Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Gastronomski vodič Srbije plaćen 18 miliona dinara

Turistička organizacija Srbije (TOS) je u poslednjih godinu dana raspisala 22 tendera, prenosi portal Tenderilive. Na te tendere stiglo je 117 ponuda zainteresovanih kompanija, a svaki učesnik je ostvario jednu ili dve ponude. Najskuplje je koštala izrada gastronomskog vodiča Srbije.Na listi pobednika našla se i slovenačka kompanija Abalon koja je trijumfovala na tenderu za izdavanje internacionalnog gastronomskog vodiča Srbije vrednom 18 miliona dinara. Pobednička ponuda iznosila je 17.633.880 dinara.Usluge posredovanja u angažovanju influensera za kreiranje sadržaja namenjenih stranicama TOS-a  na društvenim mrežama koštale su 3,15 miliona dinara. Na tu sumu je i zaključen ugovor sa kompanijom United influencers iz Beograda. Procenjena vrednost ove nabavke iznosila je 3,3 miliona dinara.Za digitalno oglašavanje na internacionalnom turističkom portalu Trip Advisor opredeljena su sredstva u iznosu od šest miliona dinara. Ponuda kompanije Tripadvisor Limited sa sedištem u Londonu iznosila je 5.878.300,00 dinara.Tender za oglašavanje na portalima u zemlji bio je podeljen u devet partija. Za oglašavanje na portalu Blic izdvojeno je 1.475.000 dinara. Po 660.000 dinara dobili su Novosti, Kurir, Informer, Srbija Danas, Alo, B92 i Telegraf, dok je 505.000 za oglašavanje dobio portal Mondo.Oporavak turizma očekuje se za četiri godineDa li svemirski turizam ima naučnog značaja ili služi samo za zabavu? Oglašavanje u magazinima na teritoriji Srbije koštalo je 2,5 miliona dinara. Po 417.000 dinara izdvojeno je za magazine Harper’s Bazaar, Grazia, Lepota i zdravlje i Story, dok je po hiljadu dinara manje predviđeno za Elle i Lepa i srećna.Za usluge za odnose s javnošću na tržištu Rusije zaključen je ugovor sa ruskom kompanijom Amarcom na iznos od 2,16 miliona dinara. Usluge za odnose s javnošću na tržištu Kine bile su nešto skuplje i iznosile su 2,35 miliona dinara. Ugovor je zaključen sa Shangai Yazhe Busines Consulting iz Šangaja.Centar za istraživanja i studije turizma je pobednik tendera za obuku i edukaciju učesnika u turizmu Srbije. Procenjena vrednost nabavke iznosila je 4.17 milioona dinara, dok je pobednička ponuda glasila na iznos od 4.15 miliona dinara.Beogradski Httpool je osvojio tender za posredovanje pri oglašavanju na Tviteru vredan pet miliona dinara. Projekat brendiranja turizma Srbije procenjen na 20 miliona dinara pripao je kompaniji Metaklinika iz Beograda, čija je ponuda iznosila 19,75 miliona dinara.Kompanija Miross je pobednik tendera za usluge turističkih agencija radi obezbeđenja smeštaja i ugostiteljskih usluga u zemlji vrednog 13 miliona dinara. Sa agencijom Jumbo travel je zaključen okvirni sporazum na iznos od 10 miliona dinara za usluge turističkih agencija radi obezbeđenja avio karata, drugih karata i smeštaja u inostranstvu.Oporavak turizma u Srbiji, 20 puta više gostiju nego laneBeograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma

Srbija

CINS: SNS od dolaska na vlast došao do milionskih nekretnina

Srpska napredna stranka je od dolaska na vlast postala vlasnik građevinskih objekata i zemljišta u vrednosti iznad 224 miliona dinara, piše CINS.Jedna od nekretnina nalazi se na Paliću, na oko 200 metara od granice sa Mađarskom. Na ovoj lokaciji gde se nalazi salaš sa bazenom održavane su edukacije za polaznike Akademije za mlade lidere SNS-a. CINS: Funkcioneru SNS-a na aerodromu oduzeta slika Paje Jovanovića SNS je ovaj vojvođanski salaš platio nešto više od 7,1 milion dinara u julu 2019. godine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u pitanju su objekti površine skoro 700 kvadrata.Vladajuća partija je 2014. po hitnom postupku izmenila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti čime je strankama omogućeno da kupuju nekretnine i novcem iz budžeta. Ipak, iako partije formalno prijavljuju da li su nekretninu kupile javnim ili privatnim novcem, u praksi je to teško kontrolisati, smatraju sagovornici CINS-a.CINS je ranije pisao o prostorijama na Novom Beogradu, u tzv. Starom Merkatoru, gde se nalazi sedište stranke. Te prostorije su pripadale firmi Vetfarm koja je otišla u stečaj pa ih je konzorcijum od 27 ljudi, uglavnom iz Kruševca, na čelu sa tadašnjim lokalnim odbornikom SNS-a Veliborom Jovanovićem, na licitaciji kupio za oko 250 hiljada evra.SNS-u su ih donirali 2017. godine, ali kako je CINS saznao vrednost tog poklona je daleko premašila dozvoljenu vrednost, zbog čega Agencija za sprečavanje korupcije ispituje čitav slučaj.Advokat koji Vesiću ustupa kamper od države dobija milionske poslove Međutim, nedugo nakon salaša u Subotici, u avgustu 2019. naprednjaci su u Starom Merkatoru kupili još jedan poslovni prostor, od 418 kvadrata. Za to su, prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), platili 43,5 miliona dinara.U pitanju je nekoliko kancelarija u kojima se nalazila firma Beolink. Vlasnica prostora bila je supruga direktora te firme, Saše Stojkovića, koji kaže da je kupoprodajni ugovor potpisan sa Vučićem.Na istoj adresi, CINS otkriva, SNS je postao vlasnik još jednog prostora – od 268 kvadratnih metara, koji su 2020. stavili pod hipoteku kod Halk banke.  SNS ima još jednu nekretninu kod granice, ovog puta srpsko-rumunske.U Srpskoj Crnji, malom banatskom mestu, vladajuća stranka je vlasnik prizemnog tržnog centra.

