Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Torlak počeo sa proizvodnjom vakcine Sputnik V

Vakcina Sputnik V je počela da se proizvodi u Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", piše na sajtu Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF).Srbija je postala prva evropska zemlja koja do proizvodi ovu vakcinu. Cepivo Sputnik V je do sada registrovano u 60 zemalja.Vakcina proizvedena u "Torlaku" će moći da se izvozi u zemlje regiona u kasnijem stadijumu, navodi se u saopštenju.RDIF finansira proizvodnju vakcine Sputnik V uz pomoć proizvodnih kapaciteta kompanija iz svog portfelja, R-Pharm i Binnopharm, piše na zvaničnoj internet stranici. Dodaje se da je masovna proizvodnja počela i u Indiji, Južnoj Koreji, Brazilu, Kini, Saudijskoj Arabiji i Turskoj, u saradnji sa tamošnjim nacionalnim investicionim fondovima.Podsetimo, RDIF i "Torlak" su krajem marta objavili da su postigli dogovor o proizvodnji vakcine u Srbiji, a ministar Nenad Popović je početkom aprila izjavio kako je potpisan i sporazum o transferu tehnologija.Nova ekonomija je tada i od domaćeg instituta i od ruskog fonda tražila tekst potpisanog sporazuma, međutim, odgovor do danas nije stigao ni od jedne strane potpisnica.

Srbija

Ekološke organizacije: Neustavne i izmene Zakona o zaštiti prirode

Ukupno trinaest ekoloških organizacija i stručnjaka iz oblasti ekologije*, saopštilo je da će se građani Srbije zbog najnovijih pripremljenih izmena Zakona o zaštiti prirode, jednoga dana "probuditi u pustinji".U zajedničkom saopštenju koje je objavio list Danas, organizacije tvrde da najproblematičniji deo novog zakona predstavljaju odredbe kojima se Vlada Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave ovlašćuju da samostalno donose odluke od javnog i nacionalnog interesa.Te odluke, kao se navodi, tiču se javnog i nacionalnog interesa ili u slučajevima "ako postoje drugi imperativni razlozi od javnog interesa, uključujući interese socijalne ili ekonomske prirode".Zbog njih je, kako napominju, moguće raditi projekte i u najzaštićenijim područjima."Smatramo da je protivustavno da se Vladi Republike Srbije daje nadležnost da uredbom kao pravnim aktom nižeg reda ima pravo da ograniči ili čak ukine svaku odluku o zaštićenom području, usvajajući projekte koji su po njima od 'opšteg interesa i nacionalnog značaja'," navodi se u saopštenju.Organizacije podsećaju da su Koalicija za održivo rudarstvo (KORS) i CEKOR već zahtevali ocenu ustavnosti za uredbe po kojima se Vladi Srbije daje pravo da uredbom proglašava prostorne planove za posebne namene.Naglašavaju da je to direktan atak na demokratsko i parlamentarno ustrojstvo Republike Srbije, jer će vlada direktno omogućiti razvijanje energetkih, rusarskih, saobraćajnih i drugih projekata, bez parlamentarne i demokratske diskusije."Time će se praktično potpuno staviti van snage pravo građana na zdravu životnu sredinu, neometano korišćenje imovine, pravo uključivanja javnosti u ocenu prihvatljivosti i održivosti svih projekata koji će ugroziti potencijalne i već zaštićene ekološke vrednosti", napominju stručnjaci i prestavnici ekoloških organizacija.Naglašavaju da je posebno veliki problem što se takvim zakonom potpuno relativizuje Arhuska konvencija.Srbija je inače potpisala i ratifikovala taj dokument koji obezbeđuje učešće lokalnog stanovništva u prihvatanju projekata koji se izvode u njihovoj životnoj sredini."Smatramo da su ovakvi stavovi Zakona u koliziji sa Ustavom Republike Srbije (član 74) i da direktno ugrožavaju rad na zaceljivanju ozbiljno poremećene životne sredine i borbu protiv klimatskih promena," dodaje se u saopštenju.Smisao tog zakona, kako se dodaje, zapravo je da se spreče takve akcije i ukaže na činjenicu da su nacionalni i strateški interesi u kreativnosti, cirkularnoj ekonomiji i zelenoj energiji. RERI: PREDLOG IZMENA ZAKONA O RUDARSTVU NEUSTAVAN "Čak ni Vlada RS ne sme da gazi zakone i to bi trebalo da bude jasna granica. Ovako napisan zakon ostavlja otvorena vrata za svaku vrstu netransparentnog dogovora članova Vlade za kršenje Zakona o zaštiti prirode bez ikakve odgovornosti," tvrde potpisane organizacije.Naglašavaju da se iz predloženog Nacrta vidi da ne postoji nikakva odgovornost ni Vlade, koja donosi odluku o javnom i nacionalnom interesu, niti organa koji donosi odluku o prihvatanju projekta koji može ugroziti ekološki značajno područje. U saopštenju se postvlja pitanje ko će zapravo snositi odgovornost ukoliko se ugroze zaštićena područja i vrste, jer je do sada bilo loših primera u vezi sa izgradnjom mini hidrocentrala u zaštićenim područjima.Smatraju i da je učlanu 35 a novog predloženog zakona posebno problematična sledeća konstatacija: "Vlada može, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog značaja, dozvoliti izgradnju hidroelektrana na zaštićenom području". Zbog toga će zakon, kako napominju organizacije, dozvoliti i ono što u prethodnim nije bilo moguće.Zbog toga pozivaju javnost da se uključi u njihov rad, jer će se u protivnom probuditi u devastiranoj životnoj sredini."Pozivamo i najbogatije zemlje, koje bi trebalo da budu primer drugima, da hitno prekinu sa uzurpacijom prirodnih resursa i vršenje represije nad lokalnim narodom", dodaje se u saopštenju. Poručujemo onima koji imaju moć da prestanu da se prema svom, drugim narodima i životnoj sredini ponašaju kao okupatori sa neke druge planete. "Nosioci ovih promena treba upravo da budu najmoćnije i najbogatije zemlje koje bi trebalo da donesu, ne najprljavije tehnologije iskopavanja litijuma, bakra i zlata kao Ziđin ili Rio Tinto, već zelene posvećene cirkularnoj ekonomiji i zaštiti prirode", naglašava se u saopštenju.Organizacije poručuju kako veruju da Zakon o zaštiti prirode pripada najznačajnijim javnim dokumentima za svakog građanina, ali i za svaku modernu državu. Ustavnu žalbu u slučaju da se usvoje izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, najavio je i Regulatorni instirut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).*Grupa organizacija i naučnika koji su potpisali saopštenje: Muzej odbrane reka Stare planine – Dušan Mitić, Savez mesnih zajednica Stare planine – Nebojša Ilić , Zaštitimo Jadar i Rađevinu – Marija Alimpić Katsakiori, Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji – Kalmar Krnjajski Jović Zvezdan, CEKOR – Nataša Đereg, Zelena iskra – Zoran Mitrović, Čuvari Fruške Gore – Janko Savić, NVO Svet i Dunav – Danijela Stojković Jovanović, Inicijativa Dunavac Šodroš – Atila Teglaš, NIDSBE "Josif Pančić" – Nikola Veljković, DMI "Branislav Bukurov2 – Dajana Bjelajac, Licej – Dragana Božinović, Dr Miroslav Demajo, MSc Milica G. Radaković.

