Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Roditelji potrošili i do 500 evra za onlajn nastavu

Skoro 60 odsto roditelja i nastavnika bilo je prinuđeno da kupi dodatnu opremu kako bi bez smetnji organizovalo onlajn nastavu tokom pandemije koronavirusa, ukazuje anketa koju je sprovela Nova ekonomija. Od tog broja, više četvrtine je potrošilo preko 500 evra na osposobljavaje svojih "kućnih učionica".Do 500 evra je potrošilo 23,4 odsto ljudi koji su vršili nabavku opreme, do 300 oko 30,1 odsto, dok je do 100 evra u obrazovanje uložio nešto više od 19 odsto njih.Od dodatne opreme, najviše su se nabavljali računari (30,1 odsto), veb-kamere (oko 16 odsto), dodatni kablovi (13,7 odsto), štampači (10,2 odsto) i radni stolovi ili stolice (8,3 odsto).KOLIKO VAS KOŠTA ONLAJN ŠKOLA? (ANKETA) Preko 70 odsto ispitanika lično poznaje dete koje nije moglo da prati onlajn nastavu jer nije imalo Internet, računar ili televizor.Skoro 41 odsto ispitanika je zbog održavanja onlajn nastave uplatilo veći paket interneta, a približno 20 odsto roditelja je deci dozvolilo da za onlajn nastavu i učenje koriste njihov službeni računar.Kompanije u najvećem ,broju slučajeva nisu pitale svoje zaposlene da li im potrebno nešto od opreme za onlajn nastavu. Škole i opštine su nastavnike ponudile laptop ili dodatni internet za održavanje onlajn nastave u 33,1 odsto slučajeva.Na pitanje "Da li ste na nečemu uštedeli od kada su škole prešle na novi način rada?", samo jedna četvrtina ispitanika je odgovorilo potvrdno.U anketi je učestvovalo skoro 900 ljudi, među kojima je bilo 30,5 odsto nastavnika, 37,1 roditelja i nastavnika i 32,4 odsto roditelja.Među roditeljima, tačno trećina njih ima jedno dete, 30 odsto ima dvoje, a 5,6 troje i više. 

Srbija

Mitropolit Porfirije izabran za novog patrijarha SPC

Srpska pravoslavna crkva (SPC) saopštila je da je njen Sveti Arhijerejski Sabor za novog 46. Patrijarha srpskog izabrao Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija.Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski Porfirije Perić rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju.Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Kako se navodi zamonašen je od strane svog duhovnog oca, tada jeromonaha Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.Patrijarh sroski Porfirije diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine.Na poslediplomskim studijama u Atini boravio je od 1986. do 1990. godine.Nakon toga dolazi u manastir Svetih arhangela u Кovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana, a kasnije je postao episkop.Sa te dužnosti postao je Mitropolit zagrebačko-ljubljanski.Doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.Patrijarh Porfirije u Kovilju se angažovao i na lečenju ljudi koji su oboleli od bolesti zavisnosti.Čuvenog psihijatra, akademika  Vladetu Jerotića, nasledio je na Bogoslovskom fakultetu na katedri Pastirske psihologije.

Srbija

Srbija među zemljama sa najblažim protivepidemijskim merama

Naučnici sa Oksforda osmisilili su indeks rigoroznosti koji im omogućava da porede ograničenja u pojedinim evropskim državama. U ovom trenutku po oštrini lokdauna prednjači Irska, dok Srbija spada u red zemalja sa blažim ograničenjima, piše Euractiv.U indeksu su mere ograničenja ocenjene od 0 do 100, pri čemu 100 označava gotovo potpuno zatvaranje države.Prema kriterijumima na osnovu kojih je indeks sastavljen, do sada je samo Srbija u jednom periodu, od kraja marta do kraja aprila 2020. godine, dostigla najviši stepen lokdauna.U tom periodu u Srbiji je bila na snazi potpuna zabrana izlaska ljudi starijih od 65 godina, a i za veliku većinu ostalih građana je važila zabrana izlaska tokom vikenda.Međutim, oštrina mera koje su trenutno na snazi u Srbiji na indeksu britanskih naučnika ocenjena je sa 59, čime spada među zemlje sa blažim ograničenjima javnog života.Oštrina lokdauna u indeksu je ocenjena na osnovu devet kriterijuma, a to su između ostalih rad škola, ograničenja u kontaktu građana, zabrane ili ograničenja okupljanja i javnih manifestacija, ograničenja putovanja unutar zemlje i putovanja u inostranstvo.Zbir ocena za mere u pojedinim sferama života čini ukupnu vrednost indeksa. Autori indeksa su, međutim, naglasili da veći ukupan broj poena ne znači da su mere u nekoj nekoj zemlji bolje nego u drugoj, nego samo da je lokdaun stroži, preneo je Euractiv.Indeks pokazuje da su u ovom trenutku najrigoroznije mere ograničenja na snazi u Irskoj, i one su ocenjene ukupnom ocenom 88.

Srbija

Radnici Fijat plastike započeli generalni štrajk

Jutros u 6 sati započet je generalni štrajk zaposlenih u kragujevačkoj fabrici Fijat plastik zbog smanjenja plata. Kako je rečeno agenciji Beta u štrajkačkom odboru, radnici štrajkuju na svojim radnim mestima zbog poštovanja distance i protivepidemijskih mera, prenose mediji.Predstavnik štrajkačkog odbora Bojan Božović je rekao da će proizvodnja u obe smene biti obustavljena sve dok ne budu ispunjeni zahtevi radnika.Prema rečima Božovića, od poslodavca se traži da vrati iznos regresa od pre 1. januara 2021. godine, kao i da se za plaćeno odsustvo isplaćuje 65 odsto umesto dosadašnjih 60.Božović je rekao da su radnici Fijat plastik u stvari kažnjeni umanjenjem zarada pošto je Samostalni sindikat te fabrike ranije odbio da potpiše „nezakoniti“ Kolektivni ugovor sa poslodavcem, budući da je neprihvatljiva stavka o odricanju od prava na štrajk.Posle toga je poslodavac, kako je kazao Božović, jednostrano izmenio važeći Pravilnik o radu.Zaposleni su 12. januara počeli s jednočasovnim štrajkovima upozorenja, a u međuvremenu nije postignut dogovor sa poslodavcem u pregovorima koji su vođeni.Božović očekuje da će se obustava proizvodnje branika za 500L odraziti i na rad fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA).Na osnovu njegovih saznanja, u sestrinskoj firmi FCA u Kragujevcu su zbog najavljenog štrajka za današnju proizvodnju obezbedili veću količinu branika nego što je to uobičajeno.Božović je rekao da se te dodatne količine branika drže na podu umesto na predviđenim mestima i da je to suprotno protokolu, jer mogu da se oštete.

