Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Sistem koji nagrađuje radnike sa vrhunskim rezultatima

Zaposlenima u najuspešnijoj prodavnici isplaćeni pojedinačni bonusi do gotovo 500.000 dinaraJedna od najvažnijih pogodnosti koje JYSK kao poslodavac osigurava svojim zaposlenima je isplata bonusa koja može da premaši iznose od više stotina hiljada dinara. Kako je danski maloprodajni lanac i tokom 2020./2021. finansijske godine poslovao veoma uspešno, pojedinačni bonusi zaposlenih koji rade u prodavnicama prema ostvarenom rastu prometa dostigli su iznose do gotovo 500.000 dinara. Ukupan isplaćen godišnji bruto bonus iznosi 50.512.103,04 dinara. Prema istraživanju koje je sprovela The Employer Branding Agency, kompanija JYSK našla se na 22. mestu najboljih brendova poslodavaca na teritoriji Srbije za 2021. godinu. Cilj istraživanja bio je da se odrede najbolji poslodavci iz svakog segmenta privrede kako bi im na taj način odali priznanje, istakli njihovu važnost i podstakli druge poslodavce da ulažu i unapređuju svoje Employer Branding prakse. U okviru istraživanja, javnost Srbije rangirala je poslodavce na osnovu njihove opšte reputacije, želje da budu deo njihovog tima, utiska koji su ranije stekli o poslovanju kompanije i njenom odnosu prema zaposlenima.Foto: Morten RehnéSistem koji motiviše zaposlene i podstiče izvrsnostVesna Kukić Lončarić, country manager u kompaniji JYSK, istakla je da se ovakav način nagrađivanja pokazao izuzetno uspešnim.„JYSK  je ponosan na ovaj sistem bonusa jer smatramo da motiviše naše zaposlene, a pravila su jako jednostavna i svima poznata. Naime, zaposleni u svakoj našoj prodavnici imaju mogućnost da ostvare bonus u skladu sa rastom prometa pojedine radnje u odnosu na prethodnu godinu. To znači da postoje i razlike u isplaćenom bonusu između samih prodavnica, a visina bonusa zavisi samo od rasta prometa, dakle gornja granica iznosa ne postoji. Ovakav sistem se pokazao veoma uspešnim jer su naši zaposleni motivisani za rad, a budući da se bonus na promet isplaćuje na temelju zajedničkog rada bez obzira na radno mesto u prodavnici, ovaj model podstiče i timsku atmosferu. Na kraju, imamo zadovoljne zaposlene i kupce koji dobijaju najkvalitetniju uslugu”, izjavila je Kukić Lončarić.Najuspešnije prodavniceTokom finansijske godine 2020./2021. najuspešniji tim sa najvećim isplaćenim bonusom bio je iz prodavnice na beogradskoj adresi na Karaburmi, a prate ga timovi iz Novog Sada iz Maxton centra i JYSK prodavnice u Kraljevu.

Srbija

KRIK: „Huavej“ imao tajne ugovore sa ljudima povezanim sa „Telekomom“

Kineski tehnološki gigant „Huavej“ godinama je, preko ofšor firmi na Panami i Britanskim Devičanskim Ostrvima, imao tajne ugovore sa ljudima koji su bili blisko povezani sa državnom kompanijom „Telekom“, otkrivaju dokumenta iz projekta „Pandorini papiri“, piše KRIK.Najmanje milion evra se, sudeći po dokumentaciji, slilo na račune ovih firmi, a deo toga u džepove bivšeg „Telekomovog“ direktora Igora Jecla i advokata Milorada Ignjačevića koji je bio u poslu sa ovom državnom kompanijom kroz njegov portal „Na dlanu“.Telekom Srbija ne prekida saradnju sa kineskim Huawei U bazi od gotovo 12 miliona procurelih dokumenata u okviru projekta „Pandorini papiri“, koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), novinari KRIK-a i OCCRP-ja pronašli su dokumenta u vezi sa ovim tajnim poslovima. Na osnovu njih može da se isprati deo novca koji se iz „Huaveja“ slio u džepove Ignjačevića i Jecla. Dve ofšor kompanije, „Roflaj“ i „Goldberg“, imale su najmanje šest ugovora potpisanih sa „Huavejem“. Na osnovu njih, „Roflaj” je „Huaveju” u periodu od samo godinu i po dana poslao osam faktura vrednih gotovo milion evra, pokazuju procureli podaci. Potpuna dokumentacija nije dostupna, te ovaj iznos može biti i znatno veći.Prvi ugovori su potpisani 2007, kada je „Huavej“ tek uspostavljao poslove u Srbiji, dok je poslednji ugovor koji se nalazi među procurelim dokumentima sačinjen 1. januara 2014. godine – neposredno pre nego što je „Huavej“ postao jedan od najvažnijih partnera „Telekoma“. Ovaj ugovor iz 2014, čiju kopiju novinari poseduju, otkriva šta su firme radile za „Huavej“.„Huavej“ je, prema ovom konsultantskom ugovoru vrednom 359.000 evra, angažovao „Roflaj“ da uspostavi dobre odnose sa telekomunikacionim operaterima u Srbiji i Crnoj Gori, ali i sa predstavnicima vlasti. Osim toga, „Huaveju“ je trebalo da pomogne da dobije neophodne dozvole za rad u Srbiji i „izvrši obaveze iz ugovora koji će potpisati ‘Huavej’ i (telekomunikacioni operater)“. Iste godine, „Huavej“ je od „Telekoma“ dobio posao razvoja internet televizije (IPTV), a dve godine kasnije ugovor vredan čak 150 miliona evra za uvođenje optičkih kablova. Telekom srlјa u propast Jecl je u „Telekomu“ radio od 2003. do 2008, a poslednje tri godine bio je direktor sektora za usluge. Bio je i specijalni savetnik nekada prvog čoveka ove državne kompanije, Draška Petrovića iz Demokratske stranke Srbije. Jecl nije želeo da odgovori na pitanja novinara KRIK-a.Nije objasnio zašto ga je kineski gigant angažovao baš preko ofšora, a ne preko kompanije u Srbiji.Advokat Ignjačević je unosno sarađivao sa „Telekomom“. Njegova druga ofšor firma „Travis Assets“ i sin Uroš su upravo sa Jeclom dogovorili da za „Telekom“ razvijaju portal „Na dlanu“ i to u vreme kada advokat započinje saradnju sa „Huavejem“. Ignjačevići su nakon nekoliko godina sajt od „Telekoma“ otkupili za samo jedan dinar. Kad su ga novinari upitali da li je lobirao u ime „Huaveja“ u „Telekomu“, potvrdno je odgovorio: „Naravno, jesam (lobirao). Ako bi neko iz ‘Telekoma’ pitao koje je moje mišljenje o ‘Huaveju’, sigurno bih rekao: ‘Uzmite ‘Huavej’.“

