Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centar

Udruženje građana "Po meri Metro" pokrenulo je peticiju u kojoj zahteva da trasa prve linije metroa u Beogradu pokrije naselja Vidikovac, Cerak, Labudovo i Petlovo brdo. Zahteva se i da prva linija pokrije železničku stanicu Beograd Centar, Prokop,  i Klinički centar Srbije.Kako navode, gradnja metroa je izvesna a predviđeno je da počne na jesen 2021. godine. Naknadne izmene su tehnički nemoguće ili izuzetno skupe i komplikovane, navodi se u obrazloženju peticije. Zahtevi Udruženja "Po meri metro" su sledeći: 1. Da se krak prve metro linije izgradi od stanice Žarkovo u Trgovačkoj ulici ka Petlovom brdu, duž naselja Cerak, Cerak-Vinogradi, Vidikovac, Labudovo brdo i Petlovo brdo. Kako obrazlažu,  taj se zahtev zasniva na svim prethodnim planovima metroa od 1976. godine, na osnovu kojih su pomenuta naselja i razvijana. Traže se i da se metro stanica Trgovačka tehnički projektuje i pozicionira tako da ima mogućnost opsluživanja oba kraka linije."Time se dobija da 70.000 stanovnika pomenutih naselja dobije metro prevoz koji je decenijama unazad bio planiran, a trenutnim planom su po prvi put izostavljeni".2. Da se prva linija beogradskog metroa izgradi preko železničke stanice Beograd Centar, Prokop, i Kliničkog centra Srbije.Zahtev je, kako navode,  zasnovan na zvanično predloženoj varijanti prve linije metroa u okviru "Plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za I fazu prve linije metro sistema"  sa ranog javnog uvida iz februara 2020. godine."Time se dobija veza gradske, prigradske i regionalne železnice sa metroom, kao i opsluživanje najvećeg bolničkog centra u Srbiji. Ovim bi se povećao broj direktnih i indirektnih korisnika metroa, i omogućila bi se lakša i brža dostupnost metroa za znatno veći broj građana".Poslednji zahtev potpisnika peticije je tansparentnost u donošenju odluka o izboru trase prve linije metroa i svih predloženih varijanti na osnovu elaborata za rani javni uvid PGRŠS. Taj zahtev obrazlažu time što je  je na 70. sednici Komisije za planove Skupštine grada Beograda jednoglasno odlučeno da se u okviru elaborata za rani javni uvid u Plan generalne regulacije šinskih sistema prikažu sva varijantna rešenja metro linija, uključujući i varijantu prve linije preko Železničke stanice Beograd Centar i Kliničkog centra Srbije, koja je opisana u elaboratu.Rani javni uvid održan je u februaru 2020. godine, a konačna verzija plana i varijante trase još uvek nije usvojena, te su obe varijante prve linije metroa još uvek aktuelne. "Iz tih razloga zahtevamo obrazloženje na osnovu kojih informacija je doneta odluka o vršenju istražnih i pripremnih radova za samo jednu varijantu prve linije metroa", piše u peticiji. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je ranije za TV Prva da će se od Kliiničkog centra Srbije nalaziti 400 metara udaljena metro stanica Mostar. Kako je prenela eKapija rekao je da će do KCS biti napravljene pokretne stepenice. KCS i železnička stanica Prokop biće obuhvaćeni metroom, ali tek trećom linijom. "Prokop je obuhvaćen trećom linijom metroa, jer će se tamo mahom obavljati međugradski saobraćaj, a više putnika očekujemo na železničkoj stanici Novi Beograd",  rekao je Vesić.

Srbija

Trećina frimi u Srbiji nema zaposlene

Svako treće privredno društvo u Srbijim odnosno više 31.465 firmi prošle godine nije imalo nijednog zaposlenog, pokazuju podaci regionalne bonitetne kuće CompanyWall, piše Biznis.rs.Najviše takvih firmi ima u sektorima trgovine na veliko i malo (9.578), prerađivačkoj industriji (4.820), stručnoj, naučnoj, inovacionoj i tehničkoj delatnosti (3.892) i građevinarstvu (3.234).Dok se, u odnosu na 2019. godinu smanjuje broj kompanija bez ijednog zaposlenog u sektorima trgovine i prerađivačke industrije, izrazito raste u građevinarstvu, gde ih je 50 više u odnosu na godinu pre. Rast broja takvih preduzeća beleži se i u poljoprivredi, ali i prometu nekretnina.Preko 99% kompanija bez radnika su mikro preduzeća, odnosno njihov poslovni prihod je do 700.000 evra, a vrednost poslovne imovine je do 350.000 evra.Ovaj vid organizovanja privrednih subjekata je dobar za one koji žele da odrade određene poslove u kraćem roku, pa da se vrate u svoja osnovna zanimanja, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić."To je čest slučaj u građevinarstvu, znam jednog sportskog menadžera koji je osnovao firmu u kojoj nema zaposlenih, a koja mu služi za izgradnju na desetine hiljada kvadrata stambenog prostora. Kada se posao završi, on se vraća u svoj osnovni biznis. Pritom, ako i napravi nekom od poslovnih saradnika štetu, on lično ne odgovara za dugove te firme, već se svi namiruju iz njene imovine, koja je po pravilu simbolična", kaže Arsić.Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje On dodaje da, u ovom broju firmi bez zaposlenih, svakako ima i onih kompanija koje služe za odrađivanje nekog posla koji može da se podvede pod sivu zonu."Pretpostavka je i da, na ovaj način, jedan broj poslodavaca pokušava da smanji svoje troškove po osnovu nameta na rad. Iako su nameti na rad u Srbiji mnogo niži nego u većem delu Evrope, moguće je da jedan deo poslodavaca ne želi da angažuje radnike za stalno i prema njima ima obaveze i u vremenima kada, možda, neće biti dovoljno posla", napominje profesor Arsić.Da je baš taj primer veoma prisutan u građevinarstvu potvrđuje potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić:"Oni radnike angažuju na norme po satu. Kada ugovore određeni posao, za njega angažuju radnike određenih kvalifikacija. Pritom, nema ni dovoljno radnika. Zato oni koji imaju kvalifikacije često u isto vreme rade dva do tri posla. Pre podne na jednom, popodne na drugom gradilištu".Slično stanje je i u agencijama za nekretnine gde podsećaju da su pre nekoliko meseci pokrenuli inicijativu kako bi i za njih važila malo fleksibilnija pravila utvrđena Zakonom o radu. Podsećaju da je u mnogim državama u svetu, za ovu profesiju predviđen fleksibilni pristup radnom zakonodavstvu.Navode da u slučajevima kada njihovi agenti rade za deo provizije naplaćene od uspešno okončane transakcije, one same moraju da plate poreze i doprinose, pa za redovan rad agencije ostane vrlo malo novca. Mnogi agenti iz tog razloga sve više prelaze u sivu zonu, priznaju vlasnici agencija za promet nekretnina.

