Srpska nacionalna avio-kompanija Air Serbia (Er Srbija) planira da tokom predstojeće letnje sezone obavi više od 800 čarter letova ka popularnim destinacijama u Turskoj, Egiptu, Grčkoj i Tunisu, ...
Američke kompanije, prema procenama, uložile su nekoliko miljardi dolara u Srbiji. SAD u Srbiji investiraju u arhitektonske usluge, kol centre, farmaciju, proizvodnju metalnih konzervi, industriju sekundarnih obojenih metala i staklenih posuda, navodi se u ediciji "Srbija i SAD 20 godina kasnije, Investicije i donacije, koju je Nova ekonomija objavila uz podršku Ambasade SAD u Beograd. Edicija analizira američke investicije i donacije od 2000. godine do danas. Prema statistici, neto ulaganja (ulazne investicije) američkih rezidenata u Srbiju u poslednjih deset godina iznose pola milijarde evra. Preciznije, u periodu od 2010. do 2019 godine, američke kompanije uložile su 508,1 miliona evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.Međutim, američke investicije u Srbiji su najverovatnije veće nego što zvanični podaci pokazuju jer investitor može biti iz SAD ali fond sa njegovim sredstvima može biti registrovan u Holandiji ili nekoj drugoj zemlji sa pravnim sistemom pogodnim za sedište fonda.Prema izvorima Ambasade SAD u Beogradu, ulaganja SAD u Srbiji su uposlila skoro 17.000 ljudi.Kada se pogleda procentualno prema broju projekata, najveći broj investicija u Srbiju stigao je iz Nemačke i Italije, 15,8% i 13,7% respektivno.Dok posmatrajući vrednosno, najveći iznos investicija pristigao je iz Italije i SAD, 12,5% i 11,7% respektivno, pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije.Ako gledamo vrednosno, najveća američka ulaganja kod nas, odnose se na kompanije Philip Morris, Pepsi Co, Coca Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft.Prema analizi Kongresnog istraživačkog centra, povećano je interesovanje američkih tehnoloških kompanija za Srbiju, sa posebnim naglaskom na mogućnosti u e-upravi, klaudu, računarstvu, digitalizaciji, integraciji sistema i IT sigurnosti.Preko svojih agencija, SAD su važan razvojni partner. SAD su od 2000. do danas donirala Srbiji milijardu dolara Srbiji. Američka pomoć je usredsrešena na pomoć Srbiji da se dalje integriše u EU. Pomoć je fokusirana na jačanje demokratskih institucija i vladavinu zakona; smanjenje korupcije; povećanje kapaciteta organizacija civilnog društva i nezavisnih medija; negovanje ekonomskog napretka; jačanje izvoza i granične kontrole; i izgradnju dobrih odnosa sa susednim zemljama.
Poreskim obveznicima koji su ostvarili pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza i doprinosa, usled prošlogodišnjih mera za pomoć privredi, rok za uplatu treće rate ističe u ponedeljak, 12. ...
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je na svom Instagram nalogu da će tokom dana privrednicima biti uplaćen novac koji predstavlja pomoć države u poslovanju tokom pandemije. Novčana pomoć iznosi polovinu minimalne mesečne zarade u Srbiji.Mali je rekao da će tokom dana biti uplaćen novac na račune privrednika."Dakle, oko 251.000 privrednih subjekata, koji zapošljavaju 1.140.000 zaposlenih, u toku dana će imati novac na svojim računima", naveo je Mali.Mali je dodao da država nastavlja da podržava privredu.Na namenske račune koje je otvorila Uprava za trezor država će isplatiti 17,5 milijardi dinara.Prijava za dobijanje polovine minimalca za ovaj mesec je u toku, počela je 1. aprila na portalu Poreske uprave i trajaće do kraja meseca.Treći paket predviđa isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca, od marta i to za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća.Prijava privrednika za pomoć države u iznosu od polovine minimalca za svakog zaposlenog obavlja se putem portala ePorezi.Tom portalu se pristupa preko aplikacije koja može da se preuzme OVDE, pomoću pretraživača Internet Explorer.KAKO SE POPUNJAVA ONLAJN OBRAZAC ZA POLOVINU MINIMALCA?
Čak 86% mikro i 92% malih preduzeća u Srbiji, koja aktivno koriste internet u poslovanju, ima svoj veb-sajt, saopštila je Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Do tih rezultata, koji su važni za razvoj poslovanja neke firme, RINDS je došao putem istraživanja sprovedenog krajem prošle godine.U istraživanju RNIDS-a učestvovali su predstavnici više od 100 malih i 300 mikro preduzeća koja su poslovno prisutna na internetu, bilo da imaju svoj sajt ili koriste samo društvene mreže.Tri četvrtine anketiranih smatra da im je sajt u manjoj ili većoj meri uticao na rast poslovanja.Od ukupnog broja ispitanih, 38% odsto je navelo da se korišćenje veb-sajta pozitivno odrazilo na povećanje broja korisnika roba ili usluga, dok je 27% navelo da im je to obezbedilo bolju poziciju na tržištu.Više od polovine predstavnika firmi iz oblasti proizvodnje, industrije i građevinarstva smatra da je sajt doprineo povećanju broja njihovih klijenata, dok 24% privrednika koji se bave trgovinom kaže da im je sajt povećao prodaju.Jedine koje ne misle da im korišćenje veb-sajta povećava prodaju jesu firme sa godišnjim obrtom manjim od četiri miliona dinara.KAKO SE SPREMITI ZA "NOVO NORMALNO" Većina i malih i mikro preduzeća (58%) izabrala je domen .rs za adresu svog veb-sajta, a kao razloge za to, između ostalog, navode da domen .rs asocira na srpsko tržište i da ga smatraju bezbednim.Pojedine ankete, koje su rađene tokom prošle godine, pokazuju da značajan broj mikro i malih preduzeća i dalje nije prisutan na internetu.Prema rezultatima istraživanja "1000 preduzeća" USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, 43% mikro i 24% malih preduzeća nema sajt.RINDS tvrdi da bi pozitivna iskustva privrednika koji su učestvovali u njihovom istraživanju mogla da ohrabre i druga mikro i mala preduzeća da koriste internet kao važan resurs za razvoj poslovanja.
