27 miliona evra, ali sudeći po praksi iz prethodnih šest godine cenimo da će tokom godine doći još novca u vojnu kasu", piše u tekstu.Pre decembra 2016. u nabavkama se uglavnom su najavljivani konkretni potezi u modernizaciji VS, ali utrošeno novac bio je skroman.

Pandemija dodatno pogoršala položaj ljudi sa invaliditetom u Srbiji

Hiljade osoba sa invaliditetom u Srbiji zadržavavaju se u specijalnim ustanovama a država u toj oblasti nije uspela da se prilagodi ni pandemiji ni međunarodnim standardima ljudskih prava, ocenjuju autori studije "Analiza položaja osoba sa invaliditetom tokom kovid 19 krize". Njihov položaj, život i prava, kako se navodi, dodatno je otežala preopterećenost zdravstvenih ustanova.Autori studije čiji je cilj da posebno osvetli položaj ljudi sa mentalnim invaliditetom, tvrde da pandeijske mere nisu bile prilagođene osobama sa invaliditetom jer predstavnici te populacije nisu učestvovali u njihovom donošenju.Naglašava se da u Srbiji ne postoji jedinstvena baza o osobama sa invaliditetom, pa zbog toga nije poznat ni broj ljudi sa mentalnim invaliditetom koji žive u našoj zemlji.Mere donošene u cilju prevencije zaraze u ustanovama su duboko zadirale u ljudska prava stanara tih domova, posebno pravo na ličnu slobodu, privatnost i porodični život, dodaje se u studiji. Postupci nadležnih organa pre i tokom pandemije su, kako se dodaje, potencijalno ugrožavali i pravo na život.ALARM U MINISTARSTVU PROSVETE NAKON ZABRINJAVAJUĆIH REZULTATA O DECI SA SMETNJAMA U RAZVOJU Osobe sa invaliditetom koje žive u porodicama i u zajednici srele su se sa pandemijskim merama koje u početku nisu prepoznale specifičnost njihove situacije, pa su teže podnele novu situaciju nego na ostatak stanovništva.Autori studije čiji je cilj da osvetli položaj ljudi sa mentalnim invaliditetom u Srbiji ističu da domaći propisi u toj oblasti i dalje nisu usklađeni sa međunarodnim standardima ljudskih prava, naročito sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetomPoložaj tih ljudi, kako se dodaje, uslovljen je predrasudama, nedovoljnim resursima, nerazvijenim ili nepristupačnim uslugama u zajednici. Ta grupa ljudi je kako se dalje ocenjuje marginalizovana i socijalno isključena, pa oni nisu dovoljno osnaženi da zastupaju svoja prava i interese. OSOBE SA INVALIDITETOM DOBILE PLATFORMU ZA ZAPOŠLJAVANJE Dolaskom pandemije deca sa smetnjama u razvoju koja se obrazuju po individualnom planu suočavala su se sa problemima u pristupu tom obrazovanju, kao i lošom komunikacijom sa školama.Škole su tokom jednog perioda, kako se podseća, zatvorile vrata za učenike sa mentalnim invaliditetom, dok se nastava u redovnim školama odvijala po uobičajenom ili kombinovanom modelu. Mnoge usluge deci i osobama sa mentalnim invaliditetom, kao što su dnevni boravci i lični pratioci, nisu funkcionisale, a povratak na uobičajen način funkcionisanja nije bio dovoljno efikasan. U studiji se navodi da država nije spremna da rešava te probleme, kao i da doprinese ravnomernoj geografskoj raspoređenosti usluga koje treba da obezbedi osobama sa invaliditetom.VEĆINA ODSTO OSOBA SA INVALIDITETOM TRAŽI POSAO DUŽE OD GODINU DANA PREOPTEREĆENOST ZDRAVSTVENIH USTANOVAZbog preopterećenosti zdravstvenog sistema tokom pandemije, svi problemi sa kojima se deca i osobe sa mentalnim invaliditetom inače suočavaju u oblasti zdravstvene zaštite, dodatno su produbljeni. U studiji se naglašava da treba rešiti sledeće probleme: dijagnostiku razvojnih teškoća, nepristupačnost zdravstvenih objekata i usluga, nedovoljnu senzibilisanost zaposlenih u ustanovama i neuvažavanje potrebe da se osoba sa invaliditetom mora upoznati sa medicinskim procedurama kojima će biti izložena, obavezano traženje njenog informisanog pristanka bez obzira na to da li je poslovno sposobna. Poseban problem predstavlja i nedostatak protokola za decu i roditelje sa invaliditetom koji treba da se smeste u bolnice.Nepripremljenost na pandemiju je, kako se ističe, potencijalno koštala života mnoge ljude sa invaliditetom smeštene u institucije. Pandemija je dodatno pogoršala položaj osoba sa invaliditetom koji žive u porodicama i u zajednici, a posebno onih koji žive u ustanovama socijalne zaštite.

