Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Struja iz biomase: Energetska tranzicija uz očuvanje radnih mesta

Predstavnik komapnije E3 International Aleksandar Fragner, kaže da pored Srbije i Bosne i Hercegovine, o energetskim zasadima razmišlja i Severna Makedonija.Problem je kako dodaje što se te države stalno bore sa nezaposlenošću, pa se proizvodnjom biomase otvaraju nova radna mesta, a bivši rudari u rudnicima uglja dobijaju nove poslove.Biomasa koju Srbija sada dobija kako dodaje dolazi iz redovne oplodnje šuma i potrebne su joj dodatne količine. Kao prednsot korišćenja biomase navodi to što ona predstavlja stalni izvor energije, za razliku od vetra, solarnih i hidrosistema.Ocenjuje da bi dosta ljudi u Srbiji moglo da se bavi biomasom, ali država pre svega mora da favorizuje tu oblast i organizuje njen otkup. Pored toga treba urediti i odgovarajuće zakonske okvire.Energetske vrbe i trks kako dodaje mogu da se koriste i kao vetrozaštitni pojasevi kojih je nekada bilo u Vojvodini i koji su za razliku od drveća bezbedni pored puteva i železničkih pruga jer ublažavaju posledice saobraćajnih udesa. Pored toga štite njive od erozije vetra.Trenut ne postoji regist rasadnik za sadnice, to nije problem da se dobije, koris vrbe švedskog dobavljača.Vetrozaštitni pojasevi u starim zakonima, pomalo sečeno, toga više nema, brzorastuće sorte pogodne za zaštitu od erozije vetra, u zonama puteva i železnice.Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže da su zaposleni u RFB Kolubara ranije bili skeptični prema podizanju energetskih zasada na bivšim  kopovima, ali su se kako dodaje stvari u tom pogledu sada dosta promenile.Podsetio je da je Srbija pojačala svoje geotermalne izvore energije, vetroparkove i solarne izvore, ali je ocenio da su to za sada samo simbolične vrednosti. Srbija inače ima međunarodnu obavezu da 27% energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori u proizvodnj sada učestvuju sa oko 20%.Biomasa se u Srbiji trenutno dobija iz postojećih šuma, to je na skoro maksimumu. Svako dalje proširenje tih izvora ugrožava principre održivog gazdovanja šumama, pa je zato rešenje u podizanju bio-energetskih zasada, naglasio je Glavonjić.Rukovodilac sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine u RB Kolubara, Dragan Arsenijević podseća da je to preduzeće već rekultivisalo 700 hektara iskorišćenih rudnika koji se sada nalaze pod šumom. Kaže da se ugalj u posednje vreme sve teže kopa, jer se nalazi sve dublje u zemlji. "Pri tome nastaje velika količina zemlje, otktrivke, koja se odlaže na već iskorišćene rudnike i čuva se za dalje projekte u koje spadaju i energetski zasadi. Potrebno dosta zemljišta za vrbe i solarne panele."Objašnajva da to preduzeće može da ponudi 100 hektara bivših rudnika za energetske zasade, a 200 hektara može dodatno da se pripremi. Takođe, može da se obezbedi i zemljište za solarne panele."Radilo se dosta na tome, ali se to slabo prezentuje po medijima, grde nas kao zagađivače, ali niko ne pominje da imamo automatsku laboratoriju za ispitivanje čestica, buke, ti rezultati mogu onlajn da se prate", smatra predstavnik RB Kolubara.Arsenijević je ocenio da dosta aerozagađenja u Srbiji dolazi iz individualnih, kućnih ložišta, tokom grejne sezone. Na tri hektara RB Kolubara je zasadio vrbe, primile se 90%, bila je velika suša, ali navodnjavanje može da se reši podizanjem zasada pored reke Kolubare."Vrbe mogu da se mešaju sa ugljem i ta se smesa sagoreva u kotlovima. Tako će se smanjiti emisija štetnih gasova. Pored toga vrbe su hiperakumulatori teških metala."Predstavnik Elektroprivrede Bosne i Hercegovine Nevad Ikanović kaže da je ta kompanija zalaže za mirnu tranziciju na obnovljive izvore energije kako bi taj proces bio što bezbolniji. BiH prema njegovim rečima trenutno ima oko 12.000 zaposlenih ljudi u sedam rudnika uglja. U toj tranziciji kako dodaje, odlučeno je da imovina rudnika uglja u BiH ne bude teret. Napominje da u toj zemlji oko 200 hektara bivših rudnika pogodno za solarne panele. Smanjenje utroška uglja je kako podseća neophodno zbog EU taksi na emisije CO2.U BiH ima oko 20, 30 hektara za proširenje energetskih zasada, predstavnici kopmpanije odlaze u kantonalne vlade i predstavljaju te projekte, a sa idu u vlade kantona, upoznavaju ih sa projektima, trenut u god planove ulaze, a sa ljudima iz E3 priprema se zemljište.Tehnolog Sabina Benedek, koja je u Regionalnoj deponiji u Subotici zadužena za upravljanje otpadnim vodama kaže da je to preduzeće podiglo zasade energetske vrbe i trska na površini od 1,5 hektara. Kaže da biljke na energetskim zasadima mogu da rastu i po jedan santimetar dnevno. Njihova prednost je i u prečišćavanju vazduha.Naglašava da energetska vrba i trska mogu da se gaje i uz pomoć procesa prečišćavanja otpadnih voda iz kojih se odvaja mulj koji služi kao đubrivo. Sa druge strane biljke doprinose tako što otklanjaju aerozagađenje i koriste se kao obnovljivi izvori energije.