Srbija

Sirovo mleko će morati da poskupi

Kriza u stočarstvu naterala je poljoprivrednike u Srbiji da traže proglašenje vanrednog stanja u oblasti proizvodnje sirovog mleka i hitnu pomoć države. Njihov apel podržava mlekarska industrija, najbliži partner u tom proizvodnom lancu kojem ne može biti dobro ako vlasnici krava razmišljaju o smanjenju broja grla.Trenutno stanje u sektoru primarne proizvodnje mleka je veoma teško, jer su cene osnovnih sirovina i pomoćnih materijala za pripremu stočne hrane porasle za preko 50% u odnosu na prošlu godinu. Tome je doprineo i nekontrolisani izvoz zbog visokih cena koje su ponuđene ratarima, što je umanjilo ponudu na domaćem tržištu. Prognoze ukazuju da će, zbog suše, cene stočne hrane biti visoke i naredne godine, objašnjava za B&F Dragan Šašić, direktor „Mlekare Šabac“.Pred gotovo istim izazovima, međutim, nalaze se i mlekare: „Iako je svake godine, prateći inflaciju, dolazilo do povećanja cena gotovo svih inputa u određenom procentu, u poslednjih godinu dana mlekare su se suočile sa zaista velikim povećanjem cena ambalažnih materijala i energenata. S druge strane, za razliku od drugih prehrambenih proizvoda, mlečni proizvodi su u poslednjih desetak godina održavali stabilne cene, čije je povećanje u pojedinim godinama bilo manje od inflacije, dok je u nekim godinama dolazilo i do smanjenja cena“, kaže Šašić.Uprkos teškoćama, on je siguran da neće doći do bitnih nestašica na tržištu sirovog mleka, jer proizvođači i prerađivači predstavljaju neraskidiv sistem koji kontinuirano funkcioniše i u najtežim vremenima. Mlekare u prethodnom periodu nisu smanjivale otkupnu cenu, a „Mlekara Šabac“ svojim dobavljačima, kojih ima više od 700, pomaže i kroz različite vidove savetodavne pomoći, besplatnih analiza sirovog mleka, kao i beskamatnim pozajmicama.Ali da bi se sačuvao stočni fond i samim tim zahtevani nivo proizvodnje, moraće da se poveća cena sirovog mleka, precenjuje Šašić i ističe da ono mora biti tržišno utemeljeno, jer će svakako dovesti i do povećanja cena mlečnih proizvoda. Ono, naime, ne sme da ugrozi poslovanje mlekara kroz smanjenje prodaje na domaćem tržištu usled uvoza jeftinijih mlečnih proizvoda od strane veletrgovaca, ali ni da ugrozi izvoz zbog visokih cena koštanja.Potrebna saradnja svih učesnika na tržištuŠašić tvrdi da postoji nekoliko načina kako država, kroz različite mere, može da pomogne da se očuva mlečno govedarstvo, ali i mlečna industrija.„Država može da pomogne proizvođačima kroz povećanje premija za mleko, kroz različite subvencije koje se odnose na nabavku nafte i ostalih materijala za obradu zemlje, ali i kroz besplatne analize sirovog mleka. Dugoročno gledano, država treba da osmisli mere za unapređenje mlečnog govedarstva i povećanje produktivnosti na farmama, a može da pomogne i kroz uvođenje prelevmana na uvoz određenih mlečnih proizvoda, kako bi zaštitila našu prerađivačku industriju od uvoza nekonkurentnih mlečnih proizvoda. Takođe, potreban je ozbiljan razgovor sa trgovačkim lancima i maloprodajama o smanjenju trgovačkih marži, u ovoj situaciji. Ukoliko bi država finansijski pomogla mlekarama, odnosno, delimično kompenzovala povećanje otkupne cene sirovog mleka, a trgovački lanci smanjili svoju maržu, onda povećanje cena gotovih proizvoda ne bi ugrozilo konkurentnost domaćih mlekara na policama. Time bi svi dali svoj doprinos rešenju ove situacije“, ukazuje Šašić.Komentarišući uslove za izvoz mlečnih proizvoda, direktor „Mlekara Šabac“ koja izvozi 70% svoje ukupne proizvodnje, objašnjava da je osnovni preduslov za izvoz usaglašavanje veterinarskih sertifikata između država. Da bi domaći proizvodi bili konkurentniji na zahtevnim stranim tržištima, država bi trebalo da subvencijama stimuliše proizvodnju kvalitetnog i cenovno konkurentnog sirovog mleka, koje bi bilo dobijeno iz savremeno postavljenih gazdinstava i za čiju bi kontrolu bile zadužene nezavisne laboratorije.Za razliku od malih, velike mlekare najčešće imaju bolje tehničko-tehnološke uslove zbog kojih su konkurentnije na domaćem i stranim tržištima. Male mlekare su uglavnom lokalnog karaktera i Šašić smatra da je njihov opstanak moguć jedino ukoliko se one budu okrenule ka nekonvencionalnoj proizvodnji, poput proizvodnje organskih ili bio-proizvoda, proizvoda sa geografskim poreklom, proizvoda od kozijeg ili ovčijeg mleka, specijalnih vrsta sireva. Specijalizacija proizvodnje, povećanje automatizacije, efikasnosti i produktivnost je uslov i za naše velike mlekare, koje su male u poređenju sa modernim evropskim mlekarama, da se uhvate u koštac sa sve nemilosrdnijom konkurencijom.Malo prostora za male mlekareU Srbiji, po rečima Radomira Spasojevića, vlasnika „Mlekare Spasojević“ iz Bajine Bašte čiji proizvodi nose naziv „Zapis Tare“, nije dobar poslovni ambijent za razvoj mlekarske industrije. Njegova je ocena da subvencije za poljoprivrednu proizvodnju, za nabavku opreme, podizanje objekata, koje se kreću i do 50% od vrednosti nabavke, nisu male, ali da to nije dovoljno da bi stanje u toj oblasti bilo bolje.„Katastrofalna suša je ove godine doprinela da se prinosi na usevima i travnatim terenima prepolove, cena stočne hrane je drastično skočila, a cena mleka ostala je nepromenjena godinama. Dominantne mlekare u Srbiji otkupljuju mleko samo od velikih proizvođača, jer im je verovatno neisplativ otkup od malih poljoprivrednika, a male domaće mlekare otkupljuju mleko po ruralnim područjima od proizvođača sa po tri do 30 krava u domaćinstvu. Domaće male mlekare bi podigle otkupne cene, ali je udeo domaćih malih mlekara na tržištu Srbije jako mali. Takođe, veliki trgovinski lanci iz inostranstva uvoze gotove mlečne proizvode, tako da se udeo kolača domaće proizvodnje mleka, pogotovu u malim domaćinstvima u ruralnim područjima, dramatično smanjuje“, upozorava Spasojević.Kako je dodao, u toku predpristupnih pregovora sa EU jedna od bivših vlada Srbije dugo vremena je štitila domaće tržište od uvoza mleka, ali posle usaglašavanja zakonodavstva uvoz „guši“ domaću mlekarsku industriju.„Problem je i što velike mlekare imaju dominantan položaj na tržištu Srbije, jer njihov materijalni status omogućava da taj položaj suvereno brane od malih mlekara. Na policama marketa su čvrstim ugovorima definisane pozicije velikih mlekara, gde je njihovo učešće i do 80%, a u ostatku se ’tiskaju’ mali proizvođači, bez šanse da iskažu svoje mogućnosti, jer nemaju dovoljno prostora. Na našu žalost, to je tržište i mi ostali se moramo zadovoljiti preostalim prostorom na policama marketa“, kaže Spasojević za B&F.Ističe i da domaćoj mlekarskoj industriji smeta što ne radi Nacionalna laboratorija za ispitivanje sirovog mleka i gotovih proizvoda. „Ova laboratorija se nalazi u Dobanovcima i pre dve godine je taman počela sa radom, ali je njeno poslovanje preusmereno za potrebe Ministarstva zdravlja zbog pojave pandemije korona virusa. Nadamo se da će konačan početak njenog ponovnog rada u punom kapacitetu krenuti uskoro i da će dovesti u redovno poslovanje sirovinsku bazu u Srbiji, jer neke mlekare još uvek prilikom otkupa ne postupaju po Pravilniku. One ne primenjuju kriterijume higijene i ne uzorkuju sirovo mleko kako propisi nalažu, kako bi stimulisali higijenske parametre pri primarnoj proizvodnji mleka“, tvrdi vlasnik „Mlekare Spasojević“ koja mleko otkupljuje od oko 350 kooperanata.Porodična Mlekara „Kruna“ iz Velike Plane je našla dobar recept kako da u nestabilnim uslovima za poslovanje mlekarske industrije poveća proizvodnju. Od kada je postala dobavljač za novi „Lidlov“ brend „S ljubavlju, domaće“, prerada mleka u toj mlekari povećana je tri puta, sa sedam na 22 tone dnevno.„Videli smo veliku šansu u saradnji sa ’Lidlom’. To je za nas odlična prilika da širokom tržištu ponudimo svoje proizvode, i to ne samo u Srbiji već i u regionu gde posluje ovaj trgovinski lanac. Takođe, saradnja sa ’Lidlom’ nam je omogućila da podignemo kvalitet proizvodnje i zadovoljimo standarde koje proizvođači moraju da imaju da bi se njihovi proizvodi našli u ponudi ovog trgovinskog lanca“, kaže za B&F Stevan Zeljić, vlasnik „Krune“ koja otkupljuje mleko od 150 poljoprivrednika.