Srbija

Beogradski bezbednosni forum održaće se od 26. do 28. oktobra

Međunarodna spoljnopolitička i bezbednosna konferencija "Beogradski bezbednosni forum" ove godine će se održati od 26. do 28 oktobra pod motom "Čovečanstvo na ispitu"."Pandemija, ekonomska neizvesnost, kriza demokratije i rast autoritarizma, ksenofobije i nepoverenja stavljaju čovečanstvo na jedan od najvećih ispita u istoriji", navodi se u najavi Beogradskog bezbednosnog foruma.Kako su saopštili organizatori, Forum će okupiti više od 80 globalno priznatih eksperata."Zbog veličine problema i potrebe da se više nego ikada promišlja, razgovara i donose odluke, Beogradski bezbednosni forum je pozvao neke od najumnijih i najuticajnijih ljudi – da prodiskutuju da li ostavljamo generacijama koje dolaze planetu na kojoj je moguće i dalje živeti i napredovati".Da li su ekstremizmi i radikalizmi svih vrsta naša realnost; kako širom sveta ponovo izgraditi veru u demokratiju; u kom je stanju Evropa i kakva joj je budućnost; gde je Srbija u međunarodnim konceptima bezbednosti; kakva će biti spoljna politika Nemačke nakon šesnaestogodišnje vlasti Angele Merkel; dokle će se širiti globalni i regionalni uticaj Kine, šta će se dalje dešavati u odnosima Beograda i Prištine, pitanja su o kojima će se raspravljati tokom tri dana bezbednosnog foruma. Na forumu će, između ostalog, govoriti zamenik pomoćnika sekretara Stejt departmenta zadužen za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, bivši nemački ambasador u UN Kristof Hojzgen, zamenik predsednika Vlade Severne Makedonije Nikola Dmitrov, novi šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre. U diskusijama će učestvovati i evroparlamentarci Tanja Fajon, Viola Fon Kramon i Antonio Lopez-Isturiz, ali i Piter Nojman sa londonskog, Kings koledža, direktorka za Evropu i Evroaziju Fondacije za otvoreno društvo  Danijela Švarcer i Florijan Biber sa univerziteta u Gracu.

Srbija

Studentski startap EasyPass.rs olakšava zakazivanje privatnih časova

Ljubav prema preduzetništvu koja je počela još u detinjstvu, na prvom je mestu u nizu zajedničkih interesovanja i poslovnih opredeljenja Marijane Jovanović iz Kruševca i Jane Antić iz Pirota, koje su zajedno pokrenule digitalnu platformu namenjenu studentima za zakazivanje privatnih časova.Obe potiču iz preduzetničkih porodica, završile su Fakultet za ekonomija, finansije i administraciju (FEFA) i trenutno su na master studijama na Fakultetu organizacionih nauka (FON).“Još za vreme studija videle smo da studenti na svim fakultetima, kao i učenici osnovnih i srednjih škola stalno traže privatne časove i dobre profesore. Pre godinu dana pokrenule smo EasyPass.rs platformu koja bi pomogla studentima da dostignu svoj maksimalni potencijal kroz inovativno online podučavanje.Tokom vanrednog stanja imale su mnogo vremena da rade na razvoju sajta. Učenicima i studentima koji su pratili online nastavu od kuće bila je potrebna dodatna pomoć i u pravom trenutku pokrenuli smo aplikaciju, kaže Jana Antić. “Sve smo pokrenule i razvile same, uz pomoć još jednog trećeg člana tima koji je programer i bavi se tehničkim poslom. Za sada sve finansiramo iz sopstvenog budžeta i uložili smo više od četiri hiljade evra od marta prošle godine do danas. Inače, pokretanje posla koštalo bi nas mnogo više da u našem timu nemamo proogramera. Uskoro planiramo da apliciramo za programe finansijske podrške”, kaže Marijana Jovanović.Studentska aplikacija nudi više kategorija iz različitih edukativnih oblasti poput jezika, matematike, informatike i ostalih predmeta koji se pohađaju tokom osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja. Sajt nije namenjen samo studentima, kako napominju, već i profesorima koji mogu da se registruju.Planiraju da prošire tim i dodaju nove karaketristike koje će dodatno olakšati zakazivanje privatnih časova.     