Srbija

Sa Rusijom pregovaramo o nuklearnim tehnologijama, pravnu pomoć plaćamo 3,6 miliona

Kabinet ministra Nenada Popovića sklopio je ugovor sa novosadskom advokatskom kancelarijom dr Nemanje Aleksića radi pružanja pravne pomoći u pregovorima, sklapanju ugovora i realizaciji projekta izgradnje i osnivanja Centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije u Srbiji. Ovaj Centar trebalo bi da bude osnovan u saradnji sa ruskom državnom korporacijom Rosatom.Advokat Aleksić u javnosti je poznat zbog pritisaka na novinare i sudskog postupka u kome je bio osumnjičen zajedno sa pokrajinskim sekretarom Zoranom Gojkovićem.Srbija s Rusijom pokreće razvoj nuklearne tehnologije Ugovor koji je Kabinet ministra zadužen za inovacije i tehnološki razvoj sklopio ugovor sa advokatskih društvom advokata dr Nemanje Aleksića odnosi se na podršku realizaciji Međudržavnih sporazuma potpisanih između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, a u vezi sa saradnjom sa ruskom državnom korporacijom Rosatom, piše u odluci o dodeli ugovora.Vrednost ugovora je 3,6 miliona dinara sa PDV-om, odnosno oko 30,6 hiljada evra za godinu dana obavljanja posla.Kancelarija Aleksić bi trebalo da pruža pravnu pomoć u vezi sa zaključivanjem Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije o saradnji Centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije na teritoriji Srbije.Predviđa se i zaključivanje generalnog ugovora o sprovođenju ispitivanja, izvođenju radova u pripremnom periodu i predprojektnih radova, projektovanju, isporuci, izgradnji u puštanju Centra u rad.Slovenija odobrila proširenje nuklearne elektrane Krško Pravnu pomoć kancelarija bi trebalo da pruži i prilikom zaključivanja svih drugih ugovora i pravnih poslova vezanih za izgradnju Centra, uključujući i zaključenje ugovora o finansiranju njegove izgradnje od strane domaćih i međunarodnih finansijskih institucija.Ukoliko srpski i ruski nadležni organi donesu odluku o osnivanju Centra, kancelarija Aleksića bi trebalo da pruža pravnu pomoć oko izrade osnivačkog akta i drugih dokumenata kojima se definišu udeli "ovlasćenih organizacija" Srbije i Rusije. Advokatska kancelarija treba da učestvuje u pregovorima sa predstavnicima Kabineta ministra Nenada Popovića i Vlade Ruske Federacije.Ministar Popović je u julu 2019. godine rekao da se radi na pripremi međudržavnog sporazuma sa Rusijom o uspostavljanju Centra za nuklearne nauke, istraživanja i inovacije u Srbiji.Bil Gejts razvija nuklearni reaktor najnovije generacije U januaru iste godine je za nedeljnik "Vreme" objasnio da bi se, kada je reč o upotrebni nuklearne energije, trebalo fokusirati na projekte sa Rosatom koji mogu da donesu najbrže rezultate za Srbiju. "Centar u Srbiji bio bi zasnovan na najsavremenijim tehnologijama koje danas postoje. To bi bila poslednja generacija nuklearnih tehnologija, i sa takvim centrom Srbija bi sasvim sigurno mogla da postane lider u ovom delu Evrope u istraživanju, razvoju i primeni nuklearnih tehnologija u svim relevantnim oblastima. Taj centar bi bio baza za obrazovanje najboljih srpskih kadrova u ovoj oblasti, ali i centar gde bi se obučavali kadrovi iz celog sveta", rekao je Popović za Vreme.Advokat Aleksić, lažni lekarski izveštaj i pritisci na medijePodsetimo, advokat Nemanja Aleksić je u žižu javnosti dospeo nakon objavljivanja istraživačke priče redakcije BIRN u kojoj se navodi da je pokrajinski sekretar za zdravtsvo dr Zoran Gojković u decembru 2011. godine sačinio lekarski izveštaj o navodnoj povredi advokatice Marine Džepine iz advokatske kancelarije Aleksić, koji joj je bio potreban kako bi opravdala izostanak sa jednog suđenja.PET KOMPANIJA ZAINTERESOVANO ZA IZGRADNJU NUKLEARNE ELEKTRANE U BUGARSKOJ Gojković nije ni pregledao Džepinu,  a izveštaj je overio potpisom i pečatom drugog lekara bez njegovog znanja. Zbog toga je pokrenut i sudski postupak, a osumnjičeni su Gojković, Aleksić i još dvoje advokata. Gojković je na sudu naveo da je "verovao svom prijatelju i da nije slutio da će izveštaj biti zloupotrebljen". Policija je kasnije utvrdila da Džepina nije ni povredila noguAdvokat Nemanja Aleksić je u telefonskom razgovoru pretio novinarski BIRN-a da će "da se bavi njima", a nakon objavljivanja teksta novinarska agencija Tanjug je objavila da je kancelarija Aleksić podnela tužbu protiv redakcije BIRN-a.