Srbija

Korona i tražnja dižu cene građevinskog materijala

Pandemija se navodi kao jedan od glavnih razloga za veće cene građevinsdkog materijala. Drugi važan činilac, prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore, je taj što naša zemlja te proizvode uglavnom uvozi i uglavnom ne može da utiče na njihove cene.Neke vrste građevinskog materijala, poput sturopora, na primer, u Srbiji su poslednjih meseci poskupele i do 80%.Prema rečima Gorana Rodića, skuplji su i drugi termo-izolacioni materijali, cement, armatura, a očekuje se da poskupe i cigla i crep, kada krene njihova proizvodnja koja se inače obustavlja tokom zimskih meseci. "Korona je jedan od glavnih uzroka, obustavila je proizvodnju, smanjeni su proizvodni programi kod većine zemalja u Evropi. Čim je smanjena proizvodnja manja je količina robe na tržištu i skaču cene," objašnjava Rodić.Ipak, on podseća da je u Srbiji ugašen dobar deo domaće proizvodnje građevinskog materijala, pa država zapravo ne može da kontroliše tržišne cene.Cementare u Srbiji, kako podseća uglavnom drže strane firme, dok se cigla i crep delom i dalje proizvode u okviru domaćih kompanija.Međutim, objašnjava da na njihovo poskupljenje može da utiče poskupljenje gasa, koji se inače koristi za pečenje cigle i crepa.Uzgred, Srbija uvozi i taj energent, iz Rusije."Bez obzira što su cene skočile 80%, pošto je to tržište, oni će u jednom trenutku kada ne bude proizvodnja išla i kada bude manja tražnja te cene i da spuste", smatra Rodić.Međutim, postavlja se pitanje šta do tada da radi neko ko baš sada planira da zida kuću, šta bi on trebalo da radi."Ne verujem da materijal može znatno da poskupi kuću, ali ja bih savetovao ko se odlučio neka kupuje i neka zida, pitanje pada cena tog repromaterijala u bliskoj budućnosti neće biti, sigurno," kaže predstavnik Građevinske komore.On smatra da u seoskim područjima gde nema raznih nameta koji se plaćaju državi, kao što je slučaj u gradovima, cena izgradnje stambene kuće po kvadratu iznosi od 300 do 350 evra.Rodić dodaje da veće cene građevinskog materijala mogu da utiču na cene kvadrata u novogradnji, ali da to ipak ne mora nužno da znači i njihovo poskupljenje."Investitoru će tržšte diktirati da li može da digne cene ili ne može, sve je to skopčano, u ovom momentu su oni direktno ugroženi, a indirektno potencijalni kupci," kaže Rodić.Prema njegovim rečima, cene stanova u Beogradu se na primer kreću od 700 do tri hiljade evra po kvadratu.Investitori će kako dodaje, negde morati da smanje cene kvadrata, kako bi ostali konkurentni na tržištu."Nama su prozori i vrata, na primer uvozne komponente, mi to ne proizvodimo, nekda smo proizvodili," kaže Rodić.Železara u Smederevu, kako dodaje, proizvodi samo limove, dok železara koja radi u Sremskoj Mitrovici pravi armaturu."Ona (železara u Sremskoj Mitrovici) gvožđe sa srušenih objekata pretapa i lije, a digla je cene zato što gvožđe od kog se pravi čelik, uvozi," kaže sagovornik Nove ekonomije.Srbija uvozi i građevinsku hemiju, boje i lakove, pa ako oni poskupljuju u drugim zemljama, kako napominje Rodić, poskupeće i u Srbiji.Sa druge strane, podseća da su kamena vuna i cement, na primer domaći resursi, koji se ne uvoze, ali su ipak skuplji nego ranije.Razlog za to, kao napominje možda leži u činjenici da su skočile plate radnika u toj oblasti proizvodnje.Čedomir Savković

Srbija

SKGO: Milion evra za zapošljavanje teže zapošljivih grupa stanovništva

U okviru projekta „Inicijativa za inkluziju 3“, raspisan je konkurs za izbor deset lokalnih samouprava koji će dobiti podršku za realizaciju projekata u cilju sprovođenja inovativnih i održivih rešenja za zapošljavanje teže zapošljivih grupa stanovništva, saopštila je Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).Predlozi projekata moraju biti uskladjeni sa nacionalnim i lokalnim strateškim dokumentima, a namenjeni su stvaranju novih mogućnosti za zapošljavanje povratnika iz zemalja EU, tražilaca azila, Roma i drugih marginalizovanih društvenih grupa.Ukupan iznos koji se nudi je milion evra, a maksimalni iznos grantova za pojedinačne projekte iznosi 100.000 evra.Poziv za podnošenje predloga projekata biće objavljen sutra na sajtu, a trajaće do 5. maja.U prvoj fazi projekta „Inicijative za inkluziju“ pružena je podrška projektnim timovima u sedam gradova (Požarevac, Arilje, Sokobanja, Kučevo, Novi Pazar, Bečej i Mladenovac), a u drugoj fazi podržano je u devet gradova (Valjevo, Požarevac, Sombor, Vršac, Bač, Apatin, Kraljevo, Raška i Novi Pazar).Projekat „Inicijativa za inkluziju 3“ sprovodi SKGO, a deo je šireg programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Srbija

Pokrenuta aplikacija za unapređenje voćarstva u Srbiji

Nectar kao kompanija koja je posvećena konstantnom razvoju poljoprivede u Srbiji, započela je proces digitalizacije poljoprivrednog lanca snabdevanja kroz kreiranje posebne aplikacije i digitalne baze podataka ‘NECTAR HEKTAR’.  Ova aplikacija koja je od 25. marta  dostupna na Google Play Store-u, ima višestruki nacionalni značaj u domenu približavanja svih prednosti koje digitalizacija donosi farmerima, unapređenja komunikacije i modernizacije procesa a sve u cilju: sledljivosti sirovina na najvišem nivou, bolje kontrole dnevnika zaštite i edukacije proizvođača o primeni najsavremenijih metoda zaštite, elektronskog korišćenja dokumentacije, kao i online pravovremenog savetovanja farmera od strane stručnih lica. Aplikacija je osmišljena kao svakodnevni alat koji unapređuje rad proizvođača voća na teritoriji Republike Srbije, a posebno proizvođača koji se nalaze na teritoriji opština u okolini Nectarovih fabrika za preradu: Vladičin Han, Bačka Palanka i Arilje. “Ministarstvo poljoprivrede kroz niz aktivnosti podržava razvoj poljoprivrede primenom savremenih naučnih dostignuća i digitalnih tehnologija. Među prvim projektima imamo primenu aplikacije za prijavu sezonskih radnika koju smo realizovali sa NALED-om. Pokazalo se da je ovaj projekat i te kako koristan i uspešan. Aplikacija NEKTAR HEKTAR predstavlja svakako iskorak u saradnji poljoprivrednih proizvođača i otkupljivača, odnosno prehrambene industrije. Ovakve inicijative su način kako privreda i poljoprivrednici mogu da sarađuju na obostrano zadovoljstvo ali i dodatni način da pratimo sledljivost proizvodnje od njive do trpeze˝, istakao je  Branislav Nedimović, Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povodom početka rada aplikacije NEKTAR HEKTAR.„Ova aplikacija predstavlja zaista veoma važan korak unapređenja komunikacije u skladu sa današnjim vremenom ali i još važnije, modernizacije poljoprivrede i to najviše u domenu praćenja sirovina, stalne edukacije farmera o najsavremenijim alatima i zaštitama, online savetovanja - zapravo time kreiramo jedinstveni Block Chain sistem u poljoprivredi. “, izjavio  je Vladimir Jovanović, direktor nabavke, Nectar grupe.“Radujemo se da zajedno sa svima zainteresovanima a pre svega sa Ministarstvom poljoprivrede nastavimo da nadograđujemo aplikaciju i da srpski farmeri uskoro uz pomoć Nektar Hektar aplikacije postanu još konkuretniji na globalnom tržištu”, istakao  je Nenad Miščević, CEO, Nectar grupe.Nectar fabrike godišnje prerade 120.000 tona voća i povrća. Nectar je posvećen razvoju voćarstva, kroz zaokružen proces proizvodnje i saradnju sa 10.000 farmera kroz kooperacije, a 1.300 farmera direktno kroz i predfinansiranje u sadnicama i opremi. Otkupljuje kontinentalno voće sa teritorije cele Srbije, a posebno je posvećen razvoju juga Srbije kroz prisustvo u Vladičinom Hanu, Surdulici, Leskovcu, Merošini, gde kroz brojne kooperantske odnose sa manjim proizvođačima, indirektno omogućava zapošljavanje velikog broja ljudi i potpomaže razvoj voćarstva i privrede juga Srbije. Svaka šesta jabuka koja ostane u Srbiji preradi se u Nectar postrojenjima. Za 20 godina kompanija Nectar je ostvarila preko milijardu evra bruto dodate vrednosti u Srbiji, podržala 5.500 radnih mesta u sistemu vrednosti, izgradila preko 30 brendova i apsolutni je lider sa 22% tržišnog učešća na regionalnom tržištu sokova.

