Kao primer projekta koji je svoje uzore našao u svetskim metropolama, poput Njujorka i Londona, Novi Dorćol nudi jedinstven arhitektonski koncept, koji ujedno reflektuje inspiraciju i kreativnost urba...
Minimalni iznos kredita je milion dinara, a za preduzetnike, zadruge i privredne subjekte registrovane u odgovarajućem registru 200.000 RSD.
Tokom vikenda počeće lovna sezona na ptice selice, podseća Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ta organizacija tvrdi da je krajnje vreme da državne institucije preduzmu sve zakonske mere i zaustave najmasovniji krivolov prepelica korišćenjem pomoću elektronskih vabilica."Zbog nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja u Srbiji godišnje strada 120.000-170.000 jedinki divljih ptica, od kojih je najveći broj prepelica, 50.000-60.000 jedinki", upozorava Sandra Jovanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Prema njenim rečima procenjuje se da je na području Srbije, uglavnom vikendima, nezakonito koristi oko 800 elektronskih vabilica. Jovanović napominje i da je velika enigma zašto ih lovočuvari izuzetno retko pronalaze i prijavljuju."Svake godine tokom avgusta i septembra polja širom Srbije odzvanjaju od pucnjeva iz pušaka. Na meti više hiljada domaćih i stranih lovaca su umorne ptice selice poput prepelice i grlice", napominje se u saopštenju.Gubitak staništa i hrane, moderne poljoprivredne prakse, lov i krivolov, desetkovali su populacije te dve vrste ptica, pa je populacija grlice u Evropi u poslednjih 40 godina opala je za više od 80%. To pokazuju podaci globalne mreže za zaštitu ptica i prirode BirdLife International.Stručnjaci podsećaju da je izlov grlice i proređivanje prepelica zabranjen u većini evropskih država, ali dodaju da Srbija decenijama unazad ne sledi primere dobre međunarodne prakse i dozvoljava ubijanje ugroženih ptica.Društvo podseća i da je Vlada Srbije u aprilu ove godine naložila nadležnim ministarstvima da iskorene stradanje divljih ptica."Lov prepelica u Srbiji posebno je problematičan jer se gotovo po pravilu vrši uz korišćenje nedozvoljenih sredstava, elektronskih vabilica, koje je krivični zakonik prepoznao kao sredstva za masovno uništavanje divljači", napominje se u saopštenju.Ti uređaji inače služe da emitovanjem prodornog oglašavanja tokom noći na određenu lokaciju privuku i zadrže veliki broj prepelica koje narednog jutra budu ubijene. Кorišćenje elektronskih vabilica na području Republike Srbije zabranjeno je Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o divljači i lovstvu, kao i nizom međunarodnih ugovora.Prema domaćem Кrivičnom zakoniku korišćenje tih uređaja u lovištu okarakterisano je kao krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od 6 meseci do 3 godine.Zaključkom Vlade, između ostalih, zadužuju se Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da preduzmu mere i aktivnosti iz delokruga svojih nadležnosti u cilju iskorenjivanja nezakonitog ubijanja, hvatanja i trgovine divljim vrstama ptica.Ova odluka Vlade je ujedno i potvrda preporuka Stalnog komiteta Кonvencije Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija). Dokument se odnosi na Rimski strateški plan o iskorenjivanju nezakonitog ubijanja, hvatanja i trgovine divljim vrstama ptica na koji se Republika Srbija pravno obavezala.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane i građanke da im se pridruže u sprečavanju krivolova i prijave korišćenje elektronskih vabilica policiji. Takođe, možete se obratiti za savet i podršku Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na broj 021/302-33-61.