Srbija

Kori Udovički: Obnovljivi izvori energije nam obezbeđuju nezavisnost za „vjek i vjekova“

Autorski tekst Kori Udovički, predsednice UO CEVES i bivše guvernerke NBSU srpskoj javnosti provejava pogrešna predstava da je za energetsku krizu nekako „kriva“ zelena energija. Još gore, stvoren je utisak da je dobro što se Srbija „ne odriče“ svog uglja, i to samo nekoliko nedelja pred odsudni globalni samit o klimi u Glazgovu. No, taman i da jeste tačno da su zelene politike „krive“ – velika bi bila greška likovati što smo se, eto, oglušili o taj napor do sad.Globalno zagrevanje donelo je u samo u toku protekle godine neuobičajeno mnogo primera ekstremnih klimatskih događaja za koje je zelena energija zapravo jedini „lek”. Čovečanstvu prolazi poslednji voz da klimatsko zagrevanje zadrži negde između 1.5-2oC – granice preko koje bi naš život na zemlji postao nepodnošljiv. U slučaju da taj voz propustimo, Džef Bezos se sprema na Mars. A kuda će Srbija? Svest o neophodnosti promene ušla je punom parom u glavne političke tokove sa usvajanjem Agende UN 2030… Mi se o nju još uvek oglušujemo.Smiruje se zabrinutost srpske javnosti energetskom krizom, ali ostaje sasvim pogrešna predstava da je za nju nekako „kriva“ zelena energija. Još gore, stvoren je utisak da je dobro što se Srbija „ne odriče“ svog uglja, i to samo nekoliko nedelja pred odsudni globalni samit o klimi u Glazgovu. On se u Srbiji ni ne pominje. Neke od nedavno usvojenih zelenih evropskih politika jesu doprinele dodatnom „iskakanju“ cena energije, ali uzroci tekuće krize su drugi. Jedan je šira nepredvidivost ponude i tražnje (ne samo za energijom) u sklopu globalnog ekonomskog oporavka od pandemijske krize, a naročito u slučaju Kine.Drugi je pojačano ispoljavanje klimatskih promena, za koje je zelena energija zapravo jedini „lek“. No, taman i da jeste tačno da su zelene politike „krive“ – velika bi bila greška likovati što smo se, eto, oglušili o taj napor do sad. Čovečanstvu prolazi poslednji voz da klimatsko zagrevanje zadrži negde između 1.5-2oC – granice preko koje bi naš život na zemlji postao nepodnošljiv. U slučaju da taj voz propustimo, Džef Bezos se sprema na Mars. A kuda će Srbija?Pandemija i nezadrživi rast kineske tražnjeTokom prošlogodišnjeg zaključavanja cena fosilnih goriva se strmoglavila – nafta je u jednom trenutku čak imala negativnu cenu! Isto kao što za to tad nije bio „kriv“ spor globalni prelazak na zelene izvore energije tako ni sada „žurba“ u tom pravcu nije kriva za njihov vrtoglavi rast. Ovog puta, na već raširene teškoće sa predviđanjima tražnje za svime, pa i za energijom, nadovezao se neočekivani, rekordno visoki, rast kineske tražnje za termalnom energijom (gas, ugalj, nuklearna energija).U 12 meseci zaključno sa avgustom, kineska potrošnja  porasla je čak 14% u odnosu na prethodni period, iako joj je ekonomski rast relativno spor. Kineska tražnja za gasom rasla je još brže, ali ne zato što se Kina odrekla uglja, već zato što je njegova potrošnja, koja je na rekordnom nivou, rasla sporije. Proizvodnja uglja porasla bi i više da bezbednosni standardi poslovanja rudnika nisu zategnuti posle niza nesreća u kojima su rudari izgubili živote.Kina se nije odrekla uglja niti (još) smanjuje njegovu proizvodnju. Za sada ona samo (razumno i razumljivo) nastoji da svoj nezajažljivi rast potreba za energijom zadovolji sve većim učešćem obnovljive energije i mnogo sporijim rastom potrošnje uglja. Iako nema sumnje da je krenula putem obnovljivih izvora zbog svog poslovično dugoročnog pogleda na budućnost, činjenica je i da je nepodnošljiva zagađenost kineskih gradova pružila još hitniji motiv. Očigledno je i da u ovom konkretnom slučaju problem leži pre svega u neravnoteži na kineskom tržištu energije – na šta su kineske vlasti ovih dana odgovorile na jedini mogući način – podizanjem cene struje za industriju, dok se za domaćinstva za sada najavljuje.Ekstremna klima i geostrategijaS druge strane, globalno zagrevanje donelo je u toku protekle godine neuobičajeno mnogo primera „ekstremnih klimatskih događaja“ koji su delovali kako na skok tražnje tako i na pad proizvodnje energenata.  Najpre, zima je bila ekstremno hladna a leto ekstremno toplo pa je potrošnja energije (naročito gasa) zimi za grejanje a leti za rashladne uređaje – skočila. Istovremeno, zbog ekstremnih kiša i poplava, pala je proizvodnja uglja u Indoneziji i Kolumbiji, ključnim snabdevačima svetskog tržišta, a suša (pogodili ste – opet ekstremna) u Brazilu smanjila je brazilsku proizvodnju hidro-energije i drastično povećala njegov uvoz uglja i gasa. Na sve to nadovezao se i podbačaj proizvodnje vetrenjača na Severnom moru usled neuobičajeno slabog vetra.Treba ovde pomenuti i geostrateške faktore, koji nisu tema ovog teksta. Izvesno je da je Rusija bar malko „oklevala“ sa isporukama gasa u nadi da će tako podstaći otvaranje gasovoda Severni tok 2. S druge strane, kineskim teškoćama doprinele su i sankcije na nabavku uglja iz Australije (koje se sad, pak, tiho zaobilaze).Kamo sreće da je problem bio u ubrzanom prelasku na zelenu energiju! Naprotiv, emisije gasova sa efektom staklene bašte na rekordnom su nivou. Ubrzavanje izgradnje kapaciteta za proizvodnju obnovljive energije jedini je mogući dugoročni odgovor na ovu, i na širu klimatsku, krizu.  Međunarodna Agencija za energiju procenjuje da je trenutno takva izgradnja od strane javnog sektora tri puta manja od potrebne da bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod željene granice. Srećom, odgovor EU na tekuću situaciju jeste da poveća planirana ulaganja u energetsku tranziciju. Ipak, upitno je da li će trenutna kriza oslabiti mere na koje će svet biti spreman da se obaveže u Glazgovu. A neophodno je da konačno zaista proizvedu promene u načinu na koji živimo.Zamena teza umesto čistog računaPo ovom pitanju (kao i po mnogo čemu drugom), srpskoj javnosti se uporno plasira zamena teza.„Ugalj nam obezbeđuje energetsku nezavisnost.“ A u čemu bi bio problem da se „nezavisno“ oslanjamo na svoju obnovljivu energiju? Isključivim osloncem na ugalj obezbeđujemo se za narednih 30 godina, uz zavadu i odsustvo minimuma solidarnosti sa odgovornim svetom i svojim potomcima.Osloncem na obnovljive izvore Srbija može sebi obezbediti „nezavisnost“ za „vjek i vjekova“ jer nema sumnje da je Srbija značajno obdarena ovim potencijalom (iako još nemamo poštenu procenu koliko, i po koju cenu)a se razumemo, za sada, „oslonac na obnovljive izvore“ svakako podrazumeva i neophodni oslonac na termalnu energiju za tzv. „baznu proizvodnju“.„Sa ugljem možemo struju da prodajemo kad je skupa a da je kupujemo kad je jeftina.“ Možemo to i ako krenemo ugalj postepeno da zamenjujemo obnovljivim izvorima.Energetska nezavisnost privilegija je malog broja zemalja, u koje Srbija svakako ne spada. Ali čak i one, ne samo SAD već na primer i Saudijska Arabija, zdušno su počele da ulažu u obnovljive izvore. Činjenica je da obnovljiva energija zahteva više trgovine energijom, a to za nas znači i dublju integraciju sa evropskim energetskim tržištem. Ali ni oslonac na gas, koji je ovih dana istican sa pozitivnim predznakom, ne donosi energetsku nezavisnost; a o nafti da i ne govorimo. Nisam sigurna da gas dobijamo po ekstra povoljnoj ceni  – ali ako bi to bilo tačno, tek onda bi bilo jasno da tu nema nezavisnosti. U ekonomiji i politici niko ništa ne poklanja.Pravi razlog za otpor zelenoj energiji u Srbiji jeste politička ekonomija. Jedan aspekt je da ona bez sumnje (za sada) više košta od energije zasnovane na uglju. Drugi je da je za ugalj vezan čitav niz snažnih, pa i mnogih koruptivnih, interesa. To su teški faktori za populističku vlast. Ipak, nisu nepremostivi – treba samo uzeti u obzir da u cenu fosilne energije treba uračunati i koliko nas košta u zdravlju i koliko u korupciji.Odgovornost „običnih“ građanaSuštinsko je pitanje, ipak – odgovornost. Možemo se raspravljati oko toga koliki treba da bude doprinos „male i siromašne“ Srbije u borbi protiv klimatskih promena. Ali ne možemo se o tu borbu oglušiti. Neodgovorno je, ali i pogrešno, uljuljkivati se u predstavi da je zelena tranzicija nešto što nam nameće „zli Zapad“. Naprotiv, najjači pritisak za akciju stvorili su „zeleni“ koji su godinama demonstrirali protiv globalnog kapitala i moćnika, i kao takvi bili „marginalni“ u odnosu na glavne političke tokove Zapada. Na činjenice o klimatskim promenama uporno ukazuje panel Ujedinjenih Nacija sazvan još pre tri decenije, a koji danas broji više od 600 najeminentnijih globalnih stručnjaka. Najugroženiji klimatskim promenama zapravo su najsiromašniji – njihove će, na primer, male ostrvske zemlje biti potopljene i mučna polu-pustinjska poljoprivreda postati sasvim osujećena.Svest o neophodnosti promena ušla je punom parom u glavne političke tokove sa usvajanjem Agende UN 2030, odnosno globalnih ciljeva održivog razvoja još 2015. godine. Mi se o njih još uvek oglušujemo. Ali srećom po naše unuke, „obični“ građana Zapada sve su angažovaniji, a svest sad stiže i do sve većeg broja „moćnika“. Ovog maja u jednom danu, „obična“ sutkinja u Holandiji naložila je kompaniji Royal Dutch Shell da smanji svoje neto emisije za 45% do 2030, a mali, tzv. „aktivistički“, hedž fond „Engine No 1“ (Lokomotiva Br. 1) izvojevao je pobedu za sličnu promenu u politici najveće naftne kompanije u SAD – ExxonMobil. Fond je to postigao angažmanom na osvešćivanju velikih deoničara, a to su penzioni fondovi običnih ljudi, da glasaju za promenu na skupštini kompanije. Istog dana, za smanjenje emisija glasali su i deoničari Chevrona, druge najveće američke kompanije. Nije više bitno da li deoničari tako glasaju zbog svesti o budućnosti svoje dece, ili zato što je glupo držati deonice kompanije koja ne prihvata činjenicu da će tražnja za njihovim proizvodom da pada, a možda jednog dana i da nestane. Bitno je da to govori da više nema sumnje u promenu.Na početku teksta malo sam se našalila. Najbogatiji čovek na svetu, vlasnik Amazona, Džef Bezos nedavno je obavio prvi kosmički let svojom privatnom raketom: ne kaže da sprema bekstvo na Mars, već smatra da će čovečanstvo morati „tamo negde“ da premesti svoju zagađujuću proizvodnju. Ja se uzdam da to neće biti potrebno.  U svakom slučaju, Srbija ne može i ne treba da pokušava da ostane „nezavisna“, a zapravo izolovana i siromašna. Zelena tranzicija vodi nas u budućnost. Bolje da tim putovanjem sami upravljamo, pametno i odgovorno koristeći svoj potencijal, nego da nas neko tera, a mi zaostajemo.