Srbija

Sindikati železničara traže hitan sastanak sa premijerkom i ministrima

Predstavnici sindikata železničkih preduzeća pozvali su predstavnike Vlade da hitno zakažu sledeći sastanak u vezi rešavanja problema zarada i ostalih problema zaposlenih u železničkom sektoru. Sindikati predlažu, između ostalog, i da se restrukturiranje železničkih društava odloži za pet godina. Poziv za hitno zakazivanje sastanka je upućen ministru finansija Siniši Malom, premijerki Ani Brnabić i ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavu Momiroviću.  Reforma srpske železnice: 55 km na satSindikati navode da su na prethodnom sastanku izneli probleme koji se tiču socijalno-ekonomskog položaja zaposlenih u železničkom sektoru,  a odnose se na vrednost radnog časa, metodologiju, koeficjente, kao i povećanje zarada za sva četri železnička društva. Poslednji sastanak sindikata i predstavnika Vlade je održan 12. oktobra, a sledeći je trebalo da bude održan juče. Međutim sindikati poziv nisu dobili. "Posle rasprave, a na isnistitranje ministra MGSI, za dodatnim vremenom za usaglašavanje metodologije, predsednica Vlade Ana Brnabić je rekla da ćemo u ponedeljak, 18. oktobra imati sastanak u istom sastavu i da ćemo doneti konačnu odluku u vezi navedenih zahteva".Ima li mašinovođe u vozuSindikati su na sastanku hteli da pokrenu i pitanje konsultanta za restrukturiranje železničkih društava, a koji se "sve više spominje". "Naš predlog je da restrukturiranje železničkih društava bude odloženo za pet godina, kada železnička društva budu pripremljena za taj postupak, jer od prethodnog restrukturiranja nije prošlo ni tri godine", navodi se u pozivu Sindikata. Urgenciju zbog neodržanog sastanka ministrima i premijerki uputili su Savez Sindikata železničara Srbije, Sindikat Srbija Kargo, Nezavisni sindikat železničara Srbije, SŽSS "Nezavisnost".Sindikat Srbija Kargo najavio je početkom oktobra mogućnost štrajka glađu ispred Vlade Srbije zbog "neispunjenja obećanja" premijerke Ane Brnabić o povećanju plata. Kako su tada naveli iz Sindikata državnog preduzeća za teretni železnički saobraćaj, 40 odsto radnika radi Srbija Kargo radi ispod "minimalca". 

Srbija

Zorana Mihajlović: Ministarstvo nije izdavalo dozvole Euro Lithium-u

Reagujući na saopštenje nevladinih organizacija u kojem traži njena smena Zorane Mihajlović, tvrdi da njeno ministarstvo nije izdalo ni jednu dozvolu kompaniji Euro Lithium, prenosi Danas online. Euro Lithium je takođe reagovao navodeći kako kompanije sa kojima sarađuje bira putem tendera, u skladu sa poslovnim standardima i važećim propisima i zakonima.Mihajlovićeva je, povodom saopštenja udruženja Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, PAKT-a i Ne damo Jadar, naglasila da izbor firmi koje angažuju kompanije koje dobiju istražna prava nije u nadležnosti ministarstva, već ih biraju same kompanije na osnovu javnog poziva.Rekla je i da je od 2016. godine to ministarstvo ukinulo tri od ukupno tri odobrenja za istraživanje. Udruženja inače ukazuju na njeno navodno narušavanje Eintegriteta funkcija koje obavlja", jer Euro Lithium sarađuje sa kompanijom njenog rođenog ujaka."Jasno je da neistine koje su izneli predstavljaju napad na mene zbog toga što podržavam Projekat Jadar (kompanije Rio Tinto). Odluke o projektu donosiće se kad budu završene sve studije u vezi sa zaštitom životne sredine, a poslednju reč imaće građani na referendumu, a ne pojedinci i organizacije koje napadima na mene i iznošenjem neistina pokušavaju da ga opstruiraju", rekla je Mihajlović, saopštilo je Ministarstvo.Kompanija Euro Lithium Balkan d.o.o. koja u okolini Valjeva vrši istraživanja litijuma i borata, tvrdi da je njena poslovna politika u skladu sa evropskim i svetskim intencijama u oblasti tržišne ekonomije i da se odabir saradnika vrši po ustaljenoj praksi u tržišnim uslovima."Euro Lithium Balkan d.o.o. je nosilac istraživanja koja su uvek multidisciplinarna i u kojima učestvuje veliki broj stručnjaka, kompanija i saradnika. Za svaki od vidova istraživanja angažujemo izvođače, najbolje u svojoj oblasti, prema kriterijumima koji su interni i nijedno ministarstvo nije, niti može da utiče na te procese", dodaje se u saopštenju koje je preneo portal Valjevska posla.Udruženja traže ostavku Zorane Mihajlović zbog sukoba interesa Dodaje se da je zahtev za ponude kompanijama koje izvode istražno bušenje, što je deo celokupnog istražnog procesa, upućen 22. februara sledećim kompanijama: Geoing Group d.o.o, Zajača Ing d.o.o, Geomag d.o.o, Reflex Drilling d.o.o."Na ovom tenderu posao su dobili Geomag, sa najviše iskustva i Zajača ing, koja je ponudila najnižu cenu i posluje četvrt veka", navodi se u saopštenju.Takođe se ističe da Euro Lithium Balkan d.o.o u Srbiji posluje od maja 2015. godine i da se rukovodi time da u izboru kompanija sa kojima sarađuje osnovni kriterijum bude portfolio firme, iskustvo u oblasti u kojoj posluje, kao i finansijska ponuda."Naše poslovanje u Srbiji i prava koja smo dobili za geološka istraživanja u potpunosti su u skladu sa zakonom, a odabir pravnih lica sa kojima poslovno sarađujemo je politika naše kompanije na koju niko ne može da utiče", dodaje se u saopštenju.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA?U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA

Srbija

Tržišna kapitalizacija kriptovaluta porasla na 2,4 biliona

U poslednjih 18 meseci tržišna kapitalizacija kriptovaluta porasla je sa manje od 200 biliona dolara na čak 2,4 triliona, rekao je predsednik Odbora za finansijsku stabilnost (Financial stability board) Rendal Kvarls. On je na trećoj konferenciji o finanijskoj stabilnosti u Madridu rekao da je vrednost stejblkoina (Stablecoins) porasla sa nešto manje od 10 biliona dolara na više od 130 biliona, objavljeno je na sajtu FED-a. "Pre skoro tačno godinu dana, u oktobru 2020. godine FSB je objavio preporuke na visokom nivou za regulisanje, nadzor, i nadzor globalnih sporazuma o Stejblkoinu", rekao je Kvarls.On je naveo da je pandemija koronavirusa pokazala da je je nebankarsko finansijsko posredovanje kritično područje za delovanje, a posebno tržišta za kratkoročno finansiranje, gde sektor fondova tržišta novca ima više od 8 triliona u imovini na globalnom nivou.Poručio je da se mora voditi računa o tome da li su pristupi u nadzoru i regulisanju na pravi način prilaze rizicima, uz očuvanje koristi koje inovacije donose. 