Namenska industrija Srbije će uskoro preuzeti većinski i upravljački paket u banjalučkom Vazduhoplovnom zavodu "Kosmos", piše Capital.Iz uprave "Kosmosa" su potvrdili saznanja Capitala i poručili kako je reč o "Trećem životnom ciklusu"."Strateško partnerstvo sa namenskom industrijom Srbije kroz učešće u kapitalu je svakako značajno i prestavlja 'novi životni ciklus' društva kroz nove poslove, transfer tehnologija, zajednički nastup na trećim tržištima, a sve ovo će za posledicu imati novo zapošljavanje i bolji poslovni ambijent", rekao je za CAPITAL direktor preduzeća Dušan Vještica.Dodaje i kako će kroz ovaj cikus biti servisirane obaveze prema fondovima, radnicima i dobavljačima."Dugovanja i potraživanja se usaglašavaju sa fondovima i Poreskom upravom RS, a po usaglašenim obavezama plan će biti dostavljen IRB RS na dalje postupanje. Pošto se radi o dosta složenom poslu sa dosta učesnika u procesu realan rok za navedenu aktivnost je septembar ove godine", kaže Vještica.Nakon "Zraka" iz Teslića, ovo je drugo namensko preduzeće u Srpskoj koje će kontrolisati država Srbija. Capital piše da se već mesecima radi na pripremi vlasničke transformacije "Kosmosa" koji je pre rata zapošljavao 1.600 radnika i bio ponos tadašnje stručne namenske industrije za potrebe ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.Država Srbija će preko jednog od svojih preduzeća iz namenske industrije postati strateški partner i kupac.Razmatra se nekoliko opcija za preuzimanje od kojih je najrealnija da postanu vlasnici dve trećine akcijskog kapitala.Plan je da se obaveze poveriocima iz procesa restrukturiranja isplate u potpunosti, a da se dugovi prema fondovima pretvore u kapital, sa čime će biti uvezan staž za radnike koji na to čekaju i po 15 godina.Nakon što se situacija raščisti, izvršiće se popis imovine i uraditi procena tržišne vrednosti kapitala, a zatim će se krenuti u pregovarački postupak o preuzimanju kontrolnog paketa akcija.Preduzeća u Republici Srpskoj iz oblasti namenske industrije godinama usko sarađuju sa kompanijama sa istom delatnošću u Srbiji, tako da je ulazak u vlasništvo rezultat dosadašnjeg partnerstva, piše Capital.Tako na primjer "Kosmos" skoro pola svojih prihoda ostvaruje upravo kroz saradnju sa Ministarstvom odbrane Srbije.U prošloj godini su realizovali jedan ugovor vredan 1,1 miliona evra, drugi u iznosu od 1,15 miliona evra je u toku, a kako saznaje Capital usaglašen je i treći u vrednosti od 1,7 miliona evra i on uskoro treba da bude potpisan. Takođe, kada je ovaj poslednji u pitanju, postoji mogućnost njegovog proširenja na dodatnih 350.000 evra.Prije tri godine "Kosmos“ i Ministarstvo odbrane Srbije su potpisali ugovor o remontu raketnih sistema vredan dva miliona evra.Vazduhoplovni zavod "Kosmos" je proizvodio radarske, raketne i računarski sisteme, vršili su generalni remont radara, raketnih sistema i merne opreme.Kosmos je gradio pokretne aerodrome i pokretne piste, a radili su i praktičnu obuku stranih kadrova u Banjaluci i u inostranstvu.Početkom rata počela je i njihova propast jer su izgubili tržišta širom sveta. Obaveze su se gomilale, a do momenta kada se krenulo u restrukturiranje pre nekoliko godina one su iznosile 24,5 miliona maraka (12,5 miliona evra).
Vlada Srbije donela je odluku o izradi izmeni i dopuni Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", koji Grad Loznica želi da uskladi sa svojim Prostronim planom. U organizaciji Podrinjski anti-korupcijski tim (PAKT) iz Loznice kažu za Novu ekonomiju da to usklađivanje nije u skladu sa zakonom, kao i da su se zbog toga žalili Ustavnom sudu.Zbog namere gradske vlasti u Loznici PAKT je najavio protest 29. jula, kada se očekuje izglasavanje odluka o usklađivanju planskog akta koji je usvojila Vlada Srbije sa Prostornim planom Loznice. Kako navodi Vlada Srbije, njen plan trebalo bi da omogući neometano otvaranje i rad rudnika litijuma u dolini reke Jadar, kompanije Rio Tinto.Prema rečima Mrioslava Mijatovića, predstavnika PAKT-a, Vladin plan obuhvata 200 kvadaratnih kilometara, a prostorni plan grada Loznice 612 kilometara kvadratnih, odnosno celu opštinu."Opština tvrdi da je Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma viši planski akt u odnosu na prostorni plan grada Loznice, što je neverovatna stvar. Dakle, ne može planski akt koji obuhvata 200 kilometara kvadratnih biti veći od onog koji obuhvata 612 kilometara kvadratnih", kaže Mijatović za Novu ekonomiju.On objašnjava i da je organizaciji kojoj pripada sve to bilo čudno, jer tako nešto nije po zakonu i ne postoji nigde u svetu. PAKT se kako dodaje žalio Ustavnom sudu Srbije, zbog namere gradskih vlastu u Loznici. "U stvari oni imaju obavezu da to usklade sa nižim planinskim aktom. To je bila jedna od naših primedbi Ustavnom sudu, da je Prostorni plan za projekat Jadar donet bez usklađivanja sa višim planskim aktima odnosno Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznice", napominje Mijatović.Predstavnik PAKT-a ocenjuje da će Ustavni sud morati da osluči po inicijativi te organizacije. Posle toga, ceo postupak bi se vratio na sam početak. Objašnjava da postoji zakonska obaveza usklađivanja planskih dokumenata, kao i da to nije sporno.Rio Tinto opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat "Jadar"Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? "Sporno je što je ovaj plan nižeg reda donela vlada, a plan višeg reda donosi lokalna vlast. U lokalnoj vlasti tvrde da je ovo plan višeg reda zato što ga je donela Vlada Srbije. Oni imaju taj problem koji smo mi podneli Ustavnom sudu da planovi nisu bili usklađeni i sad to naknadno peglaju", dodaje Mijatović.Rudnik litijuma u dolini reke Jadar, zajedno sa postrojenjem za preradu rude jadarit namerava da otvori anglo-australijska rudarska kompanija Rio Tinto.Predstavnici te kompanije danas u na konferenciji za novinare izjavili da ih je Vlada Srbije obavestila kako bi u vezi sa sprovođenjem njihovog projekta mogao da se održi referendum, na kome bi se izjašnjavali građani. Napomenuli su da eventualno negativno izjašnjavanje građana o rudniku litijuma na referendumu ne bi moglo da im oduzme do sada izdate dozvole."Projekat Jadar jeste nešto što utiče na životnu sredinu, ali će ti uticaji biti svedeni na najmanju moguću meru", kaže direktorka Rio Save, kćerke firme Rio Tinta, Vesna Prodanović, a prenosi N1.Ona tvrdi da projekat neće uništiti ni poljoprivredu niti zagaditi vodene tokove. Predstavnici Rio Tinta tvrde da bi izgradnja rudnika počela bi naredne godine, 2026. godine bi se počelo sa eksploatacijom litijuma, a 2029. do potpune proizvodnje.Rio Tinto je saopštio kako je opredelio 2,4 milijarde američkih dolara za izgradnju rudnika i postrojenja za preradu litijum-borata za Projekat Jadar u Loznici, naglašavajući da je to jedan od najvećih greenfield projekata litijuma na svetu.