Srbija

Paušal.rs: Dva nedostatka u predlogu države za oporezivanje frilensera

Prema mišljenju autorke teksta objavljenog na portalu blog.pausal.rs, Mine Simić u predlogu Vlade Srbije za naplatu poreza frilenserima nedostaje mogućnost da se do određenog iznosa frilenseri oslobode plaćanja poreza i doprinosa. Drugi bitan nedostatak, kako se navodi, je naplata zdravstvenog osiguranja za pet godina unazad.Mina Simić naglašava da se njene primedbe posebno odnose na činjenicu da država nije omogućila da se do određene visine prihoda frilenseri oslobode obaveza plaćanja poreza i doprinosa. "Sve zarade do 40.000 dinara koje se oporezuju po principu koje predlaže država (u ovom slučaju), kada se obračunaju porez i doprinosi budu manje od minimalne zarade u Srbiji", napominje Mina Simić.Ona smatra da to predstavlja direktno ugrožavanje egzistencije građana Srbije i podseća na treći deo Ustava Republike Srbije koji se odnosi na ekonomsko uređenje i javne finansije.ŠIKANIRANJE FRILENSERA, MALA KORIST Član 91. tog dela ustava, kako se napominje, objašnjava da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta, kao i da se zasniva na ekonomskoj moći poreskog nekog obveznika. "Predloženom primenom poreza i doprinosa za lica koja zarade 40.000 dinara ili manje država bi od ovih fizičkih lica stvorila socijalne slučajeve", kaže Mina Stanić.Ona naglašava i da bi država takvim postupkom prekršila odredbu Ustava Republike Srbije, pa bi neto zarada frilensera tada bila manja od minimalca. Mina Simić svoju tvrdnju potkrepljuje primerom u kome objašnjava kako izgleda naplata poreza i doprinosa za frilensere na primeru zarade od 40 hiljada dinara mesečno:- Porez na dohodak iznosio bi 4.560,00 dinara.- Penziono osiguranje bilo bi 5814,00 dinara.- Zdravstveno osiguranje prema aktuelnom vladinom predlogu je 2348,4 dinara.Kada se sve ove obaveze odbiju od bruto iznosa, neto prihod frilensera bio bi 27.277,6 dinara, što je, kako se navodi manje od prosečne minimalne zarade u Srbiji za 2020. godinu, koja iznosi 30.136,98 dinara."Oporezivanjem ovako niskih prihoda država direktno od ovih građana pravi socijalne slučajeve", napominje Mina Simić.Prema njenom mišljenju dodatni argument njenoj tvrdnji je i činjenica da su mnoge evropske zemlje zakonski uredivši poslovanje frilensera, odlučile da postoje i prihodi na koje se stope poreza i doprinosa ne primenjuju.Navodi primer Velike Britanije u kojoj je prihod od 1170 evra mesečno oslobođen plaćanja poreza na dohodak. U Nemačkoj je nešto manji prag besteretnog iznosa, i podrazumeva da oni koji ostvare do 780 evra mesečno budu oslobođeni plaćanja poreza na dohodak. Jedan od primera je i Austrija gde ste ako zaradite manje od 916 evra mesečno oslobođeni plaćanja poreza na dohodak. U Austriji je i zarada koja je manja od 438 evra mesečno olobođena od plaćanja i doprinosa.DRUGI NEDOSTATAK VLADINOG PREDLOGADrugi nedostatak državne ponude je prema mišljenju Mine Simć naplata zdravstvenog osiguranja za pet godina unazad.Ona smatra da je ta naplata neosnovana jer frilenseri tokom tog perioda nisu mogli da se leče u državnim bolnicama, zato što nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu.Mina Simić smatra da bi ustupcima države koji bi išli u navedenim smerovima veliki broj frilensera lakše prihvatio njenu ponudu za oporezivanje. Ona smatra  da država nije na vreme prepoznala fizička lica koja prihoduju preko interneta, niti ih je informisala o načinima registracije koja su im dostupna. Ustupcima bi država pokazala da je ozbiljno pristupila analizi problema frilensera u Srbiji, pa bi uz određenu dozu solidarnosti mogla da omogući kompromisno rešenje problema.ŠTA JE DRŽAVA PREDLOŽILA FRILENSERIMA?- Da se visina obaveze koju fizičko lice treba da plati utvrđuje Poreskim rešenjem i plaća se u ratama na period od 10 godina.- Da se normirani troškovi se priznaju u visini od 43%.- Da se kamata na prethodno nastale obaveze ne obračunava za period do donošenja rešenja Poreske uprave, odnosno da se otpišu kamate za obaveze koje su dospele za pet godina unazad.

Srbija

Udruženje Pravo na grad pokrenulo kampanju za čistiji vazduh

Udruženje Pravo na grad saopštilo je da je pokrenulo kampanju pod nazivom Ujedinjeni Balkan za čist vazduh. Pravo na grad je pozvalo sve građane Zapadnog Balkana da se uključe u borbu za čistiji vazduh, jer kako navode, njegovo zagađenje skraćuje životni vek kod ljudi."Kampanjom Ujedinjeni Balkan za čist vazduh zahtevamo da se smanjenje zagađenja vazduha definiše kao nacionalni, regionalni i međunarodni prioritet i da se integriše u sve procese planiranja", navodi se u saopštenju Udruženja Pravo na grad. Udruženje, kako se navodi u saopštenju smatra da je potrebno da se povećaju sredstva u državnom budžetu koja bi se koristila za kontrolu zagađenja, a neophodno je i da se uspostavi sistem za praćenje zagađenja i njegovih zdravstvenih efekata."Kako bi se unapredio nadzor nad zagađivačima i poboljšao kvalitet vazduha potrebno je izgraditi multisektorska partnerstva na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou", kažu u Udruženju Pravo na grad. Naglašava se da prevencija nezaraznih bolesti koje su posledica lošeg kvaliteta vazduha mora da bude integrisana među prioritete ekoloških i zdravstvenih politika.NALED: ZAGAĐENJE VAZDUHA JE I 20 PUTA VEĆE NEGO U ČLANICAMA EU ŠTA KAŽE STATISTIKA?Udruženje Pravo na grad podseća da je loš kvalitet vazduha jedan od uzroka smrtnosti, skraćenja životnog veka i povećanih zdravstvenih troškova na Zapadnom Balkanu. "Zagađenje vazduha nam skraćuje i oduzima živote, zbog posledica istog smo sve češće kod lekara lečeći se od raznih respiratornih bolesti", navodi se u saopštenju tog udruženja.Prema njihovim rečima, podaci Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije govore da zagađenje vazduha u zemljama Zapadnog Balkana prosečno doprinosi smanjenju očekivanog životnog veka ljudi između 0,4 i 1,3 godine . Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, loš kvalitet vazduha u regionu Zapadnog Balkana godišnje pre vremena oduzme čak oko 13.500 života.Udruženje naglašava da zdravstveni troškovi koji nastaju zbog rada termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu doprinose troškovima koji se procenjuju na 1,2-3,4 milijardi EUR godišnje. Podsećaju i da posledice zagađenja najviše pogađaju građane nižeg ekonomskog i socijalnog statusa, jer oni žive u područjima većeg intenziteta saobraćaja i blizu izvora zagađenja, poput elektrana i industrijskih objekata. Naglašava se i da u većini slučajeva siromašni ljudi rade na "prljavim" poslovima gde su izloženi isparenjima, praškastim materijama, gasovima i teškim metalima. "Kada se na ovakve uslove života dodaju i promene klime koje dodatno doprinose rastu zagađenja, rezultat je skraćeni životni vek, posebno starijih ljudi i dece mlađe od pet godina", dodaje se u saopštenju Udruženja Pravo na grad.