Srbija

U Gornjoj Dobrinji i Levču sprečena geološka istraživanja

Više od 100 ljudi sprečilo je danas geološka ispitivanja na njivama u selu Gornja Dobrinja kod Požege, prenosi agencija Beta. U toj akciji pridružili su im se meštani sela Pranjani kod Gornjeg Milanovca, gde se takođe najavljuju geološka istraživanja.Predstavnica ekološkog udruženja Suvoborska greda Ljiljana Bralović izjavila je da su meštani primetili trojicu nepoznatih muškaraca koji su izašli iz džipa i počeli iskopavanja na njivama u Gornjoj Dobrinji, inače rodnom mestu Kneza Miloša Obrenovića.Prema njenim rečima, "odmah" se okupilo oko 50 meštana tog sela koji su sprečili dalja iskopavanja, a njima su se pridružili i više desetina meštana sela Pranjani kod Gornjeg Milanovca koje, kako je kazala Bralović, deli samo jedno brdo od Gornje Dobrinje.Muškarci koji su iskopavali na njivi rekli su okupljenim meštanima da ne traže litijum, već vrše ispitivanja da li na toj zemlji ima plemenitih metala.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?Rudna renta u Srbiji: Neki su nam braća, a neki dobiju "Idite iz Srbije" "Oni nisu bili najavljeni i ne znamo da su odobrena bilo kakva istraživanja na zemlji u Gornjem Dobrinju i mi smo pozvali policiju, koja je odmah izašla, napravila uvidjaj i odvela tu trojicu u policijsku stanicu. Očekujemo da će im oduzeti materijal koji su iskopali sa naše zemlje jer to pripada nama, a ne njima", rekla je Bralović.Ona je ponovila da meštani Pranjana, Gornjeg Dobrinja i okolnih sela neće dozvoliti nikakva iskopavanja na njihovoj zemlji, jer od nje žive i hoće da je i dalje obradjuju."Nas ne interesuju nikakvi metali, a i da ima i zlato, srebro i dijamanti, ne bi ih iskopavali, ne damo zemlju, hoćemo da je obradjujemo", rekla je Bralović.Početkom oktobra meštani Pranjana takože su sprečili geološka istraživanja na svojim njivama.

Srbija

Da li su Ustav i zakoni dovoljan uslov za nezavisno pravosuđe?

Ustavno rešenje i zakonske norme nisu sami dovoljni da pravosuđe postane efikasnije i nezavisnije. Potrebna je i svest tužilaca, spremnost za prihvatanje odgovornosti, rad sa mladim generacijama, i pre svega vreme, ocenjeno je na konferenciji koje je organizovalo Udruženje javnih tužilaca i zamena javnih tužilaca Srbije (UTS).Veća samostalnost tužilaca, ukidanje monokratskog sistema (neće biti zamenika već će svi postati tužioci), proširena definicija imuniteta javnih tužilaca i dodeljivanje nadležnosti rešavanja statusnih pitanja Visokom savetu tužilaštva UTS navodi kao najznačajnije promene u pravosuđu ukoliko bude usvojen sadašnji Predlog izmena Ustava. Predsednik upravnog odbora UTS-a Radovan Lazić rekao je da Ustavno rešenje nije dovoljno da bi se zaista prasvosuđe promenilo i bilo efikasnije i nezavisnije. On kaže da pored normativnog uslova koje daje veću samostalnost tužilaštvu, postoje još neki da bi se to osetilo u postupku koje tužilaštvo vodi. "Mehanizam uticaja može da se ostavruje i preko policije, pošto tužilaštvo nema kontrolu nad policijom. Preko policije kao servisa tužilaštva u predistražnom postupku se može osećati politički uticaj", rekao je Lazić. "Nema nezavisnog sudstva bez ekonomske nezavisnosti sudija"Lazić je naveo da je za efikasnije i nezavisnije pravosuđe potrebna i svest sudija i tužilaštva o tome koliko oni žele da budu nezavisni.Potreban je, kaže Lazić, rad sa mladim generacijama, mladim tužiocima i budućim tužiocima, koji su još uvek studenti, da se nauče samostalnosti, da se nauče da mogu da donose odluke i da preuzmu odgovornost.Prema njegovim rečima, rešenja koja donose ustavni amandmani predstavljaju korak napred, međutim, to nije dovoljno jer svaki zakon pa i Ustav zavisi od njegovog sprovođenja. "Ako ne postoji dovoljna svest sudija i tužilaštva o nezavisnosti, ako ne postoji spremnost za prihvatanje odgovornosti, onda sama rešenja neće ostaviti vidljive efekte", rekao je on. Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe zahtevaju referendumPorofesor Ustavnog prava u Novom Sadu Slobodan Orlović izjavio je da je vrlo problematično što mislimo da Ustavom i zakonom možemo da promenimo na bolje ono što traje već godinama, decenijama.  "Ne možete prostom normom, makar ona bila ustavna, da učinite za tužilaštvo ono što može svako od vas ko je unutra ove grane, što može svako od vas ko ima dostojanstvo, integritet, znanje, za to je potrebno vreme, potrebno je obrazovanja, materijalni položaj", rekao je Orlović i dodao da tek onda može da se govori o tome da tužilaštvo ima sve prerogative nezavisnosti.Počasna predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla je da su ustavni amandmani važan korak ka nezavisnosti, da je sami po sebi ne mogu doneti, ali da obezbeđuju da ona jača."Pored svega, ovi amandmani su bolji od onih iz 2018. godine, i od sadašnjeg Ustava, ne u tome što zadržavamo većinu u savetima koje imamo, već u tome što se iz Skupštine izmešta izbor sudija, tužilaca, predsendika sudija, što se polovina članova Viskog saveta neće birati u Skupštini", rekla je ona. Ona je istakla da je funkcionalna nadležnost članova Visokog saveta sudstva povećana jer se garantuje da za mišljenje izraženo u vršenju svoje funkcije ne mogu odgovarati."To je nešto što je garancija da svaki sudija, svaku tužilac može da izađe i da kaže svoj stav, naravno uvek uz potrebu da bude uzdržan da ne bi izazivao utisak da je pristrasan", rekla je ona.