Srbija

RERI: Predlog izmena zakona o rudarstvu neustavan

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) zatražio je od Vlade Srbije da hitno povuče iz procedure, "neustavni predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima". Ako zakon bude usvojen, RERI je saopštio da će odmah kada on stupi na snagu podneti žalbu u Ustavnom sudu zbog ocene njegove ustavnosti.Prema tumačenju RERI-ja, te izmene će omogućiti državi da po sopstvenom nahođenju i formalno "suspenduje pravni poredak" prilikom pregovora sa stranim investitorima koji ulažu u oblast rudarstva."Predloženim izmenama ostavljena je mogućnost da država zaključi tzv. investicioni sporazum sa investitorom u projekat eksploatacije, kojim bi se bliže uredili 'odnosi povodom izgradnje nedostajuće infrastrukture, zaštite životne sredine, prava preče kupovine proizvoda u korist domaćeg prerađivača, fiskalne i pravne pogodnosti u vezi projekta'," navodi RERI u svom saopštenju.RERI je podsetio predlagača tih izmena da Srbija ima svoj ustavni i pravni poredak i propise koji regulišu oblast životne sredine i fiskalne obaveze svih fizičkih lica i pravnih subjekata na njenoj teritoriji.RERI podsećai  da se te obaveze i propisi ne mogu derogirati donošenjem novih propisa koji će biti pogodniji po investitora, a u zavisnosti od toga koga država u ovim situacijama proceni kao podobnog za takve olakšice."Na ovaj način, teoretski je moguće da država povlašćenog investitora oslobodi od obaveze pribavljanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu u projektima u kojima je njeno pribavljanje po osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu neophodno", izjavio je advokat Jovan Rajić iz RERI-ja."NOVI ZAKONI IZ OBLASTI ENERGETIKE I RUDARSTVA UGLAVNOM NE PREPOZNAJU INTERES GRAĐANA" INVESTITORIMA MANJI POREZNovi predlog izmena zakona, kako je tvrdi RERI, investitorima bi mogao da omogući manje plaćanje poreza na dodatu vrednost, kao i poreza na dobit."Zamisliva je situacija u kojoj se investitoru ovakvim sporazumom omogućava da umesto po zakonom propisanoj stopi od 20%, PDV obračunava po povlašćenoj stopi od (na primer) 5% ili porez na dobit po stopi od 10% umesto 15%", dodaje Rajić.On je podsetio da je u Srbiji već bilo situacija u kojima je država stranim investitorima dozvoljava različite vrste pogodnosti, "mimo svakog komercijalnog i racionalnog objašnjenja".Rajić je naglasio da je takvih primera bilo sa stranim investitorima u Zrenjaninu ili Boru. Ocenio je da bi novim izmenama zakona takva praksa bila legalizovana i "zapravo postala pravilo u ponašanju države, što je i pravno i tržišno neprihvatljivo."Ukoliko Vlada Srbije ipak iz procedure ne povuče sporne izmene, a zakon u ovoj formi bude usvojen u Skupštini, RERI obaveštava javnost da će odmah po njegovom stupanju na snagu, Ustavnom sudu podneti inicijativu za ocenu ustavnosti onih odredbi koje smatra neprihvatljivim i protivustavnim",  navodi u saopštenju RERI.Usvajanje predloženih izmena zakona planirano je za četvrtak 15. april.

Srbija

Pokrenuta Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka

Pod sloganom “BeRiskProtected” pokrenuta je Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka u cilju što boljeg informisanja poslovne zajednice o rizicima koje nosi digitalno poslovanje, bilo da se radi o sajber napadima, socijalnom inženjeringu ili nameri, odnosno nemarnosti zaposlenih, saopštili su pokretači Inicijative, portali Sve o osiguranju i Sve o novcu.„Prema podacima iz istraživanja kompanije Kaspersky, čak 59 odsto organizacija svih veličina širom sveta označilo je bezbednost podataka kao najveću brigu koja se tiče IT bezbednosti. Ovo ne treba da čudi, ako znamo da je 46 odsto kompanija prošle godine iskusilo neki vid curenja podataka, kao posledicu različitih sajber incidenata. Trošak koji su kompanije usled toga imale varirao je od prosečnih 101.000 dolara za mala i srednja preduzeća do 1,09 miliona dolara za velike korporacije”, kaže Dragan Davidović, direktor B2B poslovanja kompanije Kaspersky za istočnu Evropu, koja se priključila Inicijativi.Povezivanje IT sektora i finansijskih institucija radi unapređenja usluga sajber bezbednosti i bezbednosti podataka privrednih subjekata u Srbiji, trebalo bi, kako se navodi u saopštenju, u budućnosti da doprinese da naše poslovno okruženje bude prepoznato na svetskoj mapi rizika kao jedno od bezbednijih za ulaganje i poslovanje, kad je reč o čuvanju podataka.„Prema Izveštaju o sajber štetama, koji je kompanija Marsh objavila prošle godine, prijave šteta zbog sajber napada su u Evropi porasle za 83 odsto u 2019. godini. Iako je sajber rizik generalno prisutan u ekonomiji, tri sektora su posebno pogođena sajber napadima. Sektor finansijskih institucija bio je najviše pogođen, podnevši petinu (21 odsto) prijavljenih šteta u 2019. godini, a zatim sledi proizvodni sektor sa 13 odsto i kompanije za komunikacije, medije i tehnologiju čije prijave šteta čine devet odsto svih prijava”, kaže Bojan Jovanović, lider tima za finansijske rizike u kompaniji Marsh koja se priključila Inicijativi.Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka okuplja institucije, kompanije, organizacije i nezavisne stručnjake koji svojim delovanjem mogu i žele da doprinesu bezbednijem poslovanju u digitalnom okruženju, navodi se u saopštenju.Cilj Inicijative je, kako se navodi, podizanje nivoa svesti donosilaca odluka u kompanijama, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima i kod ostalih pravnih subjekata o opasnostima koje donosi poslovanje u digitalnom okruženju (sajber i prateći rizici), zatim mogućnostima preventive koju pružaju IT kompanije, dominantno sa aspekta sajber bezbednosnih sistema, ali i sa aspekta kvaliteta u samom procesu digitalizacije, mogućnostima finansijske zaštite ukoliko se šteta dogodi.Inicijativi za jačanje bezbednosti podataka do sada su se priključili i Udruženje banaka Srbije, Slovenački poslovni klub, Hrvatski poslovni klub., Viner štediše osiguranje, Sky Express, IN2 Beograd, NET++, Glog, Abstract, advokatske kancelarije Tomić Sinđelić Groza i Milošević Law Firm.