Obavezne eFakture u poslovima sa javnim sektorom od 1. maja

Obavezna primena elektronskog fakturisanja u transakcijama unutar javnog sektora i privatnog sektora ka javnom startovaće 1. maja."Novi sistem e-faktura će značajno olakšati i ubrazati rad privrede i javnog sektora, te ispuniti jedan od glavnih zahteva privrede za brži povraćaj PDV-a. S obzirom na to da je budućim korisnicima potrebno još vremena da se prilagode novom modelu, mi ćemo odložiti početak njegove primene na 1. maj 2022", najavio je ministar finansija Siniša Mali na obuci za predstavnike lokalnih samouprava u Palati Srbija.Sistem eFaktura biće uveden fazno: - od 1. maja obavezu izdavanja i primanja imaće javni sektor u međusobnim transakcijama kao i privatna preduzeća kada izdaju fakturu javnom sektoru,- od 1. jula javni sektor će biti u obavezi da izdaje eFakturu privatnom, - od 1. januara 2023. na eFakture će u međusobnom poslovanju morati da pređe i privatni sektor odnosno obveznici PDV-a. Reforma, kako se navodi u saopštenju NALED-a, donosi veliku promenu za više od 10.000 korisnika javnih sredstava kao i 125.000 preduzeća.Oni više neće izdavati i primati fakture na papiru, a elektronska procedura za sve njih značiće "niže troškove, manje birokratije i brže plaćanje", dok će državi obezbediti "efikasniji nadzor nad poreskim prihodima i smanjenje sive ekonomije".U saopštenju se navodi da su Ministarstvo finansija i NALED dosad organizovali 16 velikih radionica za privatni i javni sektor. Na sajtu efaktura.gov.rs otvoren je kontakt centar, a za pitanja je na raspolaganju i mejl adresa efakture@naled.rs. Predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović najavio je da će biti organizovano još šest obuka i pozvao kolege iz lokalnih samouprava na radionicu 17. decembra u toj beogradskoj opštini. Više od 80 zemalja u svetu nalazi se u nekoj od faza uvođenja eFaktura dok su obavezne u svim članicama EU. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da su eFakture smanjile administrativno opterećenje privrede u Švedskoj za 25 odsto, a u Sloveniji i na Kipru za dvostruko više, navodi se. Najveću uštedu vremena za izradu fakture postigli su u Finskoj (sa 15 na minut), Švedskoj (sa 20 na dva minuta) i Poljskoj (sa 30 na tri minuta).

Sajam knjiga se ipak održava, od 17. do 26. decembra

Beogradski sajam objavio je da će od 17. do 26. decembra organizovati sajam knjiga pod nazivom "Knjiga u srcu, srce na sajmu".Izdavači će, kako se navodi, ponuditi svoja nova i već objavljena izdanja, a oni najposvećeniji organizovaće promocije, prezentacije i susrete sa piscima."Prodajna manifestacija u čijem središtu se nalaze knjige i čitaoci i koja uoči velikih praznika Nove godine i Božića onima kojima nedostaje Beogradski sajam knjiga čuva tradiciju i pruža mogućnost da ostvare direktan kontakt sa knjigom i autorima", navodi se na sajtu.Beogradski sajam knjiga koji je bio najavljen za period od 24. do 31. oktobra otkazan je zbog epidemiološke situacije.

Frank Aleter odlazi sa čela Nemačko-srpske privredne komore

Frank Aleter će prestati da obavlja funkciju direktora Nemačko-srpske privredne komore (AHK), zato što od Nove godine prelazi na poziciju direktora Industrijsko-trgovinske komore nemačke pokrajin...

Honda predstavila rešenja za „društvo bez sudara“

Honda je predstavila dve napredne tehnologije koje trenutno razvija, a koje će doprineti dostizajnju cilja od "nula smrtonosnih posledica saobraćajnih nesreća" do 2050. godine, navodi se u saopštenju ...