Srbija

Moramo biti spremni da se menjamo

Globalno posmatrano, aktuelna pandemija sve nas je naučila fleksibilnosti u radu, ali je nažalost mnogima oduzela sigurnost zaposlenja. U Hemofarmu ona nikada nije bila upitna i naši zaposleni svesni su toga. Oni su i ranije, baš kao i tokom pandemije, mogli da računaju na zarade koje su uporedno više nego u većini industrija u Srbiji i u dan tačne, na 13. platu, regres, privatno zdravstveno osiguranje i druge beneficije. To su samo neki od razloga zašto je perspektiva u Hemofarmu uvek bila dobra.________________________________________________________________________„Jasno je da se današnji Hemofarm ne može porediti sa onom kompanijom iz prošlog veka, jer su vremena drugačija. Da se Hemofarm na svom putu nije menjao, ne bi ni bio ovo što je danas, jedna od najuspešnijih kompanija na ovim prostorima. Kao i u drugim branšama, ako nisi otvoren za promene, završiš na groblju istorije. Upravo nas je održala ta spremnost da se menjamo, učimo i stalno unapređujemo, i sebe i svoje proizvode“, kaže u intervjuu za Novu ekonomiju direktorka ljudskih resursa u ovoj kompaniji Tatjana Jovanović.Hemofarm postoji šest decenija i od kompanije sa 30 zaposlenih došao je do 3.500 radnika koliko broji u ovom trenutku. Od 2006. godine deo je Štada grupe, a prema rečima direktorke ljudskih resursa, ova internacionalna kompanija svojim članicama ostavlja prostor za individualnost. „S jedne strane, deo smo velikog sistema koji nudi mnogo prilika za napredovanje, ali smo zadržali tu svoju lokalnu specifičnost i lični identitet. Današnji Hemofarm je dobro mesto za sve koji žele da se pokažu i napreduju“. Da li to znači da je današnji Hemofarm bliži mlađoj generaciji? Ili je, pak, ugodnije mesto za rad ljudima u srednjoj ili poznijoj dobi?Upravo smo tu negde na sredini, prosek godina u našoj kompaniji je 41. Ona je ugodna sredina za ljude koji već imaju određenu ekspertizu, ali je dovoljno otvorena i za mlade ljude koji nam donose nešto novo, tu različitu perspektivu. Mislim da smo uspeli da napravimo dobar spoj iskustva i mladosti, a zajednički činilac je da ova kompanija traži ljude sa određenim stavom. Znanje i iskustvo su važni, veštine ćete steći ili ispolirati, ali ako nemate dobar odnos prema radu i stav generalno, onda ćete štrčati.Mislim da mladi ljudi koji nam se pridruže budu veoma iznenađeni onim što im se ovde pruža: od rada u velikom sistemu, brojnih edukacija, prilika za napredovanje koje su gotovo  beskrajne. Naši ljudi su kvalitetni i dobro obrazovani, a kada steknu tu praktičnu školu unutar Hemofarma, oni postaju visoko poželjni i prepoznati i na internacionalnom nivou. Primera radi, u ovom trenutku 85 kolega i koleginica u Srbiji radi na globalnim pozicijama za Štadu.Koliko se oseća nasleđe tog starog Hemofarma, jer vi ipak trajete duže od šest decenija?Oseća se, ali u pozitivnom smislu. Hemofarm je jako ponosan na svoju tradiciju, ne zaboravlja šta je urađeno, vrednuje stvari koje je ostavio iza sebe, a na nekima još uvek zasniva svoj rad. To je uspeh svih onih koji su veliki, bilo da pričamo o nacijama ili korporacijama – da ne zaboravljaju sopstvenu prošlost i da na njoj grade budućnost. Rekla bih da smo uspeli da napravimo lep spoj između onoga što donosi moderna kompanija i duha tradicije, stabilnosti.Kada je reč o menjanju kompanije kroz vreme, sigurno da je drugačija, ali to je neminovnost. I svet je drugačiji sada u odnosu na nekada. Da li znate šta je nama nudio Tito, da li znate šta je nama nudila Jugoslavija? Mi sada možemo da žalimo ili ne za tim vremenima i da kažemo da je danas bolje ili lošije, ali suština je da je sve drugačije. Ima stvari koje su bolje, ima i onih koje su lošije. Sigurno smo nešto izgubili u odnosu na ranije, ali smo na drugoj strani nešto i dobili. Na primeru Hemofarma, dobili smo u smislu bezbednosti na radu, kvaliteta proizvoda i dugoročnosti - da je sve ostalo kako je bilo, naši proizvodi ne bi bili konkurentni i ne bi opstali. To je, nažalost, priča mnogih kompanija na prostoru bivše Jugoslavije, onih koje su bile jako uspešne, a danas ne postoje. Jednostavno, platile su cenu jer nisu uspele da se prilagode trenutku. Ova kompanija je opstala, održala se i postala jedna od najuspešnijih na ovim prostorima i to nije mala stvar.  Svedoci smo da se poslodavci van Beograda često žale da teško pronalaze kadrove, posebno ove visokostručne jer ih u manjim sredinama nema dovoljno. Kakav je trend trenutno, da li su naši ljudi postali mobilniji poslednjih godina i spremni da putuju na posao van mesta prebivališta?Ukoliko govorimo o mobilnosti unutar granica zemlje, naši ljudi generalno nisu mnogo mobilni. Međutim, zaboravljamo da je ovo dvosmeran odnos, jer su poslodavci donedavno bili vrlo tvrdi  i insistirali su da vi radite na određenom lokalitetu. Pandemija nas je naterala da shvatimo da se mnogo toga može raditi od kuće i da je nebitno gde sedite. Naravno, ovde ne govorimo o poslovima u proizvodnim pogonima, kontroli kvaliteta ili sličnim službama jer za njih morate biti na svom radnom mestu, ali nam se perspektiva dramatično promenila za mnoge druge pozicije. To je, svakako, jedna od dobrih stvari koje nam je ova kriza donela, uz gomilu onih loših. Kad već pominjemo pandemiju, koje su još lekcije naučene? I šta će biti najveće posledice ove krize koje je počela kao zdravstvena i prerasla u privrednu?Kao što sam rekla, najveća naučena lekcija je fleksibilnost, fleksibilnost i fleksibilnost u radu. Upravo ta fleksibilnost biće ključ uspeha u budućnosti, i pojedinačno i na kompanijskom nivou. Da predvidimo šta će se desiti i da se prilagodimo promeni, prestrojimo u drugu traku na vreme.U trenucima kada je ceo svet zbog aktuelne pandemije postao neizvestan i kada brojne kompanije propadaju i otpuštaju radnike, imati siguran posao i raditi u jednom okruženju koje pruža izvesnost, postala je posebna beneficija, da ne kažem luksuz koji nažalost mnogo ljudi na svetu danas nema. U Hemofarmu to nije upitno i naši zaposleni su svesni toga. Kad na to dodate činjenicu da unapred znate kada ćete i u kakvim uslovima raditi, da vam zarada ne kasni ni dan, da imate 13. platu i regres, da vam je sve plaćeno u skladu sa zakonom i mnogo preko toga, da radite u dobro organizovanoj  sa visokim higijenskim sredinama pa da je veća šansa da se, recimo, inficirate koronavirusom bilo gde drugde nego u kompanijskom prostoru, sve su to stvari koje ne smemo zaboraviti. U Hemofarmu je perspektiva više nego pozitivna.Naši ljudi su kvalitetni i dobro obrazovani, a kada steknu tu praktičnu školu unutar Hemofarma, oni postaju visoko poželjni i prepoznati i na internacionalnom nivou. U ovom trenutku 85 kolega i koleginica u Srbiji radi na globalnim pozicijama za Štadu. Kako kao neko ko se bavi ljudima vidite deceniju u kojoj živimo, šta će nam ona doneti kao najveću novinu?Kad govorimo o ljudima, biće važno da ispratimo promene koje se dešavaju u industriji i tehnologiji, da budemo dovoljno brzi i spretni da se prilagodimo novim uslovima na način koji je za nas najbolji. Da imamo tu neku agilnost odnosno visprenost da prepoznamo prave prilike, da budemo prilagodljivi vremenu u kojem živimo a da ostanemo svoji. To u suštini znači da kao pojedinci moramo da budemo spremni da se stalno menjamo, da budemo otvoreni za učenje novog kako bismo pratili taj ritam promena. Ta neka organizacija koja raste i uči od ključnog je značaja u svetu koji se menja, to važi za svakog od nas i za kompanije. Hemofarm je rastao stalno se menjajući, te je spreman za novo doba koje je došlo, a svako od nas pojedinačno treba da shvati da bez prihvatanja promena nema napretka. 