Srbija

A1 Srbija peti put za redom Oglašivač godine

 U prvoj godini poslovanja pod novim imenom, kompanija A1 Srbija je sa pet osvojenih nagrada, 15 finalista i Grand Prix nagradom proglašena Oglašivačem godine na festivalu integrisanih komunikacija KAKTUS 2021. Ovo priznanje kompanija A1 dobija petu godinu za redom.Kampanja „Seniori – imam minut“, koju je osmislila i realizovala agencija Leo Burnett za klijenta A1 Srbija, proglašena je Integrisanom kampanjom godine – Grand Prix. Ova kampanja osvojila je nagradu i u kategorijama Profitna integrisana kampanja i Pojedinačni radovi – Radio. Agencija Leo Burnett i A1 Srbija osvojili su nagrade i u kategorijama Pojedinačni radovi – Print i Brand awareness integrisana kampanja za projekat “A1 Launch kampanja”. Kampanja “Interna komunikacija rebrandinga Vip mobile u A1” koju je realizovala agencija TACK TMI ADRIA osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Interne komunikacije.„Ovo je veliki uspeh za nas, posebno jer se među nagrađenim radovima nalaze kampanje koje su pratile lansiranje A1. Svaka promena je ujedno izazov, a za nas je to bilo da već dobro pozicioniran, voljeni brend zamenimo ozbiljnim internacionalnim brendom. Da uz pouzdanost i zrelost zadržimo tople emocije i bliskost. Veliko hvala celoj ekipi koja je radila na projektima i kampanjama, oni su najzaslužniji za ovaj uspeh! – izjavio je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija.   Osim pomenutih nagrada A1 Srbija je podržala, treći po redu, KAKTUS Talents, konkurs za takmičenje mladih talenata iz agencija u Srbiji koji realizuje Marketing mreža. Takmičenje ima humanitarni karakter, a pobednički projekat u okviru kategorije Kreativna upotreba medija namenjen je Forumu mladih sa invaliditetom. U vreme digitalnih tehnologija, koje život čine bogatijim ali i složenijim, iskrena i direktna komunikacija sa korisnicima je ono što brendove razlikuje jedne od drugih. Upravo je u tome značaj stručnih festivala kojima pripada i Kaktus. Poslednjih sedam godina ovaj festival okuplja stručnjake iz Srbije i regiona oko najuspešnijih komunikacijskih projekata i doprinosi unapređenju i razvoju komunikacijskog tržišta u Srbiji.

Srbija

Novi Dorćol – oaza mira u urbanom delu grada

Kad se spomene Novi Dorćol u Beogradu, već uveliko znamo da je reč o novom modernom naselju, koje je projektovano u skladu sa svetskim trendovima od strane renomiranog investitora, kompanije Deka Inženjering, koja je inače poznata i po izgradnji stambeno poslovnog kompleksa A Blok u Novom Beogradu.Gradnja Novog Dorćola je podeljena u dve faze, s tim što je prva faza izgrađena i već ima porodica koje su ovde započele svoj novi život. Takođe treba spomenuti da je prva faza od 225 stanova i 15 lokala završena u planiranom roku i to za samo 18 meseci uprkos koroni.Ovo naselje nudi autentičan i jedinstven koncept stanovanja. Od sadržaja, kompleks poseduje zatvoreno dvorište samo za stanare, podzemnu garažu sa preko 700 parking mesta od kojih je 50 sa elektropunjačima, recepciju, video nadzor, ali se najviše ističe velnes centar DownTown sa bazenom, saunama i teretanom, čije se otvaranje očekuje u novembru.Sa ovim pratećim sadržajima i mnoštvom drugih uslužnih delatnosti koji su sastavni deo stambenog kompleksa, značajno se podiže kvalitet stanovanja bilo da se radi o porodicama ili onima koji se tek spremaju na taj korak. Novi Dorćol je jedinstven stambeni kompleks u Beogradu zahvaljujući i brojnim naprednim projektnim rešenjima: ventilisana fasada marke Laminam, velike staklene površine koje čine da stanovi postanu još prostraniji i svetliji, aluminijumska stolarija marke Schueco, venecijaneri proizvođača Warema, odlična toplotna i zvučna izolacija, klimatizacija brenda Daikin sakrivena u plafonu, Marazzi keramika velikih formata, Villeroy&Bosch sanitarije, Hans Grohe slavine.  Pored toga, ovi stanovi su i “pametni”, što znači da su prilagođeni svakom stanaru. Sve funkcije u stanu se mogu kontrolisati na veoma lak i komforan način, pametnim telefonom ili drugim smart uređajem koji je povezan putem Wi-Fi mreže. 3D - virtuelne ture kao novi standard prezentacije luksuznih stanovaNakon više od šest godina kontinualne inovacije, investiranja i izgradnje, Deka danas razvija projekat Novi Dorćol – inicijalnu kapislu urbane regeneracije Donjeg Dorćola. Pored navedenog, kompanija Deka Inženjering, istupila je korak dalje u odnosu na druge investicione kuće, uvodeći 3D virtuelne ture kao novi standard u prodaji premium nekretnina. Drugim rečima, digitalizacija građevinske industrije u Srbiji konačno je započela.Tradicija i moderno u mozaiku Novog DorćolaU prvom planu novog kompleksa istaknut je ambijent u kojem je sačuvana zgrada iz 1897. godine i originalni segmenti magacina iz prve faze gradnje industrijske celine, očuvani u autentičnom arhitektonskom izrazu, ali u kombinaciji sa modernim materijalima.Čuvajući istorijske elemente industrijske arhitekture, Novi Dorćol odiše duhom starog Beograda i autentičnosti grada koji je je nastao na raskršću puteva Istoka i Zapada.Budući stanari i posetioci kompleksa su već sada u prilici da u punom smislu dožive duh i karakter „Novog Dorćola“, u kojem autentični spoj starog i novog, tradicije i modernog, čine ovaj urbani prostor Beograda uporedivim sa savremenom praksom revitalizacije industrijskog nasleđa u svetskim metropolama. Stoga je Novi Dorćol idealno mesto za život porodice u jednom od najurbanijih i najstarijih delova Beograda.