Kompanija Ringier preuzeće udele kompanije Axel Springer u Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji, saopšteno je danas. Ringier grupa će u svim državama, sem Slovačke, ubuduće biti vlasnik 100 posto udela. U Slovačkoj će osnivač preduzeća imati i dalje manjinsko učešće, navodi se u saopštenju kompanije Ringier Axel Springer. Preuzimanje akcionarskih udela okončaće se u toku 2021. godine. Preduslov za izvršenje transakcije je odobrenje lokalnog organa za kontrolu monopola.Stranke su sporazumno dogovorile da će u tajnosti čuvati informacije o kupoprodajnoj ceni i vrednovanju preuzetih udela preduzeća. Kako piše u saopštenju, Axel Springer će ubuduće na velikim strateškim tržištima da se fokusira na digitalno poslovanje. "Fokus kompanijskih investicija u News Media segmentu biće u Nemačkoj, SAD i Poljskoj. Shodno tome će kompanije Ringier i Axel Springer u Poljskoj nepromenjeno nastaviti uspešni zajednički poduhvat", piše. Od osnivanja kompanije Ringier Axel Springer Media AG u julu 2010. godine, u Centralnoj i Istočnoj Evropi zaposleno je 3.100 ljudi.Portfolio obuhvata preko 200 digitalnih i štampanih proizvoda. Ringier AG je švajcarska medijska kompanija koja posluje u Evropi, Africi i Aziji. Portfolio obuhvata preko 110 kćerki-kompanija u oblastima štampe, medija, radio-stanica, prodaje ulaznica, zabave i e-trgovine kao i vodećeg marketplace-a u oblastima automobila, nekretnina i zapošljavanja.
Javno komunalno preduzeće GSP Beograd raspisalo je tender za nabavku spoljnih pneumatika za autobuse, trolejbuse, putnička i teretna vozila.Sporazum se zaključuje na tri godine, a procenjena vrednost javne nabavke je 300 miliona dinara. Javna nabavka je podeljena na dve partije. Što se tiče nabavke pneumatuka za autobuse i trolejbuse, u dokumentaciji se navodi da je potrebno da budu novi, u CITY, URBAN, ili METRO izvedbi, da budu i M+S karakterisitka sa mogućnošću ugradnje na sve osovine vozila. Pneumatici moraju imati 3PMSF oznaku na boku. Planina sa tri vrha i snežnom pahuljom unutra. Oznaka definiše da je pneumatik posebno testiran za eksploataciju u zimskim uslovima i garancija je dobrog prijanjanja, navodi se u dokumentaciji. Na svakom pneumatiku se mora nalaziti i serijski i DOT broj sastavljen od 9 do 12 znakova od čega poslednje 4 cifre definišu nedelju i godinu proizvodnje. Minimalni garantni period pneumatika ekspolatisanih na prednjoj osovini za autobuse i trolejbuse treba da bude 80.000 pređenih kilometara od dana ugradnje na vozila, a za pneumatike ekspolatisane na pogosnkoj osovini je 60.000 pređenih kilometara, piše u dokumentaciji. Za ostala vozila je garantni period pneumatika 60.000 pređenih kilometara. Najduži rok za isporuku je 30 dana od prijema pisanog poziva naručioca. Kriterijum za dodelu ugovora je cena.
Opštinsko davanje bilo u visini dvogodišnjeg prihoda tog kluba.