Srbija

Pokrenuta peticija protiv gašenja Studentske poliklinike

Udruženje Kreni-promeni pozvalo je građane da se putem onlajn peticije izjasne protiv plana Vlade Srbije koji predviđa gašenje Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata. Odluku o sudbini tih ustanova u kojima studenti mogu da koriste zdravstvenu zaštitu do svoje 26. godine, Vlada Srbije mogla bi da donese već početkom sledeće nedelje."U jeku najveće zdravstvene krize, sa preko 100.000 studenata, u trenucima kada zdravstveni sistem stoji napregnut ili je već pukao, Vlada Republike Srbije razmatra usvajanje master plana koji podrazumeva završetak zdravstvene zaštite studenata", navodi se u peticiji udruženja Kreni-promeni.U tom udruženju napominju da zdravstveni sistem Srbije pokazuje svoju ranjivost i bez aktuelne pandemije, kao i da bi lokalni domovi zdravlja u Nišu, Novom Sadu i Beogradu zbog gašenja studentskih poliklinika bili još više opterećeni."Zamislite sada u praksi priključenje studenata Univerziteta u Beogradu sa oko 100.000 studenata Domu zdravlja Vračar kako je predviđeno masterplanom, Univerziteta u Novom Sadu, Domu zdravlja Novi Sad, a Univerziteta u Nišu, Domu zdravlja u Nišu?", stoji u tekstu peticije udruženja Kreni promeni.PROTIV ČEGA SE BUNE STANARI STUDENTSKIH DOMOVA "Zahtevamo da ostane Studentska poliklinika", dodaje se u tekstu peticije.U studentskim poliklinikama pravo na zdravstvenu zaštitu studenti imaju do 26 godine, kada im prestaje zdravstveno osiguranje koje imaju preko roditelja. Početak zdravstvene zaštite studenata u Srbiji vezuje se za početak treće decenije prošlog veka.Nacrtom plana optimizacije zdravstvenih ustanova, kako se navodi, predviđeno je zatvaranje Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata (Studentske poliklinike) u Beogradu.On obuhvata centralnu ustanovu u Krunskoj ulici, stacionar u Prote Mateje i ambulante u studentskim domovima Studentski grad i Karaburma, preneo je N1.Vlada Srbije o tom planu treba da odluči već 22. februara, a slična sudbina mogla bi da zadesi i ustanove za zdravstvenu zaštitu studenata u Nišu i Novom Sadu.Preticiji udruženja Kreni-promeni možete pristupiti putem sledećeg LINKA.

Srbija

Inicijativa TAS: Novi paket pomoći opet izostavio najugroženije delatnosti

Novi paket pomoći koji je odredila Vlada Srbije za pomoć privredi ugroženoj pandemijom je istovetan kao i prethodna dva paketa i usmeren je isključivo linearno, ka celoj privredi, i na isplatu minimalnih ličnih dohodaka, saopštila je Incijativa TAS.„Malim privrednicima je početkom 2021. godine postalo jasno da se uzimanje ovako kreiranog paketa pomoći apsolutno ne isplati i da samo stvara gubitke. Paketi pomoći su sa uslovljavanjem neotpušanja radnika tri meseca nakon prijema poslednje isplate. Dakle, bez obzira da li ćete privređivati u narednom periodu, što Vam niko ne može garantovati, ili ne, bićete prinuđeni da uzimanjem pomoći stvarate nove gubitke u poslovanju. To će dovesti sasvim sigurno do potpunog urušavanja male privrede i veliki broj privrednih subjekata iz najugroženijih delatnosti će morati staviti katanac na svoje radnje, agencije, restorane, kafiće...“, navodi se u saopštenju.Turizam i ugostiteljstvo nalaze se među najteže pogođenim sektorima privrede zbog svih ograničenja koja su bila nametnuta kako bi se sprečilo širenje virusa.Vlada je odredila pomoć i pojedinim sektorima kao što su hotelijerstvo i prevoz, ali opet iz paketa izostavlja turizam. Turizam ima pad od preko 90 odsto u prihodovanju dok su svi računi sve vreme uredno stizali sa identičnim iznosima kao i u mesecima pre pandemije.Najugroženije su turističke agencije koje 11 meseci apsolutno ne prihoduju. Preko 200 agencija je već zatvoreno, a u narednih mesec dana zatvoriće se još oko 170 turističkih agencija. Do sada je u ovom sektoru otpušteno preko 50 odsto radnika, ukazuje Inicijativa TAS.Pored toga, turističke agencije se suočavaju sa ogromnim problemom u vidu nabavke neophodne polise od osiguravajućih kuća koje su tokom pandemije podigle cene koštanja istih za 300 odsto.Prema rečima Inicijative zemlje sveta su svoju pomoć isključivo usmerile na pomoć najugroženijim sektorima, turizmu, ugostiteljstvu, hotelijerstvu. U Evropskoj uniji je do sada bilo 5-6 takvih paketa pomoći. U svim država sveta je pre svega poštovan Ustav i ustavom zagarantovano pravo na rad i bez obzira na proglašenje vanrednog stanja nisu svojim delovanjem kršili odredbe Ustava. Svim delatnostima koje su imale zbog pandemije ograničeno radno vreme ili u određenom periodu nisu mogli uopšte da rade, delimično su nadoknađeni gubici."Privrednici se okupljaju i spremni su na kolektivnu tužbu protiv države koja će evidentno imati svoj epilog u Strazburu“, zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Počela prijava za dodelu inovacionih vaučera