Srbija

Put ka prvom srpskom superklasteru

U Srbiji je u toku nacionalno istraživanje u cilju prepoznavanja četiri polja pivrede koja imaju najveći inovativni potencijal. Tokom 2022. izabrane oblasti će biti testirane u realnom okurženju.Krajnji cilj je da Srbija u naredne četiri godine dobije svoj prvi superklaster."Za sada smo identifikovali 10 oblasti i do kraja godine očekujemo da ćemo od tih deset da izaberemo četiri domena, odnosno oblasti koje imajuju ekonomski, tehnološki i naučni potencijal da naprave inovacije visoke vrednosti. Važno nam je da te inovacije sutra mogu da se sklairaju i na domaćem i na inostranom tržištu", rekla je danas direktorka projekta "Srbija inovira" Aleksandra Popović tokom predstavljanja realizacije projekta. U narednih mesec dana biće identifikovana četiri domena (oblasti) sa ciljem da se u sledeću godinu uđe sa pilot projektima.U periodu od godinu dana ta četiri domena biće testirana i nakon toga će biti izabran jedan koji će dobiti podršku i koji će postati prvi srpski superklaster.Superklaster je nešto što okuplja sve učesnike, sa jedne strane su kreatori inovacija, sa druge privreda koja treba te inovacije da prihvati, država, investitori.Generalni direktor ICT Hub-a Kosta Andrić poručuo je da zemlje koje prednjače u inovacijama imaju superiorne i jako uspešne ekosisteme. Uspešan ekosistem, navodi Andrić, podrazumeva državu koja ima jasnu ulogu i omogućava pravni ambijent, infrastrukturu koju čine razni habovi, naučno - tehnološki parkovi."Postoji set poreskih zakona i podsticaja, postoji razgranata mreža investitora koji razumeju u šta investiraju, preduzetnici i akademija koja razviija inovacije i ima jako dobru saradnju sa privredom. Ono što je bitnije od svega toga je da svi ti akteri moraju jako blisko sarađuju", navodi Andrić. Projekat Srbija inovira je četvorogodišnji projekat posvećen jačanju ekonomije uz pomoć inovativnih rešenja za segmente privrede sa najvećim potencijalnom.Kako bi srpska privreda bila konkurentna na međunarodnom tržištu inovacija, cilj je da se usvajanjem Superklaster modela pozicionira kao lider u uskospecifičnoj oblasti koja ima najviše talenta, resursa i šansi za uspeh. Superklaster metodologijom pojedinačni učesnici na tržištu u privrednom ekosistemu postaju deo mreže koja je usmerena ka zajedničkom cilju. Kroz tu mrežu učesnici postaju dobijaju operativnu infrastrukturu i finansijsku potporu za jačanje i razvoj.

Srbija

Raiffeisen banka širi digitalnu revoluciju i na ponudu za malu privredu

• „Biznis iKeš“ kredit za paušalce - na računu za 30 minuta, bez dolaska u banku i bez dostavljanja dokumentacije• „Biznis iRačun“ za mala preduzeća i preduzetnike – potpuno onlajn, bez posete banci „Biznis iKeš“ kredit je apsolutna novina na domaćem tržištu, ali i u našem regionu.  Raiffeisen banka je svim preduzetnicima koji porez plaćaju paušalno omogućila da celokupan proces od podnošenja zahteva do isplate kredita za obrtna sredstva završe putem interneta, i to za svega 30 minuta. Koliko je ponuda revolucionarna pokazuje i podatak da je srpska banka prva u Raiffeisen grupaciji uvela ovako savremenu bankarsku uslugu za preduzetnike.Paušalci kojima su sredstva potrebna u kratkom roku (kako klijenti Raiffeisen banke tako i oni koji to još nisu), za kredit od sada mogu da apliciraju onlajn, bez dostavljanja ijednog dokumenta ili dolaska u banku. Identifikacija se vrši putem kratkog video-poziva sa zaposlenim banke, a od podataka je, pored ličnih identifikacionih, neophodan samo kôd sa Uverenja o plaćenom porezu koji se može preuzeti sa sajta ePorezi. Čitav proces se završava naprednim elektronskim potpisom, vrlo brzo - odgovor o odobrenom kreditu dobija se u roku od 15 minuta od unosa zahteva, a do isplate novca na račun može proteći i manje od pola sata! „Biznis iKeš“ kredit dostupan je u iznosu do 600.000 dinara, sa maksimalnim rokom otplate do tri godine i fiksnom kamatnom stopom tokom celog perioda otplate. Paušalcima koji još uvek nemaju račun u banci, on će biti automatski otvoren tokom ovog procesa. Raiffeisenu priznanje za najbolje privatno bankarstvo„Biznis iRačun“ na raspolaganju je svim malim preduzećima sa jednim vlasnikom, kao i preduzetnicima koji nemaju račun u banci. On se otvara onlajn, za svega 15 minuta i samo uz važeću ličnu kartu ili pasoš, bez ijedne posete banci. Uz njega se dobijaju sve bankarske usluge potrebne za poslovanje, a pre svih aplikacija mobilnog bankarstva.„Nakon novine koju smo ponudili građanima pre dve godine - onlajn „iKeš“ kredita, koji se pokazao preko potrebnim za naše tržište jer je njime zadovoljan veliki broj naših klijenata – proširujemo digitalnu revoluciju i na segment male privrede. Posebno smo prepoznali potrebe preduzetnika koji paušalno plaćaju porez, a koji možda do sada na domaćem bankarskom tržištu nisu imali mogućnosti da koriste sve prednosti digitalizacije. Uz naš „Biznis iKeš“ kredit moći će da dođu do sredstava u rekordno kratkom roku, štedeći vreme za važnije stvari za njihov biznis. Isto važi i za sve male privrednike koji nemaju račun kod nas – „Biznis iRačun“ mogu da otvore uz minimalan utrošak vremena, u vreme i na mestu koje njima odgovara“, izjavio je ovim povodom Petar Jovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke. Više informacija o načinu slanja zahteva i odobrenju kredita može se pronaći na: https://www.raiffeisenbank.rs/mala-privreda/krediti/biznis-online-kredit, a o otvaranju iRačuna na: https://www.raiffeisenbank.rs/pravna-lica/mala-privreda/racuni/biznis-online-racun, kao i pozivom Kontakt centra na broj telefona 011/3202-100.