Srbija

EPS: Elektrane konzervirati i držati u rezervi

Nadzorni odbor „Elektroprivrede Srbije“ (EPS) predlaže uvođenje mehanizma strateške rezerve kao prelaznog rešenja za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja kupaca u Srbiji, saopšteno je iz ovog javnog preduzeća. Ovaj predlog uputili su Ministarstvu rudarstva i energetike.To znači da se Srbija neće trajno odreći elektrana koje bi trebalo da budu zatvorene u procesu dekarbonizacije i energetske tranzicije."Strateška rezerva znači konzerviranje svih elektrana koje treba da izađu iz redovnog rada i za slučaj energetske krize, dekonzerviraju se i pokreću", rekao je Milorad Grčić, v.d. direktora EPS."Cilj ove inicijative je obezbeđivanje stabilnog snabdevanja uz nepromenjene cene za građane Srbije. Kapaciteti koji budu konzervirani posle analize stručnih službi mogu se aktivirati u uslovima kriza sličnih današnjoj kada dođe do poremećaja na tržištu, odnosno kada cena i količina električne energije opravdavaju rad termo kapaciteta koji su u strateškoj rezervi", rekao je on.Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom, pojasnio je da je ovo prelazno rešenje urađeno po modelu iz Evropske unije."Neke zemlje kao što je Nemačka uvele su strateške rezerve i u ovoj situaciji ih aktiviraju, dok je Rumunija u potpunosti zavisna od vetra. Postojeći zakon napravljen je trgovački, a ukoliko ministarstvo prihvati ovu inicijativu bili bismo u mogućnosti da sačuvamo postojeće i gradimo nove kapacitete", rekao je Vlaisavljević.Vlada Srbije je u julu ove godine donela odluku o formiranju Saveta za davanje predloga i mišljenja u vezi sa radom termoelektrana i zamenskih kapaciteta iz svih izvora energije do 2050. godine. Između ostalog, Savet će raditi na analizi mogućih mera i aktivnosti u cilju sprovođenja dekarbonizacije, analizi i revitalizaciji postojećih elektrana koja treba da obezbedi održiv način proizvodnje električne energije.U maju je objavljeno da je Ministarstvo rudarstva i energetike odlučilo da obustavi izgradnju termoelektrane na ugalj Kolubare B, koja je formalno započeta krajem osamdesetih godina prošlog veka. Odluku su pozdravile ekološke organizacije, ali ne i čelni ljudi Elektroprivrede Srbije (EPS), koji tvrde da ona ugrožava stabilnost energetskog sistema države.   Zbog najave ministarstva energetike održan je i zbor upozorenja rudara Kolubare i Kostolca i zaposlenih u TENT iz straha da će zbog prekida rada termoelektrana na ugalj ostati bez posla.

Srbija

Novi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbama

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji je, navode revidiran u skladu sa primedbama Venecijanske komisije. Ministarstvo je revidiran Nacrt zakona 8. oktobra uputilo Venecijanskoj komisiji sa molbom za davanje novog hitnog mišljenja. U Nacrtu piše da pravo izjašnjavanja na referendumu i pravo učešća u narodnoj inicijativi imaju građani koji imaju biračko pravo i prebivalište, odnosno boravište za interno raseljena lica, na teritoriji za koju se raspisuje referendum, i upisani su u birački spisak. Referendum, kako piše u Nacrtu, može da bude obavezan i savetodavan.Odluka na obavezujućem referendumu doneta je ako je za nju glasala većina izašlih građana na teritoriji za koju je referendum raspisan.Sa druge strane, mišljenje građana na savetodavnom referendumu, koje se utvrđuje glasovima većine izašlih građana, nije pravno obavezujuće. Referendum se raspisuje radi izjašnjavanja građana o predlogu akta, o potvrđivanju usvojenog akta ili o pitanju od opšteg značaja.U narodnoj inicijativi građani učestvuju potpisivanjem odgovarajućeg predloga, a u Nacrtu piše da je predviđena nakanada od 50 dinara za overu potpisa, po potpisu. Overi potpisa ne podležu potpisi predloženi elektronskim putem. Nacrt zakona predviđa da se za vreme vanrednog i ratnog stanja referendum i narodna inicijativa ne mogu sprovesti ni ostvariti. Narodna skupština je dužna da referendum raspiše na zahtev najmanje 100.000 birača, Skupština autonomne pokrajine na zahtev najmanje 30.000 birača koji imaju prebivalište na teritoriji autonomne pokrajine, dok je jedinica lokalne samouprave referendum raspisuje na zahtev najmanje 10 odsto birača koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave.U Nacrtu je definisan pojam referendumske kampanje, način finanisranja kampanje, kao i organizator kampanje.  Predviđene su i procedure u slučaju da se usled elementarne nepogode, epidemije ili drugih razloga glasanje na pojedinim glasačkim mestima ne može sprovesti, a da se time ne ugroze bezbednost i zdravlje glasača.U tom slučaju nadležna komisija, pošto pribavi mišljenje od nadležnih državnih organa, propisuje posebna pravila po kojima se formiraju glasački odbori, vrši primopredaja glasačkog materijala i sprovodi glasanje na tim glasačkim mestima.Prema ovom Nacrtu glasački odbor po završenom glasanju utvrđuje rezultate glasanja na samom glasačkom mestu, ali nadležna komisija može propisati i da se glasački materijal premesti na drugo mesto i tamo utvrdi rezultat glasanja. Ovo je u slučaju da se rezultat glasanja ne može utvrditi na samom glasačkom mestu, a da se time ne dovede u opasnost bezbednost i zdravlje članova glasačkog odbora i bezbednost glasačkog materijala. Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine.Predviđene i novčane kazneU Nacrtu zakona propisane su i novčane kazne za organizarora referendumske kampanje i davaoce finansijskih sredstava.Od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za organizator referendumske kampanje ako postupa protivno odredbama kojima se uređuje finansiranje troškova kampanje, koristi sredstva suprotno nameni za koju su prikupljena,  i ako ne otvori ili ne koristi poseban račun za finansiranje referendumske kampanje.Organizator će se kazniti i ako ne dostavi izveštaj o troškovima referendumske kampanje, ne omogući Agenciji za sprečavanje korupcije vršenje ovlašćenja iz ovog zakona, ne imenuje ovlašćeno lice koje je odgovorno za korišćenje sredstava za finansiranje regerendumske kampanje ili o tome ne obavesti agenciju, ne obavesti agenciju o promeni ovlašćenog lica. Za davaoce finansijskih sredstava kazne su od 200.000 do 2.000.000 dinara. Tako će se pravno lice kazniti ako ne omogući Agenciji vršenje propisanih ovlašćenja.Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se preduzetnik ako ne omogući Agenciji vršenje ovlašćenja iz ovog zakona.Kazne su propisane i za odgovorno lice i fizičko lice u odgovornom licu, od 50.000 do 150.000 dinara. 