Fond za inovacionu delatnost pozvao je  sva mala i srednja preduzeća u Srbiji da se prijave za dodelu inovacionih vaučera. Vaučeri služe za dobijanje usluga od strane organizacija koje se bave naučno-istraživačkim radom. Inovacioni vaučer, kako se navodi u saopštenju, preduzeća mogu da koriste za rešavanje tehničkog i tehnološkog problema do kog su došli u svom poslovanju.Vaučeri su namenjeni za transfer naučnih, tehnoloških ili inovativnih usluga sa kojima se te organizacije do sada nisu sretale.Inovacionim vaučerom se finansira do 60% ukupnih troškova tih usluga, maksimalno do 800 hiljada dinara, ne uključujući PDV (porez na dodatu vrednost).VLADA SRBIJE: UKUPNO 170 MILIONA ZA INOVACIJE U PREDUZETNIŠTVU Jednom podnosiocu prijave mogu da budu odobrena najviše dva inovaciona vaučera, u maksimalnom iznosu od 1,2 miliona dinara.Odobreni inovacioni vaučer se mora iskoristiti u roku od šest meseci.Inovacioni vaučeri dodeljivaće se po redosledu pristiglih prijava, u roku od sedam dana od dana dostavljanja prijave koje se podnose putem portala Fonda za inovacionu delatnost.Javni poziv za dodelu inovacionih vaučera otvoren je sve do utroška opredeljenih sredstava koja iznose 117 miliona dinara, a obezbeđena su u okviru budžeta Srbije.

Srbija

Koliko je država Srbija platila onlajn nastavu?

U obezbeđivanju uslova za praćenje nastave na daljinu Ministarstvo prosvete se u značajnoj meri oslanjalo na donatore.Država je od uvođenja vanrednog stanja omogućila besplatno korišćenje Majkrosoft platforme Teams, a svim nastavnicima podeljeni su nalozi i obezbeđene potrebne obuke. Bilo je škola koje su odlučile da koriste i druge platforme. Najzastupljenija je Google Classroom.Omogućen je besplatan pristup RTS Planeti i sajtovima koji se koriste za školu, kao što je sajt „Raspored nastave“, „Moja škola“ i slično. Osim toga, postignut je dogovor sa operaterima da se ne naplaćuje mobilni internet.Pripremljena su i uputstva za korišćenje alata za izvođenje obrazovno- vaspitnog procesa učenjem na daljinu, dostupna su na sajtu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija obezbeđen je internet u svakoj školi – odgovaraju iz Miniostarstva prosvete na pitanje Nove ekonomije koliko su novca i resursa izdvojili za realizaciju nastave na daljinu u periodu od marta do juna 2020. i u prvom polugodištu ove školske godine. U Ministarstvu kažu da su za učenike osmog razreda koji nisu imali uslove da prate nastavu na daljinu i pristupe onlajn probnom završnom ispitu, obezbeđeni iz donacija internet i/ili tehnički uređaji (tablet i mobilni), zahvaljujući Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade RS i kompanijama.Tako je Huawei Srbija donirala 100 tableta, Comtrade je obezbedio 300 telefona, a Telekom 800 internet kartica i 800 telefona, VIP 800 internet kartica i 400 telefona i Telenor 800 internet kartica i 400 telefona, što je ukupno 4.400 uređaja i kartica."U drugom polugodištu prošle školske godine mnoge lokalne televizije su emitovale časove na srpskom jeziku, kao i edukativne priloge i časove namenjene učenicima koji prate nastavu na jezicima nacionalnih manjina: TV Vranje, TV Bujanovac (RTV SPEKTRI), TV Preševo (RTV ALDI, RTV Preševo), Sandžak televizija, RT Caribrod, RTV Panon, RTV OK Kovačica, RTV Pančevo, TV Banat, TV Petrovec, RTV Stara Pazova, TV Kopernikus. Time je omogućen veliki obuhvat dece nastavom na daljinu i obezbeđeno prava na obrazovanje svih. Osim toga, i nacionalni saveti nacionalnih manjina su svoje sajtove, Youtube kanale i druge resurse stavili u službu obrazovanja – napominju u Ministrarstvu prosvete.Pomoć donatora i nevladinog sektora nije bila usmerena samo ka deci iz ugroženih društvenih grupa.Iz Ministarstva podsećaju da je Unicef obezbedio sredstva za kupovinu softvera neophodnog za snimanje TV časova od kuće, na šta se prešlo kada je buknula epidemija u osnovnoj školi koja je u početku služila kao improvizovani studio.U Unicefu za Novu ekonomiju pojašnjavaju da su nabavili 79 licenci za specijalizovani softver za snimanje lekcija za učenje na daljinu, kao i 28 laptop računara za iste potrebe. "UNICEF je nabavio i donirao softver za konverziju govora u tekst Radio televeziji Srbije kako bi se omogućila bolja pristupačnost sadržaja nastavnih sasržaja koji se emituju na televiziji. Kupljen je i Vimeo kanal za emitovanje nastavnih sadržaja za srednje stručne škole – kažu u toj organizaciji. Iz Ministarstva dodaju da su svoj doprinos u realizaciji nastave na daljinu u prethodnom periodu dale i druge međunarodne organizacija koje su obezbedile besplatne onlajn obuke za zaposlene u prosveti i/ili edukativne materijale namenjene predškolskoj ili školskoj deci i njihovim roditeljima, kao što su Svetska Banka, Majkrosoft, Save the Children, Dečja fondacija Pestaloci…"Pošto su naša ciljna grupa deca iz najsiromašnijih porodica to jest iz najsiromašnijih regiona Srbije, neki od njih u kućama nemaju ni struju, deo pomoći je bio usmeren školi kao podrška u štampanju materijala za učenje koji je distribuiran deci koja nisu imala mogućnosti da se uključe u onlajn nastavu. Kako bi se obezbedio pristup obrazovanju za deci iz ugroženih grupa tokom pandemije Dečija fondacija  Pestaloci, direktno ili preko operativnih partera je za učenike iz  71 partnerske škole obezbedila: 585 tableta, 20 štampača, 54,  tonera,35 paket školskog materijala (beleške, olovke), osam pametnih telefona, devet prenosnih računara, jedan desktop kompjuter, 108 udžbenika za učenike,169 paketa papira, a tri učionice u tri škole su opremljene nameštajem, tabletima za učenike i  didaktičkim materijalom, a 424 porodice su dobile besplatan internet od juna do decembra 2020. u saradnji sa organizacijom Digitalna Srbija – rečeno je Novoj ekonomiji u ovoj fondaciji. Iz Unicefa najavljuju da će u okviru projekta „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“  30 osnovnih škola tokom februara dobiti ukupno 1.890 tableta i 60 laptop računara koji će činiti školske biblioteke obrazovnih tehnologija.Iz njih će đaci koji nemaju digitalne uređaje moći da pozajmljuju tablete i koriste ih za učenje na daljinu. Lapotop računare na korišćenje će dobiti i 250 trenutno angažovanih pedagoških asistenata u školama. Ovaj projekat Unicef sprovodi u saradnji sa Ministarstvom prosvete, uz finansijsku podršku Evropske unije.U Ministarstvu kažu da će opremanje škola tehničkom opremom u narednom periodu biti finansirano i iz kredita Evropske investicione banke. Planirana je nabavka 18.500 laptopova i opremanje 21.500 digitalne učionice. V. S. 