Srbija

Direktor USAID Srbija: Za 20 godina Srbija najviše unapredila poslovno okruženje

Ove godine obeležavaju se dve decenije prisustva USAID-a u Srbiji. Od preko milijardu dolara, koliko su SAD uložile za podršku Srbiji, oko 85 odsto je plasirano preko ove razvojne agencije. USAID je realizovao niz projekata, od povećanja konkurentnosti ekonomije, preko vladavine prava do pomoći zdravstvenom sistemu. Takođe, krajem prošle godine istekla je petogodišnja strategija USAID-a  u Srbiji i upravo se završava novi petogodišnji plan. O tome na šta će se fokusirati USAID u narednih pola decenije, kao i o iskustvima u Srbiji u prethodne dve decenije govori Majk de la Rosa, direktor misije USAID-a u Srbiji.„Posle pandemije, jedva čekamo da proslavimo sa našim srpskim partnerima sve što smo postigli tokom ovih 20 godina. Tokom ovog perioda pomoć USAID-a iznosila je više od milijardu dolara koliko je Vlada SAD uložila u podršku Srbiji da ponovo izgradi ekonomiju istovremeno jačajući kapacitete državnih institucija kako bi se građanima obezbedile neophodne usluge. Takođe smo pomagali u mnogim drugim oblastima kao što su rad sa (lokalnim) zajednicama na izgradnji ili rekonstrukciji osnovne infrastrukture, podrška nezavisnim medijima da postanu samoodrživi, i  pomoć u krizama kao što su bile poplave ili sada kovid 19. Takođe, dodao bih da nijedna od ovih pomoći nije bila u obliku zajmova koji bi morali biti vraćeni. Umesto toga, podrška je došla od novca koji je obezbedio američki narod kako bi se zajednički sa Srbijom suprotstavio nekim od najvećih izazova. Koji su ključni aspekti pomoći USAID u prethodnih 20 godina?Ako bih morao da biram šta bi moglo da bude naše najopipljivije dostignuće u ovom periodu, rekao bih da je to dramatično unapređenje poslovnog okruženja koje je i pomoglo Srbiji da privlači sve više investicija, domaćih i stranih. Neću govoriti da su stvari savršene, da je sav napredak ostvaren zahvaljujući USAID-u ili da je posao blizu kraja, ali moramo da cenimo to gde je ekonomija danas u odnosu na to gde je bila 2001. godine. Ponosni smo što smo doprineli tom napretku.Te 2001. godine malo investitora je bilo spremno da rizikuje ulažući novac u Srbiji i većina onih koji jesu bili dovoljno hrabri pre svega su bili zainteresovani za Beograd i okolinu. Moji prethodnici, prethodni državni zvaničnici i poslovna zajednica shvatili su da je ovo problem pošto 75 odsto građana živi van Beograda. Radili smo sa institucijama na centralnom nivou da se unapredi poslovni ambijent meren Duing biznis izveštajem, dok smo sarađivali i sa lokalnim vlastima kako bi olakšali poslovanje i privukli investicije. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj koje smo otvorili privukle su investicije koje su stvorile desetine hiljada poslova u lokalnim zajednicama.Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Vremenom, naše partnerstvo sa Srbijom, kao i naši prioriteti su se menjali zahvaljujući napretku Srbije, pojavljivanju novih potreba građana, kao i sve većoj ulozi novih tehnologija. Na primer, digitalizacija je sada ključna za uspeh u mnogim sektorima. Preduzeća moraju da nauče kako da dođu do kupaca i prodaju im proizvode onlajn, dok su tradicionalnim medijima sada neophodne onlajn platforme kako bi zadržali i privukli novu publiku. Pandemija je bila poziv za buđenje za sve, od kompanija do medijskih kuća, škola i organizacija civilnog sektora da bi mogli postati prevaziđeni i irelevantni ukoliko se ne digitalizuju.Trenutno pripremate novu petogodišnju strategiju. Šta će biti u fokusu USAID-a u narednih pet godina u Srbiji?Na osnovu konsultacija sa Vladom i ljudima u Srbiji upravo završavamo novu strategiju koja će, nadamo se, ubrzati napredak u nekoliko oblasti.Srbija se trenutno nalazi na važnoj raskrsnici. Zahvaljujući velikim ljudskim kapacitetima, centralnoj geografskoj lokaciji i demokratskoj tradiciji, Srbija ima potencijal da učvrsti svoju budućnost kao centar ekonomske aktivnosti na Zapadnom Balkanu i, verujemo, članice Evropske unije ukoliko se odgovarajuća pažnja posveti vladavini prava, ekonomskim potrebama građana i preduzeća i zaustavljanju degradacije životne okoline. Mi se nadamo da ćemo pružiti podršku u obe ove oblasti.U budućnosti, istražujemo mogućnosti da pomognemo Vladi da implementira strategiju e-Zdravstva kako bi bolje zaštitila građaneKovid 19 je postavio velike izazove i srpski zdravstveni radnici na liniji fronta u borbi sa virusom, kao i državno rukovodstvo, zaslužuju pohvale za odgovor na pandemiju. Ali daleko od toga da je gotovo i mi svi vidimo koliko je napregnut ceo zdravstveni sistem. Pored toga, moramo da prepoznamo i da kovid 19 ima i imaće i dalje značajne efekte na ekonomiju, a pre svega na siromašne.USAID ima značajne kapacitete da obezbedi izuzetnu tehničku podršku kako bi se suprotstavili ovim izazovima. Vidimo šansu da pomognemo u ovim oblastima i radićemo sa našim partnerima kako bismo razvili portfolio programa koji bi se usredsredili na najpreče potrebe Srbije.Tokom prošle godine Vlada SAD je obezbedila više od 3,5 miliona dolara kovid pomoći za Srbiju  Srbija je zemlja koja ima obrazovanu, ali jeftinu radnu snagu, ali i veliki odliv mozgova. Kako to utiče na privlačenje investicija, posebno iz SAD?Slažemo se da je odliv mozgova velika pretnja dugoročnom uspehu Srbije. SAD veruju da će kontinuirane reforme i progres ka članstvu u EU dati mladim ljudima razlog da ostanu i ostvaruju svoje snove u Srbiji. U ovom globalizovanom svetu, Srbija treba da se takmiči ne samo za privredu već i da zadrži svoje građane. Što se tiče privlačenja SDI, sve kompanije koje posluju globalno imaju različite kriterijume koji su im važni: da li su to niski porezi,  blizina tržišta, obučena radna snaga, zelena energija ili nešto drugo. Ipak, svi oni traže ukupno okruženje pogodno za poslovanje kako bi mogli da odluče gde ima smisla investirati, što ne uključuje samo regulativu već i korupciju i pouzdanje da će pravosudni sistem omogućiti sprovođenje ugovora. Na tom planu Srbija je rangirana prilično dobro na 44. mestu na Duing biznis listi Svetske banke – rang kome je u nemaloj meri pomogao i USAID podržavajući reforme u oblastima kao što su građevinske dozvole i radno pravo.Obučena, ali priuštiva, radna snaga ostaje važan faktor u privlačenju investicija. Na sreću, Srbija proizvodi naučnike, inženjere i stručnjake iz drugih traženih oblasti. Ipak, mnogo firmi se bori da nađe dovoljno takvih ljudi zbog velike emigracije mladih stručnjaka koji u inostranstvu traže bolje prilike. Ovo ima cenu za Srbiju u obliku izgubljenog rasta BDP-a i nižih poreskih prihoda koji bi se mogli investirati u obrazovanje ili zdravstvo. Ako postoji pozitivna strana, to je da će Srbija imati koristi ako i kada se ti ljudi vrate sa novim veštinama, iskustvom i resursima za investiranje. Svi moramo da se fokusiramo na popravljanje osnova koji pomažu da mladi ljudi žele da ostanu i navedu stručnjake da požele da se vrate. Razvoj baze znanja u Srbiji i sposobnost da se prilagodi novim tržišnim trendovima je ključna za privlačenje onih SDI kakve su zemlji potrebne.Šta se može uraditi po tom pitanju?Za privlačenje prave vrste investicija ključ je rešavanje Duing biznis izazova. Iz poslednjeg izveštaja vidimo da Srbija još mora da popravi neke osnove kao što je lakše sprovođenje ugovora, brži priključak na struju, plaćanje poreza, započinjanje posla i dobijanje kredita. Ovo su važne stavke za svakog potencijalnog investitora. Korupcija je takođe faktor koji međunarodne kompanije procenjuju kada razmatraju da li da uđu na neko tržište i Srbija može da unapredi transparentnost posebno u javnim nabavkama, kao i vladavinu prava.U međuvremenu, više se mora uraditi na unapređenju digitalizacije, posebno u MSP, kako bi se pokazalo ambicioznim mladim stručnjacima da Srbija napreduje i da njena ekonomija ima budućnost. Kovid 19 je ubrzao potrebu da se tehnologija integriše u poslovanje. Impresivno je bilo videti mnoge srpske kompanije kako pretnju pretvaraju u šansu brzo prilagođavajući svoje poslovne operacije. Ponosno mogu reći da je USAID pomogao da se takvo prilagođavanje desi, s obzirom na to da smo pomogli osnivanje E-komerc asocijacije kako bi se zainteresovane strane sastale i zajedno razvijale ekosistem oko elektronske trgovine. USAID-ovo tradicionalno istraživanje „1.000 preduzeća“ pokazalo je da većina kompanija sada ima veb-sajt, ali samo 10 odsto prodaje onlajn, dok još manje njih ima opciju onlajn plaćanja. Ovo mora da se promeni kako bi kompanije opstale i prosperirale u novoj normalnosti.Da bi privatni sektor predvodio rast, mora imati lakši pristup finansiranju dok nova, fintek rešenja mogu da posluže kao katalizator za male i brzorastuće startape. USAID je podržavao fintek rešenja  i pomogli smo lansiranje prve kraudinvesting platforme u Srbiji – Ventu.rs, kako bi se stvorile nove mogućnosti za finansiranje MMSP (mikro, malih i srednjih preduzeća). Takođe smo pomogli da se razviju novi propisi o digitalnoj imovini, što može privući dodatne fintek proizvode i usluge. Ovo je oblast koja obećava i trebalo bi svi da gledamo kako da je pomognemo.Gde vidite prednosti investiranja u Srbiju?Sa EU i njenih 450 miliona potrošača na pragu i uz poboljšanje infrastrukture, Srbija može da se promoviše kao idealna lokacija za kompanije koje proizvode i prodaju robu i usluge na Balkanu i u EU. Srbija ima raznoliku, obučenu radnu snagu koja može brzo da stekne nove veštine i doda vrednost novim i postojećim preduzećima, a istovremeno je bogata prirodnim resursima i može imati važnu ulogu u regionalnim i globalnim lancima snabdevanja. Međutim, Srbija i dalje izvozi uglavnom proizvode niske dodate vrednosti i većina ranijih industrijskih postrojenja je staro, neefikasno i štetno za životnu sredinu.Da bi povećala konkurentnost, Srbija mora da prati evropske i globalne ekonomske trendove, uključujući kriterijume povezane sa principima produktivnosti, biznis modelima, upotrebom tehnologije, inovacijama, resursima, zelenom energijom i energetskom efikasnošću.Ako se naprave prave investicije Srbija može značajno da popravi produktivnost, proizvodi proizvode visoke vrednosti i postane konkurentnija na globalnom tržištu.Šta bi se u poslovnom ambijentu, prema vašem mišljenju, moglo popraviti kako bismo privukli više sofisticiranih i hajtek investicija?Poslednje istraživanje Američke privredne komore pokazuje da njene članice veruju da porezi, carine, procedure kod deviznog poslovanja i administracija kod vlasništva nad nekretninama predstavljaju najveće birokratske prepreke bržem privrednom rastu. Još važnije, izveštaj ukazuje da su reforme pravosuđa i vladavine prava, smanjenje korupcije i predvidljivije izmene propisa najpotrebniji. S obzirom na to da te kompanije već posluju ovde, imaju jasnu sliku šta otežava njihovo poslovanje.Sve privredne komore i asocijacije su lobirale da se promeni Zakon o deviznom poslovanju. Sve privredne komore i asocijacije su lobirale da se promeni Zakon o deviznom poslovanju. Trenutnom zakonu nedostaje predvidljivost, izaziva nepotrebne administrativne troškove i ograničava kapacitet lokalnih preduzeća da prošire svoja tržišta. Liberalizacija deviznog poslovanja može pomoći da se oslobodi potencijal za rast ekonomije. Srbiji je takođe potrebno da investira u razvoj ljudskih kapaciteta i obrazovni sistem kako bi sadašnja, i buduća, radna snaga imala znanja i veštine da uspe. Ovo zahteva otvoren i stalan dijalog sa privatnim sektorom, sa obrazovnim institucijama i stručnjacima u svim sektorima kako bi se identifikovale veštine koje su biznisu potrebne. Dugoročna politička stabilnost, uključujući napredak u ispunjavanju obaveza preuzetih u Vašingtonu u septembru pomoći će da se oslobodi ekonomski potencijal celog regiona, kao i da se privuku investicije.USAID je pružio podršku srpskoj administraciji i ekonomiji tokom pandemije. Kakvo je vaše mišljenje o tome kako se privreda borila sa krizom i kako biste ocenili odgovor Vlade na pandemiju?S obzirom na okolnosti, srpska privreda pokazala se otpornom. Pomoglo je i to što ekonomija nije previše zavisna od jednog sektora. Naravno, neki sektori kao što su ugostiteljstvo, transport i turizam su pogođeni više, dok su poljoprivreda i IT radili dobro. U nedavnom istraživanju 1.000 mikro, malih i srednjih preduzeća koje je USAID sproveo, polovina ispitanih prijavila je smanjenje prihoda i profita i skoro isto toliko je prijavilo smanjenje tražnje za proizvodima i uslugama. Na pozitivnoj strani 76 odsto preduzeća je zadržalo zaposlene, 12 odsto je zaposlilo dodatne ljude i većina očekuje da će stvari popraviti u 2021. godini.Pored angažovanja resursa za zdravstveni sistem, Vladin ekonomski stimulus i paket pomoći bili su od ključnog značaja. Garantna šema od dve milijarde evra, direktne uplate građanima, moratorijum na otplatu kredita, smanjenje kamatnih stopa, učešće u inicijativi zelenih koridora Zapadnog Balkana i druge mere pomogli su da se ublaži uticaj pandemije.Tokom prošle godine Vlada SAD je obezbedila više od 3,5 miliona dolara kovid pomoći za Srbiju, za medicinsku opremu, kao što su koncentratori kiseonika, kontejneri za trijažu, monitori i mobilni rendgeni. Takođe smo radili sa Crvenim krstom na obezbeđivanju higijenskih proizvoda i hrane, pa čak i novca za najugroženije porodice. Za izbore, pomogli smo RIK-u da usvoji kovid zaštitne mere i informiše glasače kako da glasaju bezbedno.U budućnosti, istražujemo mogućnosti da pomognemo Vladi da implementira strategiju e-Zdravstva kako bi bolje zaštitila građane u budućnosti. Preko DFC-a, pregovaramo sa Ministarstvom finansija kako bismo razvili finansijski paket za pomoć preduzećima u pandemiji kako bi se što pre vratili u posao. Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora. 