Zlatibor predstavlja jedan od najgorih primera urabnističkog haosa koji se dešava na planinama u Srbiji, jer je prepušten nesavesnim investitorima, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Podsećaju da je na toj planini posebnom uredbom uspostavljen Park prirode, ali i da to ipak ne ometa njenu urbanizaciju."Кako je Zlatibor Međunarodno značajno područje za ptice (IBA) apelujemo na nadležne institucije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije, da spreče ove štetne projkte čijom izgradnjom bi došlo do kršenja zakona i ugrožavanja prirode", poručuju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.Društvo podseća da je Zlatibor izuzetno značajan za biodiverzitet i još nedovoljno istraženo područje, što potvrđuje i nova biljna vrsta zlatiborski različak (Centaurea zlatiborensis), koja je nedavno opisana i ne raste nigde drugde u svetu. Pored izgradnje gondole koja vodi do vrha Tornik i najave izgradnje njene nove trase do vrha Čigota, projekat koji je u planu i koji se pominje kao problematičan nosi naziv Zlatni grad i godinama unazad ga najavljuju predstavnici Opštine Čajetina.On bi trebalo da se gradi blizu Ribničkog jezera, veštačke akumulacije iz koje se i Zlatibor i Čajetina snabdevaju pijaćom vodom na prostoru od 200 hektara.Jezero se nalazi ispod vrha Tornik i blizu njega je već izgrađena jedna stanica gondole koja vodi na taj vrh i koja je puštena u rad početkom godine kada je Zlatibor obarao rekorde u poseti turista.Park prirode na Zlatiboru uspostavljen je 2017. godine, ali stanje na terenu, kako navodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica, govori da je priroda na toj planini prepuštena na milost i nemilost investitora. Društvo kaže da je odsustvom bilo kakvog plana za održivi razvoj Zlatibora ostavljen prostor za razvoj divlje gradnje, a izgradnja Zlatnog grada upravo je jedan od takvih primera.Ribničko jezero formira reka Crni Rzav, koja takođe može da bude ugrožena otpadnim vodama, koje se slivaju sa vrha Tornika, napominju u tom društvu, jer se tamo ubrzano razvijaju komercijalni sadržaji za turiste."Važno je napomenuti da je Tornik stanište nekih vrlo retkih, strogo zaštićenih vrsta ptica u Srbiji poput male sove (Glaucidium passerinum), drozda ogrličara (Turdus torquatus), zmijara (Circaetus gallicus), i drugih", tvrdi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica.Zlatibor kako dodaju ugrožava i povećanje smeštajnih kapaciteta, kao i problem otpadnih voda, koji niko ne rešava.Ipak, Opština Čajetina je nedavno odgovorila našem portalu da je u toku izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali nema jasnih rokova o njegovo završetku.ZLATIBOR USKORO DOBIJA POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA Društvo za zaštitu ptica brine i izgradnja novog kraka gondole do Čigote, jer je prema uredbi o proglašenju Parka prirode takva aktivnost zabranjena u okviru 2. stepena zaštite, pod kojim se taj vrh i nalazi.Foto: Nova ekonomija/ Prirodni fenomen prerast u selu Dobroselica na ZlatiboruŠTA KAŽU U OPŠTINI ČAJETINA?Sudeći prema najavama iz Čajetine, kompleks Zlatnog grada će ponuditi hotele visoke kategorije, sportsku halu, nekoliko sportskih i jedan golf teren, koji će biti dostupan svim ljubiteljima prirode."Preovlađujuća namena Zlatnog grada biće sport, rekreacija i zdravstveni turizam. To je idealna lokacija i za proizvodnju solarne energije, jer taj potez oko Ribničkog jezera i konfiguracija terena omogućavaju postavljanje solarnih panela", izjavio je u septembru prošle godine predsenik Opštine Čajetina Milan Stamatović za Ekapiju.Međutim stigla su upozorenja iz ministarstva građevine, koje je saopštilo da sе turistički sadržaji u zaštićеnim prirodnim dobrima mogu graditi samo u skladu sa zakonom i naglasilo da Zlatni grad još dalеko od sticanja zakonskih uslova za gradnju.Prema navodima iz Opštine Čajetina, Ribničko jezero se nalazi u drugom rеžimu zaštitе, pa je za gradnju turističkih sadržaja potrеbno da se izradi plan dеtaljnе rеgulacijе za njegovu zonu, onda kada se ono više ne bude koristilo za vodosnabdеvanjе."Mi smo oduvek radili i radimo u skladu sa planskom dokumentacijom i zahtevima ove planine", naglasio je Stamatović.Stamatović je više puta pominjao da je alternativni način vodosnabdevanja Čajetine sa akumulacije Sušičko vrelo koje je bilo alternativni rezervoar za vodosnabdevanje Užica, nakon ekološke katastrofe na jezeru Vrutci 2013. i 2014. godine.
Svojom fiskalnom strategijom Srbija predviđa smanjenje subvencija na 1,9% bruto domaćeg proizvoda (BDP) do kraja 2023. godine. U Fiskalnom savetu tvrde da to nije realno, kao ni smanjenje subvencija javnim preduzećima, jer ne mogu da se smanje strateške subvencije u poljoprivredi, železnici, ekologiji i nauci.Iznos subvencija koje Srbija planira u 2023. godini skoro je 40% manji u odnosu na iznos državne pomoći u pretkriznoj 2019. godini, a u Fiskalnom savetu ocenjuju da je namera dobra stanovišta fiskalne politike.Međutim, tvrde da cela državna računica o smanjenju subvencija javnim preduzećima ipak "pada u vodu" jer izostaju strateške reforme u javnim preduzećima koje bi dovele do toga da ona dobijaju manje državne pomoći.Ipak, Srbija je kako se naglašava, već godinama unazad za subvencije izdvajala skoro tri puta više nego uporedive zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi, smanjila ih 2019. godine na 2,6% BDP-a, ali ih je i rekordno povećala 2020. zbog pandemije na 5,2% BDP-a. U periodu od 2005. do 2019. godine, Srbija je za te namene izdvajala u proseku 3,4% BDP-a u poređenju sa prosekom u tim zemaljama koji iznosi 1,2% BDP-a. Subvencije će, kako se dodaje, najvećim delom ipak biti smanjene jer nisu planirani vanredni izdaci za antikrizne mere kao u 2020. godini.Međutim, računica pokazuje da bi i bez njih, rashodi po tom osnovu do kraja 2023. godine bili 2,7% BDP-a, znatno više od cilja koji je država predvidela.Srbija na subvencije poljoprivredi iz budžeta izdvaja oko 0,8% BDP-a, a sa neophodnom podrškom ekologiji, železnici i nauci, dolazi se do ukupnih troškova od oko 1% BDP-a. Neka od tih izdvajanja, kako smatraju ekonomisti, poput onih za ekologiju i železničku infrastrukturu, morala bi da rastu u narednom periodu.Potrebno smanjenje, kako dodaju, moralo je da usledi iz onog dela subvencija koji ukupno dostiže 1,6% BDP-a i koji se najviše odnosi na podršku državnim i javnim preduzećima.FISKALNI SAVET: BUDŽET ZA NAREDNU GODINU JE TREBAO DA BUDE RESTRIKTIVNIJI ŽELEZNICA, EPS, SRBIJAGASŽeleznička