Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Frilenseri se ipak dogovorili sa Vladom Srbije

Vlada Srbije saopštila je da je postigla dogovor sa predstavnicima Udruženja frilensera i Udruženja radnika na internetu (URI) u vezi sa oporezivanjem frilensera. Vest je potvrdilo i Udruženje radnika na internetu na svojoj fejsbuk stranici, gde se navodi da će frilenseri dobiti manje poresko opterećenje, kao i pravo na upis radnog staža.Vlada je kako se navodi prihvatila predlog udruženja da se normirani troškovi frilensera, odnosno radnika na internetu povećaju sa postojećih 43% na 50%.Na sastanku je dogovoreno da im se omogući upisivanje radnog staža, srazmerno sa uplaćenim delom obaveza.Rok za usvajanje svih zakonskih propisa, koji će definisati budući status radnika na internetu, pomeren je na 1. januar 2022. godine, do kada će važiti uslovi koji su do sada dogovoreni.Kako se dodaje da neoporezivi deo zarade frilensera neće se od 1. oktobra ove godine smanjivati na 18.300 dinara i to je bila jedna od glavnih zamerki koje je URI upućivao Vladi Srbije.Takođe, dogovoreno je da će uz Udruženje radnika na internetu i Udruženje frilensera odrediti svoje predstavnike koji će učestvovati u radnoj grupi za izradu predloga novih zakonskih rešenja.FRILENSERI PONOVO PRED SKUPŠTINOM, PODRŠKU PRUŽAJU I PREDUZETNICI "Imajući u vidu to da je Vlada Srbije preuzela obavezu da sve stavke dogovorene na ovom sastanku budu ispunjene, stekli su se uslovi za prestanak protesta frilensera," dodaje se u saopštenju Vlade Srbije.Udruženje radnika na internetu je potvrđujući vest o dogovoru saopštilo da frilenseri dobijaju veće poresko oslobođenje, priznat radni staž, dok im budući poreski nameti od 1. oktobra 2021. godine beće biti veći.Izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju, kako se naglašava neće biti povučeni iz skupštinske procedure, već će se amandmanima izmeniti predviđeni uslovi i ubaciti oni koji su danas dogovoreni.URI je danas održao protestno okupljanje pred Narodnom skupštinom, dok je za 24. april bio najavljen veliki protest izpred Vlade Srbije.

Srbija

APR od naredne nedelje nudi usluge boniteta za 2020. godinu

Agencija za privredne registre (APR) počeće da nudi usluge boniteta sa podacima iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu od ponedeljka, 26. aprila 2021. godine, navodi seu  saopštenju.Izveštaji o bonitetu za privredna društva, ustanove i preduzetnike, kao i skoring privrednih društava, u kojima su uključeni podaci iz redovnih godišnjih izveštaja za 2020. godinu, izdavaće se samo za one obveznike za koje su ti izveštaji dostavljeni, odnosno koji su kao potpuni i računski tačni javno objavljeni na internet stranici Agencije.Za pravna lica i preduzetnike koji još uvek nisu ispunili obavezu dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2020. godinu Agencija će pružati usluge boniteta zaključno sa podacima iz izveštaja za 2019. godinu, sve dok ne dostave potpun i računski tačan izveštaj za prošlu godinu.Rok za dostavljanje tih izveštaja propisanog Zakonom o računovodstvu je 30. jun 2021. godine."Korisnicima predlažemo da pre naručivanja izveštaja ili skoringa putem linka Pretraga objavljenih finansijskih izveštaja (u odeljku Javno objavljeni finansijski izveštaji) provere da li je za konkretno privredno društvo, ustanovu ili preduzetnika finansijski izveštaj za 2020. godinu objavljen. Ukoliko isti nije objavljen predlažemo da provere da li je taj izveštaj dostavljen Agenciji i status njegove obrade putem linka Pretraga izveštaja za 2020. godinu u postupku obrade (u odeljku Predmeti u radu). Ako u izveštaju koji je dostavljen ima nedostataka obveznik iste mora otkloniti, po proceduri za obradu, kako bi on mogao biti javno objavljen i uključen u izveštaje o bonitetu i skoring", pojašnjavaju u APR-u.Izveštaji o bonitetu sa podacima iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu izdavaće se po zahtevu za hitnu obradu samo za one obveznike za koje je redovni godišnji finansijski izveštaj za tu godinu javno objavljen.Istovremeno, od 26. aprila 2021. godine, za privredna društva čiji su finansijski izveštaji za 2020. godinu javno objavljeni, prestaće da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2015. do 2019. godine, pošto je za ta privredna društva utvrđena nova ocena boniteta odnosno skoring za period od 2016. do 2020. godine.Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na internet stranici Agencije, u delu Finansijski izveštaji, na linku Evidencija izdatih skoringa.Podsećamo korisnike da su usluge boniteta dostupne elektronski, naručivanjem putem aplikacije za naručivanje izveštaja o bonitetu i aplikacije za naručivanje skoringa, kao i podnošenjem zahteva u pisanim putem (lično, poštom ili faksom).Detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga iz Registra finansijskih izveštaja date su na internet stranici Agencije u delu Finansijski izveštaji, u okviru odeljaka APR bonitet i ePodaci iz finansijskih izveštaja na zahtev korisnika.

Srbija

Fiskalni savet: Neopravdana polovina planiranog budžetskog deficita

Među glavnim zamerkama Vladi Srbije kod planova u okviru rebalansa budžeta je povećano izdvajanje za vojsku i neselektivna dodela antikrizne pomoći.  Fiskalni saveta smatra i da će se zbog rebalansa bužeta krajem godine prekomerno povećati javni dug Srbije, sa 58,2 na 61 ili čak 62% bruto domaćeg proizvoda (BDP).Skok budžetskog deficita koji je predložila Valda Srbije bio bi sa 2,9 na 6,9% bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno sa 1,5 na oko 3,5 milijardi evra, odnosno za čitavih dve milijarde evra, podseća Fiskalni savet uz napomenu da je prošle godine planirano da se javne finansije Srbije tokom 2021. godine uvedu u "nešto mirnije vode".Budžetski deficit je 2020. godine iznosio 8,1% BDP-a, odnosno oko 3,7 milijarde evra, pa se prvobitnim budžetom za 2021. godinu predviđalo smanjenje fiskalnog deficita na 3% BDP-a.Povećanje fiskalnog deficita finansiraće se novim zaduživanjem zemlje i to će se odraziti na stabilizaciju javnog duga u odnosu na BDP, napominju u Fiskalnom savetu. Objašnjavaju da je deficit povećan zbog novog paketa antikriznih mera, dodatnih troškova zdravstva, ali i snažnog povećanja rashoda pojedinih budžetskih korisnika. Ipak, naglašavaju da će rebalans biti za 200 miliona evra manji od prethodno planiranog, zbog bolje naplate doprinosa, dodaje se u analizi.Više od polovine planiranog povećanja deficita, oko 1,2 milijarde evra odlazi na budžetske troškove za treći paket antikriznih mera, 200 miliona odlazi na zdravstvo, a 330 miliona na infrastrukturu.Fiskalni savet smatra da je ulaganje u zdravstvo i infrastrukturu dobra fiskalna politika, jer može da poveća privredni rast i obnovi ono što je u zemlji zapušteno, a kako se dodaje dobro je i što ona uključuju nova ulaganja u zaštitu životne sredine.Savet ocenjuje da su načelno dobre i antikrizne mere, ali samo delimično jer se one dodeljuju i onima kojima nisu potrebne.Preostalih 370 miliona evra, kako se dodaje u oceni budžetskog rebalansa, predviđeno je za rashode u Ministarstvu odbrane, za veće plate i nabavku naoružanja.Fiskalni savet smatra da upravo ti troškovi nisu opravdani, kao i da Vlada Srbije mora da ih dodatno obrazloži, jer je prema njihovom mišljenju polovina troškova rebalansa mogla da se izbegne. Fiskalni savet napominje i da je planirani fiskalni deficita Srbije za 4% BDP-a veći od proseka zemalja koje sa njom mogu da se porede i u kojima je to povećanje u rasponu od 1 do 2%. To kao i činjenica da je Srbija pre rebalansa planirala manji deficit nego i u tim zemljama se navodi kao još jedan dokaz da je njen poslednji predlog deficita znatno veći nego što je bilo neophodno.Fiskalni savet smatra da će rebalans imati primetan efekat na ubrzanje rasta BDP-a koji bi u 2021. mogao da premaši 5%, uz ubrzanje od 1,5 procentnih poena, ali napominje da bi isti efekat mogao se ostvariti i uz mnogo manji deficit. 