Srbija

Tesla Nation: Milion evra za domaće firme, najbolje prolaze fintech usluge

Više od milion evra uloženo je iz Sjedinjenih Američkih Država u saradnju sa srpskim privrednicima i preduzećima kroz projekat Tesla Nation. Kompanije koje su najlakše pronalazile inostrane partnere, kako je naveo osnivač projekta, pružale su fintech usluge koje se tiču onlajn naplaćivanja, prometa novca i robe, kao i usluge vezane za dizajn korisničkog iskustva.Do sada je 50 partnera iz inostranstva tražilo saradnike iz Srbije preko Tesla Nationa kako bi zajedno pokrenuli firmu ili dobili ekspertske usluge. Realizovano je sedam partnerstava putem kojih je u srpsku privredu ušlo više od milion evra, ističe Vukašin Stojkov, osnivač Tesla Nation-a, navodi se u saopštenju ove nevladine organizacije.Kako Stojkov objašnjava, inostrani partneri od domaćih firmi traže profesionalnost i sposobnost. „Koncept profesionalnosti i odgovornosti se ponekad razlikuje između razvijenih tržišta i Srbije i raznih drugih zemalja koje su strani partneri skloni da posmatraju kao jednu veliku nepoznatu celinu. Zato je na nama zadatak da ove predrasude razbijemo tako što ćemo biti dobar filter koji povezuje proverene ljude sa ino-partnerima“, kaže Stojkov za Novu ekonomiju.Za domaće firme koje žele da postanu deo Tesla Nation projekta, pored profesionalnosti i sposobnosti, važno je i umeće komuniciranja, navodi osnivač.„Ovo se odnosi na sofisticiranost poslovne komunikacije, ali i na pomalo banalne, a ključne stvari kao što je vladanje engleskim jezikom“, objašnjava on.Međutim, kao ključnu tačku naveo je integritet. Kako ukazuje, to su predstavnici Srbije u svetu, a odgovornost Tesla Nation-a je da osigura da su to pravi ljudi.Stojkov dodaje da će Tesla Nation uskoro javno objaviti koji su sve tehnički i poslovni kriterijumi nephodni da bi se domaće firme uključile u projekat ove nevladine organizacije.Uspeh ovog projekta omogućavaju dve strane: srpske firme koje su pokrovitelji projekta, i mreža ambasadora, uspešnih poslovnih ljudi iz dijaspore koji povezuju i preporučuju srpske privrednike svojim poslovnim kontaktima.„Važno je da se srpski preduzetnici okrenu razvijenim tržištima jer su profitabilnija, ali i zbog toga što su uređena za biznis bolje nego srpsko tržište. Tesla Nation je jedina organizacija za koju znam koja promoviše srpske preduzetnike i povezuje ih sa svetskim tržištem”, kaže Vladimir Pavlović, viši urednik u američkoj novinskoj agenciji Rojters i Tesla Nation ambasador iz Njujorka.„Uticaj ambasadora se ne može preceniti i doveo je do svih pozitivnih ishoda projekta do sada. Zahvaljujući velikoj podršci raznih poznanika i organizacija iz dijaspore, gde bih posebno izdvojio Serbian Entrepreneneurs, nije bilo mnogo teško pronaći ljude voljne da nam pomognu u ovoj misiji, koju ambasadori prepoznaju kao lepu i korisnu“, kaže Stojkov.Do sada je u rad Tesla Nation-a uloženo oko 50.000 evra zahvaljujući kompanijama koje su se udružile na ovom poduhvatu. Iako je, prema rečima osnivača, sledeći cilj projekta da što pre dodaju još jednu nulu na navedeni rezultat, to nije ono što je najvažnije. Stojkov naglašava da je veoma značajno i širenje znanja, kao i poslovnih mreža ljudi i kompanija uključenih u projekat.Tesla Nation promoviše Srbiju u inostranstvu kao zemlju inovatora i izuzetnih IT profesionalaca, kao stručnu, a ne jeftinu radnu snagu, a organizacija sada poziva sve zainteresovane privrednike u Srbiji i dijaspori da se uključe u projekat i pomognu da Srbija postane zemlja čija je privreda zasnovana na savremenim tehnologijama i međunarodnim tržišnim principima poslovanja.

Srbija

„Tačka povratka“ za znanje koje dolazi iz dijaspore

Često smo mogli da čujemo priče o potencijalima srpske dijaspore i kako „nikako da ih iskoristimo“. Onda se dogodila „Tačka povratka“, moderan program za povezivanje sa srpskom dijasporom koji uspešno radi više od godinu dana na pronalaženju efikasnih rešenja za probleme a sa kojima se građani iz srpske dijaspore susreću.Inicijatori projekta su bili Serbian Entrepreneurs iz SAD, Serbian City Club iz Londona i Naučno-tehnološki park Beograd, a program su razvili uz podršku Predsednice Vlade RS i Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP). Direktor programa „Tačka povratka“ i autor istoimenog podcasta Ivan Brkljač govori o idejama koje pokreću ovaj program za povezivanje sa dijasporom.U podcastu „Tačke povratka“ čiji ste autor razgovarate sa ljudima koji imaju zanimljiva iskustva povratka u Srbiju. Koja vam je priča bila najinspirativnija?Jedna od epizoda koje se često setim je priča Miroslava Kočića, koji trenutno vodi „Vinča Belo brdo“ projekat i koji se nakon završenih doktorskih studija arheologije u Americi vratio u Srbiju da sva stečena znanja primeni na jednom od najbitnijih arheoloških nalazišta u Evropi, čime je u neku ruku ispunio svoj dečački san.S druge strane, razgovor koji smo imali sa Lazarom Džamićem, svetski priznatim stručnjakom za marketing, piscem i edukatorom, otvorio je niz novih perspektiva o tome šta je uspeh, o odlasku u inostranstvo i povratku u Srbiju, a meni lično dao novi uvid u temu kojom se bavim.Nedavno smo imali i fantastičan razgovor sa dr Tijanom Prodanović, koja je redovna profesorka astrofizike na PMF u Novom Sadu, ali i edukatorka u nauci, koja je posebna po jednom revolucionarnom pristupu razmeni znanja preko društvenih mreža.Konkretnije, Tijanine objave na TikTok-u koje se tiču najrazličitijih primena nauke na oblasti poput razumevanja radijacije kroz prizmu holivudskih filmova i stripova prati više od 18 hiljada ljudi i ona na ovaj način stvara jedan potpuno novi trend u približavanju nauke široj javnosti.U svojim objavama često se osvrćete na uspešne povratnike iz srpske istorije umetnosti i nauke. Čini se da su svi oni imali zajedničku potrebu da iskustva koja su stekli u inostranstvu primene u svojoj zemlji. Koliko je ljudi koji se danas vraćaju u Srbiju sa sličnom idejom?Često se dešava da u javnom diskursu govorimo o odlasku i povratku kao trajnim kategorijama, kao da ljudi odlaze ili se vraćaju zauvek. Ovo je pogrešno. Statistika pokazuje da je najveći vid migracija cirkularan, što znači da se ljudi kreću konstantno, odlaze i vraćaju se. Poznati povratnici iz naše istorije to i pokazuju. Od Jovana Cvijića do Milene Pavlović Barili ili Isidore Sekulić - naši najbistriji umovi nauke, umetnosti i književnosti su se jednim delom školovali u inostranstvu, sticali nova iskustva van granica svoje zemlje i onda su se vratili da to bogatstvo znanja primene upravo ovdeTim Tačke povratka na mnogo načina olakšava proces povratka u Srbiju za građane i građanke iz srpske dijaspore. Koju sve vrstu pomoći pružate?U prvih godinu dana smo direktno pomogli sa nekoliko stotina individualnih upita koja su stigla od povratnika i dijaspore, a kada se osvrnemo i na pomoć koju smo pružali za vreme prvog COVID talasa, brojevi se penju i preko pet hiljada.Kroz inovativni pristup cirkularnim migracijama uspeli da iznedrimo dobra, digitalna rešenja kao što su „Vodiči za povratnike“, odnosno da kroz saradnju sa lokalnim partnerima kao što su Poslovi.infostud.com obezbedimo vidljivost nekih dobrih, karijernih prilika za kandidate sa međunarodnim iskustvom.