Srbija Onlajn trgovina

Sto evra za početak onlajn prodavnice

Digitalizovao se u pandemiji i ko nije hteo. A ko je baš rešio da neće, ili je propao ili će uskoro. Jedan od načina gledanja na ekonomske krize i je i taj da one nateraju kompanije na prilagođavanje i inovacije. One koji se najbolje snađu, nagrađuje napretkom nakon okončanja krize, a oni koji nisu znali ili smeli da se prilagode nestaju ili tavore. Ova kriza izazvana pandemijom korona virusa pored sve muke, ujedno je bila i katalizator jednog talasa promena u načinu poslovanja, neverovatnog rasta elektronske trgovine. Ovaj trend ni kod nas, a posebno u svetu, gde su dve najveće globalne trgovinske kompanije upravo e-trgovci Amazon i Alibaba, nije novost, ali okolnosti kao što su vanredno stanje prošlog proleća i strah ili bar nelagoda od odlaska u gužve po prodavnicama otvorili su ljudima oči za mogućnost kupovine preko interneta, toliko da se rast prošle godine meri u stotinama procenata. Duplo povećan broj dinarskih transakcija preko internetaPrema podacima Narodne banke Srbije, elektronska trgovina u Srbiji i to samo u delu kada je roba plaćena platnim karticama putem interneta u trećem kvartalu 2020. je u odnosu na isti period 2019. zabeležila je ogroman rast. Broj dinarskih transakcija plaćanja karticom putem interneta povećan je za 115,36 odsto, rast vrednosti transakcija iznosio je 87,82 odsto, a broj internet prodajnih mesta povećan je za 54,95 odsto. Imajući ovo u vidu, osnivanje E-commerce asocijacije u junu 2019. godine imalo je savršen tajming. Grupa entuzijasta koji su na umu imali razvoj ovog vida poslovanja, edukaciju i uklanjanje zakonskih prepreka bržem širenju elektronske trgovine, uz svesrdnu pomoć USAID-a, osnovalo je asocijaciju s ciljem da okupi stručnjake iz oblasti elektronske trgovine koji bi pomogli preduzetnicima da započnu ili unaprede postojeću elektronsku prodaju.Pored toga, cilj Asocijacije je i da edukuje potrošače o tome šta je bezbedna kupovina na internetu, a trgovce kako da to rade u skladu sa zakonom.Nemanja Čedomirović, ko-osnivač Asocijacije i osnivač organizacije GrowIT ističe da je početna ideja bila edukacija većih igrača na tržištu u pogledu e-trgovine, analiza šta rade dobro, a šta ne.E trgovina porasla nekoliko puta u pandemiji“Takođe cilj je i da pomognemo srednjim i manjim igračima na tržištu, jer mnogi misle da je e-trgovine kad imaš stranicu na internetu. S druge strane, želimo i da edukujemo kupce da je kupovina preko interneta sigurna, da se može slobodno kupovati i hrana i piće i garderoba, da se sme provući kartica. Na kraju želeli smo da utvrdimo koji zakoni otežavaju e-komerc i da pokušamo da dođemo do rešenja”, objašnjava Čedomirović.U ovom trenutku u Asocijaciji nemaju sveobuhvatnu analizu sektora elektronske trgovine pošto je to cilj za ovu godinu, ali neke naznake postoje da je došlo do rasta e-prodaje od 200 do 400 odsto u vreme pandemijske 2020. godine.pritisak na kurirskim službama“Pandemija je donela mnogo izazova, ali je i omogućila lakšu promociju e-komerca. Sada je izazov prebačen na kurirske službe koje moraju da se organizuju i podnesu veće opterećenje. U 2021. godini verovatno neće ostati na tako visokom nivou, ali će sigurno biti iznad 2019. godine“, navodi Čedomirović. Kako kaže,  u prošloj godini Asocijacija je imala ogroman broj upita o tome šta je potrebno za veb šop, kako uspostaviti onlajn prodaju... „To i ne mora da bude skupo, a nije neophodno ni neko posebno tehnološko znanje. Postoje platforme i na srpskom koje pružaju usluge onlajn prodavnica. Za 50-100 evra može da se počne“, savetuje on. Ipak, kao i tradicionalnoj trgovini najvažnije je da se prvo ispita tržište i vidi da li neko želi da kupi to što prodajete. Neko se zaleti pa uloži hiljade evra, krene u promociju na sve strane, a onda ne proda ništa. Zato je bolje ulagati malo po malo i videti gde stojite na tržištu, ocenjuje Čedomirović dodajući da za kraj godine Asocijacija planira događaj na kome će birati najbolji veb-šop i pobednike u još niz kategorija.Dominacija plaćanja pouzećemDa bi E-komerc asocijacija zaživela u dobroj meri je pomogao i USAID. Ćedomirović ističe da su od njih dobili pomoć u savetima, kontaktima, idejama, promociji...“Imamo pravi partnerski odnos sa USAID-om”, zaključuje Čedomirović.Prema nalazima Ankete 1.000 preduzeća, koju je krajem prošle godine objavio USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, 71 odsto firmi smatra da će značaj e-trgovine kao kanala poslovanja jako porasti na globalnom nivou u narednom periodu, a njih 59 odsto veruje da će se to isto dogoditi i u Srbiji. Sudeći po tome kako je tržište reagovalo prošle godine pre svega za vreme potpunog zatvaranja usled pandemije, a kasnije i nakon opuštanja epidemioloških mera, možemo reći da je vreme elektronske trgovine u Srbiji već došlo, ocenjuje Dragana Stanojević, direktora USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.Kako kaže, petina srednjih i velikih firmi je već deo elektronske trgovine, sledi iz istraživanja. Ipak, za njen dalji razvoj potrebno je da se talas elektronske trgovine prelije na celu privredu. Iako 63 odsto kompanija ima svoju internet stranu, tek desetina ima elektronsku prodavnicu, a još manje ih nudi opciju plaćanja preko interneta (7,3 odsto). Među kompanijama  koje nemaju elektronsku prodavnicu njih čak 81 odsto nije nikad ni razmišljalo o tome da je uvede. Kod nas i dalje u Internet trgovini dominira plaćanje pouzećem, preko 70 odsto prodaja se tako odigra. Ipak, istraživanja pokazuju i  da se to menja i da je tokom pandemije značajno povećan broj kompanija koje su uvele onlajn plaćanje. Nemanja Čedomirović ističe da su tome pomogle banke i platne institucije koje su znatno olakšale ljudima da instaliraju na svoje sajtove plaćanje karticama.Ne samo što se sada menja klima prema e-trgovini već su očekivanja da će ona imati mnogo veći značaj nego danas. Onlajn prodavnica podjednako važna kao i tradicionalna radnjaKako objašnjava Dragana Stanojević, firme u Srbiji sve više prepoznaju značaj elektronske trgovine, a prema najsvežijim podacima iz istraživanja, čak 82 odsto privrednika koji se bave online prodajom i poseduju vebšop, ocenjuju onlajn prodavnicu jednako važnom ili čak i važnijom od tradicionalnog modela prodaja.Izuzetni efekti elektronske trgovine posebno su vidljivi kod mladih firmi, osnovanih u prethodne tri godine. Dakle budući preduzetnici će biti motor još snažnijeg održivog rasta elektronske trgovine u Srbiji. Svi startapi koji koriste e-komerc, kao i 87 odsto onih osnovanih posle 2006, izveštavaju da im je elektronska trgovina kanal kroz koji rastu, ili je barem jednako značajan kao tradicionalni kanali prodaje. Istraživanje USAID akođe svedoči da je elektronska trgovina ključ da se dosegnu nova tržišta i korisnici, odnosno da se zadrže postojeći potrošači. Firme sa razvijenom svešću o značaju internet trgovine su i veći optimisti u pogledu budućnosti i očekuju porast broja zaposlenih češće od njihove konkurencije koja ne koristi internet. Dodatno, na osnovu istraživanja može se zaključiti da su firme prisutne na internetu manje zavisne od lokalne sredine, a da kompanije sa vebšopom izvoze za trećinu više proizvoda od prosečne kompanije, a skoro dve trećine više od onih firmi koje nisu prisutne na internetu. Ako pogledamo samo izvoznike – oni koji imaju vebšhop izvoze duplo više od onih koji nemaju ni vebsajt”, napominje Stanojević.Fali nam znanje o e-trgoviniU toku pandemije USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije sproveo tri talasa istraživanja kako bi proverio stavove privrednika o udaru krize na njihovo poslovanje, preduzetim merama i očekivanjima za oporavak. U tom istraživanju, trećina domaćih privrednika je navela da je preduzela ili planira da preduzme mere kojima će svoje poslovanje učiniti otpornijim na krizu. Kao primarni način da sebi pomognu da opstanu kroz ovu krizu i većina preduzetog se upravo odnosi na ulazak u elektronsku trgovinu, razvoj digitalnog marketinga ili korišćenje drugih vrsta digitalnih tehnologija. “Verujem da je elektronska trgovina tu i da ostane, a trend visokog rasta beleži se i nakon popuštanja mera i ponovnog otvaranja fizičkih prodajnih objekata u određenim fazama pandemije. Svi koji su se prvi put zbog pandemije odvažili da kupuju online, shvataju brojne pogodnosti takvog načina kupovine, pa nastavljaju da to čine”, navodi Stanojević. Elektronska trgovina predstavlja jedan od stubova ekonomije budućnosti, zbog brojnih prednosti koje donosi i kupcima i privrednicima (kao što su udobnost, jednostavnost i sigurnost za kupce, odnosno niži troškovi pokretanja, dolazak do brojnih većih tržišta, neograničenost radnim vremenom, i sl. za prodavce). “Trend razvoja elektronske trgovine je ubrzan i krajnje je vreme da svi oni koji su se do sada opirali neminovnim promenama i potrebi za prilagođavanjem, to konačno i učine, a na ruku im ide i to što usluge uvođenja i razvoja elektronske trgovine nikada nisu bile pristupačnije”, poručuje Dragana Stanojević iz USAID-a dodajući da su nedostatak svesti o važnosti elektronske trgovine, ali i manjak znanja jedan od ključnih problema, pre svega u privredi, a jednim delom i kod kupaca. Miloš Obradović