Srbija

Odgovornost prema životnoj sredini – naš prioritet!

Ekološke teme i pitanja, ekološki pokreti i hrabri pojedinci koji nas podsećaju na prioritete kada je opstanak čovečanstva u pitanju, postali su deo naše svakodnevice. Ne prođe dan, a da nas i priroda svojim reakcijama ne podseti na posledice. Iskreno, čvrsto verujem da je neophodan uticaj svih nas pojedinačno, na svakodnevnom nivou preko malih stvari koje nas okružuju pa do angažovanosti kroz kompanijske ciljeve. Samo tako možemo da doprinesemo smanjenju negativnih posledica na sredinu u kojoj živimo i poslujemo.Ispred kompanije PepsiCo, sa ponosom mogu da kažem da godinama unazad imamo postavljenu jasnu strategiju i veoma ambiciozne ciljeve. Agenda održivosti kompanije PepsiCo ima širi kontekst. Njom se obavezujemo da ostvarimo postavljene ciljeve bilo da je reč o klimatskim promenama, o održivoj poljoprivredi kao glavnom resursu za nabavku sirovina od kojih proizvodimo naše proizvode ili o raznolikosti i inkluzivnosti okruženja u kojem naši zaposleni rade, kao i o našim brendovima, koje gradimo sa vizijom da imaju najmanji mogući uticaj na životnu sredinu.Samo ove godine PepsiCo je udvostručio globalni cilj, koji je usmeren na smanjenje apsolutnih emisija gasova staklene bašte u svom lancu vrednosti za više od 40 odsto do 2030. godine. Takođe, obavezali smo se da ćemo postići nultu emisiju gasova staklene bašte do 2040. godine. Deluje veoma ambiciozno i izazovno, ali svi naši napori biće usmereni ka ostvarivanju tih ciljeva. Za sad sve aktivnosti - od poljoprivrede do distribucije i logistike – sprovodimo na principima smanjenja emisije C02, a verujem da će se u periodu do 2040. godine otvoriti čitav niz novih mogućnosti i mehanizama za ostvarivanje ovih ciljeva.PepsiCo smanjuje emisiju gasova staklene bašte za 3 miliona tona do kraja ove decenije Lokalno, kada smo kao Marbo Product pre trinaest godina postali deo multinacionalne kompanije PepsiCo, preuzeli smo odgovornost da u sinergiji sa drugim tržištima radimo na ostvarenju održivih ciljeva. Ovde u Srbiji i regionu posvećeni smo odgovornom ponašanju prema zajednici, i na nacionalnom nivou ulažemo napore u svakom segmentu poslovanja. Kao kompanija u čijem poslovanju je osnova poljoprivreda, veoma vodimo računa o naprednoj, održivoj i obnovljivoj poljoprivredi. Održivost poljoprivrede predstavlja odgovoran način upravljanja agro resursima, implementaciju dobrih poljoprivrednih praksi koja za cilj ima pravilno upravljanje prirodnim sistemima i resursima na koje se farmer oslanja. Početkom godine uveli smo novi koncept regenerativne poljoprivrede koja podrazumeva sve gore navedeno samo na mnogo intezivniji način.Ovakvo poslovanje prenosimo na lokalne poljoprivrednike sa kojima sarađujemo na Zapadnom Balkanu i koji za potrebe naše proizvodnje obrađuju preko 1300 hektara krompira. Lokalno se implementiraju najviši globalni PepsiCo standardi za proizvodnju hrane, ulaže se u edukaciju farmera i proizvođača i implementiraju se platforme koje daju mogućnost smanjenja troškova, zdravije zemljište i prostor za veća ulaganja u nove tehnologije. Sve to rezultiralo je uspešnom proizvodnjom svetski poznatog brenda Lay’s u Srbiji i to od 100 odsto domaćeg krompira.Kada je reč o konkretnim postignućima na tržištu Srbije i Balkana, naša decenijska ulaganja u fabrike, proizvodne procese i nove linije, kao i tehnologije kao što su centralni vakuum sistem, solarni paneli za toplu vodu i LED rasveta rezultirali su smanjenjem emisije Co2 za oko 300 tona, potrošnje vode za 63 odsto, električne energije za 43 odsto, a reciklira se više od 95 odsto otpada. Da zaključim, globalno kao kompanija, ali i kao lokalni korporativni građanin radimo na tome da transformišemo način na koji stvaramo zajedničku vrednost i nadahnjujemo pozitivne promene za planetu, zajednice i ljude. Sve to nas čini boljom kompanijom, sa svrhom koja je dublje integrisana u našu poslovnu strategiju. Nastojimo da budemo brži, jači, i bolji omogućavajući ubrzani rast i kontinuirano ulaganje u naše ljude, poslovanje i zajednice, a nadamo se da će nas to učiniti i primerom za naše partnere i druge učesnike u industriji. 