Srbija

MMF: Rast BDP-a Srbije 6,5 odsto do kraja godine

Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenjuje da je da će rast bruto-domaćeg proizvoda do kraja godine iznositi 6,5% dok će 2022. nastaviti sa visokim rastom od 4,5%, saopštila je Nardona banka Srbije. Prema navodima NBS MMF ocenjuje da će inflacija biti u porastu još nekoliko meseci.Misija MMF-a je ocenila da je aktuelno kretanje inflacije pod uticajem privremenih faktora, kao i globalnih kretanja koja utiču na cene energenata i cena neprerađene hrane. Očekuju da će se, kao i u drugim zemljama, inflacija još nekoliko meseci kretati na sličnim nivoima, nakon čega će se, tokom 2022. godine, vratiti u ciljani koridor. MMF i NBS su inače vodili dvonedeljne razgovore na kojima su razmotrena aktuelna i projektovana fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, kao i realizacija utvrđenih ciljeva ekonomskog programa. NBS: Stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala nepromenjenaNovi milionski posao NBS-a za starog ponuđača Misija MMF-a je ocenila da je NBS adekvatno reagovala pooštravajući monetarne uslove povećanjem prosečne repo stope unutar koridora kamatnih stopa, ne menjajući referentnu kamatnu stopu. Dodaje se i da je bazna inflacija u Srbiji relativno stabilna, što ukazuje da su inflatorni pritisci privremenog karaktera."Projektovano je i dalje smanjenje deficita tekućeg računa na oko 4% BDP ove godine, uz zadržavanje njegove potpune pokrivenosti neto prilivom stranih direktnih investicija. Ocenjeno je i da je bankarski sektor ostao stabilan, dobro kapitalizovan i likvidan. Zaključuje se i da je kurs dinara ostao stabilan", piše u saopštenju NBS.Misija ocenjuje i da su tokom 2021. zabeleženi odlični fiskalni rezultati i po tom osnovu Srbija će imati za 2% niži deficit u odnosu na prethodno planirani. MMF ocenjuje da Srbija nastavlja sa strukturnim reformama, kao i da neke važne reforme tek predstoje poput razvoja tržišta kapitala u cilju dodatne podrške domaćim investicijama.NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godini

Paradajz u njivi

Srbija

Leskovački povrtari bi uskoro mogli da dobiju državnu hladnjaču

U Leskovcu će biti sagrađena hladnjača za skladištenje viškova proizvoda, a objekat će na određeno vreme biti ustupljen na upravljanje tamošnjim povrtarima, najavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede Branislav Nedimović.Budući skladišni kapaciteti nalaziće se u „Zelenoj zoni“, a Vlada bi trebalo da finansira deo ovog projekta, pišu Novosti.Biće u vlasništvu države, dok će poljoprivredni proizvođači moći da ih koriste kako bi viškovi proizvoda sačekali adekvatnu cenu i tek tada „izašli“ na tržište. Podsetimo, u julu su leskovački povrtari poklanjali sugrađanima besplatno delili paradajz jer su bili revoltirani otkupnom cenom koja je pala na 10 dinara.Nedimović je rekao i da je JP „Srbijavode“ odobrilo 18 miliona dinara namenjenih obnovi i izgradnji infrastrukture važne za meštane Svirca i Turekovca, a da će ovaj projekat biti delom finansiran i sredstvima iz leskovačkog budžeta. Radi se o vodosnabdevanju Svirca i Turekovca i izgradnji, odnosno obnovi oštećenih propusta u vreme poplava.

Srbija

Čak i internet radnja mora da se zaključava

Meta hakera mogu da budu svi korisnici interneta, pa su sve mere zaštite dobrodošle, kažu učesnici panela Bezbedan sajt – bezbednija e-trgovina koji je organizovala Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Stručnjaci podsećaju da sa rastom elektronske trgovine rastu i pretnje za bezbednost internet portala."Svako ko ima sajt, prezentacioni ili e-prodavnicu, mora da ih zaštiti. Firma treba da misli o šteti koja može da nastane, o poslovnoj reputaciji koju može da izgubi, mora da zaštiti klijente. Veličina kompanije nije bitna, kriminalci ne biraju veličinu,U bezbednost je prema njegovim rečima potrebno uložiti onoliko kolika je vrednost onoga što se čuva. Čak i prezentacioni sajt zahteva zaštitu od malvera, krađe podataka, zaštitu baze, ali i zaštitu domena i DNS-a, a dostupne metode za do su tri vrste zaštite nacionalnih domena (.rs/.срб).Ipak, bezbednost nije prva stvar o kojoj preduzeća misle kada prave sajt, kaže Petar Kordić iz Live škole WordPress i dodaje da klijenti kada naručuju sajtove retko ili gotovo nikad ne pominju njegovu bezbednost i održavanje."Često me pozovu da se pozabavim sajtovima koji su napravljeni, a po nekoliko godina nisu održavani, od neaužurirane teme, do neažuriranih plaginova. Dešavalo se da neki podaci ne mogu da se povrate, ponekad čak ni baza ne može da se spase," upozorava Kordić.Voditeljka TV Pink ostala bez angažmana za motivacione govore nakon pisanja Nove ekonomijeStručnjak za sajber bezbednost: Nema kompjuterske opreme koja nije hakovana Nikola Radojčić iz kompanije Dechko Tzar/Braća burazeri kaže da su preduzetnici opterećeni dnevnim poslovanjem. U prodavnici brenda čiji je suvlasnik još nema onlajn plaćanje, pa ima jednu brigu manje o transakcijama. Stručnjak za elektronska plaćanja i e-trgovinu, Aleksandar Birovljev, naglasio je da preduzeća ne treba da se plaše plaćanja onlajn karticama jer se danas u tim procesima upotrebljava takozvani payment link/payment gateway sistem, kao i 3D secure zaštita koja pruža dodatnu potvrdu i proveru da karticu koristi njen vlasnik.On kaže da firme o svojim sajtovima treba da razmišljaju u skladu izrekom "Niko nije toliko bogat da kupuje jeftine stvari", bilo da je reč o platformi, hostingu ili SSL sertifikatima. Birovljev upozorava da virtuelna prodavncia mora da se zaštiti isto kao ona iz realnog sveta na koju se stavlja katanac ili rešetka na ulaz.Kako da bezbedno kupujete preko interneta?Nema prava na internetu bez predstavnika tehnoloških kompanija

Srbija

Srbija uređuje dodelu državne pomoći za životnu sredinu i energetiku

Vlada Srbije usvojila je uredbu iz oblasti kontrole državne pomoći koja se odnosi na zaštitu životne sredine i energetiku kojom se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći.Ova uredba se odnosi na pomoć učesnicima na tržištu u sektoru energetike, kao i na državnu pomoć za zaštitu životne sredine svim učesnicima na tržištu, bez obzira na sektor privrede kojem pripadaju, odnosno delatnosti koje obavljaju. Uredbom se, između ostalog, uređuju usklađenost državne pomoći koja će se dodeljivati za izmeštanje privrednih subjekata na nove lokacije radi zaštite životne sredine, za mere adekvatnosti proizvodnje proizvođačima električne energije, za izradu studije životne sredine, ulaganje u energetsku infrastrukturu.Uređuju se i uslovi i kriterijumi za državnu pomoć za ulaganje u reciklažu i ponovnu upotrebu otpada, energetski efikasno daljinsko grejanje i hlađenje, remedijaciju kontaminiranih lokacija, prikupljanje i skladištenje ugljenika, ulaganje u mere energetske efikasnosti, smanjenje dažbina za životnu sredinu, prikupljanje i skladištenje ugljenika, podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije.. Vlada Srbije izdvaja 500 miliona dinara za energetsku efikasnostGrađani se za subvencionisanje energetske efikasnosti prijavljuju od julaU uredbi piše da se državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike smatra se usklađenom ako se dodeljuje učesniku na tržištu koji se ne nalazi u postupku povraćaja državne ili de minimis pomoći, kao i učesnicima na tržištu koji nisu bili u teškoćama (u smislu propisa o kontroli državne pomoći) na dan 31. decembar 2019. godine. Individualna državna pomoć se smatra usklađenom, između ostalog, ako je utvrđeno da bi dovela do znatnog povećanja veličine projekta ili obima delatnosti, ukupnog iznosa koji korisnik ulaže u projekat ili delatnost, brzine realizacije projekta ili delatnosti. 