Pošta posebnim tenderom nabavlja poklopce za kutuje

Pošta Srbije kupuje 1200 poklopaca za skladišno-transportne kutije, vidi se u oglasu o javnoj nabavci koja je procenjena na oko dva miliona dinara.Dužina poklopca treba da bude 548 milimetara, širina 484 milimetara, visina 42 milimetara, dok boja vizuelno treba da odgovara žutoj. Potrebno je da poklopac u celosti bude izrađen od polietilena velike gustine, navodi se u specifikaciji. Pošta je prethodno raspisala javnu nabavku za skladišno-transportne kutije, sandučiće i dostavne depoe.U specifikaciji piše da se dimenzije i uklapanje poklopca u telo kutije mogu proveriti na skladišno-transportnim kutijama koje su u eksploataciji u poštanskim tokovima. Rok za dostavljanje ponuda je 13. decembar. POŠTA NASTAVLJA ULAGANJA, DVA MILIONA EVRA ZA NOVE UNIFORMEPOŠTA KUPUJE PREKO 1.000 MOPEDANOVA ULAGANJA POŠTE, MILIONI ZA BICIKLE I KOVERTEPrethodnih meseci to preduzeće je raspisalo javne nabavke za kupovinu bicikala, koverti, uniformi, mopeda, kao i za sistem za unapređenje kurirskog servisa.U cilju promocije svojih usluga, Pošta je početkom novembra raspisala i tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.

Novinarki Nove ekonomije nagrada na konkursu „Drugačije od drugih“

Novinarka Nove ekonomije Katarina Baletić jedna je od pobednica devetog konkursa Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) "Drugačije od drugih", koji nagrađuje najbolje medijske priloge o temama važnim za lokalne zajednice.Ona je nagradu dobila za svoj tekst o ženama na selu, koje se suočavaju sa predrasudama i otporom sredine kada žele da pokrenu svoj biznis. KAKO IZGLEDA ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO NA SELU: Nećete me pomeritiFoto: SKGOU konkurenciji za nagrade bilo je 53 priloga, a odluku o pobednicima konkursa doneo je stručni žiri u sastavu: Olivera Petrović Stojančić, Srđan Bošković, Lana Gedošević, Vladan Samardžić i Zoran Sekulić.Prema oceni žirija, najbolje priloge pripremili su: Predrag Todorović (TV Centar Svilajnac), sa prilogom "Bez kulture nema nas" Katarina Baletić (Nova ekonomija), sa prilogom "Nećete me pomeriti" Valentina Simić (TV Zona plus), sa prilogom "Sekundarni život" Milica Milojević Kostić (Medijski istraživački centar, Niš), sa prilogom "Nije uspeh nastup u Londonu, već svaka devojčica koja se izbori za sebe" Irena Lazarević (TV Pi kanal, Pirot), sa prilogom "LPA za decu" Slavica Gligorović (RTS), sa prilogom "Crna voda u Čukaričkom rukavcu…" Tatjana Dimitrić Mijailović (RTS), sa prilogom "Šabački grafički centar – šansa za posao osobama sa invaliditetom"Teme ovogodišnjeg konkursa bile su EU integracije, zaštita životne sredine, unapređenje poslovne klime, prevencija i upravljanje vanrednim situacijama, kао i rodna ravnopravnost i ljudska prava na lokalnom nivou.Na svečanoj dodeli nagrada, koja je uz poštovanje epidemioloških mera održana u prostorijama SKGO, pobednici medijskog konkursa nagrađeni su laptop računarima i bežičnim miševima, kao i specijalnim priznanjima.Nikola Tarbuk, zamenik generalnog sekretara SKGO, rekao je da ta organizacija pokušava da promoviše teme važne za lokalne samouprave u medijima i podigne vidljivost lokalne samouprave kao grane vlasti koja je najbliža građanima."Za nas je bilo važno da taj nivo vlasti medijski osvetlimo, da dobijemo medijske priloge koji pozitivno, ali i na kritičan način razmatraju rad lokalnih samouprava", rekao je Tarbuk i ocenio da broj radova koji se šalje na konkurs pokazuje da raste zainteresovanost za ovu temu.Tarbuk je pozvao i druge novinare, koji do sada nisu učestvovali na ovom konkursu, da sledeće godine pošalju svoje priloge, a one koji su poslali svoje priloge zamolio da nastave da se bave temama bitnim za lokalne zajednice. Član žirija Vladan Samardžić iz Večernjih novosti naveo je da je "Drugačiji od drugih" jedinstven medijski konkurs u Srbiji, koji prepoznaje novinarske priče o problemima, strahovima, potrebama, snovima i željama ljudi na lokalu. "U odabiru najboljih na konkursu su odlučivale su nijanse", rekao je on i zahvalio svim novinarima koji su učestvovali na konkursu.Konkurs "Drugačije od drugih" bio je otvoren za radove pripremljene u periodu od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine, a organizovan je u okviru programa "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza", koji finansira Vlada Švedske.