Srbija

Biznis-recept za preživljavanje pandemije

Biznis ima veoma važnu ulogu u društvu i treba da iskoristi priliku da u pandemiji pomogne zdravstvenim radnicima u širenju svesti o vakcinaciji, prevenciji i razmišljanju o važnosti javnog zdravlja, neki su od zaključaka konferencije “Biznis = zdravlje” koju je organizovao Fefa fakultet.Firme koje su na vreme krenule da se pripremaju za nadolazeću pandemiji, još pre nego što je zvanično i proglašena, bile su u prednosti jer su, između ostalog ranije i nabavile zaštitna sredstva kojih ubrzo nije ni bilo na tržištu, objašnjava Zoran Petrović, predsednik izvršnog odbora Raiffeisen banka i UO AmCham.“Pogotovo je bio problem nabavki maski, sećam se kamiona koji je zaglavljen na granici između Turske i Bugarske.”Najveći izazov je bio obezbediti zdravlje zaposlenih, ali i klijenata u filijalama, kaže Petorović. U tome im je pre svega pomoglo što su gotovo 80 odsto zaposlenih u centrali poslali da rade od kuće.Osim organizacije, značajnu ulogu igrala je i snalažljivost, prilagodljivost i entuzijazam zaposlenih koju je Petrović nazvao “budženje”.“Kada radite za veće korporacije, što je veća korporacija, birokratije je veća i razvijenija i mnogo je korisno kad tu karakteristiku koju sam nazvao „budženjem“ ipak negde uspete da zadržite. na kraju krajeva, ona vam je veoma značajna za neke druge oblasti, a to su inovacije i to nam je mnogo pomoglo.”Međutim, u nekim firmama se hijerarhija pokazala kao presudna. U kompaniji Hisense International koja se bavi proizvodnjom električnih uređaja pokazalo se da u kolektivima u kojima je postojala stroža organizacija bilo i manje zaraženih, navodi potpredsednika ove firme Stanka Pejanović, koja je ujedno i članica upravnog odbora NALED-a i Srpske asocijacije menadžera.Ona objašnjava da su, od centrale firme dobili uputstva kako bi trebalo da organizuju rad u pandemiji, tako da su bili na vreme spremni. Pejanović dodaje i da kompanija Hisense radila u skladu sa evropskim propisima, tako da su zaposlenima dodatno plaćali za rad od kuće, s obzirom na to da su koristili svoja sredstva.“Ima nadoknada za rad od kuće, za njihove resurse koje oni troše, tako da je nama bio neki neutralan efekat ako vidimo recimo troškove prevoza na posao i poredimo ih sa tim što smo davali kao dodatak za rad od kuće,” kaže ona.Pejanović ističe da su u pojedinim mestima imali problem sa zaposlenima koji su se protivili nošenju zaštitne maske, tako da im je pomogla odluka države da one budu obavezne.Da bi svoje zaposlene privolela da se vakcinišu, kompanija je odlučila da svakome ko donese potvrdu o vakcinaciji pokloni mali kućni uređaj.Ana Govedarica, potpredsednica upravnog odbora Saveta stranih investitor (FIC) i generalna direktorka kompanije Roche, istakla je činjenicu da istraživanja pokazuju da je poverenje u biznis veoma poraslo u toku pandemije.“Šta je sve biznis u stanju da uradi brzo, to je prosto neverovatno”, kaže Govedarica.Ona veruje da je recept za prosperitet upravo stavljanje prioriteta na zdravlje, a da bi kompanije morale da učestvuju u transformaciji zdravstvenog sistema. “Biznis može da ponese celu prevenciju, a ne zdravstveni sistem”, zaključuje Govedarica.

Srbija

Frilenseri ponovo pred skupštinom, podršku pružaju i preduzetnici

Uoči velikog protesta frilensera koji je zakazan za subotu 24. april, Udruženje radnika na internetu (URI) održalo je još jedan protestni skup ispred Narodne skupštine. Zakon kojim bi se velikom broju frilensera retroaktivno naplatio porez za zenoliko godina, danas se ipak nije našao na dnevnom redu Narodne skupštine.O tome je frilesere obavestio jedan od poslanika, jedini koji je izašao da razgovara sa frilenserima."Okupili smo se da izrazimo neslaganje sa predlogom vlade, ne želimo da frilensing u Srbiji umre i da ode u zaborav. Samtramo da naše mišljenje i naša prava moraju prvo da se utvrde, a onda tek obaveze," izjavio je predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar.On je dodao da će se na protestima okupiti i do 40 hiljada ljudi, ukoliko se predlog vlade usvoji, a država se ne vrati za pregovarački sto sa frilenserima. "Videćemo onda kako se menjaju stvari u ovoj zemlji, mi smo za rešavanje problema razgovorom, dijalogom i pregovorima, a ne njihovim ultimatumima i onako kako oni (država) žele" naglasio je Pogačar.RASKOL UDRUŽENJA FRILENSERA OKO PREDLOGA VLADE SRBIJE REŠENJE ZA PUNJENJE BUDŽETAPovodom usvajanja predloga o oporezivanju frilensera, oglasilo se Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije koje ocenjuje da predlov vlade za retroaktivnu naplatu poreza frilenserima "guši, umesto da podstiče razvoj". Ocenjuju da je takav sistem netransparentan, zastareo, nepravedan i štetan, kao i da bi zbog toga poreski sistem Srbije morao pod hitno da izmeni svoj odnos prema privatnom sektoru, drastičnim smanjenjem nameta za mali biznis i male zarade."Značajno smanjenje nameta, koji trenutno iznose i do 60% će doprineti proširenju obuhvata poreskih obveznika koji trenutno deluju na crnom tržištu i obezbediće podsticajni privredni ambijent za razvoj domaćeg preduzetništva," dodaje se u saopštenju.VLADA SRBIJE USVOJILA PREDLOG ZA OPOREZIVANJE FRILENSERA Zaštitnik preduzetnika i privrednika podseća da se dodatni izvori prihoda za budžet nalaze tamo gde se trenutno ne naplaćuju, a u vezi sa tim trvde da na državnoj carini prolazi i do pet milijardi evra robe koja završava na crnom tržištu.Napominju da prihodi mogu da se naplate od neregistrovane onlajn trgovine, krađe struje, akcizne robe, divlje gradnje i sprečavanjem malverzacija koje se dešavaju prilikom javnih nabavki.Napominju da fiktivno izvlačenje novca od strane stranih "investitora" bez plaćanja poreza na dobit u Srbiji iznosi 4,5 milijarde evra godišnje i podsećaju da je veoma zastupljen rad na crno, kao posledica visokih nameta.ZAŠTO JE PREDLOG VLADE SRBIJE PONOVO NEPRIHVATLJIV ZA FRILENSERE? "ŽELIMO DA ŽIVIMO U SRBIJI"Frilenseri koji protestuju često naglašavaju da je njihov glavni cilj da ostanu u Srbiji, a nakon propalih pregovora o njihovo statusu koje je vodio URI, Vlada Srbije nedavno je usvojila predlog za oporezivanje radnika na internetu za primanja ostvarena u periodu od 1. januara 2015. godine do 30. septembra 2021. godine.Vlada Srbije je predložila da se neoporezivi iznos prihoda bude jednak mesečnom minimalcu od 32.000 dinara, odnosno 384.000 dinara na godišnjem nivou, dok bi se prihodi iznad tog iznosa smanjivali za normirane troškove od 43% od ostvarenih prihoda.Deo frilensera bi prema usvojenom predlogu narednih godina plaćao dugove za porez, koji se zapravo računaju unazad, DOK URI čvrsto stoji iza tvrdnje da porezi i doprinosi ne mogu da se plaćaju jer je navodni dug posledica nemara.Predlog Vlade Srbije prihvatilo je Udruženje frilensera i privrednika Srbije (UFPS), za koje URI tvrdi da više brine o interesima Vlade Srbije nego o problemima frilensera.Predstavnici URI-ja često naglašavaju da je cilj Vlade Srbije da zapravo ukine frilensing i da radnike na internetu primora da osnuju preduzetničke firme.Podsećaju i da je oporezivanje frilensera uspešno rešeno u okonim zemljama, a kao dobar primer toga najčešće navode Severnu Makedoniju.Protest frilensera koji je zakazan za 24. april počeće u 16 časova ispred Vlade Srbije.

Srbija

„Simka“ čokoladu novi početak možda čeka u Šapcu

Fabriku čokolade Simka iz Vranja nedavno je kupila kompanija Candu Rush iz Beograda. Kako prenosi Ekapija, u toku je izrada biznis plana i studije izvodljivosti, nakon čega će se znati da li će se proizvodnja nastaviti u fabrici u Vranju ili će se eventualno preseliti u Šabac. Kako se dodaje, novi vlasnik planira da zadrži popularni brend "Simka", koji je jedan od sinonima za čokoladu i konditorske proizvode u Srbiji.Tokom obnavljanja proizvodnje, koji bi trebalo da bude okončan do kraja ove godine, svaki korak će biti pažljivo planiran, kako bi se proizvodi pod brendom Simka što pre našli na tržištu Srbije i okolnih zemalja, najavilo je rukovodstvo kompanije.Simka je osnovana 1997. godine i nalazi se u industrijskoj zoni na ulazu u Vranje.Zauzima prostor od preko pet hiljada kvadrata i raspolaže najsavremenijim tehnološkim standardima za proizvodnju konditorskih proizvoda.OGLAŠENA PRODAJA FABRIKE ČOKOLADE "SIMKA" IZ VRANJA Beogradska industrija hrane Dunja, u čijem je vlasništvu bila fabrika čokolade Simka, nalazi se u stečaju od marta prošle godine.Kompanija Candy Rush je za 187,9 miliona dinara kupila fabriku čokolade Simka iz Vranja.Firma Candy Rush, koja je proglašena kupcem, posluje kao deo trgovačke firme Rim group, koja je pre 2 godine za 108 miliona dinara kupila deo imovine nekadašnje fabrike kozmetike Nevena u Leskovcu.