Srbija

Nastavlja se ukrupnjavanje banaka: Aik banka kupila Sberbanku Srbija

AIK banka u vlasništu MK Grupe Miodraga Kostića biće novi vlasnik Sberbanke, nakon što je potpisala kupoprodajni ugovor o preuzimanju Sberbanke Srbija, u sklopu širenja poslovanja svoje bankarske grupe na šest tržišta.Ta transakcija je deo zajedničkog ugovora potpisanog između Sberbanke Evrope i AIK banke, Gorenjske banke iz Kranja i AEC Ltd. o kupovini Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj čija ukupna aktiva iznosi 7.329 milijarde evra, navodi se u saopštenju Aik banke.Podsećamo, ranije ove godine Rajfajzen banka u Srbiji kupila je 100 odsto akcija Kredi agrikol banke. Takođe, Eurobanka i Direktna banka najavile su spajanju poslovanja u Srbiji. Predsednica Izvršnog odobra AIK banke Jelena Galić rekla je da, posle uspešno realizovanog preuzimanja Alfa banke u Srbiji i Gorenjske banke u Sloveniji, ova akvizicija predstavlja još jedan izuzetno važan korak u daljem razvoju AIK banke, ali i svojevrsnu potvrdu njenog dosadašnjeg poslovanja.„Jačanje prisustva u zemljama u kojima već poslujemo, ali i širenje poslovanja naše bankarske grupe na nova tržišta, u skladu je sa našim strateškim opredeljenjem da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u regionu Centralne i Istočne Evrope. Pored rasta poslovanja, naš primarni cilj ostaje da klijentima, kako postojećim tako i novim, pružamo najkvalitetnije korisničko iskustvo kroz inovativne i savremene bankarske proizvode kreirane u skladu sa njihovim realnim potrebama“, istakla je Galić.Posle realizaciji procesa akvizicije Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Mađarskoj, AIK banka biće na čelu regionalne bankarske grupacije čija veličina aktive prelazi 11 milijardi evra.Sa ovom akvizicijom, AIK banka nastavlja svoje poslovanje sa jakom kapitalnom osnovom i veličinom aktive koja je pozicionira među prvih pet banaka na domaćem tržištu u Srbiji, sa tržišnim učešćem od 8,3 odsto.Ta transakcija je deo zajedničkog ugovora potpisanog između Sberbanke Evrope i AIK banke, Gorenjske banke iz Kranja i AEC Ltd. o kupovini Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj čija ukupna aktiva iznosi 7.329 milijarde evra.Predsednica Izvršnog odobra AIK banke Jelena Galić rekla je da, posle uspešno realizovanog preuzimanja Alfa banke u Srbiji i Gorenjske banke u Sloveniji, ova akvizicija predstavlja još jedan izuzetno važan korak u daljem razvoju AIK banke, ali i svojevrsnu potvrdu njenog dosadašnjeg poslovanja.Aik banka najprofitabilnija banka u 2020.godini „Jačanje prisustva u zemljama u kojima već poslujemo, ali i širenje poslovanja naše bankarske grupe na nova tržišta, u skladu je sa našim strateškim opredeljenjem da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u regionu Centralne i Istočne Evrope. Pored rasta poslovanja, naš primarni cilj ostaje da klijentima, kako postojećim tako i novim, pružamo najkvalitetnije korisničko iskustvo kroz inovativne i savremene bankarske proizvode kreirane u skladu sa njihovim realnim potrebama“, istakla je Galić.Posle realizaciji procesa akvizicije Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Mađarskoj, AIK banka biće na čelu regionalne bankarske grupacije čija veličina aktive prelazi 11 milijardi evra.Sa ovom akvizicijom, AIK banka nastavlja svoje poslovanje sa jakom kapitalnom osnovom i veličinom aktive koja je pozicionira među prvih pet banaka na domaćem tržištu u Srbiji, sa tržišnim učešćem od 8,3 odsto.