preduzeća su, pored izdašnih subvencija od oko 14 milijardi dinara 2019. godine, beležila gubitak od skoro pet milijardi dinara, podseća Fiskalni savet i napominje da se to najviše dešava zbog loše infrastrukture. Dodaje i da je nerealan i plan za restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS), preduzeća koje je, prema njihovom mišljenju, najvažnije za ekonomiju Srbije.EPS bi, kako se dodaje, morao da uloži 600 miliona evra u obnovu i izgradnju postrojenja, kako bi zadovoljilo tražnju za strujom i ispunio minimalne ekološke standarde. Ipak, suštinske reforme tog preduzeća se stalno odlažu, a država je prošle godine morala neplanirano da pomogne EPS sa oko 40 miliona evra.Fiskalni savet tvrdi da mere koje su izložene u fiskalnoj strategiji, ne mogu da dovedu do ozbiljnog zaokreta u poslovanju EPS-a.Napominje se ni da najavljeno pretvaranje EPS-a u akcionarsko društvo i izdvajanje distribucije u zasebno preduzeće, kao i obećanja o poboljšanju naplate, ne mogu da mu iskorene dugogodišnje probleme.Jedina planirana mera koja može znatnije da unapredi bilanse EPS-a jeste izmena tarifne politike, napominje Fiskalni savet, ali s obzirom na to da bi poveićanje moralo da bude veliko, ocenjuje se da je ono nerealno. Do sličnih zaključaka Fiskalni savet je došao i analizom poslovanja Srbijagasa, koje se stalno pogoršava zbog rasta nabavne cene gasa.Podsećaju da je dobit tog preduzeća pala sa skoro 17 milijardi dinara u 2016. na 6,5 milijardi u 2019. godini, a pandemija je dodatno poljuljala likvidnost preduzeća. Međutim, kako je naglašeno, po njegovu sudbinu mnogo su opasniji stari strukturni problemi, poput nesklada između nabavne i prodajne cene gasa, kao i nedovoljne naplate tekućih potraživanja.Nedavno usvojen plan za reforme u Srbijagasu ukazuje na rešenost republičke vlade da se one konačno pomere sa mrtve tačke, međutim Fiskalni savet tvrdi da one nisu dovoljne. JAVNA PREDUZEĆA NA LOKALUFiskalni savt ocenjuje da bi srednjoročni plan za smanjenje subvencija bio uverljiviji ako bi se odlučnije rešavala sudbina preostalih državnih preduzeća u procesu privatizacije, kojih ima ukupno 70 i među kojima Resavica, Petrohemija i MSK Kikinda i dalje nemaju strateškog partnera. Napominje se da svojim lošim poslovanjem brojna javna preduzeća negativno utiču na poslovanje drugih javnih preduzeća koja su im dobavljači, posebno EPS-a i Srbijagasa. Fiskalni savet dodaje i da su subvencije koje se isplaćuju iz budžeta opština i gradova i dalje su visoke i kreću se od 0,3% do 0,5% BDP-a godišnje. Planirani izdaci po tom osnovu za 2021. godinu iznose oko 0,3% BDP-a, ali se ne zna kolike se subvencije na lokalu planiraju u naredne dve godine, niti je u fiskalnoj strategiji izložen bilo kakav plan o reformi ovih preduzeća.Fiskalni savet podseća i da veliki broj preduzeća u državnom vlasništvu već godinama ne ostvaruje dovoljne prihode za pokriće osnovnih troškova svoje proizvodnje.Smanjenje subvencija dovodi u pitanje, prema mišljenju Fiskalnog saveta i činjenica da se dokument o fiskalnoj strategiji uopšte ne bavi brojnim problemima lokalnih javnih preduzeća.
Srpska kompanija Euro Lithium Balkan, koja je podružnica kanadske kompanije Euro Lithium, potvrdila je za Novu ekonomiju da vrši istraživanje mineralizacije litijuma u okolini Valjeva. Predstavnici kompanije su do sada utvrdili da se radi o mineralizaciji koji sadrže nisku koncentraciju litijuma i da još nije poznato da li bi otvaranje rudnika litijuma bilo ekonomski isplativo.Kompanija Euro Lithium Balkan kaže za Novu ekonomiju da ih je Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije ovlastilo za istraživanje mineralizacije litijuma u okolini Valjeva.„Istraživanje i analiza su u ranoj fazi, ali do sada je utvrđeno da na tom području ima litijuma“, rekao je Petr Palkovski, izvršni direktor i osnivač Euro Lithium-a za Nova Economija.Palkovski je izjavio da kompanija Euro Lithium Balkan ne istražuje mineralizaciju jadarita, složeni mineral, koji je, prema njegovim rečima, predmet interesovanja kompanije Rio Tinto u okviru projekta Jadar.Palkovski kaže da je u okolini Valjeva do sada pronađen litijum koji je prisutan u vrlo niskoj koncentraciji u poređenju sa rudom jadarita.„Još nije utvrđeno da li su ovi resursi litijuma ekonomski isplativi za eksploataciju, pa je moguće da neće biti eksploatisan“, primećuje Palkovski. Takođe kaže da se kompanija neće baviti rudarenjem litijuma ukoliko se ne dokaže da je ekonomski, ekološki i socijalno prihvatljivo.Primećuje da se trenutno proučavaju tehnike za eksploataciju na ekološki i socijalno prihvatljiv način. Palkovski objašnjava da je cilj Euro litijuma da pomogne Srbiji da pronađe svoje prirodne resurse, kao i da utvrdi da li ih je moguće eksploatisati u skladu sa principima održivog ekonomskog razvoja. "Ako se pokaže da je to moguće, kompanija će dalje razvijati projekat", naglasio je Palkovski.Naglasio je da kompanija planira da uradi studiju o životnoj sredini na tom području, što je prvi korak za razumevanje postojeće ekološke situacije.Najavio je da će kompanija u međuvremenu završiti preliminarnu studiju izvodljivosti koja je u skladu sa međunarodnim standardima, što će pomoći i kompaniji i lokalnoj zajednici da utvrde da li je otvaranje rudnika litijuma ekonomski izvodljivo i da li ispunjava ciljeve koje preduzeće navodi kao prioritet. Ako su ovi uslovi ispunjeni, uslediće procena uticaja na životnu sredinu, objašnjava Palkovski.„BEZ ISELJAVANJA LOKALNOG STANOVNIŠTVA“Na području između Valjeva i Lajkovca, gde se vrše istraživanja, protiče reka Kolubara, a u blizini je i regionalni put.Građani, ali i neki članovi lokalne samouprave u Valjevu, već su javno zatražili odgovore od nadležnih u vezi sa istraživanjem litijuma koje se sprovodi u okolini Valjeva.Spekulacije se odnose i na sumnje da li bi, u slučaju da se rudnik otvori, bili preseljeni objekti saobraćajne infrastrukture, kao i tok reke Kolubare.Kompanija Euro Lithium Balkan kaže za naš portal da je za profitabilnost projekta ključno da se izmeštanje infrastrukturnih objekata, poput železničke pruge ili puteva, izbegne ili svede na minimum. Napominju da ne mogu razgovarati o mogućem preseljenju infrastrukture dok se ne završi studija izvodljivosti. Izmeštanje infrastrukture sigurno ne bi koristilo kompaniji jer je skupo. Lokalno stanovništvo ne treba prisiljavati da se iseli ni pod kojim okolnostima, navodi Palkovski. Prema njegovim rečima, ne planira se promena toka reke Kolubare niti otvaranje površinskog kopa rudnika.