Srbija

Osnovne i master studije evropskog kampusa Univerziteta York dostupne u regionu

Studenti u regionu imaće direktan pristup vrhunskom britanskom obrazovanju, čak i sada, kada je Velika Britanija napustila EU. Jedan od vodećih univerziteta u Velikoj Britaniji i svetu, Univerzitet York i CITY College u Solunu, osnovali su „Evropski kampus Univerziteta York“. Ovaj strateški savez dveju institucija strateški je odgovor Univerziteta York na Bregzit i ukazuje na njihovu ambiciju da nastave da grade inovativne veze i mreže u Evropi i snažno doprinose razvoju ljudi i društva u našem regionu.Profesor Charlie Jeffery, Prodekan Univerziteta YorkZašto Univerzitet York razvija svoj Evropski kampus?Univerzitet York je inkluzivna međunarodna sredina, aova inicijativa je u skladu sa idealom internacionalizacije Univerziteta. Novi savez sa CITY College-om primer je našeg prihvatanja globalnog pristupa istraživanju i obrazovanju. Ovaj savez odražava uzbudljiv novi razvoj ambicija Univerziteta za jačanje međunarodne saradnje i nadovezuje se na strateški odgovor York-a na povlačenje Velike Britanije iz EU i odražava ambiciju stvaranja novih obrazovnih mogućnosti i stvaranja jakih mreža u Evropi.Zašto je Univerzitet odabrao CITY College za uspostavljanje strateškog saveza?CITY College je dobro prepoznat po svojoj akademskoj izvrsnosti, po načinu na koji se odvijaju nastava i istraživanja kao podrška razvoju društava i ekonomije. Odnos dve institucije spaja zajednička svrsishodnost saradnje za opšte dobro. Savez će angažovati i inspirisati studente u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi i omogućiti nastavnom kadru da stvori, primeni i podeli znanje, kao i posvećenost u pronalaženju odgovora na najveće ekonomske i društvene izazove našeg globalnog društva.   Kakve će koristi to doneti univerzitetu?Dve institucije grade odnos u cilju zajedničkog razvoja novih programa širom regiona Evrope, uspostavljanja zajedničkih mogućnosti za istraživanje i mentorstvo, proširenja programa razmene osoblja i studenata u inostranstvu i deljenja pristupa resursima poput biblioteka. Omogućiće fizičko prisustvo Univerzitetu York u Evropi i regionalni centar Univerziteta za povezivanje sa akademskim, vladinim i privrednim mrežama u Jugoistočnoj Evropi i šire. Kakvu će korist Kampus doneti regionu?Nadovezujući se na naše zajedničke vrednosti, odnos će u osnovi imati javno dobro - doprinoseći razvoju ljudi, društava i ekonomije, šireći mogućnosti i pristup za sve. Savez dveju institucija nudiće diplomske, postdiplomske, MBA i doktorske studije, koje vode do diplome vodećeg britanskog univerziteta sa globalnom reputacijom.

Srbija

Otvorena onlajn baza sa podacima svih privatnih zdravstvenih ustanova

Agencija za privredne registre (APR) je objavila Jedinstvenu evidenciju subjekata u zdravstvu, koja omogućuje javno pretraživanje registrovanih podataka o zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi na teritoriji Republike Srbije, piše u saopštenju.Putem ovog pretraživača je omogućen jedinstveni pristup podacima o privatnoj praksi, odnosno preduzetnicima upisanim u Registru privrednih subjekata, kao i o zdravstvenim ustanovama, koje obavljaju zdravstvenu delatnost na teritoriji Republike Srbije i registrovane su u Registru zdravstvenih ustanova.Na osnovu kriterijuma koji se odnose na šifru delatnosti iz oblasti zdravstva i teritoriju (opštinu), putem pretraživača se dobija lista privatne prakse i zdravstvenih ustanova koje obavljaju zadatu zdravstvenu delatnost na izabranoj teritoriji (opštini), uz mogućnost pregleda detalja o svakom subjektu pojedinačno.

Srbija

Ušteda 300 miliona evra kad se ne bi pomagalo „apotekama“

Svi su saglasni da je dobro što država ponovo pomaže privredu. Ali, mnogo ljudi će bez ikakve potrebe dobiti pomoć i to iz novca koji dolazi iz zaduživanja.Ukupno, prema podacima Ministarstva finansija, treći paket pomoći vredeće nešto više od dve milijarde evra.Svi sagovornici Nove ekonomije - i profesori sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić i Milojko Arsić, kao i glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević - saglasni su da je dobro što država ponovo pomaže privredu. Uprkos očekivanjima od prošle godine, koronavirus i dalje drži celu planetu u “šahu” i ne dozvoljava privredi da uobičajeno posluje.Ipak, ni ovaj, kao ni prethodni paket pomoći ne uzima u obzir fakat da nisu svi segmenti privrede i stanovništva podjednako pogođeni kovid-krizom i da će mnogo ljudi bez ikakve potrebe dobiti pomoć i to iz novca koji dolazi iz zaduživanja. “Dobro je da se ciljano pomaže pojedinim ugroženim sektorima (ugostiteljstvo, turizam), ali nije dobro da su opstale linearne mere dostupne svima bez ikakvih dokaza da su primaoci takve pomoći zaista ostali bez dohodaka ili sa bitno umanjenim dohocima tokom i zbog pandemije”, kaže za Novu ekonomiju nekadašnji guverner Narodne banke Dejan Šoškić, napominjući da nije dobro što se ove mere uopšte nisu videle u budžetu za 2021, te da to znači da je moguće da će se javni dug dodatno podići u odnosu na prethodne prognoze. Ministarstvo finansija ima podatke o tome koje su firme imale gubitke: kod firmi koje zapošljavaju više od 2000 radnika bilo je samo 25 kompanija koje su zabeležile pad prihoda veći od 70 odsto, dok je kod malih i srednjih preduzeća taj broj bio 10.400 - mnogo veći broj ovih firmi je bio u znatno većim problemima nego velike kompanije.  I zbilja, iako je bilo jasno da će privredi biti potrebno još “vetra u jedra”, krajem prošle godine, kada je usvajan budžet za 2021, ove mere uopšte nisu bile predviđene najvažnijim zakonom. Zbog ovoga će biti neophodno napraviti bar jedan rebalans budžeta tokom ove godine, a ujedno i planirani deficit budžeta od 3,3 odsto automatski pada u vodu. Dodatni problem pravi, prema mišljenjima stručnjaka, i previše optimistički planirana stopa rasta od šest odsto. Ujedno, prema ovako (optimistički) projektovanom rastu BDP se očituje i javni dug.“Rezultat tog rebalansa će biti da se zvanično fiskalni deficit poveća sa 3 na oko 5 odsto, ako se i dalje zadrži pretpostavka o privrednom rastu od 6 odsto, mada je izvesno da se taj rast neće ostvariti. Stvarni deficit bi ove godine mogao da bude blizu 6 odsto BDP-a”, kaže za Novu ekonomiju profesor Milojko Arsić. Koliko su strvarno plaćeni lekari Podsetimo, tokom 2020. zabeležen je rekordni deficit budžeta od 459,1 milijardi dinara, odnosno 8,3 odsto BDP-a. “U apsolutnim iznosima to je između 2,5 i 3 milijarde evra, i najveći deo deficita će da se finansira zaduživanjem države. Možda će jedan manji deo da se finansira nekim depozitima, ako je država sačuvala deo sredstava od prodaje Komercijalne banke prošle godine, ili iz nekih rezervi koje je imala, ali sigurno da će 90 odsto, a možda i svih 100 odsto deficita da se finansira iz duga, što znači da će dug da dostigne negde 29-30 milijardi evra na kraju godine”, kaže Arsić. On dodaje da je u periodu krize važno da se ne stvori strukturni fiskalni deficit, odnosno sistemska razlika između prihoda i rashoda - da ne treba da se trajno smanjuju neki prihodi, a to bi se dogodilo da se ukinu neki porezi ili smanje poreske stope, ili da se trajno povećaju rashodi.Mali se daveČitaoci će se možda setiti da je ministarstvo finansija još u julu prošle godine saopštilo da sprovodi istraživanje među privrednicima koje bi trebalo “da pruži kompletnu kliničku sliku privatnog sektora i posluži kao osnov za drugi paket mera podrške koji će biti specijalizovan”, uz opasku da je na početku epidemije podrška bila poput “bazuke” a da je za drugi krug potreban “snajper”.Umesto toga, i drugi i treći paket pomoći bile su “bazuke”, uprkos činjenici da je ministarstvo finansija imalo podatke o tome koje su firme imale gubitke: kod firmi koje zapošljavaju više od 2000 radnika bilo je samo 25 kompanija koje su zabeležile pad prihoda veći od 70 odsto, dok je kod malih i srednjih preduzeća taj broj bio 10.400 - mnogo veći broj ovih firmi je bio u znatno većim problemima nego velike kompanije.  “Nakon izbijanja krize važnija je bila brzina reakcije u odnosu na njenu odmerenost, što više nije slučaj”, kaže za “Novu ekonomiju” Danko Brčerević iz Fiskalnog saveta.Ekonomisti sa kojima je Nova ekonomija razgovarala ističu da se sad  na osnovu poslovanja u 2020. može jasno videti koja preduzeća su stvarno ugrožena krizom a koja nisu. Neprimereno je da se svi poreski obveznici zadužuju da bi se finansirale apoteke, preduzeća za dostavu hrane i druge delatnosti koje u krizi posluju bolje nego što je uobičajeno. “Vanredna pomoć stanovništvu takođe bi trebalo da se usmerava samo ka socijalno ugroženim grupama, licima koja su zbog krize ostala bez posla, penzionerima sa nižim primanjima, studentima, korisnicima nekog vida socijalne pomoći i slično, a ne svima. Nijedna druga zemlja iz Centralne i Istočne Evrope ne daje novac svim građanima kao Srbija, napominje Brčerević. “Ovde jeste problem to što država ne može precizno da prepozna koji građani su stvarno ugroženi, između ostalog i zato što još uvek nisu napravljene socijalne karte iako se to godinama najavljuje. Ali država raspolaže podacima ko prima iznadprosečne plate i penzije i mi smo još u oktobru prošle godine ponudili model koji je izvodljiv a po kom je moglo da se sa manje sredstava postignu isti socijalni efekti. Da rezimiram, sve za sad najavljene mere koje se planiraju u novom paketu iz 2021. koštaće budžet oko milijardu evra, a grubo se može proceniti da je država mogla da uštedi bar trećinu tih sredstava da je iz paketa isključila one kojima pomoć nije potrebna, kaže Brčerević.Šta je moglo da se uradi s tim novcem?“Mogao je da se racionalnije potroši na afirmaciju ključnog razvojnog potencijala svake zemlje, a koji je kod nas sistematski zapostavljan decenijama, a to je ljudski kapital. Dakle na obrazovanje, nauku, zdravstvo. I to ne toliko na zidanje i renoviranje objekata i nabavku opreme (gde je često leglo korupcije), već na direktno popravljanje materijalnog položaja ljudi u obrazovanju, nauci i zdravstvu i na reforme u tim oblastima. Drugim rečima, ulaganje u ljude, u otkrivanje i podršku razvoja svakog talenta naših građana, jer to zapravo stoji u osnovi privrednog uspeha svake bogate zemlje. Konkurentna i bogata privreda počiva na građanima koji imaju konkurentna znanja i zdravlje i, naravno, dobro uređen pravni sistem. Za te stvari, kako vidimo, para nema…”, kaže prof. Šoškić.Raste zaduženjeDakle, prema proceni Fiskalnog saveta, da je bolje planirala mere, država je mogla da uštedi bar 300 miliona evra. Ovako će morati i za taj novac dodatno da se zaduži. Prema podacima Uprave za javni dug, Srbija je na kraju januara 2021. imala javni dug od 27,15 milijardi evra, ili 53,7 odsto BDP-a.