Srbija

Referentna kamatna stopa i dalje nepromenjena

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0 odsto, navodi se u saopštenju centralne banke.Izvršni odbor je ocenio da su rezultati domaće privrede od početka godine povoljni, i u uslovima globalno pogoršane epidemiološke situacije i pooštrenih zdravstvenih mera, na šta ukazuju raspoloživi mesečni indikatori aktivnosti, spoljne trgovine i sa tržišta rada."Promet u trgovini na malo od maja prošle godine beleži pozitivne trendove, a sa uspešnim nastavkom sprovođenja procesa vakcinacije, oporavak se očekuje i u ostalim uslužnim sektorima, koji su još uvek u velikoj meri pogođeni aktuelnom pandemijom. To bi već u narednim mesecima trebalo da rezultira dostizanjem pretkriznog nivoa bruto domaćeg proizvoda, a zatim nastavkom njegovog ubrzanog rasta, čemu će doprineti i novi najavljen paket mera ekonomske pomoći", dodaje se u saopštenju.Inflacija u martu vratila u granice cilja i iznosila je 1,8 odsto na međugodišnjem nivou.Isto toliko je iznosila i bazna inflacija, koja se nije menjala u odnosu na februar.NBS očekuje da će inflacija i u narednom periodu biti niska i stabilna, u okviru donje polovine ciljanog raspona. U saopštenju se dodaje da je Međunarodni monetarni fond u aprilu po drugi put od početka godine povećao projekciju rasta svetske privrede, očekujući efekte dodatnih fiskalnih mera koje preduzimaju najveće ekonomije sveta, kao i podsticaj koji će proces vakcinacije dati globalnom rastu.Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. maja 2021. godine.

Srbija

Odborniku SNS-a 3,7 miliona dinara za prevoz đaka

Odbornik Srpske napredne stranke Dragan Rapaić dobio je prošle godine od Opštine Žitište posao prevoza đaka vredan 3,7 miliona dinara, piše CINS.Ta javna nabavka je uneta u plan istog dana kada je raspisana, a Rapaićeva firma Eko Line 2020 osnovana je nepuna dva meseca pre toga.Za deset dana, koliko je trajao rok za prijave, ponudu je dostavila samo ova firma pa rangiranja nije ni bilo. Tražili su 3.720.000 dinara, što je 30.000 dinara manje od procenjene vrednosti nabavke. Ugovor je brzo sklopljen.Rapaić je odbronik ove opštine od 2016. godine. On za CINS kaže da nije znao da će nabavku dobiti, a negira i da je bilo ko iz opštine uopšte i znao da je osnovao firmu. Tvrdi da je nije otvorio zbog ove javne nabavke, već zbog toga što je želeo da se bavi prevozom dece sa posebnim potrebama.Iz Agencije za sprečavanje korupcije kažu da je reč o sukobu interesa i najavljuju pokretanje postupka protiv Rapaića i čelnika Žitišta.

Srbija

Šta je Srbiji nepohodno za dalji razvoj startap scene?

Srpski ekosistem startapa, malih inovativnh preduzeća, nalazi se u prvoj fazi razvoja, pokazuju istraživanja američke kompanije Startup Genome, prenosi Netokracija. Prvi korak u tom procesu je, kako se naglašava, da se poveća broj takvih preduzeća u Srbiji."Trebalo bi da podstaknemo veći broj ljudi, koji nisu na univerzitetu, ali nisu ni započeli karijeru da se odluče za preduzetništvo. To nije lako, a percepcija ličnog rizika može mnoge sprečiti u ovom koraku", kaže predstavnik kompanije Startup Genome, Stephan Kuester.On navodi i da je potrebna jasna poruka predstavnika vlasti svim ljudima koji žele da pokrenu svoj biznis u obliku nekog startap preduzeća.Napominje i da im uvek treba ukazivati i na pozitivne primere iz te oblasti, naročito na one koji pokazuju da su neki ljudi uspeli da održe svoju egzistenciju dok su osnovali svoju kompaniju.Neki od dobrih primera podrške su, kako naglašava, dodeljivanje dvanaestomesečne stipendije za mlade preduzetnike, mogućnost zapošljavanja za one koji su se usudili, ali u tome nisu uspeli.Kuester kaže i da je neophodno da se radi na unapređenju sposobnosti kompanija da rastu i opstaju u takozvanoj dolini smrti (Valley of Death).Smatra da to predstavlja problem mladim kompanijama širom sveta kada žele da se transformišu iz grupe prijatelja u profesionalnu kompaniju koja ima različite zahteve u pogledu finansiranja, upravljanja i procesa. "Rešenja za finansiranje zasnovana na ranoj fazi i kapitalu, pristup profesionalnom akceleratorskom programu i zaista izvanredno mentorstvo potrebni su da bi se povećala verovatnoća da startap preraste u kompaniju za skaliranje", ističe Kuester.On prumećuje da Srbija danas ima premalo kompanija koje obavljaju takvu uspešnu tranziciju, ali napominje da to nije neuobičejeno, već tipično za mlađu ekosistem koji se nalazi u fazi svoje aktivacije. SRPSKA STARTAP SCENA TRENUTNO U FAZI RAZVOJA, ALI RASTE BRŽE OD REGIONA UNAPREDITI FINANSIRANJE STARTAPAKuester kaže i da se Srbija posebno ističe na Zapadnom Balkanu po veličini i stepenu razvoja svog ekosistema startapa, velikom napretku u uspostavljanju politika koje su povoljnije i podržavaju preduzetništvo.Ocenjuje da su to važni temelji na kojima se treba nadograđivati i napominje da su mentorstvo i razmena znanja odličan način za dalje ubrzanje lokalnog razvoja, jer se tako otvaraju novi putevi za prodaju usluga na inostranom tržištu.Kuester primećuje i da u Srbiji postoji niz osnivača kompanija u oblasti startapa, koji su daleko iznad domaćeg proseka."Novi sektori, na primer agrotech (inovacije u poljoprivredi), takođe pružaju dodatne mogućnosti, ali trebalo bi raditi na stvaranju odgovarajućih rešenja za finansiranje iz privatnih izvora u kom su ekosistemi iza Zapadne Evrope, Poljske i Rumunije daleko ispred", kaže Stephan Kuester.Kao najjače grane domaćeg startup ekosistema u Srbiji Starup Genome istraživanje je izdvojilo industriju igara i blockchain.