-270x152.jpg)
Kompanija Delez Srbija, lider na tržištu maloprodaje i, sa više od 13.000 zaposlenih, najveći privatni poslodavac u zemlji, imenovala je novog člana Izvršnog odbora, Marka Babića, koji će sa pozicije potpredsednika od 19. aprila voditi tim za ljudske resurse i organizacioni razvoj. Više od 15 godina uspešne karijere Marka Babića iz oblasti ljudskih resursa, kao i liderski pristup menadžmentu razvojnog potencijala ljudi, biće značajna podrška strategiji kompanije i zaposlenima. Marko poseduje iskustvo u različitim industrijama, a iza njega su i brojni uspešno realizovani projekti sa fokusom na razvoj i zadovoljstvo zaposlenih. Tokom dugogodišnje karijere uticao je na izgradnju menadžerskih timova, sticanje talenata i napredovanje u karijernom razvoju zaposlenih, kao i na jačanje korporativnih kultura kompanija koje promovišu najbolje prakse i motivišu na pružanje doprinosa svih pojedinaca koji timski ostvaruju zapažene rezultate. “Maloprodaja je konkurentna i dinamična industrija i naše tržište je u punom razvoju, a pozicija odličnog lidera sektora za ljudske resurse je od ključnog značaja za poslovanje sistema koji je fokusiran na ljude. Iz tog razloga sam izuzetno srećan i ponosan što sam u prilici da najavim da će Marko Babić voditi tim za ljudske resurse i organizacioni razvoj kompanije Delez Srbija. Marko će, osim lokalne pozicije u Srbiji, biti i deo evropskog HR tima. U ime celog tima, kao i lično Marku želim puno uspeha u poslu”, istakao je Jan-Vilem Dokhejr, generalni direktor kompanije Delez Srbija. Marko Babić je osnovne studije završio na Fakultetu organizacionih nauka, na kome je i odbranio master diplomu iz oblasti ljudskih resursa.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) objavila je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava malim preduzećima, kao i svima koji žele da se digitalizuju i primene inovacije u svom poslovanju. Iznos sredstava koja su na raspolaganju je milion dolara, rok za prijave 4. jun, a NALED projekat sprovodi u saradnji sa Vladom Srbije i uz podršku kompanije Philip Morris.Prvi godišnji konkurs orzganizuje se u okviru trogodišnjeg projekta StarTech, koji vredi pet miliona dolara, a među glavnim ciljevima je otvaranje novih radnih mesta, unapređenje konkurentnosti domaće privrede, kao i čitavog inovacionog ekosistema u Srbiji.STARTAPI MOGU DA RAČUNAJU NA EVROPSKI FOND ZA INOVATIVNA PREDUZEĆA Kroz prvi deo projekta, u naredne tri godine putem grantova biće dodeljeno više od 3,5 miliona dolara za oko 100 domaćih startap timova, preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća, a biće obezbeđeno i nekoliko hiljada sati ekspertske podrške. "Srbija u kojoj će postojati veliki broj preduzetnika, malih i srednjih firmi koje su usvojile digitalno poslovanje i lakše nastupaju na stranim tržištima, biće zemlja sa još jačom i otpornijom ekonomijom", rekao je Ivan Miletić iz kompanije Philip Morris.Drugi deo StarTech projekta biće usmeren na unapređenje regulatornog okvira za poslovanje inovativnih kompanija i promociju inovacija, najvećih inovatora i Srbije kao investicione destinacije."Iako se u oblasti inovacija (Srbija) bolje kotira u odnosu na većinu ekonomija sa sličnim BDP-om, u evropskim okvirima je među pet najslabije plasiranih", rekao je Dušan Vasiljević, predstavnik NALED-a.VLADA SRBIJE: UKUPNO 170 MILIONA ZA INOVACIJE U PREDUZETNIŠTVU NAČIN PRIJAVLJIVANJAPravo prijave za bespovratna sredstva u okviru StarTech programa imaju preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i timovi fizičkih lica do pet članova. U okviru prvog poziva preduzeća će moći da konkurišu za ukupno milion dolara, a visina granta zavisiće od LOT-a (količine novca namenjenog za bespovratna sredsva) za koji preduzeća apliciraju:U okviru LOT-a 1 namenjenog startap timovima ili biznisima osnovanim ne pre 2019. godine, moguće je konkurisati za grantove od 15.000 do 25.000 dolara u cilju razvoja inovativne ideje (uz sufinansiranje od 10%). LOT 2 i 3 su namenjeni mikro, malim i srednjim preduzećima osnovanim pre 2019. koji mogu da konkurišu za grantove od 25.000 do 50.000 dolara (uz sufinansiranje od 20%) za projekte digitalne transformacije ili razvoja inovacija.Ukoliko preduzeća koja su se prijavila za LOT 2 i 3 planiraju nova zapošljavanja i izlazak na inostrano tržište, mogu da računaju na bespovratna sredstva od 50.000 do 100.000 dolara (uz sufinansiranje od 30%). Rok za prijave je 4. jun, a detaljne informacije o programu, svim uslovima i neophodnoj dokumentaciji za učešće, zainteresovani aplikanti mogu da nađu na isledećem LINKU, putem elektronske pošte info@startech.org.rs ili telefona 0800 000020.Prvi info dan o projektu za sva zainteresovana preduzeća održan je 6. aprila u Čačku, a do kraja meseca projektni tim posetiće i Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac.Prema podacima Zavoda za statistiku, 69% velikih privrednih društava u Srbiji je inovativno, dok je taj procenat kod manjih preduzeća znatno niži i iznosi svega 47%. Srbija je na Globalnom indeksu inovacija (GII) prošle godine popravila plasman na 53. mesto među 129 zemalja.
Iz ugla struke: Jelena Danilović, menadžerka za usaglašenost poslovanja (compliance) u Hemofarmu Bankari, brokeri i generalno ljudi koji se bave finansijama upoznati su sa teorijom „crnog labud...