Srbija

Država mora da posluša profesionalce u zaštiti životne sredine

Stručnjaci i profesionalci u oblasti zaštite životne sredine moraju da ponude alternativni odgovor na probleme zagađenja, jer država u toj oblasti ne daje adekvatna rešenja. Udruženja građana ipak mogu samo da ukažu na probleme, a na institucijama je da sprovede zakone koji bi poboljšali zdravlje građana, ocenjeno je na konferenciji povodom osnivanja Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).Bivši načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, meteorolog Milenko Jovanović, kazao je da je NEA osnovana zbog "neshvatljivog ćutanja institucija" na probleme životne sredine i sve većeg jaza između onih koji žele da ostvare svoja prava na zdravlje i onih koji to treba te probleme da reše."Želimo da ponudimo konkretna rešenja za konkretne probleme. Zdravlje građana je sve više ugroženo, a želimo da predstavljamo sve krajeve koji imaju probleme sa zagađenim vazduhom", rekao je JovanovićOn je dodao i da NEA treba da ekološki usmerenim udruženjima građana da ponude stručnu podršku, kako bi aktivisti mogli da artikuiši svoje zahteve. "Kada vas boli zub vi idete kod zubara, kad ste bolesni - kod lekara. Političari trebaju da slušaju stručne ljude, ako odluke donose bez njih - sigurno će pogrešiti. Mi možemo da budemo taj ozbiljan stručni konzilijum koji će dati dijagnozu, ali sprovođenje treba da bude na institucijama koje su u ovoj oblasti, za sada, zakazale", zaključio je Jovanović.Takođe je dodao da je nivo aerozagađenja ukazuje da treba povećati monitoring kvaliteta vazduga, ali da se već sada pokazuje da se na problem ne reaguje adekvatno."Prema zvaničnim podacima, približno 20 ljudi dnevno umire usled prezagađenog vazduha. (Primera radi), za manje od tri miliona evra, vi možete da nivo suspendovanih (PM) čestica koji emituje fabrika Krušik, koja troši 50 tona uglja dnevno, smanjite ispod graničnih vrednosti", ocenio je Jovanović.Jovanović je naveo i da stručni tim NEA, pored njega, čine pulmolog Dragana Jovanović, onkolog Vladimir Kovčin, neonatolog Monika Živković, međunarodni ekspert za ekologiju Dejan Lekić, dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, profesor BIološkog fakulteta Predrag Simonović, Aleksandar Urošević sa Instituta za biološka istraživanja, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Vladimir Pavićević, profesor MIodrag Tasić, geolog Branislav Božović i arhitekta Dragoljub Bakić."Spisak nije konačan, vrata za saradnju su otvorena u svim segmentima", rekao je Milenko Jovanović.Dragoljub Bakić smatra da će NEA vršiti funkciju "neophodnog, poštenog policajca", koji treba da javnosti ukazuje na zakone koji se krše, a da je nedavno održan protest "Ekološki ustanak" pokazao da se briga o ekologiji mora preneti "na sva ugrožena mesta u Srbiji"."Građanima (koji su učestvovali na "Ekološkom ustanku") se zamera da se bave politikom. Nama su ugrožena i ekološka i politička prava", naveo je Bakić.Prema njegovim rečima, izgradnja 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnih objekata i kraka budućeg beogradskog metroa "mora da se spreči", ali da najavljenu izgradnju fabrike vode, dnevnog kapaciteta 60 miliona litara, treba zapravo privesti kraju. "Da se spreči izgradnja naselja i trasE metroa, ali da se napravi fabrika i da se sva ta voda otpremi u Zrenjanin. Ako možemo da čistu vodu šaljemo 53 kilometra u Mladenovac, možemo i 70 kilometara u Zrenjanin", kazao je Bakić.Arhitekta ipak smatra da će borba protiv izgradnje naselja za još 50.000 ljudi biti "Sizifov posao", a da će beogradski izbori biti jedino rešenja za stopiranje gradnje na Makiškom polju.Geolog i bivši sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda Branislav Božović kazao je da će uskoro morati da se organizuje "marš" do Makiškog polja, kao i da će pozvati druga udruženja građana za taj protest.Smatra da je pritisak javnosti po pitanjima dijaloga razumljiva, kao i da je cilj nove organizacije "odbrana znanja"."Srbija je nekad gradila i kosmodrome, a sada zovemo ljude iz inostranstva da nam grade autoputeve. Znanje u Srbiji se sada kupuje na kineskoj pijaci i vredi i traje koliko kineski proizvodi.... U ovaj problem nemamo upliv ni inžinjerskih komora ni SANU", kazao je Božović.Profesor Predrag Simonović je ocenio da u sektoru zaštite prirode čuvanje biodiverziteta i obezbeđivanje održivosti korišćenja prirodnih resursa. Kao glavni problem u ovoj oblasti navodi neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje zakona."Zakoni nisu savršeni, ali za koga su - odlični su. Primenjuju samo za pojedince, a oni koji prave problema su izvan udara zakona. Ne može se ništa dobro reći ni o institucijama koje trebaju da se bave ovim problema. Problem je i njihova rigidnost, i nepriznavanje potrebe da se propisi osavremene", dodaje Simonović.Kao najočigledniji primer, Simonović navodi Zavod za zaštitu prirode, koji je za pojedine MHE davala odobrenje i u područjima u kojima žive strogo zaštićene vrste."Primer je Veliko ratno ostrvo, koje je proglašeno zaštićenim prirodnim dobrom još početkom veka, da bi danas država potpuno negirala postojanje (tih dokumenata) i najavljuje izgradnju reni-bunara u prvoj i drugoj zoni zaštite. To će sigurno imati uticaja na naseljavanje ptica, a građevisnki radovi bi ih udaljili na mnogo godina. Time država sama sebi puca u nogu. Ovo nije pucanj u neke prethodne vlasti, to je pucanj u sopstvenu budućnost", smatra biolog.Dejan Lekić je demonstrirao rad platforme, aplikacije koja će od sutra biti dostupna javnosti, koja u realnom vremenu pokazuje kvalitet vazduha, koja uvažava kriterijume Evropske agenicje za životnu sredinu. "U 37 od 38, dakle u svim državama Evrope sem jedne, postoje zajednički kriterijumi. Evropska agencija je našoj uputila mejl i pitala zbog čega (se propisi ne usaglašavaju). Ne znam koji je odgovor jer sam iz Agencije za zaštitu životne sredine oteran. Evropa kvalitet vazduha kategoriše u šest kategorija, a po tim rezultatima je trenutno u Srbiji kvalitet loš na 17 mernih mesta"; rekao je Lekić.On je pojasnio da se ti rezultati dobijaju korišćenjem državnih podataka, po akreditovanim metodama, koje podrazumevaju računanje srednje vrednosti zagađenja tokom 24 časa, a ne poslednje izmerene vrednosti."Po tim podacima, u Novom Pazaru su trenutno vrednosti PM 2.5 čestica iznad granične vrednosti Svetske zdravstvene organizacije. Iako je zakonska granica 35 dana godišnje u kojima su zabeležene vrednosti veće od graničnih - Valjevo već do aprila ima 84 takvih dana. Novi Pazar ima 83, a osam najzagađenijih lokacija je već premašilo tu vrednost. Apsurdno je da će se za to saznati u septembru 2022. godine, kada Agencija objavi godišnji izveštaj", dodao je Lekić.