Srbija

Vlada definisala pravila za dodelu male pomoći

Vlada Srbije usvojila je uredbu koja definiše pravila i uslove za dodelu pomoći male vrednosti.  Pomoć male vrednosti (de minimus pomoć) dodeljivaće se za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa.(u daljem tekstu: de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa), određuje gornja granica iznosa pomoći, kumulacija, kao i obaveze davalaca i korisnika te pomoći.   De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa je pomoć koja nema značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu i na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije, u skladu sa zakonom.Odluku o opravdanosti dodele de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa donosi davalac, koji o tome obaveštava Кomisiju za kontrolu državne pomoći. Odredbe ove uredbe primenjuju se na pomoć koja se dodeljuje učesnicima na tržištu koji obavljaju usluge od opšteg ekonomskog interesa.Кorisnik de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa je učesnik na tržištu kome je povereno obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa. Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ove uredbe ne primenjuju se na pomoć koja se dodeljuje:1) za podsticanje izvoza, odnosno za delatnosti koje direktno utiču na obim izvoza, uspostavljanje i funkcionisanje distributivne mreže ili za pokriće drugih tekućih rashoda (operativnih troškova) učesnika na tržištu povezanih sa izvoznim aktivnostima;2) za davanje prednosti domaćim proizvodima u odnosu na uvozne proizvode;3) učesniku na tržištu koje posluje u sektoru uglja;4) učesniku na tržištu koji obavlja delatnost drumskog prevoza tereta kroz najam ili za naknadu;5) učesniku na tržištu koji nije bio u teškoćama u smislu člana 6. Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za sanaciju i restrukturiranje učesnika na tržištu u teškoćama („Službeni glasnik RS”, broj 62/21) na dan 31. decembra 2019. godine.Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.Gornja granica de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesaDe minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa može da se dodeli jednom učesniku na tržištu u visini do 57.500.000,00 dinara u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine bez obzira na instrument, namenu i davaoca pomoći.Trogodišnji period iz stava 1. ovog člana obuhvata tekuću i prethodne dve fiskalne godine. De minimis pomoć pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa koja se dodeljuje u obliku bespovratnih novčanih sredstava izražava se u bruto iznosu, tj. iznosu pre odbitka poreza i drugih naknada.Ako se de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ne dodeljuje u obliku bespovratnih sredstava, iznos pomoći mora biti izražen u obliku bespovratnih novčanih sredstava, tj. u njihovoj (bruto) novčanoj protivvrednosti. De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa koja se isplaćuje u više rata diskontuje se na vrednost pomoći u trenutku dodele, pri čemu se za diskontovanje koristi diskontna stopa koja važi u trenutku dodele.Transparentna de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa je transparentna ako je moguće unapred izračunati tačan iznos bruto novčane protivvrednosti pomoći bez potrebe za procenom rizika.Кriterijum transparentnosti ispunjavaju sledeći instrumenti (oblici) dodele de minimis pomoći iz stava 1. ovog člana: 1) krediti ako je bruto novčana protivvrednost pomoći izračunata na osnovu referentne stope koja važi u trenutku dodele;2) dokapitalizacija;3) mere finansiranja rizičnog ulaganja;4) individualna pomoć koja se dodeljuje na osnovu garantne šeme ako iznos  zagarantovanog dela osnovnog kredita ne premašuje 431.250.000,00 dinara po učesniku na tržištu i ako garancija ne premašuje 80% predmetnog kredita;5) subvencija;6) drugi instrumenti u skladu sa zakonom.Ako je zagarantovani deo kredita manji od iznosa iz stava 2. tačka 4) ovog člana bruto novčana protivvrednost pomoći izračunava se kao proporcionalni deo gornje granice utvrđene u članu 4. ove uredbe.Garantna šema je transparentna ako sadrži metodologiju za izračunavanje bruto novčane protivvrednosti pomoći sadržane u garanciji. De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa kumulira se sa svim drugim de minimis pomoćima, dodeljenim u tekućoj i u prethodne dve fiskalne godine, do gornje granice utvrđene u članu 4. ove uredbe.Кumulacija iz stava 1. ovog člana vrši se sabiranjem svih iznosa de minimis pomoći koja je po bilo kom osnovu dodeljena u tekućoj i u prethodne dve fiskalne godine.De minimis pomoć  kumulira se sa drugim vrstama državne pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove samo do visine (intenziteta) državne pomoći koja predstavlja gornju granicu do koje se može dodeliti ukupan iznos državne pomoći u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći. De minimis pomoć ne dodeljuje se za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa za čije obavljanje se već dodeljuje naknada bez obzira da li takva naknada predstavlja državnu pomoć ili ne.Obaveze davaoca i korisnika Davalac de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa:1)pre dodele nove pomoći, pribavlja od korisnika pomoći pisanu izjavu da li mu je već dodeljena de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa u tekućoj i u prethodne dve fiskalne godine u skladu sa ovom uredbom ili drugim propisom koji uređuje dodelu de minimis pomoći, ili bilo koja druga državna pomoć, uz navođenje iznosa, davaoca državne ili de minimis pomoći i namene, odnosno vrste državne pomoći;2)pre dodele nove pomoći vrši kumulaciju i utvrđuje ispunjenost pravila i uslova za dodelu pomoći iz ove uredbe;3)u pisanoj formi, obaveštava korisnika o tome da mu dodeljuje de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa, kao i o iznosu pomoći izraženom u obliku bruto novčane protivvrednosti pomoći koju mu dodeljuje;4)u roku od 15 dana od dana dodele, Кomisiji za kontrolu državne pomoći dostavlja podatke o dodeljenoj pomoći za potrebe vođenja registra državne pomoći i de minimis pomoći;5)vodi evidenciju o dodeljenoj pomoći po pojedinačnim korisnicima pomoći; 6)čuva podatke i dokumenta o dodeljenoj pomoći deset godina od dana njene dodele; 7)na pisani zahtev Кomisije za kontrolu državne pomoći dostavlja sve podatke i dokumenta; 8)dostavlja Кomisiji za kontrolu državne pomoći podatke o dodeljenoj pomoći za potrebe izrade godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći.Davalac pomoći dužan je da vrši kontrolu trošenja javnih sredstava i korišćenja tih sredstava za dodelu de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa i u obavezi je da vrši nadzor da li korisnik pomoći troši sredstva u predviđenom iznosu i za namenu za koju su mu ta sredstva dodeljena, kao i to da li je korisnik pomoći ispunio svoju obavezu zbog koje su mu sredstva i dodeljena i koja je bila predviđena kao uslov za dodelu te pomoći.Кorisnik de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa dužan je da postupi po zahtevu davaoca iz stava 1. tačka 1) ovog člana.Ako se pomoć dodeljuje na osnovu šeme pomoći, rok iz stava 1. tač. 4) i 6) ovog člana počinje da teče od dana dodele poslednje individualne državne pomoći na osnovu te šeme.

Srbija

Nova platforma za saradnju sa privrednicima iz dijaspore

Privodi se kraju izrada prezentacije "Poslovnog atlasa Srbije i dijaspore"  koji bi trebalo da bude predstavljen u decembru. Reč je o platformi koja će povezivati privrednike iz Srbije sa zainteresovanim privrednicima i investitorima iz dijaspore, kako bi ostvarivali poslovne projekte i ulagali u našu zemlju, rekao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za internacionalizaciju Privredne komore. Pored lokalnih samouprava predloge za poslovnu saradnju će moći da ostavljaju i pojedinci koji imaju poslovne ideje, ali nemaju finansijsku podršku. "Za sada platforma je namenjena samo dijaspori sa nemačkog govornog područja i obuhvata Nemačku, Austriju i Švajcarsku. Кasnije će se raditi platforma i za druge zemlje, pre svega tamo gde ima mnogo ljudi iz srpske dijaspore, pre svega SAD i Australiju", rekao je Stanić.Platforma "Poslovni atlas Srbije i dijaspore" razvija se u okviru Link Up! Serbia II projekta, koji finansira Austrijska razvojna saradnja, a implementira Međunarodni centar za razvoj migracionih politika (ICMPD) u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Srbija

Uskoro nova platforma za saradnju sa privrednicima iz dijaspore

Privodi se kraju izrada prezentacije "Poslovnog atlasa Srbije i dijaspore"  koji bi trebalo da bude predstavljen u decembru. Reč je o platformi koja će povezivati privrednike iz Srbije sa zainteresovanim privrednicima i investitorima iz dijaspore, kako bi ostvarivali poslovne projekte i ulagali u našu zemlju, rekao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za internacionalizaciju Privredne komore. Pored lokalnih samouprava predloge za poslovnu saradnju će moći da ostavljaju i pojedinci koji imaju poslovne ideje, ali nemaju finansijsku podršku. "Za sada platforma je namenjena samo dijaspori sa nemačkog govornog područja i obuhvata Nemačku, Austriju i Švajcarsku. Кasnije će se raditi platforma i za druge zemlje, pre svega tamo gde ima mnogo ljudi iz srpske dijaspore, pre svega SAD i Australiju", rekao je Stanić.Platforma "Poslovni atlas Srbije i dijaspore" razvija se u okviru Link Up! Serbia II projekta, koji finansira Austrijska razvojna saradnja, a implementira Međunarodni centar za razvoj migracionih politika (ICMPD) u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Srbija