Objedinjena udruženja ugostitelja i udruženje ivent industrije Srbije najavili su zajednički protest ispred Vlade Srbije koji će se održati u ponedeljak 12. aprila. Udruženja tvrde da je odluka donesena nakon što su 12 meseci apelovala da im država pomogne tokom pandemije.Ključni zahtevi organizatora rotesta, kako se navodi, trebalo bi da važe sve do prvratka njihovom poslovanja u normalno stanje i oni se sastoje od:- moratorijuma na sve dugove ugostitelja prema državi i EPS-u, kao i na sprečavanje blokade računa, izbacivanja iz lokala i onemogućavanja snabdevanja strujom,- apela da se obezbede minimalci za sve ugostitelje do povratka u normalne tokove poslovanja, umanjenje doprinosa u odnosu na radno vreme i dozvoljen kapacitet poslovanja, zahteva za direktnu pomoć klubovima i ivent centrima, kao i svim ugostiteljskim firmama koje su u proteklih godinu dana imali pad poslovanja, u odnosu na referentni period od 1.4.2019. i 1.4.2020.Udruženja kažu da bi direktna pomoć za one koji su imali 70% pada prometa trebala da bude u iznosu od 12% (1% prometa mesečno) u odnosu na referentni period. Za one koji su imali pad prometa od 50% do 70% pomoćbi bila u iznosu od 7,2% (0.6% prometa mesečno) u odnosu na navedeni period. Ugostitelji traže i otvaranje nove brze kreditne linije za ugostiteljske firme, kao i za zaposlene u ugostiteljstvu, uz državnu garanciju bankama.UGOSTITELJI POZDRAVLJAJU OTVARANJE BAŠTA, ALI TRAŽE POMOĆ OD DRŽAVE Udruženja su predložila da se oformi savetodavno telo pri Kriznom štabu, koje će biti sastavljeno od ugostitelja, koje bi kako tvrde, pomoglo da mere budu razumljive ugostiteljima i komunalnoj policiji, kao i izvodljive na terenu.Drugi predlog je da se napravi jasan plan otvaranja ugostiteljskih objekata po sektorima u odnosu na broj vakcinisanih ljudi.Prema njihovim rečima, jedino rešenje koje su dobili od predstavnika vlasti bilo je da idu u stečaj, što je, kako naglašavaju "poražavajući i potpuno neprihvatljiv stav".Podsećaju da su 19. marta imali sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije, ali da još nisu odgovorili na svoje zahteve, pa će na proteste izlaziti sve dok se problem ne reši jer je ugrožena egzistencija oko 100 hiljada porodica njihovih radnika."Ne postoji nijedan razlog da se, uz striktno poštovanje mera i striktnu kontrolu, ne vrati pravo na normalan rad restoranima i kafićima, kao i ivent centrima i koncertnim prostorim", kažu predstavnici ugostitelja i ivent industrije.Udruženja zahtevaju i da se onima koji zbog ograničenja nisu mogli da rade potpuno otpišu svi dugovi prema državi ili da im se odredi direktna pomoć subvencijama u iznosu od 12% prometa koji su ostvarili 2019. godine.Ivent centri (frime koje se bave organizacijom proslava, venčanja) i klubovi, kako se naglašava nisu mogli da posluju 13 meseci i najverovatnije će poslednji dobiti dozvolu za rad.Saopštenje o pozivu na protest su potpisali Udruženje Ivent industrije, Udruženje noćnih barova i klubova, Asocijacija ugostitelja Srbije, Udruženje promotera i tiketing agencija Srbije, Udruzenje Spasimo muziku, Ugostitelji Kraljevo, Ugostitelji Vranje, Udruženje preduzetnika grada Bora i Ugostitelji Valjevo.Kako je najavljeno, protest koji će se u ponedeljak održati ispred Vlade Srbije počinje u 16:30 časova.
Prosečan očekivani životni vek muškaraca u Srbiji iznosi 73,1 godinu dok taj prosek za žene u našoj zemlji iznosi 78,3 godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS) povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja. Prema statističkim podacima u Srbiji na jednog lekara dolazi 350 ljudi.U poređenju sa podacima na nivou Evropske unije, ljudi u Srbiji u proseku žive kraće za oko pet godina, jer je na nivou EU očekivani životni vek muškaraca 78,5 godina dok je kod žena on 84 godine.Navodi se da je stopa mortaliteta na hiljadu stanovnika u Srbiji 14,6%, dok je u EU ona nešto manja i iznosi 10,4%.RZS navodi i podatke koji se odnose na zdravstvenu zaštitu Srbiji i navodi da u našoj zemlji trenutno radi 19.884 lekara, 1.596 zubnih lekara, kao i 1.528 farmaceuta.Posmatrano prema ukupnom broju stanovnika, na jednog lekara u Srbiji dolazi 350 ljudi, dok na jednu bolničku postelju dolazi 170 ljudi.Srbija se i dalje suočava sa odlivom zdravstvenih radnika, koji odlaze da rade u druge zemlje, zbog boljih uslova.RADNICI NAJSKUPLJE PLATILI CENU PANDEMIJE Srbija prema podacima RZS a raspolaže sa 40.812 bolničkih postelja.U Srbiji su nedavno izgrađene i dve takozvane "kovid" bolnice, u Batajnici i Kruševcu, koje su namenjene za lečenje pacijenta obolelih od korona virusa.Tokom pandemije, mnoge zdravstvene ustanove nalaze se u sistemu lečenja tih pacijenta iako su specijalizovane za druge oblasti poput, na primer, ortopedije, a razlog za to je opterećenost zdravstenvenog sistema novim pacijentima obolelim od korona virusa.Trenutno se sprovodi vakcinacija stanovništva protiv zarazne bolesti Covid-19, a prijava za vakcinu moguća je putem porala Euprave pomoću sledećeg LINKA.