Srbija

U Srbiji je četiri petine prometa alkohola nelegalno

Savez proizvođača rakije Srbije upozporava da se veći deo rakije koji se nudi na internet platformama prodaje na crno i poziva da se tržište alkoholnih pića dovede u red, piše Blic. Na taj problem su upozorili i u Privrednoj komori Srbije (PKS)  gde tvrde da je čak 80% prometa alkoholnih pića u Srbiji nelegalno.Prema procenama Saveza proizvođača rakije, onlajn prodaja rakije bez akciza i papira koji potvrđuju njen kvalitet i ispravnost rapidno se povećava poslednjih godina i kao nelojalna konkurencija ugrožava poslovanje proizvođača koji rade po zakonu.U PKS objašnavaju da se ti podaci odnosi se na trgovinu alkoholom u sivoj zoni, prodaju preko oglasa i interneta, u neregistrovanim ugostiteljskim objektima, prodavnicama i na pijacama. Naglašavaju da je najčešće reč o rakiji."Jedan od veoma čestih oglasa na portalima je domaća srpska rakija. Iako mnogi rakijaši smatraju da je dovoljno imati registrovano poljoprivredno gazdinstvo, time, ipak, ne ispunjavaju uslove za plasiranje ovog pića", kaže Goran Radosavljević, zakonski zastupnik Saveza proizvođača rakije Srbije.Prema njegovim rečima takvih oglasa je sve više i tome se mora doći kraj, pre svega zbog bezbednosti kupaca, a onda i zaštite proizvođača."Gazdinstvo tako može napraviti odličnu rakiju, ali je prodaje u balonima, ne plaća porez i cena tako bude oko 500, 600 dinara po litru, dok neko ko plaća porez mora više i da uloži i naplati 1.000, 1.200 dinara", dodaje Radosavljević.Srpskim proizvođačima rakije potrebne veće subvencije i bolji marketingNije viski rakija RAKIJA NE SME DA BUDE U PLASTIČNIM BOCAMARadosavljević kaže država gleda kroz prste pojedincima koji prodaju na pijacama ili koji na kapiji okače tablu da imaju rakije. Naglašava da je situacija na internetu toliko izmakla kontroli, pa na društvenim mrežama postoje čitave grupe koje se samo time bave, dok oglase kojih je na stotine niko ne kontroliše."Rakija se šalje brzom poštom, u balonima, iako ne sme da se drži u plastičnim posudama. Sve što je potrebno za plasiranje rakije u prodavnici, potrebno je i za internet prodaju, trgovati može samo registrovana destilerija, koja je uradila sve potrebne analize koje potvrđuju bezbednost proizvoda", podseća predstavnik Saveza proizvošača rakije Srbije.Nedavno je osnovana i nova radna grupa koju čine proizvošači rakije, predstavnici resornih ministarstava, turističkih organizacija, inspekcija i policije.U top pet zemalja u koje izvozimo voćnu rakiju nalaze se Amerika i Nemačka, a od 10. jula rakiju bez carina možemo da izvozimo i u Rusiju, odnosno Evroazijsku ekonomsku uniju, tržište koje broji 183 miliona ljudi."Počeli smo da zovemo ljude koji na veliko oglašavaju rakiju na internetu, a proizvode je na crno. Dobronamerno ih upozoravamo da to nije legalno i da registruju svoje destilerije. Ako nastave, bićemo primorani preko radne grupe da ih prijavimo nadležnim organima. Tržište mora da se dovede u red", zaključio je Radosavljević.

Srbija

Broj letova sa „Nikole Tesle“ sve bliži pretpandemijskom nivou

Tokom prvih šest meseci 2021. godine, 53 odsto od ukupnog broja prodatih avio-karata kupljeno je putem direktnih prodajnih kanala Er Srbije, odnosno putem veb-sajta, mobilne aplikacije, Kontakt centra i poslovnica Er Srbije, saopšteno je danas. Iz Er Srbija navode da to predstavlja značajan rast u odnosu na isti period u 2019. godini, kada je taj udeo iznosio 32 odsto. Rezultati su najviše doprineli onlajn kanali prodaje, sa 44 odsto udela u ukupnoj prodaji, što ukazuje na to da se taj procenat udvostručio u odnosu na isti period 2019. godine, kada je dostigao 21 odsto.Udeo avio-karata kupljenih putem digitalnih prodajnih kanala Er Srbije beleži značajan rast na mesečnom nivou, pa je tako sa 40 odsto ostvarene onlajn prodaje u januaru taj udeo porastao na 50 odsto u maju i junu.U prvoj polovini 2021. godine, opciju prijave na let putem interneta koristilo je 21 odsto putnika, iako, kako navode iz Er Srbije, ta vrsta prijave trenutno nije dostupna na velikom broju destinacija, usled restriktivnih mera zbog pandemije. Od početka januara do kraja juna ove godine Er Srbija je zabeležila rast od 224 odsto u broju registrovanih ličnih naloga putnika na e-commerce kanalima, u odnosu na isti period 2020. godine, odnosno 111 odsto u poređenju sa istim mesecima 2019. godine.Avio-kompanije nastavljaju da obnavljaju letove ka Beogradu Letnji program letova za 2021. godinu na beogradskom aerodromu Nikola Tesla sada je samo 17 odsto manji od prepandemijske 2019. godine, saošteno je iz kompanije VINCI Airports, prenosi Ex-Yu-Aviation. Smanjenje restrikcija vezanih za putovanja dovelo je do brzog povećanja putnika na aerodromu "Nikola Tesla", što je dovelo do smanjenja pada sa 67 odsto koliko je iznosio u aprilu na 36,1 odsto krajem juna. Do najvećeg rasta letova došlo je za Hurgadu, 90 odsto, u poređenju sa letnjim periodom 2019. godine.  Er Srbija tako leti po devet puta određenim danima na tu egipatsku destinaciju. Povećanje svojih usluga na beogradskom aerodormu najavio je i KLM, pa će tako do 29. avgusta dva puta dnevno imati operacije na ruti, osim 25, 30 i 31. jula, i 1, 7 i 8. avgusta. Takođe je i Lukser koji je prošlog meseca pokrenuo svoje usluge u Beogradu i planirao da ih sprovodi tokom leta, proširio svoje poslovanje na celu godinu pa će tako leteti i tokom zime. Početkom zimske sezone, 1. oktobra, Viz er Abu Dabi planira da poveća broj letova ka Beogradu na tri nedeljno. Avio-kompanije nastavljaju da obnavljaju letove ka glavnom gradu Srbije, navodi se u saopštenju kompanije VINCI. 