Cena struje ostaje ista za privredu mesec dana duže

Svim komercijalnim kupcima kojima ugovor za Elektroprivredom Srbije (EPS) ističe 30. novembra produžiće se njegovo važenje od 31. decembra 2021. godine, piše u saopštenju Vlade.Na ovaj način oni će zadržati ugovorne uslove koje su imali do sada, što se pre svega odnosi na cenu struje, u periodu od dodatnih 30 dana, a u skladu sa Zaključkom koji je Vlada donela.Za kupce sa kojima je EPS zaključio ugovore o snabdevanju električnom energijom koji stupaju na snagu 1. decembra 2021. godine, odloženom primenom se omogućava isti tretman kao i kupcima koji su obuhvaćeni odlukom o produženju važenja ugovora. Uz njihovu saglasnost primena ovog ugovora će se odložiti za 1. januar 2022. godine.Imajući u vidu drastično poskupljenje na berzama električne enrgije u poslednjih nekoliko meseci, Vlada je donela Zaključak o ceni električne energije za rezervno snabdevanje krajnih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje nakon 1. decembra 2021. godine.Ovim propisom utvrđuje se cena struje za preduzeća koja bi zaključila ugovore o rezervnom snabdevanju. Utvrđena cena struje će biit primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi.

Domaći sektor nekretnina očekuje rast kamatnih stopa

Postoje određena očekivanja vezana za to kako će se kamatne stope promeniti, a za razliku od Narodne banke Srbije centralne banke zemalja u regionu, uključujući Češku, Mađarsku, Poljsku i Rumuniju, pokrenule su akcije monetarne politike povećanja kamatnih stopa usled novonastale inflacije, primećeno je na panelu o posledicama pandemije na investicije u Jugoistočnoj Evropi."Očigledno je da nije idealno to što kamatne stope rastu, ali je razumljivo da je tako zbog inflacije. Na priloženoj tabeli se vidi da Srbija to ne planira, ali će na kraju i ona morati da prati primer razvijenijih država", primetio je šef odeljenja za investicione nekretnine Jugoistočne Evrope CBRE grupe Uroš Grujić.Grujić je ocenio da polse pandemije, u poređenju sa situacijom tokom pandemije ne očekuje veliku promenu u negativnom smislu. Stvari jesu usporile na kratak period, ali smo na putu da se vratimo poslu na normalan način kao što je bio pre pandemije."Mislim da pandemija nema preveliki uticaj kod nas u regionu. Logično kada je pandemija počela to je predstavljalo veliki šok i sve je stalo na određeni period, ali su stvari polako počele da se vraćaju u normalu i kada uporedimo Austriju, Nemačku, Poljsku koje su trenutno potpuno zatvorene mi zapravo funkcionišemo relativno dobro" dodaje on kao i da jedini veliki uticaj pandemoije koji je primetio jeste uticaj na hotelski segment i ne predviđa velike negativne promene u budućnosti.Grujić smatra da će se inflacija nastaviti jer dolazi već duže vreme, budući da smo gotovo 15 godina imali inflaciju od svega 1 odsto čemu je doprinela i sama pandemija."Što se tiče likvidnosti, vidim da raste, to je nešto što pokušavamo da promovišemo i tako privučemo investitore već deceniju. Imali smo solidan uspeh tako da likvidnost u pogledu logistike, maloprodaje će se definitoivno povećati prema mom mišljenju" predviđa Grujić."Budući da pandemija nažalost još uvek nije gotova i da postoji opasnost od ponovne izolacije i stagniranja tržišta, to rekreira dalje nesigurnosti u narednim mesecima." objašnjava šef odeljenja za poslovni stambeni prostor Erste banke Klaus Grakgaber.On je u isto vreme veoma sam optimističan što se tiče visine kamatnih stopa i ističe da oni kao banka ne očekuje da će doći do velikih povećanja u narednih godinu do dve dana. Inflacija jeste relativno visoka na većini tržišta i iznosi između 4 od 5 odsto, ali očekuje se će sledeće godine iznositi od 2,5 do 3 odsto. "Evropska centralna banka će možda hteti da poveća kamate, ali ne previše jer to može izazvati krzu evra, čekujemo da se kamate mogu povećati za 1 odsto", ističe Grakgaber

Kreiraj profil i pronađi biznis partnera u regionu

Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF ZB6) pokrenuo je digitalnu platformu za, povezivanje 350.000 kompanija iz šest ekonomija Zapadnog Balkana, njihov zajednički nastup na svetskim t...