Već nekoliko dana na granici zlatiborskih sela Draglica i Negbina gori šumski požar. Kako su Novoj ekonomiji rekli meštani Draglice, požar je zahvatio teško pristupačan teren, a pojačao se nakon jučerašnjeg vetra.Slike požara na Zlatiboru kruže i po društvenim mrežama, a ove godine to je već treći po redu u toj oblasti uključujući i onaj koji je goreo pre nekoliko nedelja blizu Priboja.Kako su Novoj ekonomiji potvrdili ljudi koji žive u Draglici, nadležni pokušavaju da ugase vatru i trenutno su na terenu vatrogasci iz Čajetine i Prijepolja."Na terenu su već četiri dana, juče ujutru su uspeli da stišaju požar, ali ga je vetar ponovo pojačao. Požar je najverovatnije nastao kada je pre nekoliko dana to mesto pogodio grom", rekao je za Novu ekonomiju Radoje Selaković iz Draglice.Prema njegovim rečima, vetar sada duva slabije, a požar bi mogao da se proširi i na vrh Murtenicu, ako se na vreme ne obuzdaFoto: Radoje Selaković/ Požar na ZlatiboruPožar je inače zahvatio mesto koje se nalazi blizu magistrale koja povezuje Srbiju i Crnu Goru.Šume u ovom delu Zlatibora su većim delom borove, a pre nekoliko godina pretrpele su veliko oštećenje nakon nezapamćenog vetra koji je obarao stoletne borove.
Kompanija Rio Tinto opredelila je 2,4 milijarde dolara za projekat Jadar u Srbiji, navodi se u saopštenju. U saopštenju se navodi da projekat još uvek čeka na potrebna odobrenja, dozvole i licience, kao i dogovore sa lokalnom zajednicom, Vladom Srbije i civilnim sektorom. Sledeći koraci za projekat Jadar su traženje dozvole za eksploataciju, i dobijanje regulatornih odobrenja. Između ostalog, potrebno je odobrenje studija koje se bave procenama uticaja na životnu sredinu, koje će uskoro biti dostupne javnosti. Ova procena je potrebna za početak radova, a cilj je da izgradnja krene u 2022. godini, navodi se u saopštenju. Projekat za preradu litijum-borata jedan je od najvećih grinfild projekata litijuma na svetu, navodi se u saopštenju kompanije.Rio Tinto navodi da će zahvaljujući "Jadru" postati najveći izvor litijuma u Evropi za narednih 15 godina. Projekat Jadar odnosi se na proizvodnju litijum- karbonata koji je potreban za proizvodnju baterija. Radi se o kritičnom mineralu koji se koristi za široku lepzu baterija za električna vozila i skladištenje obnovljive energije. Takođe projekat Jadar će se baviti i proizvodnjom borata koji se koriste u solarnim panelima i vetroturbinama, piše u objavi kompanije. Rio Tinto: Vodama u dolini Jadra ćemo upravljati po zakonu Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm rekao je da kompanija ima veliko poverenje u projekat Jadar i da je spremna da investira, što zavisi i od dobijanja potrebnih dozvola.Projekat Jadar bi , prema njegovim rečima, mogao bi da obezbedi dovoljno litijuma za pokretanje preko jednog miliona elekttričnih vozila po godini. "Rio Tinto je posvećen pridržavanju najvećih ekoloških standarda i izgradnji održive budućnosri za zajednice u kojima kompanija posluje. Svesni smo toga da tokom ovog projekta moramo slušati i poštovati stavove svih aktera", rekao je on. Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesiKompanija Rio Tinto navodi da je do ovog trenutka završila 12 studija o životnoj sredini, kao i 23.000 bioloških, hemijskih i fizičkih analiza vode i vazduha. Očekuje se da prva proizvodnja, čiji će produkti biti namenjeni prodaji, krene 2026. godine, navode iz Rio Tinta. Ocenjuju da će u tom trenutku postojati snažne tržišne osnove za to, kao i da je prognoza da će potražnja za litijumom rasti 25-35 odsto godišnje tokom naredne decenije.Nakon pokretanja pune proizvodnje, do 2029. godine, rudnik će proizvoditi 58.000 tona litijum karbonata, 160.000 tona borne kiseline, 255.000 tona natrijum sulfata godišnje.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? U saopštenju piše da će Jadar biti jedna od najvećih industrijskih investicija u Srbiji, sa direktnim doprinosom od 1 odsto BDP-u dok će indirektan doprinos BDP-u biti 4 odsto. Takođe veliki broj dobavljača iz Srbije biće uključen u izgradnju rudnika. Navodi se da će zahvaljujući projektu biti kreirano 2100 radnih mesta tokom izgradnje rudnika i postrojenja, i 1000 radnih mesta kada se krene sa proizvodnjom.