Srbija

Svaki peti građanin Srbije u riziku od siromaštva

Stopa rizika od siromaštv u Srbiji je u 2020 iznosila 21,7%, što je za 1,5 procentnih poena manje u odnosu na 2019. godinu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Međutim ovaj podatak ne govori da li su porasli prihodi onih koji su njabogatiji, rekao je Slobodan Cvejić iz SeConS-ove grupe za razvojnu inicijativu. Iako ovaj procenat stope siromaštva sve manji, Srbija je i dalje mađu najsiromašnijim zemljama u Evropi.  U nekim uspešnijim zemljama se vodi računa da ova stopa ne pređe 13-14 odsto. Država je izdvojila dosta novca, ali način na koji to radi je problematičan. Taj novac ne dolazi upravo do onih kojima je najpotrebniji. U merama podrške tokom Covid pandemije nisu najbolje obuhvaćene najranjivije grupe i grupe sa margine.Važno je da slušaju organizacije civilnog društva. Država koja ne čuje civilno društvo, grupe koje žive u siromaštvu ne može da formuliše politike koje njima najbolje odgovaraju, rečeno je na konferecniji povodom na konferenciji povodom Svetskog dana siromaštva koju su organizovali SeConS grupa za razvojnu inicijativu, Fond za otvoreno društvo, Evropska mreža protiv siromaštva u Srbiji.Marija Babović je govorila o izveštaju „Covid kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021.“ u kom je predstavljeno  kako je izgledao život tokom pandemije, materijalni položaj  i mentalno blagostanje samohranih roditelja, pripadnika romske nacionalnosti, neformalno zaposlenih, mladih i starih.Neformalno zaposleni su tokom pandemije marginalizovani da bi se ublažili njeni efekti, rekla je Babović. Oni su uglavnom zaposleni u sektorima koji su bili najpogođeniji restrikvnim merama kao što su  građevina, poljporvireda i ugostiteljstvo. Pripadnicima romske populacije najveći problem je predstavljalo obrazovanje jer nisu bili digitalno opremljeni i bez pristupa Internetu. Nisu imali pristup zdravstvenom sistemu, zbog neposedovanja ličnih dokumanata i informacija, a najviše pomoći im su im pružile romske organizacije. Samohranim roditeljima je veliki problem bio usklađivanje porodičnih i poslovnih obaveza. Rečeno je da većinu samohranih roditelja čine upravo žene koje su uglavnom zaposlene u u sektorima koji su bili na prvoj liniji suočavanja sa pandemijom kao što su zdrvastvo, obrazovanje i trgovina.Navedena je i potreba da se usmeri više pažnje na obrazovanje, jer se može desiti da za nekoliko godina zbog trenutnog gubitka u školovanju mogu se osetiti posledice u vidu siromaštva novih generacija.Starijim osobama su se suočile sa manjkom podrške van porodice, nedostatkom digitalnih veština i sa velikim strahom zbog dramatizacije medija o stanju u zdravstenom sistemu Srbije.Miodrag Milosavljević iz Fonda za otvoreno društvo rekao je da su podržali uspostavljanje Fonda solidarnosti za podršku radnika i radnica u umetnosti. 