Srbija

Kako pametno da štedite

ProCredit banka je 100 odsto online. Dovoljno je da imate njeno internet i mobilno bankarstvo i „šalter“ se otvara onog trenutka kad uđete u aplikaciju„Zašto sam prešao na online štednju? Zato što sam shvatio da pored novca, tako uštedim i vreme. Takođe mogu da podignem novac sa štednje kad god mi je potreban, čak i nedeljom, ne zavisim od radnog vremena banke. Dakle, mogu da otputujem negde kad god to poželim.“Ovo bi vam rekao svaki korisnik online štednje kad biste ga pitali da vam argumentuje zašto je počeo ovako da štedi. Online bankarstvo postalo je imperativ današnjice i to je trend koji uspešno prate i naše domaće banke. Neke više, neke manje uspešno. Neke nam pružaju dosta usluga online, a jedna apsolutno sve. U pitanju je ProCredit banka, koja je 100 odsto online.To znači da sve sa ovom bankom možete da obavite preko mobilnog telefona ili računara/laptopa. Ne morate da idete u banku, ne morate ni da je vidite. Dovoljno je da imate njeno internet i mobilno bankarstvo i „šalter“ se otvara onog trenutka kad uđete u aplikaciju. KAKAV MODEL ONLINE ŠTEDNJE VAM NUDI PROCREDIT BANKA?Fizička lica u ProCredit banci mogu da obave sve usluge online – plaćaju račune, podižu i uplaćuju novac, apliciraju za kredit, ulaze u dozvoljeni minus ili počnu da štede. S obzirom na to da je mesec oktobar mesec štednje, ali i na aktuelnost ove teme zapravo tokom cele godine, ovde ćemo pričati o štednji. Svako ko je štedeo u banci ili planirao da počne da štedi, zna da postoje oročena i štednja po viđenju. Oročena štednja je ona koju date na „čuvanje“ banci na određeni period (najčešće je to na 6, 12, 24 ili 36 meseci).Za duži period oročenja dobijate veću kamatnu stopu, ali novac možete da podignete nakon što istekne taj rok. U suprotnom (ako podignete novac pre isteka oročenja), gubite kamatu koju ste do tad zaradili. Štednja po viđenju, s druge strane, jeste ona gde novac čuvate na štednom računu, a podižete ga onda kad vam zatreba. I na ovu štednju dobijate kamatu, samo je ona niža nego kod oročene štednje. Međutim, u ProCredit banci postoji treći oblik štednje, Flex štednja, koja predstavlja odličnu kombinaciju oročene i štednje po viđenju. Ona ima još nekoliko odličnih prednosti koje vam otkrivamo u nastavku.1. Uvek dostupan novac bez prekida oročenjaIako je na štednom računu, vaš novac je tu za vas kad vam zatreba. Neograničeno možete da dodajete i podižete svoj novac bez prekida oročenja, dok se kamata obračunava dnevno na novac koji je na računu, a isplaćuje mesečno.2. Flex štednjom upravljate onlineNe morate da dolazite u banku ako želite da stavite novac na štednju. Dovoljno je da imate eBanking i mBanking aplikaciju ProCredit banke, i sve što treba da uradite je da prebacite novac sa tekućeg na štedni račun.3. Ne treba vam minimalan iznosNekad je bilo potrebno da imate određeni iznos, i to ne mali, da bi vam banka uopšte dozvolila da štedite u njoj. Sada je to prošlost. Dovoljno je da se odlučite na štednju i ProCredit će vam otvoriti štedni račun.4. Dnevno možete da podignete i dodate do 5.000 evraSetimo se početka teksta i šta je rekao korisnik online štednje – da može da otputuje kad god poželi. Tako nešto sto odsto može da potvrdi klijent ProCredit banke koji koristi Flex štednju, jer u njihovim Zonama 24/7 ima opciju da na dnevnom nivou podigne ili stavi na štednju do 5.000 evra. Dakle, pred vama su tri mogućnosti za štednju, ali samo jedna vam daje mogućnost da štedite bez odlaska u banku. Kao klijent ProCredit banke, ne morate ni da izlazite iz kuće ili sa posla, i da gubite vreme. Šalter je u vašem telefonu ili računaru. Vaše je samo da planirate sigurnu budućnost

Srbija

Srbija postala deo mreže Svetskog logističkog pasoša

Vlada Srbije, Privredna komora Srbije i Dubai logistički pasoš (DP World) potpisale su Memorandum kojim se Srbija pridružila mreži Svetski logistički pasoš i time postala prva evropska zemlja koja je pristupila ovoj iniciajtivi. “Svetski logistički pasoš (WLP) nam upravo to omogućava – da našim kompanijama obezbedimo brži prevoz, smanjene troškove transporta i praktično, jednu novu logističku liniju kojom mogu da za 8 do 10 dana skrate vreme transporta robe na tržišta Afrike, zemalja Zaliva, Azije i Bliskog istoka. To su velike stvari za naše kompanije”, istakao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.Svetski logistički pasoš je globalna inicijativa koja se zasniva na partnestvu između između trgovaca, kompanija u logističkom sektoru i lokalnih entiteta kojim se omogućavaviše olakšica u logistici kao što su jeftiniji i efikasniji robnog transport, uklanjanje administrativnih troškova i brže carinjenje robe.

Srbija

Budžet za 2022. predviđa rast plata i penzija, deficit od tri odsto

Vlada je danas usvojila Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu koji previđa povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade. U 2022. godni predviđa se deficit od tri odsto i javni dug od 55,5 odsto na kraju naredne godine. Budžet za 2022. godinu biće razvojnog karaktera, navodi se u saopštenju Vlade. Budžetom je za kapitalne investicije na nivou opšte države predviđeno 486 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP-a.Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu predviđa budžetske prihode i primanja u iznosu od 1.516,8 milijardi dinara.U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto, dok neporeski prihodi iznose 175,7 milijardi dinara ili 11,6 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije.Ostatak čine donacije u iznosu od 23,4 milijarde dinara, što čini 1,5 odsto ukupnih prihoda.Predlogom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara.Rast penzija za 5,5 odsto, veće zarada zaposlenih u javnom sektoruPenzije će, po primenjenoj švajcarskoj formuli biti veće za 5,5 procenata, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara. Кada je reč o povećanju plata, predviđena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama porasti osam odsto.Takođe, od 1. januara se očekuje povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto, pa će minimalac po prvi put preći 35.000 dinara (35.012 dinara), navodi se u saopštenju. Planirano je i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.