U Udruženju odgajivača goveda rekli kažu da je problem što otkupljivači u cenu mleka uračunavaju i iznos premije koju država isplaćuje proizvođačima, javila je agencija Beta. Mleko se vlasnicima muznih krava, u zavisnosti od njegovog kvaliteta plaća oko 35 dinara, dok je prosečna cena njegove proizvodnje 57 dinara.Državna premija za mleko od sedam dinara po litru niije se menjala sedam godina. Ona bi stočarima, kako se dodaje, trebalo da služi kao pomoć države za proširenje proizvodnje, a ne da pokriva deo proizvodnih troškova zato što mlekare godinama plaćaju nisku cenu mleka.Mlekare, kako su rekli u Udruženju, znaju da će država isplatiti premiju od sedam dinara po litru i računaju da je to dovoljno i da ne moraju i oni da podignu cenu mleka sa oko 35 dinara. Zbog poskupljenja stočne hrane prosečna proizvođačka cena mleka sada je skoro 57 dinara. STRANO MLEKO OBARA CENU DOMAĆEG IAKO JE IZVOZ PRESTIGAO UVOZ Prerađeno mleko se u prodavnicama prodaje i po ceni koja je tri puta viša od otkupne i stalno raste za razliku od otkupne koja je, kako ukazuju proizvođači, "zacementirana" i skoro ista godinama.Proizvođači mleka su oštećeni i prilikom isplate subvencija jer, kako su rekli u Udruženju, ako vlasnik farme hoće da dobije tu pomoć od 25.000 dinara po kravi mora da je upiše u matičnu evidenciju, a te službe su za tu uslugu odredile cenu od 12.000 dinara.Zakonom o stočarstvu, koji predviđa upis grla u evidenciju, nije ograničena cenu te usluge, pa je službe koje se time bave same određuju i kod svih su skoro iste.
Posle pet godina rada kompanija Geoks (Geox) zatvara fabriku obuće u Vranju, a bez posla ostaje 1.200 ljudi, potvrdili su za Danas doskorašnji radnici u tok italijanskoj firmi."Definitivno su nam danas poslodavci saopštili da se fabrika zatvara i da se mašine pakuju", kaže za Danas jedan od radnika koji je pet godina proveo u Geoksu, navodeći da će „narednih dana biti više informacija“. On tvrdi da je odluku o definitivnom odlasku Italijana iz Vranja "znala i premijerka Brnabić, ali nije bila spremna da svoju posetu jugu Srbije obeleži tom katastrofalnom vešću".I drugi radnici s kojima je Danas stupio u kontakt, potvrdili su činjenicu da se fabrika definitivno zatvara. Isti izvori prenose i informacije iz krugova bliskih menadžmentu fabrike da Geoks neće mašinski park iz Vranja seliti u Albaniju, a moglo se čuti i to da turska kompanija Teklas koja posluje u Vladičinom Hanu "nije zainteresovana za preuzimanje fabričke hale u Industriskoj zoni Bunuševac koja će do daljnjeg ostati prazna jer je u vlasništvu Italijana."Na odlazak jedinog stranog investitora iz centralne opštine Pčinjskog okruga ukazalo je i to da je juče ujutru zatvorena i autlet prodavnica u centru Vranja, gde su prethodnih dana vladale velike gužve jer su po ceni od dve do pet hiljada dinara prodavani modeli muške i ženske obuće i patika koje inače u redovnoj prodaji koštaju od 80 do 120 evra.Kompanija Geoks svoju fabriku u Vranju otvorila je u zimu 2015. godine u prisustvu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića. Vlada Srbije je subvencionisala italijansku kompaniju sa po 9.000 evra po svakom radniku, a na zahtev Geoksa država je odobravala dodatna finansijska sredstva, pa gruba računica govori da je građane Srbije ovaj eksperiment koštao između 12 i 14 miliona evra, piše Danas.
Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića, otkupila je udeo firme od Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i tako ušla u posao sa solarnom energijom, otkriva CINS.Petrović i Ljiljana Božović sada imaju isti udeo vlasništva, dok su suvlasnici firme Marko Vuksanović i britanski državljanin Amarjit Singh Riyait takođe sa po 25 odsto.Nikola Petrović nije želeo da govori za CINS o ovome, već je rekao da su "uporni i dosadni" i poručio da ga više ne zovu.Inženjerska firma Storenergy iz Kragujevca osnovana je pre šest godina i bavi se razvojem tehnologija u vezi sa solarnom energijom. CINS navodi da je firma nekoliko puta promenila vlasništvo, poslednji put u julu ove godine, kada je Nikola Petrović prodao 25 odsto udela u vlasništvo ove firme supruzi Zvonka Veselinovića, Ljiljani Božović. Prema ugovoru o prenosu vlasništva Božović ima šest meseci da plati 12 miliona dinara.Prema finansijskim izveštajima, Storenergy je prošlu godinu završila sa gubitkom od oko 30 miliona dinara.Nikola Petrović se već godinama bavi obnovljivim izvorima energije. Kako je CINS ranije pisao samo u 2020. godini država je od malih hidroelektrana povezanih sa Petrovićem otkupila struju od skoro dva miliona evra. U avgustu prošle godine ušao je u posao sa vetroelektranama kao suvlasnik firme Crni Vrh Power koja planira izgradnju vetroelektrane Crni vrh na teritoriji Žagubice, Bora i Majdanpeka, navodi CINS.Veselinović je početkom 2019. u Pirotu osuđen na dve godine zatvora zbog nelegalnog iskopavanja šljunka, međutim nekoliko meseci kasnije Apelacioni sud ga je oslobodio krivice.Kako je 2019. pisao KRIK, izveštaji policije i bezbednosne službe koje su prikupili njihovi i novinari OCCRP-a, opisuju ga kao "važnog kriminalca na severu Kosova".Navode da se njegovo ime prvi put pojavljuje u policijskoj Beloj knjizi organizovanog kriminala iz 2001. godine, u kojoj piše da je Veselinović predvodio grupu koja je krala automobile i krijumčarila ih iz južnog u severni deo Kosovske Mitrovice. Grupa se, navodno, bavila i iznudama i falsifikovanjem dokumenata.