Srbija

Očekivano poskupljenje kafe

Strauss Adriatic održava stabilnu cenu kafe od 2017. godine kada je i bilo poslednje poskupljenje naših proizvoda. Industrija kafe ima svoje specifičnosti koje je čine kompleksnom kada je reč o očuvanju stabilnosti. Trenutne cene sirove kafe su za oko 70% veće nego početkom godine, a njena cena učestvuje sa preko 90% u formiranju cene finalnog proizvoda. Pored skoka cena sirove kafe, do danas su i akcize na kafu uvećane 8,5%, što je specifičnost lokalnog tržišta.Do sada smo cenovne oscilacije uspevali da apsorbujemo u korist naših potrošača i na račun sopstvene profitabilnosti, ali ovo povećanje cena sirove kafe je preveliko i nema sumnje da će se odraziti i na naše tržište. Pokušaćemo da amortizujemo trenutno kretanje i globalno poskupljenje na berzi, ali verujem da ćemo prve cenovne korekcije primeniti pre kraja trećeg kvartala 2021. godine. Još uvek ne znamo precizno koliko će to poskupljenje iznositi, ali ćemo se potruditi da bude najmanje moguće, kako ne bismo ugrozili ljubitelje kafe.  Skok cena sirove kafe na svetskom tržištu prevashodno je uslovljen globalnom COVID-19 pandemijom, ali i velikom sušom u Brazilu, najvećom u poslednjih 20 godina. Sa druge strane, Vijetnam je imao dosta dobru godinu, međutim tu smo se susreli sa velikim logističkim izazovima koji su se reflektovali na nedostatak i kašnjenje kontejnera i očekujemo da će se to intenzivno nastaviti i u drugoj polovini godine. Početkom COVID-19 pandemije najveći planetarni problem je predstavljalo zatvaranje granica, ali to se relativno brzo rešilo kada su uspostavljeni koridori za kamione. Izazovi su postojali i u zemljama porekla kafe zbog opterećenja transportnih luka i nemogućnosti predviđanja šta će se dalje dešavati. Tokom prošle godine, kako je COVID-19 pandemija odmicala, logistika je postajala sve zahtevnija i danas smo svedoci da je brodsko-kontejnerski transport postao jedna od najvećih prepreka. Cene kontejnera i transporta su porasle od 12 do 15 puta u odnosu na period pre korone i u ovom trenutku nije poznato kada će se opet uspostaviti balans. Kako su i cene svih repro materijala, poput kartona i folija, u konstantnom rastu, biće pravi podvig obezbediti ih pravovremeno. COVID-19 pandemija nije uticala na rast konzumacije kafe. Ono što možemo da istaknemo jeste da je dovela do ublaženja pada, koji je trend nekoliko poslednjih godina. U prvoj polovini 2021. godine desio se neznatan pad, ali je on na ukupnom nivou zanemarljiv. Pretpostavlja se i da će ovogodišnja konzumacija na globalnom nivou nadmašiti ovogodišnju proizvodnju i to će se neminovno odraziti i na domaće tržište.Kao deo Strauss Coffee, koja pripada Strauss Group, svesni smo odgovornosti koju imamo u trgovini sirovom kafom na globalnoj sceni, a posebno u domenu očuvanja stabilnosti cena proizvoda. U tome nam pomažu i načini kupovine kafe koji garantuju određene cene na izvesni period. Ipak, okolnosti su se toliko promenile i postale nepovoljne da je povećanje cena u maloprodaji u narednom periodu neminovno.  

Srbija

SMATSA zbog korone uzela još 10,3 miliona evra kredita

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je Kontroli letenja Srbije i Crne Gore zajam u iznosu od 10,3 miliona evra, saopšteno je iz ove evropske institucije, kako piše Tango Six.Kako se navodi u saopštenju, finansijska sredstva EIB-a omogućiće SMATSA-i da poveća pouzdanost i interoperabilnost usluga kontrole letenja i da ih uskladi sa propisima Jedinstvenog evropskog neba (SES).Crna Gora kupila dva aviona za novu nacionalnu avio-kompaniju "Ovaj novac će obezbediti nastavak investicionog programa čiji je cilj da se osigura bezbednost operacija, efikasnost vazdušnog saobraćaja, kapaciteti i smanjenje uticaja na životnu sredinu", istakao je direktor SMATSA-e Predrag Jovanović.Kredit predstavlja dopunu ranije odobrenog zajma iz 2018. godine u iznosu od 45 miliona evera za modernizaciju sistema navigacije, navodi se u saopštenju.Kontrola letenja uskratila budžet Srbije za 15 miliona evra Dodatna finansijska sredstva obezbeđena su u okviru finansijske podrške EIB-a za COVID-19 koji je Tim Evropa usvojio u maju 2020. godine za društveno-ekonomski oporavak Zapadnog Balkana. Prema podacima EUROCONTROL-a, prošle godine iznad Evrope letelo je 1,7 milijarde putnika manje sa 6,1 milion letova manje. Iznad Srbije i Crne Gore bilo je 54% manje letova u poređenju sa 2019. godinom. što je rezultovalo drastičnim padom prihoda SMATSA-e.