Srbija

Beograd daje 80 miliona za povezivanje semafora optičkim kablovima

Grad Beograd planira da semafore i elektronsku saobraćajnu opremu (video kamere, informacione table) poveže optičkim kablovima, što će, kako navodi, omogućiti prenos podataka velikom brzinom i na bezbedan način.  Naime, Sekretarijat za saobraćaj raspisao je tender u kojem traži dobavljača za projektovanje, nabavku materijala i opreme i izvođenje radova na izgradnji sistema optičkih kablova za povezivanje svetlosne saobraćajne signalizacije i elektronske saobraćajne opreme.  Prevashodna namena optičkih kablova je povezivanje semafora na raskrsnicama međusobno i sa centrom za upravljanje saobraćajem u Sekretarijatu za saobraćaj, piše u dokumentaciji. Procenjena vrednost javne nabavke je 79,1 miliona dinara.Kako se navodi u specifikaciji, uvođenjem optičkih kablova kao medijuma za povezivanje svetlosne saobraćajne signalizacije (semafora) i elemenata saobraćajne opreme (video kamere, uranjajući stubići, informacionih tabli sa izmenjivim sadržaje ) omogućava se prenos podataka "velikom brzinom, na velike udaljenosti i na vrlo bezbedan način". Sekretarijat navodi da je cilj ove javne nabavke da se unapredi sistem upravljanja saobraćajem i poveže svetlosna saobraćajna signalizacija i elektronska saobraćajna oprema sa Centrom za upravljanje saobraćajem koji se nalazi u Sekretarijatu za saobraćaj. Obustavljen tender za adaptaciju škola na klimatske promeneBeograd daje noćni prevoz u koncesijuPlan za Palilulu: Stanovi, privredna zona, komercijalni sadržaji na 294 hektaraU konkursnoj dokumentaciji piše i da je Sekretarijat za saobraćaj u prethodnom periodu finansirao izgradnju sistema optičkih kablova duž gradskih saobraćajnica, te da su optički kablovi postavljeni duž skoro svih glavnih gradskih saobraćajnica u centralnim delovima grada.Međutim, kako se dalje navodi, zbog uvođenja novih savremenih elemenata upravljanja saobraćajem (informacione table sa promenljivim sadržajem, uranjajući stubići za kontrolu pristupa pešačkim zonama, brojači saobraćaja i nove semaforizacije), postoji potreba za nastavkom proširenja sistema mreže optičkih kablova i zamena postojeće zbog povećanja postojećih kapaciteta. U predstojećem periodu planirana je, kako se navodi, modernizacija sistema za upravljanje saobraćajnim tokovima u Beogradu, koja podrazumeva postavljanje savremene semaforske opreme za rad u adaptibilnom sistemu i za čiju komunikaciju je potreban sistem optičkih kablova.Rok za dostavljanje ponuda je 9. decembar. 

Srbija

„Zaboravilja se na radna prava, najvažnije su investicije“

Država ne podstiče socijalni dijalog, a za to je odgovorna vlast, ocenila je izvršna direktorka Centra za demokratiju Nataša Vučković za portal Nezavisnost.org.Nedostatak socijalnog dijaloga je problem koji postoji dugo, evo i ove godine je izveštaj Evropske komisije ocenio slabost napretka u toj oblasti. Brzina donošenja strateških dokumenata i zakona je takva da onemogućava njihovo kompetentno sagledavanje od strane socijalnih partnera što, čini se, vlasti uopšte ne smeta – ova vlast ni na koji način ne podstiče dijalog, ni u jednoj sferi“.Deceniju rade preko zadruge, iako je zakonski maksimum 120 dana Dodala je da ni političke partije ne pokazuju veće interesovanje za probleme „sveta rada“.„Današnji dominantni narativ je da su investicije najvažnije, pa se zaboravlja često na ljudska prava, na radna prava. Nesumnjivo su investicije i ekonomski napredak mnogo važni, ali oni zajedno treba da služe društvenom napretku.""Ne mislim da političke stranke u dovoljnoj meri obraćaju pažnju na pitanje radnih prava, na politiku zapošljavanja, diskriminaciju na radu, pa samim tim i ne uvažavaju dovoljno sindikate. Evo na primer, koliko njih se oglasilo tokom pregovora o visini minimalne zarade", kaže Vučković."Državni organi najoštrije da sankcionišu kršenje prava radnika u Aptivu" Ona je da dodela da se sindikati suočavaju sa brojnim izazovima kao što je minimalna zarada koja nije dovoljna ni za minimalnu potrošačku korpu, preko novih poblika rada u kojima se gube mehanizmi za zaštitu radnih prava. Veliki problem za zaposlene predstavljaju i nedovoljni kapaciteti Inspektorata za rad, kao i neprimenjivanje odredbi o zaštitnoj opremi.„Nestaju mnoga zanimanja, nastaju nova. A stiže i veštačka inteligencija koja će sigurno proizvesti mnogo promena na tržištu rada globalno. Sindikati moraju da idu u korak s vremenom, da unaprede menadžment, da se otvore prema novom potencijalnom članstvu...“Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost Prema njenim rečima, neophodno je, pre svega, širenje sindikalnog članstva među mladima i ženama. „Ali mladima treba pokazati da sindikat može nešto da uradi za njih. Pozivati se samo na solidarnost, nije nažalost više dovoljno. Takođe, treba više uključiti žene. Posebno je važno da reaguje  brzo i kompetentno na nacrte strateških dokumenata i zakona, da stvara koalicije sa nevladinim udruženjima, političkim strankama srodne orijentacije“, ocenila je Nataša Vučković.