Srbija

Priručnik za poslodavce: Kako bolje uskladiti radni i porodični život zaposlenih

Priručnik za poslodavce, koji je izdalo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, kroz zajednički projekat sa Fondacijom Divac, predstavlja afirmativne mere i olakšice koje kompanijama pruža zakon, kada je u pitanju zapošljavanje. Vrlo je važno promeniti mišljenje poslodavaca da je "svako zamenljiv", ako želimo napredak kao zdravo društvo a posebno kada govorimo o povećanju nataliteta, navodi se u saopštenju Fondacije."Poslodavac treba da zna i razume potrebe svog zaposlenog, kao i da da pozitivan primer. Zaposleni koji postižu ravnotežu u životu osećaju se motivisanijim i manje pod stresom na poslu, što povećava produktivnost kompanije i smanjuje broj sukoba među kolegama i menadžmentom", kaže Marija Jovanović, menadžerka projekta u Fondaciji Ana i Vlade Divac.U pritužbama Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, od 2014. do 2018. godine, čak 57 odsto žalbi na diskriminaciju u oblasti rada podnele su žene. U najčešćem broju slučajeva diskriminacija se odnosila na postavljanje na niže radne pozicije, otkaz ugovora o radu nakon povratka sa porodiljskog odsustva ili odsustvo s posla zbog brige o deci, kao i godine starosti.Usklađivanje porodičnih i radnih obaveza podrazumeva da osoba podjednako daje prednost zahtevima karijere i privatnog života.Neki od najčešćih razloga koji dovode do lošeg balansa između poslovnog i privatnog života uključuju povećanu odgovornost na poslu, duže radno vreme, brigu o deci i drugim ukućanima, povećanje fleksibilnosti rada, produženje radnog vremena kao i smanjenje sigurnosti radnih mesta, a na najvećem udaru su žene."Kompanije koje steknu reputaciju podsticanja ravnoteže između poslovnog i privatnog života postale su vrlo atraktivne za radnike i imaju tendenciju da uživaju veće stope zadržavanja zaposlenih, što rezultira manje dugotrajnom obukom, većom lojalnošću i većim stepenom interne stručnosti", navodi Jovanović, menadžerka na projektu "Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih".Projekat koji Fondacija realizuje zajedno sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju, ima za cilj da čitav proces usklađivanja rada i privatnih obaveza olakša i poslodavcima i zaposlenima, te da se iznađu najbolji modeli produktivnog funkcionisanja zaposlenih roditelja sa malom decom, koje im neće ugroziti ostvarenost kroz porodični život."Izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuju da su na drugom mestu po broju pritužbi one koje se odnose na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja. U periodu od 2014. do 2018. godine žalbe iz oblasti rada i zapošljavanja su u 57,3 odsto slučajeva podnosile žene. Razlozi zbog kojih žene najčešće navode rodnu komponentu kao osnovu diskriminacije u zapošljavanju i na poslu su postavljanje na niže radne pozicije, otkaz ugovora o radu nakon povratka sa porodiljskog odsustva ili odsustvo s posla zbog brige o deci, kao i godine starosti", ističe Jovanović.Istraživanjem, koje je nadležno Ministarstvo sprovelo u svrhu utvrđivanja stavova firmi i kompanija o usklađivanju procesa rada i porodičnih obaveza zaposlenih, prikupljene su i informacije o tome koliko odsustvo zaposlenih roditelja zbog bolovanja utiče na poslovne rezultate poslodavca.„Svaki drugi poslodavac (55,5 odsto) smatra da dužina porodiljskog odsustva ne predstavlja problem za poslodavca, dok je 44 odsto poslodavaca prepoznalo porodiljsko odsustvo kao izazov sa kojim se moraju suočiti i pronaći način za preraspodelu radnih aktivnosti. Nijedan poslodavac ne smatra da porodiljska odsustva zaposlenih majki mogu ozbiljno ugroziti proces proizvodnje i da za njih predstavljaju ozbiljan problem“, navodi rezultate istraživanja Jovanović.Ona dodaje da ipak, česta bolovanja radi nege deteta predstavljaju veći izazov za poslodavce. Svakako da su poslodavci koji imaju veći broj zaposlenih žena u reproduktivnom periodu (od 15 do 49 godina) češće suočeni sa ovim problemom i da za 51,8 procenat poslodavaca česta odsustva ipak predstavljaju problemu organizaciji rada. Svaki treći poslodavac (33,4 odsto) izjasnio se da česta bolovanja ne predstavljaju problem za ostvarenje poslovnog rezultata kompanije, pokazalo je istraživanje.Jovanović ističe da je vrlo važno da poslodavac zna i razume potrebe svog zaposlenog, kao i da da pozitivan primer.„Ukoliko, primera radi, šaljete imejlove u svako doba dana i noći ili radite vikendom, vaše osoblje će misliti da se i od njih to očekuje, a veom je bitno poštovati dogovoreno radno vreme zaposlenog kako bi imao vremena za sebe i svoju porodicu. Zaposleni koji postižu ravnotežu u životu osećaju se motivisanijim i manje su pod stresom na poslu, što povećava produktivnost kompanije i smanjuje broj sukoba među kolegama i menadžmentom“, objašnjava Jovanović.Ona ukazuje da kompanije koje žele da pozitivno utiču na zadovoljstvo zaposlenih, a time i na njihovu veću produktivnost i zadovoljstvo poslom, to mogu da postignu kroz davanje prioriteta zdravoj kulturi i smanjenju stresa, fleksibilnim radnim vremenom, udobnim kancelarijskim uslovima, mogućnostima za napredovanje i dobrim menadžmentom koji razume potrebe svojih zaposlenih.

Srbija

Novosadski startap za vizuelne efekte privukao 2,5 miliona u investicijama

Startap Wonder Dynamics koji je baziran u Novom Sadu i Los Anđelesu, uzeo je prvu rundu investicija vrednu 2,5 miliona američkih dolara, prenosi Startit.  Kompanija se bavi tehnološkim inovacijama u sferi vizuelnih efekata i želi da primeni dostignuća iz oblasti veštačke inteligencije.Cilj ovog tartapa kako se navodi je da stvori platformu za VFX efekte u filmskoj industriji, čiji bi troškovi produkcije bili znatno niži.Kako se dodaje, taj startap upravo je u prvoj rundi investicija uzeo oko 2,5 miliona dolara, a moguće je da će na leto biti organizovana još jedna runda za dobijanje stredstava namenjenih novim investicijama.Wonder Dynamics namerava da iskoristi ta sredstva kako bi pojačao AI i VFX timove, a tokom godine planira i testiranje te tehnologije na jednom filmskom projektu. Suosnivači između sebe drže tri patenta i veruje se da će kompanija postati profitabilna kada klijenti počnu da koriste tehnologiju kako bi u svojim filmovima smanjili troškove vizuelnih efekata.Wonder Dynamics su 2017. godine pokrenuli Taj Šeridan, glumac poznat po filmu Ready Player One i stručnjak za video efekte Nikola Todorović. STARTAPI MOGU DA RAČUNAJU NA EVROPSKI FOND ZA INOVATIVNA PREDUZEĆA

Srbija

Nezapamćen skok cena građevinskog materijala

Od početka godine poskupele su skoro sve vrste građevinskog materijala, neki proizvodi poput stiropora čak i do 80%, prenela je Ekapija. Trgovci kažu da takav skok cena za kratko veme ne pamte od devedesetih godina.Veće cene na stovarištima u Srbiji odnose se na armaturu i sve proizvode koji sadrže gvožđe, termoizolaciju, OSB ploče, oplatu, fasadne mrežice. "Sav građevinski materijal koji dolazi iz Kine poskupeo je od 20 do 40% zbog visoke cene prevoza robe kontejnerom, fasadne mrežice, ugaone lajsne i oplata, koja se koristi za šalovanje," kaže Tanja Aprcović koja radi na jednom beogradskom stovarištu.U Čačku su blokovi i crepovi poskupeli za oko tri dinara, stiropor "petica" je sa 170 "skočio" na 230 dinara po kvadratu, dok su lepkovi skuplji za oko 20%."Najviše je poskupeo lim od 15 milimetara, pa tako u junu prošle godine koštao je 420, sada 780 evra," kaže Rodoljub Popović, jedan od poznatijih čačanskih privrednika.On kaže da takav skok cena ne pamti već 30 godina, koliko se i bavi tim poslom.Vlasnici građevinskih stovarišta navode da su i sami zbunjeni, pa svaki čas nivelišu cene i navode da su njihove mušterije posebno u šoku."Grubi građevinski materijali, poput bloka, cigle ili crepa, poskupeli su za oko pet procenata, dok se veliki skok cena beleži kod materijala za molerske, fasadne radove i izolaterske radove", navodi Slavica Živković iz Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda Srbije.RAZRAĐENI MEHANIZMI PREVARE SKAČU LI CENE STANOVA?Trenutne cene građevinskog materijala mogle bi, kako se ocenjuje, da se odraze i na poskupljenje stanova u novogradnji, jer se beleži veća tražnja.Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije smatra da su poskupljenja građevinskog materijala posledica uništavanje domaće proizvodnje i orijentisanja na uvoz. Smatra da taj skok cena ne mora nužno da utiče na prodajnu cenu kvadrata u novogradnji, koju diktira zakon ponude i potražnje."Prodajna cena zavisi od investitora, koji će, ako ima prostora da je podigne, bez obzira na to da li je građevinski materijal poskupeo ili nije," objašnjava Rodić. Prema njegovim rečima, dobra lokacija "guta" sve cene, dok loša mora da se prilagođava."Ciglane ne rade zimi, zalihe su se potrošile, pa cigle nije bilo na tržištu dva meseca, a od 1. aprila su krenule isporuke," objašnjava Tanja Aprcović. Ona kaže da nemo dovoljno ni blokova, proizvoda koji stižu iz domaćih fabrika, jer je potražnja veća od proizvodnje. Na stovarištima u Srbiji trenutno nema dovoljno cigle, giter i energetskog bloka, kao i cementa.