Srbija

Agencija za lekove: Retki slučajevi upale srčanog mišića nakon Pfizer vakcine

Nakon dobijanja Pfizer vakcine protiv kovid-19 u veoma retkim slučajevima dolazi do miokarditisa (upale srčanog mišića) i perikarditisa (upale srčane maramice), navodi se pismu zdravstvenim radnicima koje je objavila Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).Ovi slučajevi su se najčešće javljali tokom prvih 14 dana nakon vakcinacije i to češće nakon primene druge doze i kod mlađih muškaraca.Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajnice Dostupni podaci pokazuju da se tok miokarditisa i perikarditisa nakon vakcinacije ne razlikuje bitno od uobičjenog toka miokarditisa i perikarditisa.Zaključno sa 31. majem ove godine na teritoriji Evropskog ekonomskog prostora (EEA) zabeleženo je 145 slučajeva miokarditisa kod osoba koje su primile Comirnaty (Pfizer vakcinu protiv kovida) , kao i 19 slučajeva kod osoba koje su primile vakcinu Spikevax (mRNA vakcina protiv COVID-I9 proizvođača Moderna, koja je registrovana u EU).Može li Sud u Stazburu da propiše obaveznu vakcinaciju? Pored toga, prijavljeno je 138 slučajeva perikarditisa kod osoba koje su primile Pfizer vakcinu, kao i 19 slučajeva kod osoba koje su primile Modernu.Procenjuje se da je zakljudno sa 31.05.2021. na teritoriji EEA primenjeno oko 177 miliona doza vakcine Comirnaty (Pfizer) i 20 miliona doza vakcine Spikevax (Moderna), piše u obaveštenju ALIMS-a.

Srbija

Sarajevo: Besplatan vikend za medicinare iz Srbije

Predstavnici Kantona Sarajevo rešili su da zdravstvenim radnicima iz Srbije podele 2.000 besplatnih vaučera za boravak u 14 sarajevskih hotela, prenela je agencija Tanjug. Poklon je znak zahvalnosti za vakcine protiv korona virusa koje je Srbija poklonila tom kantonu u Bosni i Hercegovini.Vaučeri, odnosno e-kodovi namenjeni su medicinarima koji su radili na kovid odeljenjima, koji će u glavnom gradu bosne i Hercegovine moći da se besplatno odmore za vikend.Svaki vaučer, kako se naglašava, vredi 200 konvertivbilnih maraka, odnosno oko 100 evra.Premijer Kantona Sarajevo Edin Forto i predsednik Povereništva Turističke zajednice Kantona Sarajevo Kenan Magoda, vrednost projekta "Odmori u Sarajevu" biće u protivvrednsoti 20.000 vakcina Astrazeneke koliko je Srbija donirala ovom kantonu.Pored pokonjenih vakcina, Privredna komora Srbije (PKS) pre nekoliko meseci je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbedila vakcine za privrednike i njihove zaposlene iz regiona i organizovala samu vakcinaciju.Tada su se u Beogradu vakcinisali privrednici i njihovih zaposleni. Dolazili su iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije.PKS tokom vikenda organizuje vakcinaciju privrednika iz regiona

Srbija

Raspisan arhitektonski konkurs za višespratnice na Slaviji

Društvo arhitekata Beograda i kompanija "Maison royal" raspisali su urbanističko-arhitektonski konkurs za deo između Slavije i Manježa.Konkurs je otvoreni, anketni, jednostepeni, međunarodni i anonimni, a radovi treba da ponude rešenje za deo bloka između ulica Kralja Milana, Svetozara Markovića, Nemanjine i Kralja Milutina u Beogradu. Kako je Nova ekonomija ranije pisala, između Trga Slavija i parka Manjež u Beogradu razmatra se izgradnja višespratnica koje bi bile namenjene stanovanju i poslovanju. Višespratnice planira da gradi kompanija "STEFIAL" d.o.o,  u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca i aktuelnog trenera FK Crvena Zvezda, Dejana Stankovića.Konkurs je raspisan 5. jula, a krajnji rok za podnošenje radova je 4. oktobar 2021. godine.Kako piše u oglasu, ukoliko do utvrđenog roka pristigne najmanje šest radova i ukoliko isti zadovoljavaju propozicije konkursa dodeliće se nagrade u ukupnom iznosu neto nagradnog fonda od 30.000 evra. Prva nagrada iznosi 15.000 evra, druga 10.000 evra, a treća 3.000 evra. U konkursu piše i da je predsdnik žirija arhitekta Ivan Rašković. U smernicama koje je dostavio Zavod za zaštitu spomenika kulture navedeno je da se deo prostora nekada nalazio u okviru celine "Zapadni Vračar" koja je bila pod prethodnom zaštitom. Mere zaštite istekle su 25. decembra 2020. godine, pa u ovom trenutku nije potrebno preduzimanje mera tehničke zaštite na tom prostoru, navode iz Zavoda.Međutim, ako Vlada donese odluku o otvrđivanju "Zapadnog Vračara" za kluturno dobro, prostor stiče pravnu zaštitu, a Zavod nakon toga određuje mere tehničke zaštite za intervencije u okviru kulturnog dobra. Firma Dejana Stankovića gradi višespratnice između Slavije i ManježaStambeni i poslovni prostor, zelenilo Kako piše u smernicama i preporukama u konukursu, kolski pristup planiranom kompleksu moguć je isključivo iz ulica Svetozara Markovića i Kralja Milutina, i to tako da je primarani pristup iz Svetozara Markovića.Naglašava se da kolski pristup parcelama iz ulice Kralja Milana nije dozvoljen, kao i da je potrebno obezbediti pristup i manervisanje interventnih vozila.  Parkiranje vozila je potrebno obezbediti u podzemnoj garaži. U preporukama se navodi i da stambeni sadržaji treba da budu na višim spratovima budućeg kompleksa, a  poslovni, komercijalni i uslužni sadržaji, u prizemlju i na prvom spratu, s tim da je moguće da komercijalni sadržaji budu i u delu prve podzemne etaže. Samo stanovanje, kako piše , treba planirati tako da bude u kategoriji "višeg nivoa" stanovanja, odnosno da uključuje apartmansko i luksuzno stanovanje.Konkretne namene komercijalno-poslovnog nisu unapred definisane, izuzev, obaveze da se obezbede uslovi za SPA centar sa teretanom, ukupne površine oko 300 metara kvadratnih. Preporučuje se i organizacija otvorenih prostora, pešačkih tokova i zelenih površina bloka, kao javnog gradskog prostora, a poželjno je i planirati i pasaže kojima će se omogućiti komunikacija i javno korišćenje unutarblokovskog prostora.Potrebmo je i da se sačuvaju postojeće zelene površine, ali i planirajz nove. Između ostalog,  ako je moguće, krovne površine, završne i niže etaže treba urediti kao ozelenjene krovne terase. I saobraćajne komunikacije i trgove treba vizuelno naglasiti zelenilom, drvoredima i uličnim travnjacima, a otvorene prostore moguće je obogatiti vodenim površinama kao što su vodena ogledala, fontane, mlaznice u pločniku.Kao kriterijumi za ocenu radova nabrajaju se karakter i kvalitet unapređenja urbanog identiteta područja u kontekstu neposrednog i šireg okruženja, programska i ekonomska opravdanost predloženog rešenja, jasan prostorni koncept, funkcionalnost predloženog rešenja, odnos prema kontekstu, graditeljskom i kulturnom nasleđu, pristup u skladu sa principima održivost, sprovodljivost rešenja u skladu sa konkursnim uslovima, jasnoća saopštavanja kroz grafičke priloge.Povod  za raspisivanje arhitektonskog konkursa je Odluka o izradi Plana detaljne regulacije bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina.  Navodi se i da je  ovo "dragoceno područje u centralnoj zoni grada, danas u neadekvatnom režimu korišćenja" zapušteno i neusaglašeno sa afirmisanim potencijalima neposrednog okruženja.  