Srbija Moja prva plata

Za Moju prvu platu se prijavilo 13.000 mladih

Za program Moja prva plata koji se realizuje drugu godinu za redom, konkurisalo je 12.966 mladih ljudi, a radna mesta ponudilo je 8.699 poslodavaca, kažu u Ministarstvu rad, boračka i socijalna pitanja. Nakon prvog ciklusa, kako se dodaje, Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević podsetila je da je ove godine Prema njenim rečima, napravljen je čitav niz reformi kako bi naši mladi ljudi ostali u svojoj zemlji, zasnovali porodice i privređivali.Kisić Tepavčević je ocenila da je Moja prva plata ostvarila izuzetne rezultate i da je, obilazeći preduzeća gde su mladi stekli prva radna iskustva, videla koliko da su oni posvećeni i odgovorni svom poslu. To je kako ocenjuje i rezultiralo da nakon prvog ciklusa programa gotovo polovina mladih zasnuje radni odnos i ostane u tim preduzećima.Prema njenim rečima Srbija kontinuirano prati novine koje se u zapošljavanja mladih primenjuju u zemljama EU i među kojima je najznačajniji program Garancija za mlade.Kako je dodala on podrazumeva da mladi dobijaju kvalitetnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja, praksu ili dodatnu obuku u roku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili završetka formalnog obrazovanja.

Srbija

Polovni automobili najviše stižu iz Francuske i Nemačke

Pet zemalja iz kojih se uvozi najveći broj polovnih vozila u Srbiju su: Francuska, Nemačka, Italija, Rumunija i Belgija, pokazuje najnovije istraživanje kompanije carVertical “Uvoz polovnih vozila u Srbiju”. Francuska i Nemačka čine više od pola ukupnog uvoza polovnih vozila. S obzirom na to da postoj veliki autoproizvođači u ovim državama, dobri putevi i vozila koja u Srbiju stižu u pristojnom stanju, ove brojke ni ne čude. Na trećem mestu je Italija koja, uprkos velikom broju autoproizvođača, doprinosi samo sa 10,4 odsto. Gotovo isto toliko ima Rumunija, koja zauzima jaku četvrtu poziciju, zahvaljujući vozilima marke Dacia”, saopštila je kompanija carVertical.Na petom mestu je Belgija, na šestom Holandija, zatim slede Švajcarska, Poljska, Slovačka i na desetom mestu Austrija. Dakle, Francuska i Nemačka prednjače u broju uvezenih vozila, ali kako se tržišta razvijaju i rastu, možda ove dve države uskoro dobiju novu konkurenciju, navodi se u istraživanju za  2021. carVertical, platforme koja se bavi, između ostalog, i statistikom ovog aspekta trgovine i ima pristup podacima koji mogu biti korisni prilikom kupovine polovnog vozila. Platforma nudi i opciju provere lokacije prethodne registracije bilo kog vozila.“Vozila uvezena iz drugih država čine ogroman procenat vozila na ulicama Srbije, pre svega, zato što su ta vozila povoljnija od novih. Popularna je i kupovina retkih modela za čiju se vrednost predviđa da će rasti u narednom periodu, te kupac želi da ostvari profit na duže staze. Pojedini vozači kupuju vozilo iz nostalgije”, kažu u toj kompaniji.

Srbija

Vučić najavio mogućnost otkupa udela u mađarskoj nuklearnoj centrali

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Glazgovu, gde se održava globalni samit o klimi, da bi uskoro trebalo da se sastane sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i razgovara o mogućnosti da Srbija kupi određeni vlasnički udeo u mađarskoj nuklearki Pakš.Predsednik je najavio da će razgovarati sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom o mogućnosti da Srbija otkupi od 5 do 10, 12 odsto vlasničkog udela u nuklearanoj elektrani Pakš kako bi imala znatan deo čiste energije.Takođe je rekao je da je Srbija zainteresovana i za druge nuklearke u regionu i spomenuo da će obaviti razvog sa Bugarima o mogućem otkupu udela. Podsetimo, u Srbiji je na snazi zakona Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana koji donešen u tadašnjoj Jugoslaviji, kojim ne postoji pravni osnov ni da projektuje niti da gradi nuklearne elektrane u našoj zemlji. Zakon je donešen 1989. godine, tri godine nakon nukleatne katastrofe u Černobilju, rekao je Miordrag Mesarović, generalni sekretar Srpskog komiteta u Svetskom energetskom savetu, za Ekapiju.

Srbija

Nova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i koverte

Pošta Srbije raspisala je tender za kupovinu 810 bicikala procenjene vrednosti 82,5 miliona dinara. Ponuđač je u specifikaciji detaljno opisao karakteristike predmeta ove nabavke. Bicikli treba da budu žute boje, maksimalne težine 35 kilograma i dvostrano brednirani logom pošte.Od dodatne opreme, između ostalog, treba da poseduju torbu, korpu za prtljag, svetloodbojni prsluk, kao i točak izrađen od pune gume prečnika od 130 -150 milimetara. U specifikaciji se navodi da je ukupno dozvoljeno opterećenje bicikla minimum 190 kilograma. Pošta kupuje preko 1.000 mopedaPošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službePošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniformeNaručilac je naveo da bicikl mora da ispunjava sve zahtevane tehničke specifikacije. Još jedan od uslova za dobijanje ugovora je da je privredni subjekt ostvario kumulativni prihod od 85 miliona dinara u periodu od prethodne tri godine. Rok za podnošenje ponuda je 8. decembar, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Pošta je juče raspisala tender i za nabavku službenih visokosigurnosnih koverti procenjene vrednosti 4,99 miliona dinara. Naime, Pošta nabavlja 301.710 komada službnenih visokosigurnosnih koverti (TIP 3) i 174.970 komada službenih visokosignosnih koverti (TIP 4). Koverte treba da budu izrađene od polietilena. U specifikaciji se navodi da su koverete bele boje, a štampa na kovertama tamno plave.Rok za dostavljanje ponude je 12. novembar. Planirana kupovina bicikala i koverti samo je jedno u nizu najavljenih ulaganja Pošte Srbije proteklih meseci. Prethodnih meseci Pošta je raspisala javne nabavke za kupovinu uniformi, 1.000 mopeda, kao i za sistem unapređenja kurirskog servisa.V.d . direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.   