Danas je Svetski dan protiv HIV, testirajte se besplatno

Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv AIDS-a (Acquired Immunodeficiency Syndrome) i tim povodom svi građani će moći da se besplatno testiraju i dobiju stručni savet na više punktova širom Srbije.Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd organizuje akciju besplatnog savetovanja i testiranja na HIV. Testiranje možete obaviti od 8.30 do 14 časova u Savetovalištu (Prote Mateje 29, Stacionar, ulaz "C"). Od 16.30 do 21 čas testiranje uz topli napitak vršiće se u Studenstkoj poliklinici (ulazi iz Krunske 57 i iz Braće Nedića 28).Zavod za javno zdravlјe „Timok“ u Zaječaru organizuje u svojim prostorijama anonimno testiranje za sve građane od 9 do 17 sati.Akcija dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog testiranja na virus HIV biće orgaizovana na gradskom trgu u Valjevu, u periodu od 14.30 do 16.30 časova, u sanitetskom vozilu Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Besplatno testiranje vršiće se u gradovima širom Srbije.Prema prošlogodišnjim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je HIV-om zaraženo blizu 3000 ljudi, dok oko 400 njih ni ne zna da je pozitivno. Samo u 2020. godini da boluje od HIV-a saznalo je preko 50 ljudi. Od početka epidemije 1985. godine, u Srbiji je registrovano preko 4000 osoba inficiranih virusom imunodeficijencije (HIV) od kojih je čak 57% obolelo od AIDS-a, podaci su Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side (JAZAS).

Arsić: Još uvek ne postoje razlozi za ograničavanje cena hrane

Vlada Srbije donela je danas odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je za Novu ekonomiju da se takve mere primenjuju u slučaju mnogo većih poremećaja.On navodi da još uvek ne postoje razlozi za tako drastične mere zato što one imaju negativan uticaj na funkcionisanje privrede. Odluka je doneta na 60 dana, a Arsić kaže da se radi o relativno kratkom roku, te da ne bi trebalo da dođe do većih poremećaja na tržištu."Posledice ne bi trebalo da budu dramatične, rok je relativno kratak", rekao je Arsić i dodao da bi do posledica eventualno mogle do dođe u slučaju nekog ko se zatekao sa niskim cenama i nije podigao cene svojih proizvoda, a ima veliki skok cena inputa. "Proizvođači u svojoj proizvodnji koriste neke proizvode čije su cene skočile u međuvremenu, na primer sirovine. Zamrznute cene hleba a nisu cene kukuruza i pšenice", rekao je Arsić.On je objasnio da ukoliko se takva politika promenjuje da treba se primenjuje u što kraćem periodu. Prema njegovim rečima, u zavisnosti koliko dugo takva mera traje, kolika je opšta inflacija, proizvođači mogu da se nađu u makazama cena, da rastu njihovi troškovi, a ne njihove cene, što bi dovelo i do gubitka i do povlačenja proizovda iz trgovine. Arsić kaže da je poslednju put "vrlo masovno" takvu meru Srbija donela devedestih godina, ali da je ona bila dugotrajnija i sveobuhvatnija. "Početkom sukoba na Kosovu zamrzunte su cene svih proizvoda i to je trajalo do oktobra 2000. godine. Veliki broj cena je bio zamrznut, ali to je bile dugotrajnije, troškovi su rasli i onda je bilo nestašica nekih proizvoda, uz to ni kurs nije mogao da se kontroliše", rekao je Arsić. Profesor ekonomije na FEFA fakultetu u Beogradu Goran Radosavljević rekao je za agenciju Beta da se zamrzavanje cena primenjuje kada se iscrpe pre toga sve mere.Na zaustavljanje rasta cena trebalo je, kako je rekao, prvo reagovati intervencijom iz robnih rezervi, pa ako to ne da rezultate videti koja je sledeća mera."Ne znam čemu sada služe robne rezerve i šta ima u njima. One bi trebalo da služe da se zaustave velike fluktuacije cena, otkupi roba kad postoje viškovi na tržištu i izazovu veštačku tražnju, ili da se njima reaguju ispuštanjem osnovnih proizvoda kada cene rastu", rekao je Radosavljević.Radosavljević je rekao da se i u Evropi poslednjih 20 godina donose populističke mere i da neke zemlje posežu za ograničavanjem rasta cena kao Mađarska koja je na taj način pokušala da zaustavi rast cena goriva, a da je i francuski predsednik Emanuel Makron najavio mogućnost ograničavanja cena.Vlada Srbije donela je odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal, brašno tip T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso - but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti) tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar.Odluka će trajati 60 dana i predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci.