Srbija

Građani tuže zbog naplate neopravdanih troškova, EPS tvrdi da je u pravu

Ristić je rekao da potrošačima se nezakonito naplaćuju te stavke od datuma Kada je 2014 godine stupio na snagu zakon o zaštiti potrošača koji je inače usklađen sa evropskim standardima.Prema Ristićevim rečima, tajna problema u vezi sa EPS-ovim računima za struju je u blanko računima."Kamata se obračinava samo na mesečno potraživanje, a EPS ga ne obračunava na mesečno potraživanje. 

Srbija

U Tursku uskoro samo sa ličnom kartom?

Ministar za kulturu i turizam Turske Mehmet Ersoj predložio je da građanima Srbije bude omogućeno da putuju u Tursku i obratno, turskim građanima u Srbiju, samo sa ličnom kartom, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. "Odnosi Srbije i Turske su na nivou kao nikada do sada i to utiče na povećanje ulaganja. Želimo da povećamo ulaganja Turske u Srbiju, jer vidimo veliki potencijal u turizmu, kao što su banje, a time ćemo automatski povećati i ulaganja u trgovinu", rekao je ministar Ersoj.Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić sastala se u petak u Beogradu sa ministrom za kulturu i turizam Republike Turske, Mehmetom Ersojem. Matić je poručila da je Turska jedno od najznačajnijih i prioritetnih emitivnih tržišta za Srbiju.  Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u prvih pet meseci 2021. godine, a prema broju ostvarenih noćenja, turisti iz Turske se nalaze na prvom mestu na listi emitivnih tržišta, navodi se u saopštenju ministarstva trgovine. Matić je navela da postoji značajan prostor za investicione projekte u sferi banja, zdravstvenog turizma i povećanja kako smeštajnih kapaciteta, tako i unapređenja usluge."Turska je kada govorimo o turizmu, hotelijerstvu i kvalitetu usluge u samom svetskom vrhu i njihovi investitori su dobro došli kako bismo neka naša banjska lečilišta pretvorili u savremene spa-centre", rekla je ona. Kako piše u saopštenju, Matić i Ersoj su se saglasili da će biti formirana radna grupa čiji će zadatak biti da na operativnom nivou realizuje sve aktivnosti koje su dogovorene tokom sastanka.

Srbija

Ministarstvo odgovorilo SANU: Ne zauzimajte preuranjen stav o projektu „Jadar“

Ministarstvo rudarstva i energetike odgovorilo je na dopis Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) o projektu "Jadar". U odgovoru koji potpisuje resorna ministarka Zorana Mihajlović navodi se da u ovom trenutnku nijedna odluka još nije doneta i nijedan ugovor sa Rio Tintom nije potpisan. "Odluke se mogu doneti tek kada se steknu zakonski uslovi za to i sagledaju svi efekti istraživanja nalazišta minerala jadarita u okolini Loznice. Odluke će se doneti i kroz razmenu mišljenja sa stručnom javnošću, tako i kroz iznošenje stavova građana i građanki Republike Srbije, jer to jeste demokratski pristup za koji se zalažemo", piše u odgovoru ministarka Mihajlović.Ona je pozvala SANU da se u ovom trenutku ne zauzimaju preuranjeno stavovi dok se ne završe svi dokumenti na osnovu koje bi se mogao doneti sud i zaključak o ovako ozbiljnim pitanjima. "Preduslov za iznošenje mišljenja o  eventualnoj eksploataciji, tehnološkim postupcima prerade, ekonomskoj isplativosti, generalno realizaciji projekta 'Jadar'  je, pre svega, sačekati da se steknu svi uslovi i da neophodna dokumentacija bude završena i odobrena. Bez prethodno odobrene Studije o proceni uticaja eksploatacije na životnu sredinu, nema ni odobrenja za izvođenje rudarskih radova", navodi Mihajlović.Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar Ministarka je poručila i da svi projekti koji se budu realizovali u ovoj oblasti moraju da zadovolje najviše ekološke i tehničke standarde Evropske unije i sveta, kao i pozitivnu zakonsku regulativu Republike Srbije. Prema njenim rečima, Srbija ne želi da bude samo izvoznik litijuma već želi da vidi lanac proizvodnje i dodatne vrednosti litijuma. "Srbija ne želi da izvozi litijum, već baterije ili čak sama električna vozila. Razvitak takvog lanca proizvodnje u Srbiji upravo smo omogućili poslednjim usvojenim izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima", poručila je Mihajlović.U odgovoru Ministarstva piše i  da je prilikom donošenja odluka važno da se govori o činjenicama, a ne o zabludama. "Jer poznato je da sve zablude imaju svoje vreme, a i najmanja istina i posle bezbroj poteškoća, mudrovanja i spletki ostaje uvek ono što je bila – istina", piše u odgovoru.Navodi se i da "niko nema pravo da bude nemi posmatrač ili kritičar bez predloga za bolje rešenje". Argumenti "za" i "protiv" rudnika litijuma u dolini Jadra Članovi Akademijskog odbora "Čovek i životna sredina" pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) poslali su početkom juna dopis ministarski rudarstva i energetike Zorani Mihajlović, u kome sugerišu da je potrebno preispitivanje ekonomske i ekološke opravdanosti Projekta "Jadar". Akademici i ostali autori pisma su na desetak stranica obrazložili svoje mišljenje o tome koje bi bile negativne posledice Projekta Jadar.O rudniku litijuma treba javno pričati na osnovu činjenica, a ne emocija