„Uništavanje prirode godišnje košta 258 milijardi dolara“

Kažnjiva dela protiv životne sredine na svetskom nivou koštaju 258 milijardi dolara godišnje i često se povezuju sa utajom poreza i korupcijom, saopštila je organizacija za očuvanje prirode WWF Adria. Ona predstavljaju i četvrtu najunosniju aktivnost organizovanog kriminala u svetu, nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem."Nova Evropska crvena lista ptica, koju je objavio Birdlife International, otkriva da je u Evropi trenutno ugrožena 71 vrsta ptica. Orao krstaš, ptica sa našeg grba, je strogo zaštićena vrsta sa svega tri gnezdeća para u Srbiji. Posledice kažnjivih dela protiv zaštićenih divljih vrsta, poput krivolova, trovanja i ilegalne trgovine su veoma ozbiljne i mogu dovesti do nestanka pojedinih vrsta", kaže Iva Svilar iz organizacije WWF Adria.Ona napominje da je pored gubitka staništa trovanje jedan od glavnih faktora koji ugrožava ptice grabljivice u Srbiji, ali i širom Evrope. WWF je započela kampanju, jer kako naglašava želi da ukaže na kažnjiva dela protiv divljih vrsta: ubijanje, trovanje, zarobljavanje i krijumčarenja.WWF Adria je zgob toga pokrenula je kampanju poda nazivom "Zločini protiv živih bića su zločini protiv života". Cilj je podizanje političke i društvene svesti o ozbiljnim kažnjivim delima protiv divljih vrsta.Zašto nam izumiru pticeSvaka peta vrsta ptica u Evropi ugrožena "Jesetrarske (riblje) vrste poput kečige koja je u trajnoj zabrani izlova i morune koja je krajnje ugrožena i dalje se u velikoj meri izlovljavaju za prodaju na crnom tržištu. Medvedi i vukovi su česte žrtve krivolova, dok mnoge vrste ptica stradaju zbog trovanja i nezakonitog ubijanja", naglašava se u saopštenju. Svojom kampanjom WWF želi da poveća znanje i razumevanje o neprocenjivoj šteti koju zločini protiv divljih vrsta čine i samim ljudima. Kampanja je deo WWF-ovog Life Swipe projekta. Poziva nas da se osvrnemo na to da su i divlje životinje živa bića koja trpe i ispaštaju zbog zločina ljudi.

Srbija

Vlada Srbije usvojila rebalans budžeta, više novca za kapitalne investicije

Vlada je usvojila predlog rebalansa budžeta za 2021. godinu kojim je za kapitalne investiije izdvojeno približno 478 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto BDP-a. Vlada je u saopštenju navela  da će javni dug na kraju godine iznositi do 58,2 odsto, umesto 60 odsto BDP-a, kako je iznosila prethodna procena.U odnosu na aprilski rebalans, fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi i on sada iznosi 4,9 odsto BDP-a, umesto planiranih 6,9 odsto BDP-a.U saopštenju se navodi da ukupni budžetski prihodi predviđeni rebalansom iznose 1.488,5 milijardi dinara.Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.279,3 milijarde dinara (povećanje od 111 milijardi dinara), a neporeski u iznosu od 191,5 milijardi (povećanje od 21,1 milijardu).U strukturi prihoda poreski prihodi čine 85,9 odsto, neporeski 12,9 odsto, dok se ostatak od 1,2 odsto odnosi na donacije, piše. Rebalansom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.792,95 milijardi dinara.Ministar finansija Siniša Mali je za Tanjug rekao da će i budžetom za narednu godinu biti izdvojen novac za projekat beogradskog metroa, odnosno oko 125 miliona evra za početak izgradnje depoa na Makiškom Polju.Kako je rekao, rebalans je prevideo i sredstva za izgradnju tzv. Dunavske magistrale, od Požarevca do Golupca, koja počinje da se gradi u novembru.Takođe, rebalansom budžeta su, kaže, izdvojena sredstva za za rekonstrukciju osam domova zdravlja, u Grockoj, na Čukarici, Lapovu, Somboru, Medveđi, Loznici, Rači..

Srbija

Turska kompanija Erenli dobija zemljište bez naknade u Leskovcu

Turskoj kompaniji Erenli biće bez naknade dodeljeno državno zemljište od 67.469 metara kvadratnih u Leskovcu, radi izgradnje proizvodnog objekta za sisteme za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji.Кomisija za kontrolu državne pomoći odobrila je dodelu zemljišta i naložila Republičkoj direkciji za imovinu da u roku od tri dana od dana potpisivanja dostavi Кomisiji za kontrolu državne pomoći Ugovor o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini Srbije, bez naknade, zaključen između Srbije i privrednog društva Erenli, navodi se u odluci. Tržišna vrednosti zemljišta iznosi oko 1,2 miiona evra, procenilo je Ministarstvo finansija. Ugovorom je predviđena obaveza korisnika (kompanije Enerli) da u vezi sa investiconim projektom uloži 16,6 miliona evra i zaposli 338 novozaposlenih na neodređeno vreme. Kompanija će se obavezati i da ne smanjuje dostignuti broj zaposlenih u periodu od pet godina od dana završetka Investicionog projekta, kao i da ne može da proda parcele koje su predmet ugovora trećem licu pre isteka roka od pet godina od dana završetka Investicionog projekta.Ugovor predviđa i da najmanje 25 odsto ulaganja kompanija mora da finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.Obaveza kompanije je i da zadrži početnu investiciju u istom području najmanje pet godina od dana završetka investicionog projekta.Kako kontrolisati državnu pomoć i kako privući inovativne investitoreSubvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o SrbijiAerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinaraErenli je u Leskovcu osnovana 13. maja ove godine i vlasništvu je  kompanije ERENLI KAUCUK iz Turske.Кomisija navodi u odluci da se investitor se od 1959. godine bavi proizvodnjom gumenih delova u sektoru automobilske industrije za Tier 1 i Tier 2 kompanije. Svojim kupcima pruža i usluge inženjeringa i testiranja za šta je 2016. godine dobila sertifikat istraživačko-razvojnog centra. Glavni proizvodi Erenlija su sistemi za hlađenje i grejanje, CAC creva, sistemi za kontrolu emisije i creva za hlađenje ulja. U Investicionom prejektu se navodi da je svrha ulaganja u Leskovcu izgradnja proizvodnog objekta za proizvodnju sistema za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji, fabrike ukupne površine 15.745 metara kvadratnih. Plan je da se u novom objektu proizvode smeše i pokrene proizvodna linija za proizvodnju plastičnih cevi.Piše da je početak izgradnje bio planiran za septembar 2021. godine.

Srbija

Bivši direktor „Infrastruktura železnice“ osuđen zbog primanja mita

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu osudilo je bivšeg direktora preduzeća Infrastruktura železnice Miroljuba Jevtića na godinu dana zatvora za krivično delo primanje mita.Jevtiću će kako stoji u presudi u kaznu biti uračunato vreme koje je proveo u pritvoru od 10.01.2020. godine  do 06.03.2020. godine, kada mu je ukinut pritvor.Na osnovu odredbe od Jevtića je oduzet novčani iznos od 10.000 evra koji je primio kao poklon.Na osnovu odredbi Krivičnog zakona izrečena mu je i mera zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti koje su u vezi sa raspolaganjem, korišćenjem, upravljanjem ili rukovanjem tuđom imovinom ili čuvanjem te imovine u trajanju od tri godine od dana pravnosnažnosti presude.Vreme provedeno u zatvoru neće biti uračunato u trajanje te mere. Inače, reč je o presudi na koju Jevtić i njegovi advokati imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.Reforma srpske železnice: 55 km na satIma li mašinovođe u vozu Kako podseća Nova.rs Jetvić je na početku suđenja u februaru negirao optužbe za primanje mita.Prema sporazumu koji je u maju zaključio sa tužilaštvom, zbog krivičnog dela davanje mita, članu Nadzornog odbora Privrednog društva Ratko Mitrović iz Novog Sada Dragoslavu Burzanoviću izrečena je kazna od 11 meseci zatvora.Advokatima iz Novog Sada Vladimiru Kostiću i Zoranu Stojanoviću optuženim za pomaganje u davanju mita izrečene su uslovne osude od godinu dana zatvora s rokom provere od dve godine.Jevtić se tereti da je neosnovano i nepotrebno angažovao advokate na poslovima eksproprijacije zemljišta na trasama brzih pruga, koji su deo uplaćenog novca od JP Infrastruktura železnice po osnovu fakturisanih usluga u višemilionskim iznosima, kao mito, preko posrednika, predavali Jevtiću.Jevtiću je u toku i suđenje u postupku u kome se sa bivšim državnim sekretarom, a sada zamenikom ministra energetike Miodragom Poledicom i još četiri optužena tereti za zloupotrebe sa javnim nabavkama za rekonstrukciju železničke pruge na Pančevačkom mostu.Kako je pre nekoliko meseci pisao Krik, Poledica je negirao nameštanje tih javnih nabavki.