Western Balkan Demo Day 9. decembra u onlajn okruženju

Onlajn Western Balkan Demo Day održaće se u 9. decembra, online, u 3D virtuelnom prostoru Impact Huba, saopštili su organizatori tog događaja.Zainteresovani timovi imaće mogućnost da svoja rešenja predstave i da se povežu sa grupom internacionalnih biznis anđela, investitorima, predstavnicima globalnih kompanija i ostatkom zajednice.Kao dodatne pogodnosti navode se:Mogućnost ulaska u program Impact Huba, rad sa timom eksperata i dobijanje konsultantskih usluga u vrednosti od 5.000 evra. Prisustvo Studio X investicionog fonda, koji izdvaja do 50.000 evra za najperspektivnije startape.Agenda je obogaćena i sesijom za marketare, u saradnji sa kompanijom koja je jedan od globalnih lidera u ovoj oblasti, a više informacija očekujte na IHB Linkedin stranici.Zimski Demo dan i Impact Hub na prijave posebno ohrabruje sve startape koji na bilo koji način doprinose novim načinima rada."Pandemija je promenila normalne tokove funkcionisanja u svim sferama, a upravo to je dovelo i do novih procesa, novih proizvoda, ali i novih startapa koji sve to razvijaju", navodi se u saopštenju..Impact Hub Belgrade je ove godine omogućio investicije CleanTech startapima, a na Zimskom Demo danu najavljuju i njihovo predstavljanje. Podatak koji govori o važnosti ove teme za Impact Hub jeste da su istog dana (9. decembra) i učesnici globalnog Climate KICK Demo dana.Pre same prijave startapi mogu zakazati svoje besplatne konsultacije sa Impact Hub timom na zvaničnom sajtu događaja.Za sve zainteresovane posetioce koji žele da se edukuju o novim trendovima u post-kovid ekonomiji, ili isprate ostatak agende, forma je na linku.

Pošta kupuje kutije, sandučiće i dostavne depoe

Pošta Srbije kupuje skladišno-transportne kutije, sandučiće sa ključem i dostavne depoe. To preduzeće je danas raspisalo dve javne nabavke, ukupne vrednosti oko 6,6 miliona dinara. Pošta je raspisala javnu nabavku oko 1800 skladišno-transportnih kutija čiju je vrednost procenila na 5,4 miliona dinara, vidi se u oglasu o javnoj nabavci. U specifikaciji predmeta opisano je detaljno kako kutije treba da izgledaju, njihova širina, dužina, masa, boja. Boja kutije treba vizuelno da odgovara plavoj boji, a njen poklopac žutoj. Predviđeno je da dužina kutije bude oko 538 milimetara, širina 474 milimetra, visina 400 milimetara, dok njena masa treba da bude 2,9 kilograma.Pošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniformePošta kupuje preko 1.000 mopedaNova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i koverteDruga javna nabavka, koja je podeljena na dve partije, odnosi se na kupovinu poštanskih sandučića sa ključem i dostavnih depoa. Procenjena vrednost ove nabavke je 1,2 miliona dinara. Poštanski sandučić sa ključem je, kako se navodi, namenjen za prijem neregistrovanih poštanskih pošiljaka, dok je dostavni depo za privremeno odlaganje pošiljaka imenovanih za dostavu na projektovanom itinereru dostavljača, navodi se u dokumentaciji. Vrednost depoa procenjena je na 400 hiljada, a sandučića na 798 hiljada dinara. Okvirna količina dostavnih depoa je 20, dok je ukupna okvirna količina poštanskih sandučića sa ključem 57. Za obe javne nabavke rok za dostavljanje ponuda je 10. decembar. Pošta je prethodnih meseci raspisala javne nabavke za kupovinu bicikala, koverti, uniformi, mopeda, kao i za sistem za unapređenje kurirskog servisa.U cilju promocije svojih usluga, Pošta je početkom novembra raspisala i tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.