Srbija

Dr Vladimir Cizelj i VLATACOM rade na razvoju mrežne i informacione bezbednosti

Komunikacija preko interneta nije ista kao komunikacija licem u lice. Dok u živom kontaktu sa ljudima lako prepoznajemo identitet i nameru osobe sa kojom komuniciramo, u digitalnoj sferi nije sve tako jednostavno. A kako navodi Vladimir Cizelj, osnivač prvog privatnog tehničkog instituta u Srbiji, bezbednost računarskih mreža osnov je bezbedne komunikacije. ICT ili informaciono-komunikaciono tehnologije koje nam obezbeđuju brz protok informacija takođe mogu biti i veoma ranjive i lako zloupotrebljene. Koji sve kanali komunikacije čine informaciono-komunikacione sisteme i kojim se metodama oni mogu zaštititi? Dr Vladimir Cizelj otpočeo je svoj naučno-istraživački poduhvat 1997. godine osnivanjem kompanije Vlatacom koja je nedugo zatim postala istraživački centar. Vlatacom je danas sertifikovani naučni institut koji ima veliko iskustvo u istraživanju i razvoju u ICT oblasti. Rešenja koja su plod višegodišnjeg rada ovog instituta omogućavaju mrežnu i informacionu bezbednost za sve - od najmanjih entiteta do velikih sistema, a sa nekim karakteristikama ovih rešenja upoznaćemo se u narednim redovima.Operaciona bezbednost, kriptografija i autentifikacijaPošijalac i nameravani primalac svoju komunikaciju treba da obezbede u tom smislu da se očuva integritet poruke, da poruka bude poverljiva tako da potencijalni prisluškivači ne mogu da je dešifruju, da se autentičnost i pošiljaoca i primaoca može utvrditi sa sigurnošću i da se mreža obezbedi od napada. U suprotnom, posledice ovih napada mogu biti katastrofalne po pojedinca, korporacije i javne uprave.Kriptografija počiva na zameni jedne stvari drugom, odnosno dve strane dele jednu poverljivu informaciju - ključ kojim se komunikacija šifruje i dešifruje. Autentifikovati svaku osobu i uređaj koji učestvuje u komunikaciji je temelj bez kojeg ne bi bilo bezbedne razmene informacija.Nacionalni kripto centar za vlade i korporacijePlatforma NCC odnosno Nacionalni kripto centar (National Crypto Center) služi za uspostavljanje ICT bezbednosti na novou države ili na nivou kompanije, objašnjava Vladimir Cizelj. Osnova je za visok stepen bezbednosti svih uređaja koje vlada koristi u komunikaciji, kao i za velike sisteme kao što je e-vlada ili e-uprava u kojima učestvuje mnogo strana, gde se čuva i razmenjuje velika količina podataka, a uključeni su i građani i njihovi uređaji.Pouzdani kanali komunikacijeInstitut VLATACOM dr Vladimira Cizelja je razvio i integrisao razne uređaje i sisteme za enkripciju i autentifikaciju - od šifrovanja glasa, provere na osnovu tri faktora (npr. kartice, PIN koda i otiska prsta), od malih uređaja koje mogu koristiti pojedinci i npr. zaposleni u kompaniji (radi kontrole pristupa) do uređaja za bezbedan prenos velikog kapaciteta podataka kao što su optičke mreže i radio-releji. Inovativne metode kao što je biometrijsko upravljanje logičkim resursima koje postaje sve popularnije u svetu odlikuju uređaje instituta Vlatacom najnovije generacije. Foto: UnsplashLična kripto platformaLična kripto platforma za enkripciju fajlova služi za bezbednu razmenu fajlova putem nesigurnih kanala kao što su javne mreže. Takođe se veoma jednostavno može povezati sa korisnikovim uređajem (laptopom, tabletom ili mobilnim telefonom) preko USB-a ili WiFi konekcije. Služi za bezbednu razmenu fajlova putem elektronske pošte ili tzv. skladištenja podataka na oblaku (“cloud” servisa za skladištenje).Sistem za distribuciju ključeva i generator slučajnih brojevaPomoću ovog sistema samo korisnik ima ovlašćenje i apsolutnu kontrolu da pristupi sigurnosnom uređaju. Ovaj sistem ima funkciju da distribuira osetljive podatke kao što su kriptografski ključevi.Generator slučajnih brojeva funkcioniše tako što se slučajne binarne sekvence generišu i testiraju statističkim testovima pa se potom uspostavlja digitani potpis, a ova komponenta važan je deo Vlatacom-ovog Nacionalnog kripto centra (NCC). Sekvenca se šifruje i biva pohranjena na uređaju u cilju sprečavanja zloupotrebe.O Vladimiru Cizelju i institutu VlatacomInstitut Vlatacom i dr Vladimir Cizelj kao prvi čovek ovog instituta ostvarili su saradnju sa mnogim inostranim univerzitetima i kompanijama, a može se reći da su lideri u regionu kada su razvoj i integracija uređaja i sistema za autentifikaciju i šifrovanje u pitanju, kao i rešenja u domenu obrade slike, radio-talasa i biometrije. Zaslužni su za usavršavanje i implementaciju raznih biometrijskih sistema za proveru identiteta, lica, registarskih tablica i elektronskih dokumenata, digitalnih optičkih mreža, kao i sistema zasnovanih na infrastrukturi javnih ključeva. Tendencije su da se u mrežnu bezbednost sve više uključuje biometrijska tehnologija, skladištenje na oblaku, veštačka inteligencija (AI) i druge komponente koje nam izgledaju veoma futuristički, a zapravo smo njihovi savremenici.Mrežne barijere, obezbeđivanje elektronske pošte, bezbedne javne bežične mreže, digitalni potpis, autentifikacija učesnika u komunikaciji, neki su od segmenata mrežne i informacione bezbednosti. Poznavanje svojih prava u digitalnom svetu, prijavljivanje uočenih nepravilnosti i sumnjivih radnji, kao i pooštreni zakoni i kažnjavanje dela protiv bezbednosti računarskih podataka koji se tiču neovlašćenog pristupa računarskoj mreži, zloupotrebi podataka, unošenja virusa u tuđ računar ili mrežu itd. doprineće da svi budemo bezbedni na mreži.

Srbija

Objavljena „Zelena povelja Srbije“

Skupština slobodne Srbije objavila je dokument Zelena povelja Srbije, u kome se podseća da je pravo na životnu sredinu svakom građaninu ustavom zagarantovano pravo svakom građaninu. U dokumentu se naglašava da očuvanost životne sredine i biodiverziteta predstavljaju ličnu kartu i civilizacijsku sliku svake države. U Zelenoj povelji Srbije se naglašava da svest o kritičnoj i neraskidivoj vezi između kvaliteta životne sredine, ljudskog zdravlja, ekonomskog razvoja i blagostanja mora da bude vodilja na putu razvoja, koji neće ugroziti buduće generacije. U članu 74 Ustava Republike Srbije, kako se podseća, ispisano je pravo svakog građanina na zdravu životnu sredinu, kao i obaveza Narodne skupštine, izvršne i sudske vlasti, ali i svakog pojedinca, da svoju životnu sredinu štite."To je temeljni čin patriotizma i borbe za opstanak na ovim prostorima," piše u povelji.U povelji se ocenjuje da je trenutno stanje životne sredine u Srbiji odraz opšte duhovne i materijalne zapuštenosti i siromaštva koje vlada u društvu. "Danas živimo u uslovima veoma lošeg kvaliteta zemljišta, vazduha i voda, koji pored zdravlja stanovništva uništavaju i biološke vrste sa kojima delimo ovu zemlju," navodi se u povelji. Ocenjuje se da lošem stanju doprinosi isključivo merkantilni odnos Vlade Srbije prema prirodnim resursima, odsustvo strateškog upravljanja otpadom, rekultivacije i remedijacije zagađenih zona.U povelji se naglašava i da se počinioci krivičnih dela protiv životne sredine iz Krivičnog zakonika Republike Srbije, ne privode pravdi, što predstavlja veliki problem,"Sve ovo posledica je 'zarobljene države', političke korupcije najvišeg nivoa i nezakonitog i neprofesionalnog odnosa svih kontrolnih mehanizama, počev od republičkog tužioca, inspekcijskih organa i policije," dodaje se u povelji.Foto: Nova ekonomija/ Nacionalni park Tara/ Kanjon reke RačePovelja donosi dvadeset prioritetnih zadataka koji moraju da budu strateški i obavezujući za svaku vlast prilikom izrade akcionih planova za životnu sredinu:- sprovođenje zakona, postojeće zakonske regulative i ratifikovanih međunarodnih konvencija,- primena kaznene politike po principu "zagađivač plaća",- promocija opšteg principa održivosti kroz sva strateška dokumenta za razvoj privrede,- uključivanje stručne javnosti u odlučivanje o nacionalnim i državnim interesima u slučajevima zaštite životne sredine,- stručna i naučna revizija svih megalomanskih i ekološki štetnih projekata,- tranzicija energetike uz državne podsticaje i ulaganje u energetsku efikasnost,- državni podsticaji i finansiranje projekata zasnovanih na cirkularnoj ekonomiji,- zaštita vodnih resursa, trajna zabrana izgradnje novih i rušenje postojećih minihidroelektrana, aktivna zaštita vodoizvorišta i zabrana izgradnje naselja ili vikendica u blizini njih,- kontrola prometa otpada, zabrana uvoza i korišćenja otpadnih materijala u energetske svrhe,- izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih i industrijskih voda i fabrika za reciklažu otpada, stroga zabrana ispuštanja opasnih supstanci u vodotokove,- pošumljavanje i ozelenjavanje,- ekološki monitoring, kontinuirano praćenje kvaliteta vazduha i njegovog efekta na zdravlje ljudi, kao i obaveštavanje javnosti o tome,- zaustavljanje netransparentnog davanja koncesija stranim firmama za eksploataciju ruda i mineralnih sirovina bez obaveza da vode računa o zagađenju, sanaciji i remedijaciji predela posle eksploatacije,- analiza posledica koncesija, uračunavanje cene prirodnih ekosistema, poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i naselja domaćeg stanovništva,- zaštita prirodnih bogatstava i pretvaranje lovno-šumskih gazdinstava u primarno obrazovne, rekreativne i turističke sadržaje kao osnove delatnosti,- redefinisanje akcizne politike koja se tiče zagađivanja životne sredine, preciziranje nedefinisanih gornjih granica za emisiju štetnih materija i zavođenje finansijske discipline u revidinaranoj akciznoj politici,- optimizacija potrošnje ekoloških sredstava, transparentno i svrsishodno trošenje sredstava dobijenih od takozvanog ekološkog dinara,- razvoj ekološke kulture i unapređenje ekološke informisanosti kroz medije i školski sistem,-  razvijanje privrede koja je ekološki i ekonomski racionalno usklađena sa očuvanjem prirode i životne sredine,- obustavljanje nekontrolisane ekploatacije i rasprodaje prirodnih resursa, koje se sprovodi samo zbog materijalne koristi, a bez razmatranja dugoročne štete po životnu sredinu i zdravlje stanovništva.Cilj svih tih zadataka je kako se naglašava da se napredak Srbije ne plati trajnim uništavanjem prirode, ugrožavanjem životne sredine i narušavanjem zdravlja ljudi."Zadatke predstavljene u Zelenoj povelji smatramo obavezom ove i svih budućih vlasti u Srbiji," navode predstavnici Skupštine slobodne Srbije.Autori Zelene povelje naglašavju da ona predstavlja sveojevrsni "Ekološki Ustav" svih građana oji razumeju da su prirodna bogatstva isključivo vlasništvo građana i ni pod kojim uslovima ne smeju biti otuđena.Organizacija Skupština slobodne Srbije na svom portalu navodi da Srbija nije slobodna zemlja, pa je kako se dodaje došlo vreme da se građani sami organizuju i prodube svoje političko i aktivističko delovanje.Među potpisnicima povelje nalaze se advokat Božo Prelević, epidemiolog Zoran Radovanović, profesor prava Vesna Rakić Vodinelić, naučni savetnik Jovan Tadić i naučni saradnik Tomislav Đorđević.Celokupan tekst Zelene povelje Srbije dostupan je na sledećem LINKU.