Srbija

Prošlo je vreme kada se tucana paprika prodavala u džakovima

Isplativa proizvodnja zdrave hraneMilan Petković, Black Grass VlasotinceVelika zasluga usaid i pomoć ne bi razvili brend. Napravio sajt Zimnica.rs, hab ili zadrugu hteo da napravi, nije uspeo, krenuo sa svojom proizvodnjom. Bina pomoć bilo kakve vsrte. Žalosno je niko ne obraća pažnju za sitne, daju se 10 15 hiljada za radno mesto, dovode se strani investitori, to tek za 5 10 godina kosist.Da se barem plaćaju doprinosi kod malih proizvođača i da ne drže članove svojih porodica neprijavljene. Niko ne bi 10, 20 hiljada evra za stvaranje osnovnih uslova za početak poslova, kako bi se uposlilo po 10, 15 ljudi.Nije to nikakvo etiketiranje države.Da nije bilo pomoći države nekada ne bi se ni posao razvio.Bez udruživanja nema ništa.Država ne prepoznaje potrebu da pokrene, pomoć se dobija od nevlad org, starnih ambasada, oni pomažu ono što država treba da razvija.Uprava za agrarna plaćanja i dan danas se plaća kredit, procedura komplikovana, od nekoliko stotina prijavljenih, pedesetak dobije kredit, mala je prolaznost.A kod stranaca je sve jednostavnije, ljubaznost, a država sve detaljno proverava. Razvoj poljopr pesimist aza jug srbije, za 10 godina, čudno razmišlj kod poljoprovrednika. Nisam obarao niti diktirao cenu poljoprivrednicima. Dogovorite se a oni izigraju dogovor.Plodna sela sa dobrim zemljištem, veliki radnici, niko neće da primeni savremene tehnologije, sve se radi kao pre 40, 50 godina, možda su malo kvalitetniji plastenici.Dešava se i da se podvali otkupljivačima, stave dobru papriku gore, lošu dole.  Prva kalsa paprike 90 dinara se plaća. Nikad se neće krenuti sa mrtve tačke u poljoprivredi na jugu Srbije.Brend Leskovački ajvar, on tu radi, moraju da imaju od koga nabavljaju papriku, mora da se analizira zemljište. Lokošnička paprika su hteli da zaštite, 600 god stano seme, nema higijenskih uslova, pada prašina, paprika papirološki nije ispravna, treba da se promeni svest, treba da se priča o bezbednosti hrane.Mnogo na edukaciji, nisu bitna sredstva, ljudi jako dobro zarađuju u okolini Aleksinca. Ulaže se u zgrade, ljudi su veliki radnici, radi se dan i noć.Tim ludima neko treba da promeni svest.Prošle godine ugovor imao sa Lidlom. Bila mala zarada, ali navodi primer drugih koji su ušli u maxi rodu, platili mnogo za ulazak, velika ulaganja, tri četiri godine su potrebne da bi se to vratilo. 10-15.000 ulaganja.Lidl to nije naplaćivao. Traži ne pita za cenu. Razgovori trajali 10 minuta.Ajvar u dvorištu se proizvodi, nema standarda, sada Metro, ali rekli da neće da rade i neka on sam radi sa njima. Milivoje Jovanović, ENECA i Fabrika dobre hrane 16 god se bane, zad 10 god poljop i prerada hrane, velik kapaciteti, voće i povrće, nedostaju prerađivački kapacoteti izvoze se sirovine, ovde daju prerađ u centr Srb i vojv oni to prerađuju i prodaju.Prerađ kapac nisu dovolj, malo ispunjava standarde kvaliteta i bezbednosti, hasap nemaju, niti ifc.Oprema uz pomoć grantova i EU pomoći nabavljana oprema, ali ni to nije dovoljno, jer se male količine proizvode.Konkur kod EU da kao org koja pruža podršku u selu Vrdište kod niša prerađ kapšaciteta za preradu voća i povrća. Sa opremom i sa pomoći stručnjaka.Pomoć i u brendiranju.Sredstva za podršku kako su iskoristili, koliko je komplikovano da se aplicira.Nije komplikovano ako znate šta hoćete, EU pro su koristili. Proizvodnja da bude sa što manje otpadaka, da proizv ima oznaku premium kvaliteta. Stalno se menja tehnologija i potrebe, svako može da proizvede, ali ne može svako da proda.U prehramb da bude lepo pakovanje, poznat brend, ljudi to kupuju, to donosi i veću cenu.Fabrika dobrer hrane, mi smo to zaštitili, robna marka malih proizvođača, da bi to dobili moraju da ispune i kvalitet i količine.Želimo da dođemo do ljudi koji zaista žele da plate kvalitet. Dolaze proizv sa zapada koji nisu ukusni i kvalitetni kao kod nas, iako su jeftiniji.Treba i obrtnih sredstava, da se sirovina kupi na vreme, da se skladišti i proizvod poroda u vreme kada mu je najveća cena. Treba i vremena da se proizvodi prepoznaju.Brend, kvalitet, cena i tradicija, treba taj redosled ispoštovati.Dejan Mitić, Prva poljoprivredno socijalna zadruga KamenicaPotrebe zadrugara, proširenje zadruge.Prošli mnoge cikluse, raspolažu pogonom koji koriste za obuku mladih ana selu koje kasnije zapošljavaju u zadruzi. Zadruge kao platforme za ravnomeran i održiv razvoj za zapošljavanje mladih.Problem je i u randoj snazi, zanimanja treba da se učine atraktivnijim, berače malina barem zadržati.Postoji populacija u Nišu koja bi mogla da radi u poljoprivredi, pa i u toj organskoj proizvodnji.Stalno je na terenu, na jugu 210 zadruga i takvih oblika org i u polj i u drug oblastima. Probl kvalitet voća, nepostoj standarda, možed a dođe do dekontaminacije proizvoda, to se ne razume, samo najkvalitetniji proizv mođe da prođe. Podneblje je odlično, nada s eda će doći do rejonizacije u oblasdti proizvodnje, odličan region za voćarstvo, ali male količine, mladi neće da prevrću zemlju bez nekakve ekonomske logike, treba ih podstaći.Težak je put do maloprodajnog tržišta, ulag u habove vrlo isplativo, uslužno prerada, podržka, naliza, deklarisanje, etiketa, to bi moglo da pomogne, ili hladnjače, ili subvencije u tom smislu.Lokošnica kod Leskovca Lokošnički rog, rako se zove, uzgoj paprike, u vrećama od 25-30 kilograma tucane paprike prodaju, to neko prepoakuje pa prodaje pod svojim brendom.14, 15 tona tucane paprike trenutno imajju na lageru.Problem mladih na selu tiče se i roditeljstva, treba zadrž one koji su već na selu. Sokovi, džemovi, slično potr udruživanje, naši ljudi nemaju potrebu za tim.Zadruge mogu da pruže sigurnost u rpavnom smislu, pravne norme koje su iskovane u preko 100 godina prakse. Pravna sigurnost i tradicionalnost, to ističu svi oni koji su pravili zadruge. Može i šire da se deluje, jedan direktor može da bide u više njih, to je pogodno za nerazvijene sredine.Srećko Vukašinović, Poljoprivredna savetodavna stručna služba NišNišavski okrug i jug Srbije, stanje u polj je proizvod dobro, veliki su potencijali, voćarska, povrtarska, Ražanj, Aleksinac, mešovita, doljevac, povrtar i ratar, Gadž Han, voćarstvo, stočar u faz opad. Persp i za Pirot i Jabl, rural slabo naselj, pogodno za gajenje organsku hrane i razvoj seoskog turizma.Bogomdan kraj za organsku hranu.Kako doći do proizv u domać i višeg nivoa prerade?Da bi šeto bilo atrakt da se radis a ljubavlju i da donosi profit. Individ proizv usavrš proizvod, muči ih plasman.Malina, višnja, jagoda, moraju odmah da predaju po ceni koja se tada nudi. Ne postoji udruživanje, psotoje organizacije koje su smao na papiru nikakve aktivnosti ne postoje u praksi. Sa sela odlaze mladi ljudi i tako nestaje radna snaga.Potrebno je da sa firmama i zadrugama da se prave ugovorne obaveze, da s ezna koje su posledice, šta čeka kao sankcija za neispunjenje obaveza.Mog perspekt, Milivoje: poljoprivreda je biznis, kada to svi shvate, biće tržiš princ, i praviće se proizvodi od kojih se zarađuje. Pod jednim ili 10 brendova.Cena hrane će da raste, može da se poboljša kvalitet i kvantitet proizvoda, to sve zavisi od nas samih.Milan, leskovač ajvar se ne bi zaštitio da nije bilo italijanske vlade, kao i futoški kupus, lipov med sa fruške gore, itd.Da ne motamo kablove, da žene ne rade sa olovom, već sa voćem.4, 5 mlekara koje snabdevaju u Švajcarskoj.