Srbija

Grad Užice poziva zainteresovane za nabavku seoskih kuća

Gradska uprava u Užicu formirala je komisiju koja će raditi sa građanima koji su zainteresovani za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Reč je o javnom konkursu koji je raspisalo Ministarstvo za brigu u koji su uključene i lokalne samouprave, a cilj je da se popravi demografska situacija u seoskum područjima.Preko javnog konkursa dodeljivaće se bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća, a kako ističe Mirjana Radivojčević, pomoćnica gradonačelnice Užica novoformirana komisija za demografiju i polulacionu politiku imaće zadatak da pruži punu podršku zainteresovanim građanima."Pravo učešća na javnom konkursu imaju podnosioci prijave koji su zajedno sa lokalnom samoupravom, na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom, podneli elektronski popunjen obrazac prijave sa dokumentacijom propisanom programom", naglašava Radivojčević.Prema njenim rečima, lokalna samouprava ima obavezu i da uradi procenu vrednosti nekretnine za koju je stranka zainteresovana, a pružaće pomoć i podršku u prikupljanju dokumentacije.Na konkurs mogu da se jave državljani Srbije mlađi od 45 godina, koje ne poseduju nekretnine u vlasništvu. Država će finansirati kupovinu seoskih kuća sa okućnicom u vrednosti do najviše 1,2 miliona dinara po objektu.Seoska kuća sa okućnicom, mora da ispunjava osnovne uslove za život i stanovanje, da poseduje kanalizaciju ili septičku jamu, vodu, struju kao i da pristup preko tvrdog puta. U Srbiji je mapirano oko 200 hiljada takvih kuća. Na konkurs mogu da se jave ljudi koji ispunjavaju uslove u pogledu starosti, kao i ostalih pravila koja su određena konkursom.RZS: U Srbiji i 2019. godine opao broj stanovnikaZa devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000 "To ne moraju biti samo oni koji žive na selu ili se bave poljoprivredom već i lekari, profesori, zanatlije. Jedino je važno da ispune osnovne i posebne uslove konkursa i imaju svu neophodnu dokumentaciju", objašnjava Radivojčević.Podsetila je da je cilj ovog projekta povećanje nataliteta, oživljavanje sela i ostajanje mladih ljudi u selu. Budući vlasnici seoskih kuća neće smeti da ih prodaju u narednih 10 godina, niti smeju da je stavljaju pod hipoteku tokom pet godina od datuma kada je sklopljen kupoprodajni ugovor.Ispunjenost uslova za konkuris utvrđivaće Komisija za ocenu i kontrolu realizacije projekta koju obrazuje nadležni ministar.Tekst konkursa i neophodna konkursna dokumentacija mogu da se pronađu na sledećem LINKU. Dokumentacija može da se preuzme i na portirnici Gradske uprave Užica.Kako je nedavno saopštio Republički zavod za satatistiku, u Srbiji je za devet godina broj stanovnika opao za 336.000.

Srbija

NIJE GOTOVO Beograd godinama neosnovano uvećava javne prihode

Budžetski prihodi grada Beograda u 2020. godini neosnovano su uvećani za više od 5,87 milijardi dinara na ime uplaćenih sredstava integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata u javnom linijskom prevozu u Beogradu, a koja nemaju karakter javnih prihoda."Uključivanjem sredstava od integrisanog tarifnog sistema u javnom linijskom  prevozu putnika na teritoriji grada Beograda u budžet, neosnovano se uvećavaju budžetski prihodi", navodi Državna revizorska institucija u Izveštaju o reviziji кonsolidovanih finansijsкih izveštaja završnog računa budžeta Grada Beograda za 2020. godinu.Takođe,  u glavnoj knjizi trezora, kako piše u Izveštaju, evidentirani su rashodi u iznosu od 6,01 milijardi dinara po osnovu prenetih sredstava prevoznicima, a na ime raspodele sredstava naplaćenih u okviru integrisanog tarifnog sistema u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda. Šta za sada možete sa novom "Beogradskom karticom"? Manjak od 140,6 miliona dinara pokriven je iz prenetiog viška iz prethodne godine. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, ta sredstva nemaju karakter javnih prihoda, pa su budžetski prihodi i rashodi neosnovano uvećani za navedeni iznos. Tako su GSP-u Beograd prenete oko 3,35 milijarde dinara, GP-NP Ariva Litas 1,12 milijarde, SP Lasta 722,2 miliona dinara, SP Lastra 96,6 miliona, ASP Strela Obrenovac 276,1 milion dinara, ASP Strela UB 62,3 miliona, a prevozniku Avala BUS 500 preneta su 367,2 miliona, piše u Izveštaju. DRI u izveštaju preporučuje odgovornim licima da sredstva integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata ne uključuju u budžet, kao da rashode planiraju i izvršavaju u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.