Srbija

Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja godine

Predlog novog modela za obračun poljoprivrednih penzija, koji treba da reši nepravedan obračun i nagomilana dugovanja za doprinose poljoprivrednika, očekuje se da bude završen do kraja godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Novu ekonomiju.  Umesto uživanja u plodovima svoga rada i pogleda na vinograd, poljoprivredni penzioneri u Srbiji pored toga što imaju male penzije, nedovoljne za dostojan život nisu spokojni jer imaju i nagomilane dugove za neplaćene doprinose PIO.Sve zbog dugogodišnjeg komplikovanog rešenja o obračunu penzija za vlasnike poljoprivrednog dobra. Država u saradnji sa Svetskom bankom radi na rešavanju problema u postojećem sistemu osiguranja i novi model koji će važiti za poljoprivredne penzionere očekuje se do kraja godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.„Višedecenijski problem ogleda se u nagomilanim dugovima poljoprivrednika po osnovu neplaćenih doprinosa za penzijsko - invalidsko osiguranje u prethodnom periodu. Na rešavanju ovog problema trenutno rade Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Svetskom bankom. Dakle, rade na analizi postojećeg sistema, stanju dugova i traženju rešenja za njihovu naplatu ili otpis“, odgovaraju u Ministarstvu.Istovremeno, eksperti će osmisliti novi model penzionog sistema za poljoprivrednike. „U ovom trenutku u završnoj je fazi izbor domaćih i međunarodnih eksperata i očekuje se da će do kraja godine eksperti dati predloge za rešavanje ovih problema. Nakon dostavljanja ovih predloga, stiču se uslovi da se u kratkom roku uradi zakonska i podzakonska rešenja kojima će ovo pitanje biti konačno uređeno”, kažu u Ministartsvu poljoprivrede.  U Svetskoj banci su potvrdili za Novu ekonomija da rade na pronalaženju novog modela obračuna poljoprivrednih penzija.„Svetska banka pruža tehničku podršku Vladi Srbije i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u unapređenju registra poljoprivrednih gazdinstava, kako bi sadržao informacije potrebne za pronalaženje rešenja za adekvatan i održiv penzijski sistem za osiguranike u poljoprivredi. Svetska banka će, takođe, pružiti podršku u analizi postojećeg sistema penzijskog osiguranja poljoprivrednika Srbije i reformskih opcija primenjivih za Srbiju“, kažu u Svetskoj banci.  Dosadašnji i još uvek važeći model za utvrđivanje osnovice doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje zasniva se na jednakom iznosu obaveza koje poljoprivrednici plaćaju godišnje, dužina perioda uplata nema bitan uticaj na iznos penzije. Jednak iznos plaćali su poljoprivrednici koji imaju jedan hektar obradive površine i oni koji imaju stotine hektara.Zbog toga u praksi se do sada dešavalo da je veliki broj poljoprivrednika zaduživan iznosom koji nije mogao da plati imajući u vidu njegovu ekonomsku snagu, kažu u Ministartsvu.“Veliki broj poljoprivrednika prestao je da plaća doprinose, što je posledica tog modela, a usled toga Fondu se iz budžeta prebacuje novac za isplatu poljoprivrednih penzija”, kažu u Ministarstvu.Problem je u obračunu jer poljoprivredni penzioneri uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu, koja je veoma niska pa im je zbog toga i penzija koju primaju veoma niska. Novi model osnovica srazmerna površini imanjaZa sada je poznato da se “osnovna teza novog modela ogleda u tome da će osnovica za utvrđivanje doprinosa biti zasnovana na radu, odnosno na dohotku koji svaki poljoprivrednik ostvaruje srazmerno površini poljoprivrednog gazdinstva i intenzitetu korišćenja poljoprivrednih resursa”, odgovaraju u Ministarstvu. Takođe, dužina staža, odnosno broj godina u kojima se plaćaju doprinosi uticaće na iznos penzije. Na ovaj način će se stvoriti pravedniji model za plaćanje, prema kojem će svaki osiguranik  plaćati srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Na osnovu toga, poljoprivrednici će ostvarivati parvo na primanje različitog iznosa penzije, na koji će pored visine plaćanja imati uticaj i dužina staža. Pored toga, ovaj model, kako kažu u Ministarstvu za Novu ekonomija, trebalo bi da stvori održivo rešenje sa aspekta priliva u PIO Fond i odliva po osnovu isplata penzija u budućnosti. Za potrebe uspostavljanja ovog modela pored odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative, potrebno je izraditi modele za pravilno tačno i pouzdano utvrđivanje osnovice.       “Rešavanje ovog problema je složeno imajući u vidu da pretežni deo naših poljoprivrednika nije u obavezi da vodi knjigovodstvene evidencije u vezi sa poslovanjem svojih gazdinstava i ostvarenim rezultatima u vezi sa njihovim poslovanjem. Zbog toga postupak rešavanja zahteva nešto duži period”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Minimalne penzije Prema podacima PIO fonda u avgustu ove godine ukupan broj poljoprivrednih penzionera iznosio je 154.719, dok je prosečna penzija iznosila svega 12.619 dinara. Uglješa Trkulja, zastupnik Udruženja poljoprivrednika Ruma i urednik portala subvencije.rs kaže da poljoprivredni penzioneri koji primaju penzije od 100 evra teško žive i da su u izuzetno teškom materijalnom položaju. Najteže je starim ljudia koji za života nisu stekli neku imovine da je daju u zakup ili ako niko ne brine o njima u starosti.„Najveći problem neusaglašenosti osnove za obračun PIO doprinosa je taj što umesto da se posmatra ekonomska veličina poljoprivrednog gazdinstva, na primer u odnosu na promet koji ostvaruje, u važećem penzionom sistemu istim iznosom se  zadužuje poljoprivrednik koji obrađuje jedan hektar i oni koji imaju 100 hektara“, kaže Trkulja.On veruje da će stručnjaci tražiti način da se napravi razlika u odnosu na visinu uplata u PIO fond, onaj ko želi da ima minimalnu penziju uplaćivao bi manje i obratno. Nagomilani dugovi za doprinose, kako su preneli mediji, iznose oko dve milijarde evra. Država računa na te prihode, dok su realno nenaplativi i samim tim verovatno će biti otpisani, kaže on.„Mislim da će mali broj poljoprivrednika odlučiti da uplati deo tih dugovanja kako bi dobili poljoprivredni staž. Računica je prosta. Novac koji bi uplatili za dugove  bolje je uložiti u kupovinu zemljišta. Izdavanjem zemljišta  ili proizvodnjom na tom imanju zaradiće gotovo isto kao što bi dobijali penziju. I kad se kupi zemljište, uvek ostaje naslednicima i realna je imovina“, ocenjuje Trkulja.Prema njegovom mišljenju, rešenje za poljoprivredne penzionere bi bilo da se obavezno izdvaja deo za zdravstvo, a da se uplate u PIO Fond ostave na dobrovoljnoj bazi. On smatra da je posmatrajući duži vremenski period bolje uplaćivati neke polise osiguranja ili kupiti zemljište. Primeri u drugim zemljamaU istraživanju „Penzijsko osiguranje poljoprivrednika“ (iz 2010. godine) ekonomiste Boška Mijatovića, navode se različita primeri rešenja za penzije poljoprivrednika u Evropskoj uniji.  U više zemalja poljoprivrednici su uključeni u opšte šeme penzijskog osiguranja zajedno sa ostalim kategorijama osiguranika, a pod jednakim uslovima, navodi se u toj studiji.U Danskoj postoji socijalna penzija za sve građane koja se finansira iz budžeta, pa su i poljoprivrednici uključeni u nju, objavljeno je u tom istraživanju. „U više drugih zemalja postoje posebno je regulisano penzijsko osiguranje poljoprivrednika. U Mađarskoj i Rumuniji samostalni poljoprivrednici nisu uključeni u obavezno penzijsko osiguranje, već se osiguravaju dobrovoljno. U Velikoj Britaniji su poljoprivrednici obuhvaćeni obaveznim osiguranjem, ali je omogućeno da istupe iz ovog osiguranja ukoliko im je prihod ispod određenog iznosa. Ovo mirovanje osiguranja se kasnije ne računa u penzijski staž“, piše u studiji Penzijsko osiguranje poljoprivrednikaU Nemačkoj je penzijsko osiguranje takođe obavezno za vlasnika i članove njegove porodice. Doprinosi se određuju na osnovu vrednosti imanja, navodi se u tom istraživanju. 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.