Srbija

AstraZeneca pruža podršku poslovanju malih i srednjih preduzeća

Zaposleni kompanije AstraZeneca, pored svakodnevnog angažovanja da inovativne lekove učine dostupnim što većem broju ljudi širom sveta, trude se da na svaki način pomognu zajednici u kojoj posluju i žive.U okviru strategije održivosti, kompanija AstraZeneca daje veliki doprinos i u pržanju podrške poslovanju malih i srednjih preduzeća koja predstavljaju vrlo važan segment društva u gotovo svim zemljama sveta pa i u našoj. Kao stabilan izvor kreiranja novih radnih mesta, ova preduzeća takođe podstiču inovativnost i razvoj novih tehnologija.Inicijativa je započeta saradnjom sa organizacijom “1000 žena”, pod pokroviteljstvom Etno mreže. Naime, Etno mreža je krovna asocijacija svih proizvođača različitih srpskih i tradicionalnih rukotvorina, pri čemu je cilj da se osnaži uloga žena posebno u seoskim sredinama, kao i da se naša kulturna baština sačuva od zaborava. Inicijativa “1000 žena” predstavlja organizaciju hiljadu žena iz različitih ruralnih delova Srbije, koje svojim znanjem i umećem doprinose očuvanju srpske tradicije i kulture. Prave se različiti predmeti (peškiri, tkani podmetači, prostirke, različiti pleteni, vezeni programi) i to najčešće sa motivima tkanice, jednom od najprepoznatljivijih elemenata srpske narodne tradicije.Cilj Etno mreže da pokrene ovakvu inicijativu jeste da se na godišnjem nivou obezbedi posao za hiljadu žena kao dodatni prihod njihovim domaćinstvima.AstraZeneca kao društveno odgovorna kompanija želela je da doprinese ekonomskom osnaživanju žena i mladih u seoskim sredinama ali i očuvanju kulturnog nasleđa naše zemlje.Dobar povod da se nabave rukotvorine ove organizacije je upravo bio Osmi mart – Dan žena 2020.Umesto standardnih poklona u vidu cveća, dame zaposlene u kompaniji, dobile su upravo rukotvorine ove organizacije.      Druga inicijativa koju je kompanija Astra Zeneca sprovela u delo povodom obeležavanja istog praznika bila je podrška još jednoj organizaciji iza čije delatnosti se krije plemenita namera. Naime, ketering za sastanak koji je organizovan povodom obeležavanja Dana žena prepremio je  Bagel Bejgl. Ovaj prostor, ljudi i koncept su deo jedne borbe koja traje više od dvanaest godina - borbe za pravedno društvo ravnopravnih, koje promoviše različitost i solidarnost. Radnju je osnovala NVO Atina - organizacija koja se od 2003. godine zalaže za prava žrtava trgovine ljudima i drugih vidova iskorišćavanja, sa ciljem da unapredi održivost svojih programa. Specifičnije, cilj rada ove organizacije je kreiranje održivog sistema za socijalnu inkluziju marginalizovanih i višestruko diskriminisanih grupa.Na ovaj način je kompanija dala svoj doprinos I kupovinom hrane u Bagel Bejgl-u pomogla žrtvama trgovine ljudima.       U 2021. godini inicijativu nastavljamo podrskom jednog malo ali veoma značajno preduzeća – EkoBag. Kupovinom poklona za svije zaposlene, AstraZeneca je je doprinela i osvestila problem teškog zapošljavanja žena starijih od 45 godina, kao i problem otpadnih sirovina koje završe na smetištima. EkoBag je prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji koje se bavi promocijom kreativne reciklaže PVC folija sa bilborda, zaštitom životne sredine I zapošljavanjem žena starijih od 45 godina. Osnivačica ovog preduzeća, gospođa Ivanka Stamenović, došla je na ideju da različite upotrebne predmete upravo pravi od PVC folije. Bilbordi, posteri i plakati koje viđamo na ulicama svakodnevno završavaju na deponijama smeća na kojima je potrebno preko 1500 godina da se materijal od kojih su napravljeni (PVC folija) razgradi. S druge strane, žene preko 45 godine su pogođene tranzicijom i to je razlog otežanog pronalaženja zaposlenja i uključivanja u normalno društveno funkcionisanje. Upravo je gospođa Stamenović rešila oba problema, osnivajući svoje preduzeće.Najpre, ideja je bila obuka šivenja za žene starije od 45 godine koje su ostale bez posla, a nakon toga ideja se proširila na zapošljavanje tih žena  u EkoBagu, pri čemu materijal od kojih šiju jeste upravo PVC folija korišćena za bilborde.U ovom udruženju se bilbordi donose, peru, seku i na kraju, od njih, šiju različiti upotrebni predmeti kao što su torbe, fascikle, rančevi…Moto EkoBag preduzeća je “Bolje ceger u ruci nego kesa na grani”. S tim u vezi, AstraZeneca je podržala ovu ideju, i kupovinom fascikli i torbi za sve zaposlene smanjila zagađivanje životne sredine, a ujedno podržala da sve žene bez obzira na godine imaju pravo na rad.                                          Više nego ikad, poslodavci daju prednost inicijativama za raznolikost i inkluziju i ulažu resurse kako bi osigurali da njihovi timovi budu predodređeni za uspeh. Fokusiranje na različitost i inkluziju nije samo pametna investicija za poslovanje već i važna stvar za čovečanstvo.Važnost raznolikosti i uvažavanje različitih mišljenja, prepoznala je i Astra Zeneca, kako globalno, tako i na nivou lokalnih predstavništava. Prethodnih godina, kompanija je obeležavala dan značajan za raznolikost, da bi 2020. godine, ovom događaju posvetila čitavu nedelju.Lokalni tim zadužen za podizanje svesti o raznolikosti i inkluzije je organizovao niz aktivnosti sa ciljem da podstaknu na razmišljanje sve zaposlene i doprinesu većoj slobodi u izražavanju i prihvatanju različitih mišljenja. Kako bi podstakli interaktivnost, lokalni tim je stupio u kontakt sa organizacijom  DEČJE SRCE kako bi obezbedio nagrade za najistaknutije zaposlene.Zašto DEČJE SRCE?Humanitarna organizacija DEČJE SRCE pomaže deci i mladima ometenim u razvoju kroz sprovodjenje integrativnih, psihosocijalnih i edukativnih programa kako sa njima tako i sa njihovim roditeljima i volonterima koji žele svojim radom da doprinesu njihovom kvalitetnijem životu. Ova plemenita priča je započeta okupljanjem grupe entuzijasta, mahom defektologa, ali i drugih stručnjaka iz humanističkih profesija, koji su svoje znanje, vreme i druge resurse odlučili da posvete pomoći osobama sa smetnjama u razvoju. Misija organizacije DEČJE SRCE je pružanje profesionalne podrške osobama ometenim u razvoju, kao i njihovim porodicama, na teritoriji Srbije i Crne Gore u cilju  eliminisanja predrasuda i integracija osoba ometenih u razvoju u društvo.. U Srbiji ne postoji precizna evidencija o broju osoba ometenih u razvoju, ali prema nezvaničnim podacima Srbija broji oko 200 000 lica. Rad organizacije se bazira na unapređenju okruženja i kreiranju povoljnijih uslova za radno angažovanje i zapošljavanje osoba sa smetnjama u razvoju. 2019. godine je otvoren kafe-restoran i radno-okupacioni centar “Zvuci srca” u kome su mogućnost za rad dobile mlade osobe sa smetnjama u razvoju. Radni centar se sastoji iz tri komponente: kafe-restoran, radionica u kojoj zaposleni štampaju majice, šolje, bedževe, šiju cegere i prave različite rukotvorine i treći izložbeni deo u kom posetioci mogu da vide i kupe proizvode nastale u radionici.Ideja angažovanja ovakve organizacije bila je dvojaka. Ukazan je značaj poštovanja različitosti i uključivanja osoba sa smetnjama u razvoju, ali je i podignuta svest o postojanju jedne ovakve organizacije za čiji kafe-restoran verujemo da će u budućnosti često biti mesto važnih sastanaka, a radionica izvor inspiracija za kupovinu nekih novih poklona.  