Svi objekti građeni za lično stanovanje podignuti do 2015. godine dekretom će biti upisani u katastar, nezvanično saznaju Večernje novosti.Novi krug ozakonjenja, kako piše list, najviše će biti usmeren ka najsiromačnijim gradjanima koji su napravili prekršaj da bi stekli krov nad glavom.Strogo će se voditi računa da objekti izgrađeni u poslednjih šest godina nikako ne budu legalizovani jer su njihovi vlasnici počinili krivično delo i svi će biti procesuirani.Šansu za čiste papire neće imati oni koji su zidanjem kršili zakone sa ciljem da zarade ili prošire biznis. Propisi će se najstrože odnositi prema pojedincima koji počnu da kopaju temelje bez papira nakon što je najavljen novi zakon.U Srbiji vlasnici gotovo dva miliona objekata čekaju njihovu legalizaciju. Kolike će biti takse za one koji državnim dekretom budu upisani u katastar još nije poznato, navode Novosti.Zakon o legalizaciji usvojen je 2015. godine a do sada je doneto samo 7.500 rešenja o rušenju objekata izgradjenih bez dozvole.
Regulatorno telo Evropske Unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) 23. jula suspendovalo je Part 145 sertifikate kompanijama Jat Tehnika iz Beograda i Gas Aviation iz Smederevske Palanke, penosi portal Tango Six. Kompanije Prince Aviation, Smatsa iz Vršca i Er Srbija EASA i dalje tretira kao "validno sertifikovane MOA organizacije".EASA-ina provera vršena je nad svim srpskim kompanijama koje se bave održavanjem aviona i kojima su dodeljeni Part 145 sertifikati.Jat Tehnika i Gas Aviation u javnom EASA dokumentu od 23. jula navedene su kao "nevalidne MOA organizacije van EU", u odeljku "suspendovana odobrenja".Najveći domaći klijent Jat Tehnike, avio-kompanija Er Srbija, je na pitanja Tango Sixa o novonastaloj situaciji navela da prvo bazno održavanje po ranije ustanovljenom rasporedu dolazi u septembru."U slučaju potreba koje prevazilaze postojeći nivo sertifikovanosti Er Srbija tehnike, nacionalna avio-kompanija će za potrebe svojih aviona angažovati drugu tehnički sertifikovanu kompaniju", stoji u odgovoru Er Srbije.Odobreno preuzimanje Jat Tehnike U našoj nacionalnoj avio-kompaniji povodom suspenzije Jat tehnike koja posluje na beogradskom aerodromu, kažu kako je "važno je da se napomene da ta činjenica ni na koji način neće uticati na Er Srbiju", po pitanju bezbednosti njenih letelica i reda letenja."Naime, Er Srbija ima uspostavljeno sopstveno linijsko održavanje, sertifikovano od strane civilnih vazduhoplovnih vlasti Republike Srbije, kao i od evropskih vazduhoplovnih vlasti EASA, dok je usluge Jat tehnike koristila samo za potrebe većih strukturnih radova na avionima, u skladu sa međunarodnom regulativom", dodaje se u saopštenju.Dodaje se i da takva vrsta radova regulatorno nije zahtevana pre kraja septembra, do kada se u er Srbiji nadaju da će postojeća situacija sa Jat tehnikom biti pozitivno razrešena.Tang Six podseća i da je vlasnik Jat tehnike kompanija Avia Prime čiji je direktor Pjotr Kacor.