(3)-270x152.jpg)
U eri kada je digitalizacija najviše dobila na značaju, u svim segmentima biznisa uspostavljaju se trendovi koji će se zadržati i u budućnosti. Kompanija dm, prepoznata kao jedan od najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, na tom tragu razvila je novu karijernu stranicu www.dm-jobs.rs. Platforma je donela brojne novine u HR sektoru ovog drogerijskog lanca, a fokus je usmeren ka veštinama, znanju i individualnim afinitetima svakog zaposlenog.Poslodavci moraju da budu u stanju da privuku, razviju i zadrže najbolje ljude – dakle da iskoriste njihov pun potencijal i povežu ih sa svrhom i osnovnom misijom kompanije. Uz novo digitalno rešenje, kandidatima za posao u dm-u ovaj proces od sada je još pristupačniji. Zahvaljujući inovativnoj karijernoj stranici dm-a, oni mogu da upoznaju poslovnu filozofiju kompanije i poistovete se s njenom korporativnom kulturom i njenim vrednostima.O kojim tačno promenama je reč i kako su one dovele do unapređenog modela zapošljavanja, otkriva nam Maja Petrović Kolaković, menadžerka razvoja ljudskih resursa u kompaniji dm. „Veoma je važno da HR sektori kompanija spremno dočekaju turbulentna vremena, da bi se izborili s novim trendovima i izazovima. Efikasno upravljanje HR procesima postaje imperativ u brzom i promenljivom poslovnom okruženju. Uz to, primetna je tendencija praćenja tehnoloških trendova kako bi se privukli novi talenti. Iz te potrebe, sproveli smo ove inovacije i unapredili proces kroz novi Recruiting sistem koji nam omogućava da budemo još bliže kandidatima, dok je sama selekcija još transparentnija“, kaže Maja Petrović Kolaković i dodaje: „Karijerna platforma donosi brojne mogućnosti, kao što su objava eksternih i internih konkursa, praćenje broja prijavljenih, slanje odgovora i intenzivna komunikacija s kandidatima. S druge strane, oni koji se prijavljuju imaju mogućnost da naprave svoj profil, da ga uređuju i menjaju, prilože radnu biografiju i motivaciono pismo i prate status svoje prijave. Osim toga, mogu da se prijave na newsletter i tako budu u toku sa svim novim konkursima. Naravno, sve to uz zagarantovanu zaštitu ličnih podataka. Brojne prijave kandidata koje beležimo na dnevnom nivou dodatna su potvrda uspešnosti ovog rešenja, ali i činjenice da je dm jedan od najpoželjnijih poslodavaca u zemlji.“Klikom do poslaSve što su zainteresovani kandidati želeli da znaju, a nisu imali koga da pitaju, sada se nalazi na ovoj platformi. Ukoliko tragaju za novim poslovnim izazovima i mogućnostima da nešto pokrenu, svoju priliku mogu da pronađu pod okriljem dm-a, najvećeg drogerijskog lanca u Evropi.Novi sistem stavlja ljude u središte digitalne transformacije, fokusirajući se na inovacije koje omogućavaju povezivanje kolektiva sa svrhom kompanije. „Znajući koji cilj stoji iza njihovog rada, oni ostvaruju uspešne poslovne rezultate. Ujedno, svaka organizacija napreduje kada se fokus usmeri na veštine, znanje i karakteristike svakog pojedinačnog zaposlenog i kada oni to prepoznaju. U isto vreme, ljudi očekuju drugačije iskustvo na poslu, naročito kada je u pitanju tehnologija, žele da rade kako žive – povezani s drugima, intuitivno i u realnom vremenu“, zaključuje HR ekspert dm-a.Iz ovog drogerijskog lanca poručuju da posao može biti nadahnut životom, a oni koji se prepoznaju u vrednostima dm-a otvorene pozicije mogu da prate na www.dm-jobs.rs. Kompanija je u eri pandemije dobila brojne nagrade koje se odnose na poslovanje dm-a i odnos prema zaposlenima, zbog čega su sva ova priznanja, kako ističu, pokazatelj da su na dobrom putu. Neka od njih su – zlatna nagrada Komore menadžera ljudskih resursa Srbije „Najbolji u Srbiji 2020“, kao i dodatno priznanje pomenute institucije „Najbolji odgovor na pandemiju virusa korona“. Prema istraživanju „TalentX“, sprovedenom u julu prethodne godine, dm se našao u top 15 kompanija na listi najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, zauzevši, pri tome, prvo mesto u oblasti trgovine. Pored toga, drogerijski lanac proglašen je za najpoželjnijeg poslodavca u oblasti ritejla, prema istraživanju preferencija mladih, koje je sproveo Belgrade Youth Fair u saradnji sa The Employer Branding Agency.
Srpska industrija video-igara u 2020. godini zaradila je 120 miliona evra, a u njoj radi više od 2.100 zaposlenih u 120 timova i kompanija, pokazuju podaci Srpske industrije video-igara (SGA) za 2020. godinu. Od ovog broja, trećinu zaposlenih čine žene, a očekuje se da će ova industrija u tekućoj godini zaposliti još 350 ljudi.Lane je objavljena 41 nova domaća video-igra, dok je u pripremi još 51. Domaće igrice su skinute ili kupljene ukupno 350 miliona puta, a najčešće su igrane na mobilnim telefonima.Najviše kompanija, njih 60 odsto, koje se bave proizvodnjom video igara imaju sedište u Beogradu. Zatim sledi Novi Sad gde posluje nešto više od petine firmi, dok se tek 7 odsto njih nalazi u manjim gradovima u Srbiji.Preko 70 odsto timova je reklo da pandemija nije promenila njihovo poslovanje, 12 odsto njih je reklo da su izgubili izvore finansiranja, dok se isti broj izjasnio da su imali i više mogućnosti.Kao najveći problemi ove indrustrije označeni su birokratija, manjak sredstava za finansiranje i dvostruko oporezivanje u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), a više od polovine predstavnika industrije video-igara od države očekuje pomoć u vidu poreskih olakšica.
Duple smene, loš internet, 489 nepročitanih poruka na Viberu za samo sat vremena ili pak one poruke koje stižu u tri ujutru - sve je to obeleželo period onlajn nastave u toku pandemije, rekli su nam nastavnici u anketi koju smo sproveli kako bismo saznali kako je izgledala ova vrsta nastave iz njihovog ugla.Iako je veliki broj nastavnika odgovorio da ne može da se seti ili da nije postojao nijedan lepi trenutak u toku kovid-nastave ili da su, zajedno sa svojim učenicima, jedva čekali da se vide uživo u učionici, ipak je bilo i brojnih prijatnih zajedničkih momenata koje su proveli na daljinu, a opet zajedno. Javljali se đaci na časove iz kafića, parkova, sa bicikala illi automobila.“Grupa đaka u junu je u parku namestila manju tablu i laptop, da odgovaraju onlajn”, piše jedan nastavnik.Ono što najveći broja nastavnika ističe jeste da su se manje grupe pokazale kao mnogo lakše za rad, jer se uglavnom radilo sa polovinom odeljenja, što je najčešće oko 15 učenika u jednoj grupi.