Srbija

NVO zahtevaju od nadležnih obustavu pritiska na CEPRIS

Veći broj organizacija civilnog društva zatražilo je od nadležnih organa da obustave pritisak na Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) nad čijim se radom već mesec dana sprovodi finansijska kontrola po nalogu tužilaštva, navode u zajedničkom saopštenju.Nevladine organizacije smatraju da je „u kontekstu prethodnih napada na civilno društvo očigledno da ova kontrola predstavlja zloupotrebu institucija i nastavak kontinuirane kampanje državnih organa u cilju zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog sektora“.„Ovaj vid pritiska nastavak je višegodišnje prakse zloupotrebe institucija, koja je kulminirala u julu prošle godine, dopisom kojim je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma od svih banaka u Srbiji zatražila proveru računa i finansijskih transakcija 57 organizacija, medija i novinara“, navodi se.NVO dalje smatraju da je cilj takvog institucionalnog delovanja zapravo blokiranje normalnog rada civilnih udruženja, a ne stvarna želja za sprovođenjem zakonskih provera, jer kako navode, finansiranje civilnog društva smatra se jednim od najtransparentnijih.„Na ovaj način, država nanosi teško nadoknadivu štetu civilnom društvu kako bi konstruktivnu kritiku ugušila negovanjem narativa koji akitiviste i aktivistkinje etiketira kao strane plaćenike i neprijatelje države i naroda„, kazale su potpisnice ovog saopštenja. Pored toga, NVO traže od nadležnih da nakon što kontrolama organizacija civilnog sektora utvrde da nije bilo nepravilnosti, „tu činjenicu i javno obznane i učine sve što je u njihovoj moći da saniraju reputacionu štetu koju su im svojim postupanjem naneli“.Potpisnice saopštenja su A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, asocijacija DUGA, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, BIRN, CANVAS, Centar za evropske poslove (CEP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centar za monitoring i aktivizam – CEMA, Centar za praktičnu politiku.Pored njih, na spisku se nalaze i Centar za ženske studije, Civil Rights Defenders, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Fondacija Iskorak, Fondacija Sloboda štampe, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Inicijativa slobodnih građana – Novi Pazar, Južne vesti, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Novosadska novinarska škola, Organizacija aktivista REFORMA, Res Publika, Slavko Ćuruvija fondacija i Trag fondacija.

Srbija

Ivent industrija, ugostitelji i muzičari održali protest, od države traže pomoć

Udruženja koja zastupaju privrednike iz ivent industrije, ugostiteljstva i muzičare održala su protest ispred Vlade Srbije, jer im država, kako naglašavaju, ne dozvoljava normalan rad, već više od godinu dana. Među glavnim zahtevima ističu dodelu sektorske pomoći, kao i proglašenje moratorijuma na sve dugove do povratka u normalan režim rada.Predstavnici event industrije bave se organizovanjem raznih događaja, od svadbi do korporativnih zabava, pa im je od početka pandemije praktično onemogućeno da rade."U borbi protiv korone očigledno je da smo žrtvovani, nemate više da brinete za svoje poslove, jer oni više ne postoje", rekao je parafrazirajuči govor majora Dragutina Gavrilovića iz 1915. godine, Boško Bubanja iz Udruženja Event industrija Srbija.On je rekao da je njima to isto nedavno poručio jedan ministar iz Vlade Srbije, kada su pregovarali o eventualnoj pomoći, ali kako je naglasio, u malo drugačijoj konstataciji.Dodao je da još nema nikakve pomoći od nadležnih iz Vlade Srbije niti konkretnog datuma o eventualnom povratku na posao.Rekao je i da iz ivent industrije svakodnevno odlaze menadžeri, kuvari, barmeni, od kojih mnogi nameravaju da rade tokom letnje sezone u Hrvatskoj."S kim ćemo pred goste, ako nam dopuste da radimo, tražimo da se event industrija i ugostiteljstvo proglase za najveću žrtvu krone, kao što je i urađeno u velikom broju evropskih država?", rekao je Bubanja.UGOSTITELJI I IVENT INDUSTRIJA ZAJEDNO ORGANIZUJU PROTEST 12. APRILA Bubanja smatra i da je popuštanje mera otvaranjem tržnih centara samo prividno, jer problem ivent industrije i ugostitelja time nije rešen."Ako je problem da radimo, onda zatvorite sve, nemojte donositi selektivne mere i isplatite naknadu za to," napomenuo je Bubanja.Predstavnivci udruženja koja su učestvovala na protestu su više puta tokom svojih govora naglasili da su od mera protiv pandemije izuzeti neki "povlašćeni" ugostitelji, koji mogu da rade kada i kako hoće."Dali su nam 5,7 puta kao pomoć po 30 hiljada dinara (prosečan minimalac), a mi moramo da platimo 66 hilljada (državi po zaposlenom), dok 90% kafića ne može da radi", izjavio je Miša Relić iz Udruženja noćnih klubova i barova.On je rekao da kao vlasnik noćnog kluba za njega plaća komunalije u iznosu od 114 hiljada dinara, dok uopšte ne radi, a podsetio je i da se državi plaća ekološka taksa "u gradu u kojem se gušimo", kao i veliki broj ostalih nameta.Relić je ocenio i da aktuelna vlada nema nameru da pomogne kafićima i restoranima, jer njeni predstavnici smatraju da su im dodelom minimalaca rešili sve probleme.Naglasio je da je jedan od njihovih glavnih zahteva koje su uputili državi moratorijum na sve dugove, koje će ugostitelji platiti onda kada im se dopusti da rade, kao i da u Srbiji oko 100 ljudi živi od te delatnosti."Saloni venčanica ne rade od novembra 2019. godine, ako ne budemo krenuli da radimo od maja, verovatno će nam i ova godina proći u neradu, problemima i dugovima," kaže predstavnica Udruženja Venčanica, Violeta Šoć.Ona je naglasila da 92% salona venčanica drže venčanica žene, kao i da su većina njihovih zaposlenih takođe žene, kao i da je to sezonski posao, što im dodatno otežava situaciju."Bili smo prinuđeni da otpustimo sve radnike, osim trudnica i porodilja, to su radnici koji su kod nas dugo godina, u njih smo uložili puno vremena i truda", dodala je Šoć.Rekla je i da su oko 30% njihovih zaposlenih su samohrane majke, kojima je jako teško da žive od roditeljskih penzija.Ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi, predstavnici ivent industije, ugostitelja i muzičara najavili su da će održati novi protest, sledećeg ponedeljka u isto vreme."Zahtevamo da se vratimo na poslove i isplatu naknade za sve mesece koje nismo radili u visini prosečne zarade," izjavila je Katarina Violina Drobnjak, predstavnica Udruženja Muzičari Srbije koje je takođe učestvovalo u protestu.Opširnije o zahtevima predstavnika ivent industije i ugostitelja možete pročitati OVDE.Čedomir Savković

Srbija

Oglašena prodaja Mataruške i Bogutovačke banje

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika raspisala je oglas za prodaju imovine Privrednog društva Mataruška i Bogutovačka Banja, koje se već nekoliko godina nalazi u stečaju. Početna prodajna cena je 216,5 miliona dinara, odnsno 1,8 miliona evra. Od imovine u Matruškoj Banji prodaje se hoteli Termal i Žiča, restorani Jugoslavija, Kapica, vile Triglav, Kozara i Stolovi, kao i objekti Stano i Novo kupatilo.Pored ovih objekata, u prodaji su i drugi objekti, kao i imovina u Kanarevu, u koju spada i poljoprivredno zemljište.Od imovine u Bogutovačkoj Banji prodaju se hotel Mineral, objekat Staro kupatilo, depadenski Mineral i Cvet, kao i restoran Cvet.Imovinu ovog privrednog društva u Mataruškoj i Bogutovačkoj banji svi zainteresovani kupci mogu da pogldaju nakon otkupa neophodne dokumentacije, koja će biti moguća do 5.5.2021. godineU toj dokumentaciji, kako se naglašava, nalazi se detaljan popis sve imovine koja je oglašena na prodaju.Cena otkupa dokumentacije je 500 hiljada dinara, plus PDV.Preuzimanje odgovarajuće profakture, nakon čega sledi uplata novca za dokumentaciju, obavlja se u kancelariji nadležnog stečajnog upravnika u Kraljevu.BANJA "ZLATAR" PRODATA ZA 2,5 MILIONA EVRA Privredno društvo u okviru kog su poslovale ove dve banje, nalazi se već nekoliko godina u stečaju.Kako je nedavno pisala Politika, privatizacija ovih prirodnih lečilišta trebalo je da se obavi i ranije, ali se zbog visoke cene na prethodne oglase niko nije javio.Navodi da je najvrednija imovina koja je oglašena na prodaju hotel Termal u Mataruškoj i Mineral u Bogutovačkoj Banji, kao i banjska lečilišta. Javno nadmetanje za prodaju će biti održano 12. maja 2021. godine na adresi Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu.Republička direkcija za imovinu i PIO fond raspisali u oktobru su kompaniji Metal Investments Europe prodali kompleks Bnje Zlatar, po ceni od 2.546.000 evra.Banje u Srbiji veoma su važne za razvoj turizma, jer se u našoj zemlji nalazi više od hiljadu izvora mineralnih voda i preko 40 banja.Mnoge banje u Srbiji datiraju još iz doba Starih Rimljana.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.