Srbija

Bošu 6,5 miliona evra subvencija za proširenje proizvodnje brisača

Kompanija Robert Bosch (Robert Boš) iz Beograda, koja je u vlasništvu istoimene holandske kompanije, dobila je 6,5 miliona evra subvencija za proširenje kapaciteta proizvodnje.Ugovor o dodeli podsticaja potpisan je u oktobru ove godine.Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinara Boš se obavezao da će do kraja 2025. godine zaposliti najmanje 892 nova radnika na neodređeno vreme, kao i daće uložiti 62,7 miliona evra u istom periodu.Nakon što zaposli sve nove radnike, Boš bi trebalo da ima najmanje 3.062 zaposlenih, s obzirom da je u septembru 2020. godine, kada se Bosch prijavio za dodelu subvencija, imao ukupno 2.170 radnika.Novom vlasniku Kuršumlijske Banje bliskom SNS-u 2,5 miliona evra subvencija Kompanija ima obavezu da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 3.062 zaposlenih u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta. S obzirom na to da je plan da ulaganja po ovom projektu traju do kraja 2025. to znači da Boš ne bi smeo da smanjuje broj zasposlenih ispod ovog broja do 2030. godine.Sindikat Nezavisnost je pre nedelju dana saopštio da će od 1. decembra u Bošu biti povećane linearno u dve grupe - za 5.600, odnosno za 6.300 dinara.Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o Srbiji Kamen temeljac za Boš fabriku u Pećincima je položen 2012. godine, a proizvodnja sistema brisača je počela 2013. godine. Boš je počeo sa proizvodnjom motora za sisteme brisača u fabrici u Pećincima 2019, a 2021. počinje razvoj Comfort Actuators poslovne jedinice, piše u izveštaju o poslovanju ove kompanije.

Srbija

Robert Boš povećava plate radnicima u Srbiji

U kompaniji Robert Boš Srbija potpisan je novi kolektivni ugovor kojim je predviđeno povećanje zarada od 1. decembra, saopštilo je povereništvo Sindikata Nezavisnost u tom preduzeću.Novim kolektivnim ugovorom u ovoj kompaniji sa približno 2.000 zaposlenih predviđeno je da se od 1. decembra neto zarade povećaju linearno u dve grupe - za 5.600, odnosno za 6.300 dinara, preneo je portal Nezavisnost.org. Od 1. januara naredne godine nadoknada za noćni rad će biti uvećana “sa 28 odsto na 40 odsto”, kao i mesečni bonus (20 odsto). Ugovoreno je i povećanje godišnjeg odmora sa 26 na 27 dana, dok će plaćeno odsustvo sa posla ubuduće moći da traje 7 umesto dosadašnjih 5 dana.U saopštenju je objašnjeno da povećanje osnovice zarada i nadoknada za prekovremeni, odnosno noćni rad, znači da će plate ukupno porasti za neto iznos od 8.000 do 12.000 dinara, zavisno od radnih pozicija zaposlenih.Robert Boš, jedan od najvećih svetskih proizvođača kućnih aparata i auto delova, u Srbiji je osnovao svoju regionalnu firmu 2006. godine.

Srbija

NALED organizuje obuku za razvoj onlajn trgovine

U Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu i Valjevu Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) organizuje program obuke za razvoj onlajn prodaje, bezgotovinskih plaćanja i pozicioniranja na Google mapama, kao i informacije o novom sistemu fiskalizacije. Program je namenjen preduzetnicima i mikro preduzećima koji žele da modernizuju poslovanje."Kriza izazvana pandemijom Covid-19 uvela je privrednike u novu eru poslovanja i nametnula digitalizaciju kao top prioritet. Naši stručni konsultanti posetiće najmanje 500 preduzetnika i malih privrednika, a posetu je moguće organizovati sve do 31. januara", kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.Eksperti će kako dodaje tokom programa Mali biznis u malom prstu objasniti sve korake i prednosti takvog poslovanja, ali i istaći sve zakonske obaveze koje u tom slučaju moraju poštovati. Prema njenim rečima, procedura registracije preduzeća na Google mapama traje manje od deset minuta."Google maps kupcima olakšava da pronađu sve potrebne informacije o datom preduzeću, radno vreme, kontakt i GPS lokaciju. Potrošači na ovaj način mogu da ostavljaju recenzije i da pozitivnim ocenama uvećaju poverenje u njihov kvalitet. Očekujemo da na kraju kampanje najmanje polovina privrednika registruje poslovanje na Google mapama", dodaje Jovanović.Sto evra za početak onlajn prodavniceOnlajn kupovina: Šta i kako smo naručivali 2020. godine? Preduzeća i preduzetnici iz pet gradova kojima je potrebna ova vrsta podrške posetu konsultanata mogu da zakažu putem i-mejl adrese digitalnikaravan@naled.rs. Karavan Mali biznis u malom prstu deo je projekta Mali biznis informator koji se organizuje uz podršku Britanske ambasade, kao i sa ministarstvima privrede i finansija.Kako se dodaje, pored karavana Mali biznis u malom prstu, u pripremi je i interaktivni portal Mali biznis informator koji će početi sa radom od Nove godine.Na portalu Preduzetništvo privrednici će uskoro moći da pronađu podsajt i sve informacije koje se tiču poslovanja: kada i kako plaćati poreze, da li postoje takse i naknade koje treba izmiriti, kako poslovati na internetu.U saradnji sa Ministarstvom finansija organizuju se i obuke za korišćenje sistema elektronskog fakturisanja, koje su namenjene privrednicima i javnom sektoru.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.