Srbija

Bratislav Đorđević, Stefi komerc iz Vranja: Kupuje se obuća u trendu, „demode“ niko neće

U vranjskoj fabrici obuće Stefi komerc, iz koje se isporučuje gotova obuća i poluproizvodi za domaće i italijansko tržište, ove godine povećana je proizvodnja gotovog proizvoda oko 20 odsto u odnosu na isti period lane.Bratislav Đorđević, izvršni direktor firme Stefi komerc kaže da je ove godine primetno povećanje proizvodnje gotovog proizvoda između 15 i 20 odsto, dok su lon poslovi povećani oko deset odsto. “Jedini problem koji imamo u proizvodnji predstavlja nam period kad se menja sezona zato što se kasni sa nabavkom novih materijala što nam usporava proces rada“, kaže Đorđević za Novu ekonomiju. Ova fabrika iz Vranja proizvodi obuću za sopstveni brend „Donna Line“ i godišnje proizvodi između 130.000 i 150.000 pari obuće kao poluproizvod za lon poslove, dok se gotove obuće proizvede oko 12.000 pari.Modni trendovi u dizajnu obuće veoma se brzo menjaju i kako on ukazuje sve što ostane neprodato na kraju godine, sledeće godine je već "demode".„Kad se za jednu sezonu promeni moda onda pokušavamo da prodamo takvu obuću u radnjama sa popustom, ali bez obzira na cenu kupci beže od te robe. Traže samo obuću koja je u trendu. Ako nešto uspemo da prodamo od deplasirane robe onda je to uglavnom u outlet radnjama po izuzetno povoljnim cenama, da nam ne bi ostalo na lageru“, kaže on. Najveći problem u poslovanju ove vranjske firme predstavlja naplata zaostalih dugovanja. Teško je naplatiti taj novac jer dužnici ne plate, kako on ukazuje, onda zatvore radnju pa otvore novu na neko drugo ime. Neka dugovanja „vučemo“ već deset godina i ne možemo da naplatimo. „Kad bismo naplatili taj novac od dužnika na sudu, dobili bismo rabat za avansnu uplatu oko petnaest odsto, ovako kupujemo na odloženo plaćanje između 60 i 90 dana bez rabata“, napominje on. Firma Stefi komerc ima 180 zaposlenih, otvorena je 1993. godine kao mala porodična firma za trgovinu mešovite robe i obuće. Početkom 2000. godine počela je proizvodnja ženske modne obuće pod brendom „Donna Line“, danas ima pet maloprodajnih radnji,  lon proizvodnju izvoze u Italiju.  