Srbija

Ari Naim (IFC): Elektronske dozvole za veću konkurenciju srpske privrede

Početkom ove godine digitalizovano je prvih 27 postupaka za dobijanje licenci, dozvola i saglasnosti za privredu, u okviru Projekta za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji. Menju njima su i upis u registar distributera i uvoznika sredstava za ishranu bilja, priznavanje registracije sredstava za zaštitu bilja, upis u registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva, upis u registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta i mnoge druge. Prema rečima, Arija Naima, regionalnog menadžera Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, cilj je da se do kraja marta digitalizuje ukupno 100 postupaka, među kojima će se naći i postupci u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Ministarstva zaštite životne sredine. Trogodišnji projekat (od januara 2018. do marta 2021. godine) koji sprovodi Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupacije Svetske banke, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike i Kancelarijom za IT i eUpravu, a uz finansijsku podršku Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu, ima za cilj smanjenje administrativnog opterećenja za privredu kroz pojednostavljenje 1.750 administrativnih postupaka za izdavanje licenci i dozvola, digitalizaciju 100 procedura (uvođenje eDozvola) i uklanjanje praksi koje negativno utiču na razvoj konkurencije. Projekat je deo velikog reformskog projekta Vlade za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative – ePapir.   Da li su ovim projektom obuhvaćene i procedure i dokumenti koje izdaju lokalne samouprave? Našim projektom predviđena je digitalizacija postupaka na nacionalnom nivou. Projekat realizujemo u saradnji sa Vladom Republike Srbije i nadležnim republičkim institucijama. Cilj ovog projekta nije samo uvođenje elektronskih usluga za privredu, već i kreiranje sveobuhvatne platforme eDozvole u okviru infrastrukture portala eUprava, koja će omogućiti dalju digitalizaciju kroz neograničeno dodavanje procedura. Samim tim, biće stvoreni i uslovi za digitalizaciju postupaka na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou i u budućnosti. Dalja digitalizacija postupaka podrazumeva formiranje novih registara za automatsko preuzimanje podataka, a samim tim usluge postaju kvalitetnije i brže, čime se stvara celokupan ekosistem digitalne administracije. Kolika ušteda će biti ostvarena digitalizacijom administrativnih postupaka?Uštede koje ostvarujemo sežu daleko van samog smanjenja neposrednih administrativnih troškova. Neophodno je imati u vidu uštede u vremenu i ljudskim kapacitetima jer sada više neće biti potrebno odlaziti od šaltera do šaltera u potragu za „samo još jednim papirom“. Ovakve uštede omogućavaju državnim institucijama i kompanijama da svoje resurse preusmere na druge važne poslove, a kompanijama dalji razvoj poslovanja, što u krajnjoj liniji ima veliku vrednost za celokupnu privredu. Na ovaj način procenjeno je da će administrativno opterećenje za privredu, zahvaljujući svim aktivnostima i preporukama u okviru projekta, biti umanjeno za čak osam miliona dolara na godišnjem nivou. Koji deo privrede će imati najviše koristi od digitalizacije ovih usluga?Koristi od digitalizacije administrativnih postupaka biće uočljive na nivou cele privrede, ali će najznačajnija olakšanja osetiti mikro, mala i srednja preduzeća koja čine čak 99,5 odsto ukupnog broja kompanija u Srbiji. Za njih, značajne uštede ostvarene digitalizacijom predstavljaju priliku da preostala sredstva reinvestiraju i fokusiraju se na dalji rast i razvoj. Birokratija u svim zemljama na svetu jedan od faktora koji negativno utiču na razvoj konkurencijeKakav je procenjeni efekat na privredu i na koje načine će pojednostavljivanje i digitalizacija usluga države biti od koristi?Pitanje digitalizacije je veoma aktuelno proteklih nekoliko godina, a sve što je u vezi sa digitalnom ekonomijom dodatno je dobilo na značaju u doba pandemije. Zahvaljujući sistemskom i sveobuhvatnom pristupu digitalizaciji koji, u saradnji sa svim partnerima, uspešno primenjujemo u okviru ovog projekta, očekujemo da će ove inovacije dodatno pozicionirati Srbiju kao državu sa pogodnom poslovnom klimom i atraktivnu priliku za investiranje, što će posledično dovesti do novih radnih mesta i višeg standarda za građane Srbije. Da li je birokratija vezana za izdavanje dozvola i saglasnosti sprečavala razvijanje konkurencije u nekim oblastima? Da li digitalizacija i automatizacija mogu ukinuti te antikonkurentske prakse? Nesumnjivo je da je birokratija u svim zemljama na svetu jedan od faktora koji negativno utiču na razvoj konkurencije. Imajući u vidu da značajan deo birokratskog nasleđa u Srbiji čine upravo postupci za izdavanje dozvola, licenci i saglasnosti za privredu, uveren sam u to da će njihova digitalizacija, kroz unapređenje poslovne klime u Srbiji, doprineti i razvoju konkurencije, što i jeste jedan od ciljeva našeg projekta. Dodatno, da bismo utvrdili i druge faktore koji negativno utiču na razvoj konkurencije, prikupljamo podatke, koristimo analizu regulacije tržišta (PMR) i analiziramo rezultate u saradnji sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Značajan korak ka daljem razvoju konkurencije, na čemu Vlada Srbije već uveliko radi biće, između ostalog, ukidanje monopola i kontrole cena, izjednačavanje pristupa infrastrukturi, i obustavljanje posebnog tretmana državnih preduzeća. Naše međunarodno iskustvo pokazuje da sveobuhvatna nacionalna politika konkurencije donosi ogromnu korist, i na nivou celokupne ekonomije, i na nivou pojedinačnih sektora.

Srbija

Beogradski čelnici se hvale nagradom koju nisu dobili

Na sajtu Grada Beograda osvanula je juče vest da je Beograd dobitnik nagrade za najbolji Plan urbane mobilnosti. U tekstu se navodi da se srpska prestonica u finalu našla sa španskim gradom Bilbaom i francuskim Grenoblom. I samo ovaj drugi podatak je tačan.Naime, upravo je Grenobl, grad u podnožju Alpa dobitnik nagrade za Plan održive urbane mobilnosti za 2020. godinu, koja se dodeljuje u okviru Evropske nedelje mobilnosti, objavljeno je na njihovom zvaničnom sajtu.Beograd se zaista našao u finalu, a kako je navedeno, za nominaciju je bio ključan "pristup Beograda održivom planiranju mobilnosti, koji gradu pruža jasnu strategiju za postizaje zajedničke, integrisane i inkluzivne mobilnosti, i ujedno detaljne i ambiciozne ciljeve koje vremenom treba postići".Nagrade u okviru Evropske nedelje mobilnosti su dodeljene i nemačkom Menhengladbahu u kategoriji većih naselja i Lilintalu, takođe iz Nemačke, u kategoriji manjih. Nagradu je dobio i španski Bilbao za sigurnost gradskog saobraćaja. Proglašenje dobitnika možete pogledati u videu.

Srbija

Srbiji treba do 300 novih postrojenja za otpadne vode

Postrojenje za preradu otpadnih voda koje Grad Beograd planira da izgradi na obali Dunava imaće zastarelu tehnologiju i neće biti isplativo, ocenjuju učesnici onlajn panela koji su organizovali Inicijativa Pravo na vodu i organizacija za političku ekologiju Polekol.Za izgradnju postrojenja u Velikom Selu, kako podseća arhitekta i urbanista Ksenija Radovanović, potpisana su dva sporazuma sa kineskom firmom China enginering corporation i tim projektima se predviđa završetak kanalizacionih objekata, kao i interceptora koji sprovode vodu.Vrednost prvih radova, kako podseća je oko 270 miliona evra i za to je predviđen zajam od kineskih banaka.Radovanović smatra da je u Srbiji veliki problem u tome što država u dokumentima o poštovanju ekoloških standarda, govori samo u kontekstu eventualnog pooštrenja regulative, ako je na to natera Evropska unija tokom pregovora o članstvu.Drugi važan problem je što o poslovima izgradnje prostrojenja javnost zna samo iz navoda u medijima, dok je sa druge strane zatvoren i prostor za učešće stručnjaka u raspravama o konačnom izboru tehnologije za prečišćavanje otpadnih voda.Ona napominje da se kanalizacioni sistemi i danas rade po pprojektima iz sedamdesetih godina, kao i da se ne razmišlja o novim konceptima koji bi mogli d aih zamene.Podseća da se izrada generalnog plana Beograda koji će važiti do 2041. nalazi u ranoj i ocenjuje da se u vezi sa njim javnosti nude samo "kozmetičke ankete", koje će kasnije služiti samo kao izgovor da su građani nešto pitani.KONKRETNI PROBLEMI IZ PROJEKATAU projektu za buduće postrojenje prema njenom mišljenju Ksenije Rdovanović, nema odgovora na pitanje zašto će se prečišćena voda ispuštati direktno u rečni rukavac, iako ona može da se koristi za navodnjavanje u agraru.Takođe ne pominje se i šta će se raditi sa otpadnim muljem, koji će ostajati nakon prečišćavanja vode.U vezi sa tim navela je i konkretan problem iz postrojenja koje radi u Šapcu, gde su prvo taložili mulj, pa su kasnije plaćali da  se on izvozi u Mađarsku (Mađarska je u međuvremenu to zabranila).Naglašava da se u dostupnim ne navodi kada će se primenjivati veći stepen prečišćavanja, iako se uskoro najavljuje realizacija projekata i napominje da su neki podaci obrisani iz planova.Dodatni problem je kako kaže što je izrada planova trajala paralelno sa dogovorima koji su vođeni sa Kinezima."To ne znači da Grad Beograd ne zna ništa o tome, postoji neka prethodna studija opravdanosti. Sve je bilo skriveno od očiju javnosti," ukazuje Radovanović.Prema njenim rečima problematično je i što firma od koje se uzima kredit za taj posao sama definiše kriterijume za izgradnju tog postrojenja.Podseća i da je problem nedostatak stručnih kadrova u institucijama, ali i činjenica da ipak imamo stručne ljude koji nisu pozvani da učestvuju u dijalozima o tim projektima.U Srbiji praktično ne postoji prečišćavanje otpadnih voda i potrebno je izgraditi između 250 i 300 novih postrojenja, objašnjava ekspert za upravljanje vodama i ekologiju, Čedo Maksimović. On kaže da ta postrojenja moraju da imaju najsavremeniju, najčistiju i najpogodniju tehnologiju kako bi ih koristile buduće generacije i kako bi trošila što manje energije."Na žalost priprema se scenario da se gradovi i ostale lokalne primoraju da primene ono što je u svetu već prevaziđeno," kaže Makismović.Samo Beogradu za ono što je potrebno da se izgradi, kako dodaje potrebno je dve, tri ili pet milijardi evra.Procene za izgradnju postrojenja se prema njegovom mišljenju rade bez suštinskog ulaska u problem, pa se ne predviđa koliki će im biti životni vek.On naglašava da se u Srbiji trenutno bira se između dve stare tehnologije za prečišćavanje, dok Holandija, kap zemlja koje je u toj oblasti među najboljim zemljama u svetu ukida i domaće, ako za tim postoji potreba."Mi primenjujemo tehnologiju sa početka 19. veka, dajemo prednost nečemu što je zastarelo," kaže Maksimović.Kompanija koja će najverovatnije graditi postrojenje u Velikom Selu, kako naglašava uopšte se ne bavi tim poslom, već će morati da nađe posrednika.Dugi problem je što je za planirano postrojenje potrebno 100 hektara zemlje, dok bi za neku noviju tehnologiju potrebno svega pet hektara.Nova tehnologija može da se postavi i u centar grada, jer je koncept centralizacije i odvođenja, odnosno pumpanja otpadnih voda do postrojenja, kakav se inače planira u Beogradu, prevaziđen."Zašto bi se voda (kako je planirano) iz Jakova peko Surčina prepumpavala do Batajnice, svako selo bi moglo da ima svoje postrojenje, decentralizacija," ukazuje Makimović.On smatra da bi Srbija u slučaju da primeni novije tehnologije, mogla da bude najnaprednija u preradi otpadnih voda, jer sada nema tu vrstu infrastrukture.Projektantima se ne daje mogućnost da sami primene tehnologiju, već rade onako kako im kažu političari.Kinske kredite neko mora da vrati, a kroz 15 godina će se pokazati da to ne valja i da će morati da se ruši.Stara tehnologija troši mnogo resursa, zemljišta, energije, sve što napravimo o čiste energije nepotrebno ćemo potrošiti na pumpanje vode.Izgradnja velike infrastrukture je kako napominje preskupa i nepotrebna,  je toksična voda tokom pumpanja, grize i uništava betonske cevi.Na Malti su prema njegovim rečima, uništena dva takva postrojenja, nakon nekoliko godina, jer je ptpadna voda agresivna, toksična i nagriza infrastrukturu koja se koristi za njen dovod."Priroda vraća onima koji o njoj ne vode računa, kad tad," ocenjuje Maksimović.Sa ocenom da je takozvani stari centralizovani način prerade otpadnih voda prevaziđen, slaže se i hidrogeolog Branislav Božović, koji je nekada u gradskoj upravi Beograda obavljao funkciju sekretara za životnu sredinu.On smatra da će Srbija zbog takvih priojekata plaiti cenu koje će građani tek kasnije biti svesni i ukazuje da se njegovom primenom tog nagomilavaju štetne materija, koje je kasnije teško kontrolisati.Dolazi do akumulacije štetnih materija, posle je to teško kontrolisati, ne treba raditi po starim planovima.Za buduće postrojenje u Velikom Selu, kako podseća već je iskopan deo tunela, za to su se izdvajala sredstva, ali se od tog posla za sada odustalo.Naveo je primer glavnog grada Bugarske, Sofije, gde su prvljena mala pojedinačna postrojenja, koja čine sistm koji može da se kontroliše."Tužno je što se više o svemu tome ne obaveštava javnost, ne upoznajete ih sa omim što plaćaju kao poreznici i što im predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje," ocenjuje Božović.UGROŽENA I POLJOPRIVREDABožović podseća da u Beograd stiže dosta povrća iz brojnih okolnih sela, gde su uglavnom zagađeni potoci, pa voda nema vremena da se prečisti u dubini stena gde je niska temperatura koja inače ubija bakterije u njoj.On kaže i da se u domaćinstvima koristi mnogo kućne hemije koja ne samo da nagriza odvodne cevi, već zagađuje i samo zemljište."Mnogo je otpadnih voda u Beogradu, to ne može da bude normalno," naglašava Božović.Panel je organzovana u cilju promocije nove studije o (ne)prečišćavanju otpadnih voda u prestonici Srbije, koja nosi naziv Bistra slika voda Beograda. Čedomir Savković