Niko ni da pomisli nije mogao da će se škola potpuno preseliti u online prostor, a još manje koliko će roditelje sve to da košta. Nova ekonomija je krajem januara ove godine sprovela anketu, a rezultati pokazuju da je skoro 60 procenata roditelja i nastavnika moralo da dokupi dodatnu opremu da bi se nastava odvijala nemsetano. Četvrtina je morala da izdvoji do 500 evra za online nastavu tokom karantina.Nova ekonomija istražila je i koliko je država platila online školu. Za razliku od roditelja i nastavnika, država se oslanjala na privatne donatore i nevladine organizacije.I pored toga što se nekim problemima nazirao kraj, usledili su drugi, manje finansijski, a više organizacioni. I nastavnici i đaci, zbog loše organizacije, morali su po ceo dan da budu pored računara. O tome smo pisali u martovskom broju Nove ekonomije.Zatvaranje škola, a potom i drugačija organizacija nastave zbog pandemije korona virusa u većoj meri je "pogodilo" decu iz osetljivih grupa nego njihove vršnjake iz opšte populacije.Kada je došlo vreme da se sumiraju prvi utisci iz online škole, i nastavnici i roditelji imali su šta da kažu, a svi su shvatili da su se, pored načina učenja, promenili i izgovori učenika. Nastavnici su potom organizaciju online nastave u pandemiji ocenili mršavom dvojkom.Do aprila ove godine, posle godinu dana od početka pandemije, problemi su ostali isti. Kuhinje su i dalje bile učionice, falilo je svega. Mršavu dvojku dobili i ministar i direktori škola. Najveći broj nastavnika u Srbiji koristilo je svoju opremu za online nastavu, a internet priključak plaćali su iz svog džepa iako je neophodan za održavanje časova.A onda novi šok. Prosvetni radnici bili su saglasni da su zbog povećanog obima posla u pandemijskim uslovima zaslužili veće plate. Država, međutim, njihovo angažovanje prepoznala je tek kroz sektorsku povišicu, koja za tekuću budžetsku godinu kumulativno iznosi skromnih pet odsto.Na sve to, paralelno su nastavnici upozoravali da se đaci treba uozbilje bez obzira što uče od kuće i da online nastava nije Instagram.Kuhinje, hodnici, improvizovane učionice, pa još ako su i roditelji prosvetni radnici, cela kuća je škola. Međutim, bilo je i kašnjenja na časove zbog koze koja je pregrizla kabl ili odgovaranje iz parka, sa klupe. Nagomilane obaveze iz online škole, morale su kad-tad da uključe i roditelje u izradu domaćih zadataka. A onda su nastupili novi problemi - kako pomiriti šefa i online školu.Muke samohranih roditelja bile su duplo veće.Roditelji pucaju pod pritiskom, između loše organizovane škole i posla koji trpi. Usledilo je još jedno istraživanje Nove ekonomije koje je pokazalo da skoro 80 odsto roditelja i nastavnika smatra da onlajn nastava nije bila primerena učenicima sa smetnjama u razvoju.U junu su ogoljeni svi problemi u radu specijalnih škola. Da nije bilo roditelja, nastavnici ne bi mogli da sprovedu nastavu na daljinu, pisali smo u mesečnom izdanju.I država je bila svesna da su TV časovi bili nepodesni za decu sa smetnjama u razvoju. Ali, nikom ništa.A onda je umesto zvona zazvonio alarm u Ministarstvu prosvete nakon zabrinjavajućih rezultata o deci sa smetnjama u razvoju koje smo objavili.A onda je došlo do toga da cena online časova mora da se revidira jer je stigao, za roditelje, novi trošak - izrada domaćih zadataka.Za ekspanziju privatnih časova nije kriva korona, ali smo dobili novi trend – onlajn privatne časove. Preko 50 roditelja reklo je da su se njihova deca oslanjala na privatne časove. Iz ove krize iznedrila je i ideja jedne učiteljice da napravi platformu za online edukaciju.
U poslednje četiri godine uloženo je 3,2 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije i budžeta Srbije u projekat Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki. Jedan od rezultata tog projekta novi portal javnih nabavki sa nepouzdanim podacima, piše portal Pištaljka."Podaci o javnim nabavkama u Srbiji razbacani su u tri različite baze podataka na tri različite internet adrese, a za njihovu ispravnost i tačnost ne garantuje čak ni Kancelarija za javne nabavke kojoj je zakonom povereno da upravlja portalima javnih nabavki", piše Pištaljka.Taj portal navodi i da se ne zna ko je radio na projektu Unapređenje sistema javnih nabavki, ko je kreirao portal, po kojoj ceni i zašto milionski budžet nije iskorišćen da se građanima olakša pristup informacijama.Kancelarija za javne nabavke ponudila je objašnjenje zašto se nabavke posle 1. jula 2020. godine, kada je počeo sa primenom novi zakon, ne vide na novom portalu ali to objašnjenje se u praksi ispostavilo kao netačno, tvrde novinari Pištaljke:"To znači da su svi naručioci koji su doneli odluke o pokretanju postupka najkasnije sa danom 30.06.2020. godine, sprovodili postupke javnih nabavki po odredbama starog zakona i shodno tome, pozive za podnošenje ponuda su objavljivali na starom Portalu javnih nabavki", navedeno je u njihovom odgovoru.Dodaje se da na novom portalu nije moguće pronaći na desetine javnih nabavki koje su pokrenute posle 30. juna 2020. godine:"Beogradsko javno preduzeće Gradsko stambeno objavilo je nabavku građevinsko-zanatskih radova na starom portalu iako je odluka o pokretanju doneta u martu ove godine. Činjenica da se nabavke Gradskog stambenog objavljuju na pogrešnom