Srbija

Oglašena prodaja imovine Inter-Kopa

Stečajni upravnik oglasio je prodaju imovine kompanije Inter-Kop doo Šabac u stečaju, saopštila je agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Ukupna procenjena vrednost obe imovinske celine iznosi oko 680 miliona dinara, a početna cena je oko 340 miliona.Među oglašenom imovinom nalaze se zemljište i kamenolomi te šabačke firme. Delatnost Inter kopa između ostalog obuhvata visokogradnju, niskogradnju i pmroizvodnju krečnjaka.Putem javnog nadmetanja na prodaju se nude dve imovinske celine koje obuhvataju zemljište i objekte u Mišaru i Majuru kod Šapca, u Kovilju kod Novog Sada, kao i kamenolome na Divčibarama i u blizini Šapca.Javno nadmetanje zakazano je za 25. novembar.Inter-Kop je svoju neposlovnu imovinu prodavao 2016. godine.Kako su 2011. godine pisale Večernje novosti, Inter-Kop je tada izrastao u jednu od najmoćnijih domaćih kompanija i imao je poslove na izgradnji Koridora 10. Prema tadašnjem pisanju tog lista, kompanija je zaslužna i za rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra u Beogradu, a gradila je i stambeno-poslovne prostore.Ponovo oglašena prodaja Banje "Zlatar"Oglašena prodaja preduzeća Zastava kamioni

Srbija

Udruženja traže ostavku Zorane Mihajlović zbog sukoba interesa

Udruženja Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, Podrinjski anti-korupcijski tim (PAKT) i Ne damo Jadar traže da ministarka rudarstva i energetike i potpredsednica vlade Zorana Mihailović pod hitno podnese ostavku. Razlog za to je, kako se navodi, saradnja frime njenog ujaka i kompanije koja istražuje litijum na teritoriji Grada Valjeva.Kako se navodi u saopštenju, preduzeće Euro Lithium Balkan koje ima dozvolu za istraživanje litijuma na teritoriji Valjeva, angažovalo je preduzeće Zajača ing čiji je vlasnik Milutin Bojić, rođeni ujak ministarke Mihailović. Udruženja smatraju da tako ozbiljno narušen integritet funkcija koje obavlja Mihailovićeva, jer je njeno ministarstvo izdalo Rešenje o odobrenju istraživačkih radova kompaniji Euro Lithium.PAKT je na svom portalu objavio i fotografiju koja dokazuje ove tvrdnje.Udruženja pitaju da li je Euro Litium na taj način vratio kontra uslugu ministarki rudarstva: "Postoje i brojna svedočenja meštana doline Jadra da je upravo ista firma izvodila istražna bušenja i za kompaniju Rio Tinto, ali se niko svojevremeno nije setio da zabeleži ove događaje, pa konkretnih dokaza osim svedočenja meštana nema", piše u saopštenju.Navodi se da je kompanija ujaka Zorane Mihailović od 2012. godine sarađivala i sa Elektro privredom Srbije Beograd od koje je dobijala javne nabavke i Rudarskim basenom Kolubara doo Lazarevac u ukupnoj vrednosti od 689.554 evra."Sada je uz konkretne dokaze iz Lukovca kod Valjeva dodatno kompromitovan i Projekat Jadar uz brojne skandale koji prate realizaciju projekta Rio Tinta", dodaje se u saopštenju.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA Udruženja smatraju da planirana istraživanja u okolini Valjeva, Jagodine, Gornjeg Milanovca, Požege i Kragujevca imaju za krajnji cilj iskopavanje rude litijuma, dok se njena hemijska prerada planira samo u Loznici.Prema njihovim rečima ministarka duguje odgovore na pitanje o tome koja je uloga nje i njenog rođenog ujaka u 'sveopštem napadu na prirodna bogatstva i litijum u Srbiji'. Podsećaju da u ozbiljnim državama takve situacije neminovno vode ostavci i akcijama tužilaštva koje je nadležno za korupciju.Preduzeće Euro Litihium je za Novu ekonomiju potvrdilo da istražuje litijum u okolini Valjeva, ali je naglašeno da još nije utvrđena isplativost rudnika. Tada su negirali i da njihovi poslovi u Srbiji imaju bilo kakve veze sa kompanijom Rio Tinto.Rio Tinto u okolini Loznice planira da otvori rudnik litijuma i postrojenje za preradu rude jadarit. Protiv njhovog Projekta Jadar bune se brojne organizacije i građani je smatraju da bi izazvao ekološke probleme. Rio Tinto, koji je u svetu poznat po brojnim ekološkim incidentima, trvdi da će tokom realizacije svog projekta u Srbiji voditi računa o zaštiti životne sredine.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA?U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA

Srbija

Nakon Astra Zeneke moguć pad trombocita

Slučajevi trombocitopenije (pad vrednosti trombocita) prijavljeni su nakon dobijanje vakcine Astra Zeneca, saopšili su iz predstavništva britanskog proizvođača. U nekim od prijavljenih slučajev...

Srbija

Advokati najavili dvodnevnu obustavu rada

Advokatska komora Srbije najavila je dvodnevnu obustavu rada 20. i 21. oktobra, a povodom stava Vrhovnog kasacionog suda o napalati troškova obrade bankarskih kredita jer je postojeće obrazloženje kontradiktorno.Građani tuže banke zbog troškova obrade kredita, sudovima preti blokadaVrhovni Kasacioni sud (VKS) je na sednici Građanskog odeljenja u septembru doneo pravni stav o dozvoljenosti bankama da ugovaraju troškove kredita. Na sednici VKS donet je i pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja, kao obaveze korisnika kredita, kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), gde se kaže da je takva odredba kod ugovora o stambenim kreditima pravno valjana.VKS je do sada po reviziji, kao vanrednom pravnom sredstvu, preinačavao odluke u kojima su donete odbijajuće presude, po tužbama za neosnovanost naplate premije osiguranja kod NKOSK, odnosno VKS je presuđivao u korist građana – korisnika kredita.

Srbija

Broj sahrana u Beogradu veći 50 odsto

U Beogradu je u septembru 2019. sahranjeno 936 pokojnika, a ove godine u istom mesecu 1.417, što je rast veći od 50 odsto, sledi iz podataka koje je objavila Politika. Broj sahrana u nadležnosti Pogr...

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.