Srbija

Premijerka nema šta da obeća roditeljima

Nakon sastanka predstavnica roditeljskih udruženja i premijerke Ane Brnabić nema konkretnih obećanja, osim onog da će država još jednom napravite kalkulacije i razmotriti predloge roditelja o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kaže za Novu ekonomiju Jelena Ružić iz udruženja Centar za mame.Predstavnice udruženja Centar za mame, Bebac.com, Srbija u pokretu i Roditelj su u zgradu Vlade došle sa zahtevima da se u nove izmene zakona unesu odredbe koje će omogućiti da mame dobijaju naknadu u skladu sa brojem meseci u kojima su radile, ali da ne dobijaju naknadu koja je niža od minimalca. One takođe traže i da se izjednače prava mama preduzetnica sa pravima koje ostvaruju ostale zaposlene mame, kao i da se na pravedan način obračunavaju zarade onih žena koje imaju veća primanja od tri prosečne plate. Kuhinja kao učionica i deda koji šapuće Svi ovi zahtevi našli su se i u onlajn peticiji koja je sakupila više od 10.000 potpisa, a koje su roditelji takođe predali Vladi.Ružić ističe da su srećne što su imale prilike da izlože svoje zahteve i da im se čini da ih je premijerka čula i zaista razmislila o njima. Ipak, konkretnih obećanja nema.„Rečeno nam je da će se ponovo vratiti kalkulacijama i da će ponovo pokušati da nađu načina da makar neke od naših predloga uvrste u novi zakon, odnosno u izmenjeni zakon, a da li će se to zaista desiti, mi svi to nećemo znati još neko vreme.“U planiranim izmenama bi, prema najavama iz vlasti, trebalo da se nađe odredba da sve žene, bez obzira koliko su meseci radile ostvaraju naknadu u visini minimalne zarade, ali samo u toku trajanja porodilsjkog odsustva, što je samo prva tri meseca. Nakon toga, narednih devet meseci, koliko traje odsustvo radi nege deteta, one će dobijati prosek svojih zarada podeljen sa 18 meseci.Da li treba regulisati rad od kuće (VIDEO) Ružić ističe da ovo jeste pomak, ali da njihov zahtev i dalje ostaje da se umesto sadašnjih 18 meseci, u obračun uzima 12 meseci pre otvaranja porodiljskog.„Smatramo da žena koja je radila 12 meseci u kontinuitetu treba da ima platu koju je zaradila. Recimo, po ovom trenutnom proračunu, ako je imala platu 50.000, ona će po novom proračunu primati skoro 20.000 manje.“Planiranim izmenama bi, prema najavama nadležnih, trebalo da se poboljša pozicija poljoprivrednih osiguranica koje prema sadašnjim propisima moraju da rade 24 meseca ne bi li ostvarile pravo na punu naknadu. One bi izmenama trebalo da budu izjednačene sa ostalim zaposlenim ženama i da im u obračun takođe ulazi 18 prethodnih meseci.Ružić objašnjava da neće prestati sa zalaganjem za izmene postojećeg zakona i najavljuje nove akcije koje će za cilj imati skretanje pažnje na ovaj problem.„Mi se ovim zakonom bavimo već osam godina, tako da ćemo nastaviti, nećemo odustati od njega, jer je ovo zaista broj jedan zakon što se roditeljstva tiče i bilo kakve podrške  države roditeljstvu i mora da se dovede na to da bude kako treba,“ kaže Ružić.Podsetimo, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom donesen je 2017, a počeo je da se primenjuje sredinom naredne godine. Zbog odredbi ovog zakona pojedine žene su dobijale naknadu u visini od par hiljada dinara. Ustavni sud je krajem 2020. godine proglasio neustavnim odredbe prema kojima pravo na naknadu u iznosu minimalne plate u Srbiji tokom porodiljskog odsustva imaju samo one žene koje imaju najmanje šest meseci plaćenih doprinosa u poslednjih 18 meseci, kao i odredbe koje se tiču poljoprivrednih osiguranica kojima se u obračun naknade ulaze zarade u poslednjih 24 meseca.

Srbija

Marera Properities kupio i Zemun park

Kompanija Marera Properties saopštila je da je postala novi vlasnik Zemun parka, prvog maloprodajnog parka u Beogradu, koji se prostire na preko 15 hiljada kvadrata. Zbog velikog interesovanja kupaca, najavljena su i nova ulaganja u taj maloprodajni objekat koji se nalazi na ferkventnoj raskrsnici puteva."Strateško opredeljenje kompanije da svoj maloprodajni portfolio razvija kroz visokokvalitetne objekte na prometnim i dobro povezanim lokacijama, rezultiralo je akvizicijom maloprodajnog parka na samom ulazu u Beograd, svega nekoliko kilometara od centra Zemuna", navodi se u saopštenju kompanije. Potrošačima je na raspolaganju preko 30 brendova, kao i mnogobrojni dodatni sadržaji, dodaje se u saopštenju."Preko 270.000 ljudi živi u okolnim rezidencijalnim zonama na svega deset minuta vožnje, a preko 12 hiljada ljudi radi u ovom području. Zato je posebnog značaja direktna veza Zemun parka sa autoputem Beograd-Novi Sad, Batajničkim putem, kao i susednim objektima," naglašava rukovodstvo kompanije.POČELA REKONSTRUKCIJA BEOGRAĐANKE Kompanija napominje da preuzimanje Zemun parka predstavlja značajan korak u širenju njenog maloprodajnog portfolija u glavnom gradu Srbije i podseća da joj je jedan od glavnih objekata Forum Shopping Center u Nišu.Marera Properties će ove godine, kako se naglašava, krenuti u dalji razvoj Zemun parka, jer su svi kapaciteti kojima on raspolaže izdati.Biće izgrađeno više od osam hiljada kvadrata dodatnog maloprodajnog prostora, a uz postojeći parking od 550 mesta, biće napravljena i nova parking zona, dodaje se u saopštenju.Kompanija Marera Properties navodi da poseduje 200 hiljada kvadrata maloprodajnih, industrijskih i kancelarijskih prostora. Bavi se investiranjem u nekretnine, njihovim razvojem i daljim plasmanom na tržište, a fokus interesovanja su joj Beograd, Niš i Novi Sad.Pored kupovine Zemun parka, Mariera Properities nedavno je počela sa rekonstrukcijom zgrade Beograđanka, kao i u obnovu zgrade nekadašnjeg Beogradskog izdavačkog zavoda (BIGZ).U OBNOVU ZGRADE BIGZA NOVI VLASNICI ULAŽU 40 MILIONA EVRA

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.