“Mogućnost posvećivanja svakom od njih je neprocenjivo. Imam 37 godina radnog staža i iskustveno govorim. Nikada nisam imala ispod 24 učenika u odeljenju (24 je relativno pristojan broj), ali kada bi moglo da se napravi škola po meri deteta, onda bi trebalo smanjiti broj učenika. Nezamisliva je razlika u mogućnosti da se od svakog deteta "izvuče" maksimum”, jedan je odgovora u anketi.Bilo je međutim i onih koji su jedva čekali da vide celo odeljenje na okupu, ali i koju su primećivali da deca čeznu za druženjem ili čak upoznavanjem drugog dela učenika, ukoliko se radi o prvom razredu osnovne ili srednje škole.I sami onlajn časovi sa sedmogodišnjacima su bili doživljaj za sebe.“Malci su bili oduševljeni, prvo su se pozdravljali međusobno, gledali kad se ko priključi i smejali se iskreno.”Nekolicina prosvetnih radnika ističe jsu u toku pandemije dosta saznali o porodičnim okolnostima u kojima se njihovi učenici nalaze jer su časovima prisustvovali iz svojih domova.Nastavnici neretko kažu i da su im odnosi postali prisniji, a u odgovorima se često može pročitati i da su svi postali značajno više empatični - i đaci, i nastavnici, i roditelji.“Razumevanje po pitanju teškoća sa kojima smo se suočili, obostrano je. Oni razumeju ako nisam u mogućnosti da im odmah odgovorim na svako pitanje, ja razumem da su često zatrpani obavezama i ne postavljam stroge rokove za izradu zadataka. Stavovi su nam usaglašeni po pitanju da onlajn nastava podseća po malo na "pačju školu". Svesni su i ne beže od toga da kažu da onlajn ocenjivanje nije validno. Često mi pričaju na koji način odrade zadatke, ko zaista radi, ko prepiše... Suština je da su iskreni. Bar nešto.”Nova ekonomija je pokrenula novu anketu o usklađivanju rada i roditeljstva: Kako pomiriti šefa i Gugl učionicu Časovima je prisustvovala i jedna baka i vrlo često roditelji koji su se ponekad i uključivali na času.Jedna nastavnica ističe da su joj upravo roditelji pozitivno iskustvo iz periodan korona nastave jer su je, kada je bila bolesna, zvali da proverevaju kako je. Uglavnom su prosvetari bili zadovoljni saradnjom sa roditeljima u ovom periodu jer su imali razumevanja za različite platforme, šifre, satnice i slično.Međutim, nisu samo roditelji prisustvovali časovima.“Učenici su opušteniji, pozivaju svoje drugare da slušaju zajedno čas, nema striktnog odnosa nastavnik-učenik i često dolazi do spontanih reakcija koje bi možda izostale tokom neposredne nastave.”U tako opuštenoj atmosferi kojoj su neretko prisustvovali i mlađa braća i seste, pa i kućni ljubimci, popustila je i stidljivost.“Učenici koji su veoma tihi u klupi, javljali su se putem Vibera da pitaju za neku informaciju.”Onlajn nastava nije Instagram Desilo se i da se zapeva.“Proslava rođendana onlajn. Celo odeljenje spontano počinje da peva rođendansku pesmu tokom zoom sastanka”, primer je jednog nastavničkog lepog sećanja na nastavu u pandemiji.Pevale su se međutim i druge, malo drugačije pesme.“Učenik je otpevao, valjda refren, “celo selo šmrče belo.”Smejalo se u različitim prilikama - kada je đacima zvonio poštar pa su pitali da li mogu da otvore, kada su tražili da odu do toaleta ili čak pitali za dozvolu da odu da iseku drva. Bilo je i smešnih “tehničkih problema”.“Kada je koza pojela internet kabl, pa učenik nije imao internet. A obaveštenje o nemilom događaju mi stiglo u mesendžer grupu.”A nejasno je bilo i pitanje kako se koristi odmor kad smo kod kuće.“Kada smo u decembru prešli na onlajn nastavu, dogovaram se s učenicima da li ćemo 2 časa održati spojeno ili ćemo poštovati satnicu i ići na veliki odmor. Spontano, glas devojčice s druge strane: "Ali napolju je hladno!" Nasmejasmo se svi!”Smejalo se i u baletskoj školi, jer - kako se vežba balet kada imaš nemirne ukućane?“Možete da zamislite male balerine koje pokušavaju da vezbaju preko skajpa uz sve prisutne ukućane. Jednom prilikom mlađi brat moje učenice uporno je pokušavao da je uhvati za nogu dok je izvodila vežbe.”Neke od nastavnica pokušale su da deci ulepšaju i novogodišnje praznike.“Čas na zumu, poslednji pred odlazak na raspust. Pustila novogodišnju pesmu i puštam decu da uđu na sastanak. Iza mene jelka, pesma ih dočekuje i devojcica, šesti razred, koja kaže: Nastavnice, kad me sad srce nije izdalo, nikad neće!”A bilo je i momenata koji su terali suze na oči.“Najlepši i istovremeno najtužniji trenutak kada se bolesno dete od korona virusa javilo da odgovara onlajn preko aplikacije Tims, a i roditelji su bili u bolnici. Grlo mi se steglo, ali to dete poštuje instituciju - školu.”“Dete iz romske porodice računa sa pasiljem, najednom kaže da nema više pasulja, pojeli smo.”Kao i pokretanja humanitarnih akcija. Jedna od njih navedena je i kao jedan od najlepših momenata u ovom periodu.“Odluka učenika 6/3 i njihovih roditelja da novac, koji je trebalo da im bude vraćen za dnevnice nastavnika za ekskurziju koja nije realizovana, doniraju za lečenje male Anike.”Iz odgovora prosvetnih radnika može se zaključiti da su se susretima - i onlajn i uživo - radovali i đaci i nastavnici. Neki što će napokon iz svojih domova moći da se vide bez maske, a neki što će najzad moći da osete zajednički boravak u učionici.
Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je spajanje Banke Poštanska štedionica i MTS banke, prenela je Ekapija. Rešenjem koje je odobreno u skraćenom postupku dozvoljava se koncentracija učesnika na tržištu.Kako navodi komisija, tržišni udeo Poštanske štedionice nakon spajanja biće 6,3% i neće mati negativne efekte na tržište bankarskih usluga u Srbiji.U rešenju Komisije za zaštitu konkurencije navodi se da su privredna društva Banka Poštanska štedionica i MTS banka podnela prijavu koncentracije 12. februara 2021. godine, sa predlogom da se koncentracija odobri u skraćenom postupku.MTS Banka se od oktobra prošle godine nalazi u vlasništvu Telekoma Srbije.KOLIKO KOŠTAJU NAKNADE ZA ČEKOVE U BANKAMA? Najveći udeo akcija u Poštanskoj štedionici ima država sa 79,01% akcija, dok su manjinski akcionari Javno preduzeće Pošta Srbije (19,95% akcija), fond PIO (1,01%) i Republički fond za razvoj (0,03%).Posle pripajanja Poštanskoj štedionici MTS banka će bez postupka likvidacije prestati da postoji, navodi se u rešenju Komisije za zaštitu konkurencije. Nakon pripajanja država će u Poštanskoj štedionici imati sa 71,05% akcija, Pošta Srbije 17,94%, a Telekom Srbija 10,08% akcija.