Srbija

Danas ističe rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu

Danas ističe rok za uplatu prve rate za prvi kvartal poreza na imovinu koji se odnosi na fizička, pravna lica i preduzetnike. Građani porez na imovinu platiti tako što će iznos sa rešenja poreza na imovinu koje su dobili za 2020. godinu podeliti na četiri jednaka dela.Porez na imovinu plaća se kvartalno i to u roku od 45 dana od dana početka svakog tromesečja. Ni u jednoj opštini u Srbiji poreska rešenja za 2021. godinu nisu prispela na vreme, pa će ga građani i ove godine plaćati na osnovu prošlogodišnjeg rešenja.Rate za porez na imovinu dospevaju uglavnom 15. dana februara, maja, avgusta i novembra. Zbog državnog praznika rok za plaćanje prve rate ove godine pomeren je za  17. februar.Nadležni podsećaju da za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu od 11 odsto.U zavisnosti od grada ili lokalne samouprave u Srbiji, za tri meseca kašnjenja sa uplatom, porez ga  ože koštati oko 100 dinara više od one sume koju je prethodno trebalo da plati. Zakon nalaže kažnjavanje u slučaju da neko izbegava da plati porez i t u iznosu od pet hiljada dinara.Grad Beogad saopštio je da građani koji imaju neke nedoumice i pitanja u vezi sa plaćanjem poreza na imovinu, mogu da se jave na brojeve telefona opštinskih odeljenja Sekretarijata za javne prihode, koji su objavljeni na internet stranici Grada Beograd.BEOGRAD: VEĆI POREZ NA IMOVINU I ZA "STAN NA DAN"?