mestu sporna je i zato što ovo preduzeće koristi diskriminatorne uslove da spreči konkurenciju na sopstvenim tenderima o čemu je Pištaljka već pisala". Iz GIZ-a su inače odgovorili da je Portal javnih nabavki rađen po novom zakonodavnom okviru "usaglašenom sa direktivama EU": "Portal sadrži sve funkcionalnosti koje su predviđene novim Zakonom o javnim nabavkama i od svoje inicijalne verzije je unapređivan kako bi se olakšala njegova primena od strane korisnika, a samim tim i dostupnost građanima". GIZ dodaje i da je "za ispravnost i tačnost sadržine upisanih podataka i postavljenih dokumenata odgovoran korisnik": "Stoga, ukoliko su uočeni nepouzdani podaci na Portalu trebalo bi svaki takav slučaj analizirati i po potrebi kontaktirati naručioca kod kog su uočeni", navodi GIZ u svom odgovoru.Svaki četvrti ponuđač ne veruje da su javne nabavke poštene ISKUSTVO TOKOM PRETRAGE SAJTAPištaljka tvrdi i da na portalu nije radio link za kontakt sa službom za korisnike, kao i da je Kancelarija za javne nabavke odgovorila kako se "portal stalno unapređuje".Novinari Pištaljke tvrde i da su se suočili i sa problemima kada su pokušali da pristupe dokumentima o okvirnim sporazumima. Kao primer navode sporazum o nabavci nameštaja za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kažu da su na starom portalu sva dokumenta iz okvirnog sporazuma bila na jednom mestu, ali da je sada potrebno proći par odeljaka na sajtu kako bi se skupila sva dokumenta."Tako smo konkursnu dokumentaciju i odluku o dodeli okvirnog sporazuma o nameštaju pronašli u odeljku 'okvirni sporazum', dok smo pojedinačne narudžbe sa firmama Ivoks i Eurosalon Fabrika - Prointer Veb pronašli tek u odeljku 'odluke o dodeli ugovora'", dodaje se u tekstu Pištaljke.Inače o tome je pisao portal Nova S navodeći da je ta firma povezana sa bivšim predsednikom Fudbalskog saveza Srbije Slavišom Kokezom. Napominje se i da postoje nabavke koje su objavljene na portalu i o kojima javnost ne može da sazna skoro ništa, osim ko je njihov naručilac.Pištaljka dodaje da problem sa Portalom javnih nabavki imaju i sami naručioci koji u komplikovanom sistemu ne mogu da se snađu, pa prave greške prilikom unosa podataka. Dodaje se da je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa navela da je ugovorena cena za čišćenje snega četiri miliona dinara, kao i da ista ta cena sa PDV-om iznosi 480 miliona dinara.Kancelarije za javne nabavke koja je zaključila da je taj projekat Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki u Srbiji uspešno završen u junu 2021. godine. Pištaljka podseća da se u javnim nabavkama u Srbiji primenjuje loša praksa, diskriminatorni uslovi, ugovori koji su sklopljeni na tenderima menjaju se naknadno, kao i da se vrednost naručenih radova povećava.Srbija je prvi zakon o javnim nabavkama donela 2002. godine i on je bio jedini nije nalagao kreiranje otvorene baze podataka. Sa svakim sledećim, iz 2008, 2012. i 2019. godine kreirana je i posebna baza podataka sa zasebnom internet adresom.
Kompanija ADM kupila je od Viktorija grupe fabriku za preradu non-GMO soje "Sojaprotein" iz Bečeja. Kupoprodajni ugovor je potpisan danas sa matičnom Viktorija grupom, pod čijimokriljem posluje Sojaprotein, a završetak transakcije očekuje se po dobijanju odobrenja regulatornih tela, navodi se u saopštenju kompanije Sojaprotein. "Sojaprotein ima raznovrstan asortiman obima kojim se može pohvaliti malo prerađivača soje, a njegova posebna komparativna prednost jeste prerada genetski nemodifikovane soje. U kombinaciji sa našom bogatom paletom komponenti i rešenja za ishranu ljudi i životinja, internacionalnim iskustvom našeg tima, globalnim lancem snabdevanja i inovativnim tehnologijama, verujemo u dalje širenje i još bolje pozicioniranje proizvoda od srpske non-GMO soje širom sveta", izjavila je Letisija Goncalves, predsednica ADM za "Global Foods".Od osnivanja 1977. godine, Sojaprotein prerađuje isključivo genetski nemodifikovanu soju, uzgajanu lokalno uz strogu kontrolu porekla i kvaliteta, navodi se u saopštenju. Veliki broj proteinskih i uljarskih proizvoda kompanije ima široku primenu u mesnoj, konditorskoj, pekarskoj i industriji testenina, proizvodnji biljnih ulja i masti, ishrani životinja, dijetetici i farmaceutici, kao i u vegetarijanskoj i veganskoj ishrani.
Privredna komora Srbije (PKS) upozorila je svoje članice da je u toku širenje netačnih informacija putem elektronske pošte, sa lažnog komorskog domena pks.co.U pitanju je maliciozna poruka koju treba obrisati bez otvaranja sadržaja."PKS je preuzela sve neophodne aktivnosti u skladu sa zakonskom regulatovom kako bi se pronašli odgovorni", navodi se u saopštenju.
U Srbiji je tokom prvog polugodišta tekuće godine umrlo 65.817 ljudi, što je za 27,6 odsto više u odnosu na isti period 2020. godine, dok se brojh živorođenih istovremeno smanjio za 1,7 odsto, na 28.813 ljudi, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).Podaci o rođenju i smrti u matičnim knjigama ukazuju da je tokom prvih šest meseci prošle godine umrlo 51.569 ljudi, a da je u istom periodu lane živorođeno 29.314 dece.U ovoj godini, za sada je najviše dece rođeno je u martu (ukupno 5.349), kada je i umrlo najviše ljudi (12.952).
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