Udruženje radnika na internetu (URI) podsetilo je da najnoviji predlog Vlade Srbije za poreski status frilensera sadrži obavezu plaćanja tekućih obaveza i obaveza koje se odnose na njihov "navodni" poreski dug državi, od 1. oktobra 2021. godine. To prema njihovim rečima predstavlja veliki iznos, pa će svaki prosečan frilenser koji zarađuje od 500 do 1500 evra mesečno uskoro morati da prestane sa radom. "Po rešenjima za stari dug koje Poreska uprava bude izdavala od 1. oktobra 2021. godine, lice koje u oktobru mesecu zaradi 1000 evra moraće prvo da plati 470 evra za tekuću obavezu, pa dodatno ratu reprograma za stari dug, oko 100 evra", navodi URI u svom saopštenju. URI napominje da ukupno poresko opterećenje za tog pojedinca tada iznosi oko 56% primanja, kao i da onaj koj zaradi 500 evra ima poresko opterećenje od 38% u odnosu na primanja. Predstavnici frilensera tvrde i da bi taj predlog bio pravedniji ukoliko bi se otpisala upitna naplata doprinosa za pet ili šest godina unazad,pa bi se svima smanjio dug, u jednakom procentu.Prema njihovim rečima, zabrinjavajuće je da plata raste, a da pri tom progresivno skače poresko opterećenje, jer gotovo i nema poreskih olakšica koje su predviđene za period od 1. oktobra.Napominje se i da neoporezivi iznos zarade nije zamena za normirane troškove, kao i da neoporeziv deo uvećan na 32.000 dinara važi samo za dug, ne za obaveze od 1. oktobra 2021. godine. "Potpuno je neprihvatljivo da se od ovog datuma taj neoporezivi deo vraća na minimum 18.300 dinara, a da normirani troškovi potpuno izostaju iz obračuna", napominje URI u svom saopštenju. URI napominje i da će izvršenje i naplata poreskih dugova uskoro preći u ruke javnih izvršitelja, što smatraju takođe problematičnim i ocenju da predlog Vlade za rešenje njihovog statusa ukazuje na očiglednu nameru da frilenseri kao kategorija ne postoje. Smatraju da je cilj Vlade Srbije da svi frilenseri postanu preduzetnici, iako frilenseri sebe ne doživljavaju kao "pravna lica".VLADA SRBIJE USVOJILA PREDLOG O OPOREZIVANJU FRILENSERA KOLIKO FRILENSERI TREBA DA PLATE DRŽAVI?Na 1000 evra zarade, posle svih odbitaka, kako tvrdi URI, dug frilensera iznosi 11.500 evra, a kod zarade od 1500 evra mesečno dug drastično raste i iznosi skoro duplo, oko 22.500 evra. Napominju da onome ko zaradi mesečno 2000 evra, dug skače trostruko na 33.000 evra.Plata mu neće pokrivati nametnute poreze i doprinose za fizičko lice, a tu su i problemi koje bi mogao da ima ako poželi da se registruje kao preduzetnik, između ostalog i zbog nedavno uvedenog testa samostalnosti za preduzetnike."Oporezivanje fizičkih lica spada u kategoriju poreza na lična primanja koji se na engleskom naziva personal income tax, te nama nedostaje upravo takvo poresko rešenje", tvrde frilenseri. Oni ponovo ukazuju da su Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, kao i mnoge druge zemlje našle zakonsko rešenje za fizičko lice, odnosno frilensera. U svakoj od tih zemalja, kako tvrde porez za frilensere ne prelazi 10%, dok predlog Vlade Srbije prema njihovom mišljenju unameće dugovanja do dvadeset puta veća od ostvarenih primanja. "Na tekuće poreske obaveze odlazi još pola prihoda svaki put kada se on ostvari i tako celu narednu deceniju", poručuju iz Udruženja radnika na internetu.Najnoviji predlog za oporezivanje frilensera Vlada Srbije izglala je 1. aprila, a privatilo ga je Udruženje frilensera i privrednika Srbije (UFPS), dok je ga URI kategorički odbio i najavio je nove proteste koji počinju u četvrtak.RASKOL UDRUŽENJA FRILENSERA OKO PREDLOGA VLADE SRBIJE
Inspektori Poreske policije su tokom prva tri meseca 2021. godine podneli 346 krivičnih prijava nadležnim javnim tužilaštvima, kao i 11 dopuna krivičnih prijava protiv 429 lica, za učinjenih 388 pores...
Najnoviju odluku da se kafićima i restoranima dozvoli da otvore bašte, privrednici vide kao pozitivan korak ka potpunom ukidanju mera ograničenja za ugostitelje, saopštilo je Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. To udruženje je pozvalo nadležne da po hitnom postupku usvoje poseban paket ekonomske pomoći i pomognu privrednicima da saniraju štetu nastalu zbog pandemije."Smatramo problematičnim što se odluka opet donosi bez učešća onih na koje se odnosi i bez pratećeg ekonomskog paketa", stoji u saopštenju Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije.Udruženje podseća da su iz te odluke su izuzeti oni koji nemaju bašte, kojima takože stiže na naplatu 100% nameta.Za saniranje štete koja je nastala u prethodnih godinu dana potrebno je, kako tvrde da se otpišu porezi i doprinosi, ukinu parafiskalni nameti, smanji PDV na 5% u naredne 2 godine.Pored toga neophodno je da se umanje sve lokalne takse i dažbine srazmerno ograničenjima, kao i da se hitno započne sa primenom uredbe koja je na snazi i koja je namenjena ugroženim delatnostima.Tom uredbom predviđeno je pokriće fiksnih troškova i bruto zarada slično kao u većini zemalja Evropske unije. "Dok poreska uprava obračunava kamate i izbacuje iz reprograma one (privrednike) koji su merama onemogućeni da rade naša država subvencioniše strane 'investicije' sa 56,000 evra po radnom mestu", napominje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. Kako dodaju, neki ugostitelji se žale da im se seče struja koju nemaju odakle da plate, jer uglavnom ne rade ili im je rad ograničen.UNIJA POSLODAVACA PREDLAŽE FORMIRANJE KROZNOG ŠTABA ZA PRIVREDUPrema najnovijim merama koje je usvojila Vlada Srbije svi objekti i ustanove kojime je rad dozvoljen imaju jedinstveno dozvoljeno radno vreme od šest časova ujutro do 22 sata uveče.Ugostiteljskim objektima sa baštom dozvoljen je rad isključivo na otvorenom, uz poštovanje svih epidemioloških mera, a u baštama je zabranjeno izvođenje scensko-muzičkih programa.Dok dostava hrane ostaje dozvoljena 24 sata dnevno sedam dana u nedelji, dok tržni centri, kao i kafići i restorani koji nemaju baštu ostaju zatvoreni.I dalje je na snazi mera da svi objekti moraju da obezbede poštovanje mere od minimum devet kvadratnih metara po osobi ili posetiocu, osim u fitnes klubovima, spa-centrima, kao i teretanama gde je potrebno 16 kvadratnih metara po jednom čoveku.Vakcinacija protiv zarazne bilesti kovid-19 odvijaće se bez prekida po unapred utvrđenom planu i u narednim danima.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