Srbija

Švedska jača podršku civilnom sektoru i lokalnim samoupravama u Srbiji

Švedska i Srbija imaju dugogodišnju saradnju u oblastima razvoja civilnog društva, lokalne samouprave i jačanja demokratije. Za Srbiju je od izuzetne važnosti da izgradi svoje kapacitete za ispunjavanje standarda Evropske unije o demokratiji, ljudskim pravima i lokalnoj administraciji i da omogući njihovu primenu na nacionalnom nivou, zbog čega će Švedska nastaviti da pomaže organizacije civilnog društva, saopštila je ambasada te zemlje."Civilno društvo ima važnu ulogu u monitoringu i promovisanju reformskih napora. Švedska dodatnim sredstvima nastavlja višegodišnju saradnju sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), Centrom Ulof Palme (OPC) i Centrom za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) kako bi podržala reformske napore Vlade Srbije i promovisala demokratizaciju, transparentnost i odgovornost, kao i EU integracije”, rekao je ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin.Prepoznajući važnost razvoja lokalnih samouprava u Srbiji, Švedska je odobrila i dodatnu novčanu pomoć razvoju lokalne administracije u Srbiji, kroz projekat koji sprovodi Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU".Ukupna vrednost dodatnog ugovora je oko 1,2 miliona evra. Uzimajući u obzir da javne nabavke imaju značajan udeo u ekonomiji Srbije, veoma je važno kontinuirano poboljšavati ne samo zakonodavstvo, već i sistem i način na koji se sprovode postupci javnih nabavki da bi se obezbedila bolja konkurentnost.Zbog toga je Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida) potpisala sporazum sa Nacionalnom asocijacijom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o podršci u sprovođenju projekta "Efikasne javne nabavke u službi ekonomskog razvoja" sa ukupnim budžetom od 1,36 miliona evra. ”Cilj projekta je promocija demokratskog upravljanja kroz podršku u uspostavljanju transparentnog i odgovornog sistema javnih nabavki i nadzora nad njima, poboljšanje upravljanja javnim finansijama i podsticanje okruženja za rast predvođen privatnim sektorom”, rekao je Šef odeljenja za razvojnu saradnju u ambasadi Švedske Ula Anderson (Ola Andersson). On je dodao da će posebna pažnja biti posvećena uvođenju ekoloških kriterijuma u postupke javnih nabavki da bi se razvili kapaciteti za tzv. ”zelene nabavke” koje uključuju energetsku efikasnost, kao i obukama službenika za javne nabavke na lokalnom nivou.Ukupna vrednost dodatne podrške koje Švedska pruža Srbiji u pomenutim projektima je oko 5,5 miliona evra. Kao jedan od navećih bilateralnih donatora Švedska pomaže Srbiji približavanju EU i ispunjenju njenih standarda sa više od 12 miliona evra godišnje. 

Srbija

U Srbiji prošle godine na lizing nabavljena oprema vredna 367 miliona evra

Tokom januara ove godine, registrovano je 611 ugovora o finansijskom lizingu, dok je u 2020. godini registrovano 13.573 ugovora o finansijskom lizingu, na osnovu kojih su nabavljeni predmeti u vrednosti većoj od 367 miliona evra, navodi se u saopštenju Agencije za privredne registre.Od uspostavljanja Registra finansijskog lizinga do kraja 2020. godine bilo je aktivno 55.870 registrovanih ugovora o finansijskom lizingu, ukupne vrednosti od 1,712 milijardi evra.Putem finansijskog lizinga su, u najvećem procentu, nabavljena putnička vozila, zatim teretna i druge vrste vozila.I u 2020. godini, primaoci finansijskog lizinga su u najvećem procentu bila pravna lica, dok su preduzetnici činili tek deseti njihov deo.     Od uspostavljanja ovog registra, nepokretnosti su bile predmet finansiranja u 51 registrovanom ugovoru, ukupne vrednosti od 24,6 miliona evra.

Srbija

Novi zakon o zdravstvenom osiguranju uvodi retke bolesti

Srbija bi polovinom ove godine, tačnije 1. juna 2021. trebalo da dobije nov Zakon o zdravstvenom osiguranju, a tim povodom u toku je javna rasprava o Nacrtu koji sadrži izmene i dopune ovog dokumenta, piše portal Telegraf.Ovim dokumentom prvi put u pravne propise u Srbiji biće uvedena definicija retkih bolesti, trudnice će zbog sprečenosti da rade ostvariti pravo na naknadu bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi, a pacijenti više neće morati da dostavljaju potvrdu o bolovanju poslodavcu, već će to umesto njih, elektronskim putem raditi izabrani lekar.Ako se ovaj dokument usvoji, više ne bi trebalo poslodavac da vrši obračun naknada zarada, već će to raditi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji sada to samo kontroliše.Kako se navodi u obrazloženjima predloženih rešenja za donošenje novog Nacrta, ukazala se potreba za daljim unapređenjem sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koja se ogleda u odgovarajućim rešenjima koja se odnose na ostvarivanje prava na naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede, te se njime predlažu nova rešenja kojima se olakšava ostvarivanje tog prava osiguranicima, kao i samim poslodavcima.Javna rasprava je počela 4. februara i trajaće do 28. februara. U njoj mogu da učestvuju predstavnici državnih organa, javnih službi, predstavnici zdravstvenih ustanova, stručna javnost, udruženja i drugi zainteresovani učesnici.Po okončanju postupka javne rasprave Ministarstvo zdravlja analiziraće sve sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave.Nov Zakon stupio bi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivao bi se od 1. juna 2021. godine.

Srbija

U Srbiji želi da investira 70 odsto dijaspore

Sedamdeset odsto pripadnika srpske dijaspore izrazilo je spremnost da investira u svojoj zemlji, a 74 odsto ispitanika smatra da bi naši sunarodnici iz inostranstva trebalo da imaju makar ravnopravan, ako ne i povlašćen status prilikom investiranja u Srbiji i Republici Srpskoj, pokazalo je istraživanje sociologa, psihologa i komunikologa iz Srbije, zemalja u regionu i srpske dijaspore kojim je koordinirala Teslina naučna fondacija iz SAD i Srbije, prenosi portal N1.Čak 93 odsto ispitanika izrazilo je uverenje da bi deca naših ljudi rođena u inostranstvu trebalo da imaju ista prava na školovanje u matici kao i deca građana Srbije, a više od 87 odsto misli da dijaspora treba da ima pravo glasa u matičnoj zemlji.Više od 70 procenata ispitanika do sada nije glasalo na izborima u Srbiji iz zemalja u kojima borave, a uporedo sa regulisanjem biračkog prava 90,8 odsto anketiranih misli da je potrebno ponovo oživeti rad Skupštine dijaspore, koja bi trebalo da ima svoje predstavnike i u Skupštini Srbije.Pored toga, stav 85 odsto ispitanika je da bi našim sunarodnicima u dijaspori trebalo omogućiti elektronsko glasanje, a 94,5 odsto deli mišljenje da bi dijaspora i matica trebalo aktivno da učestvuju u pripremi budućeg Nacionalnog programa Srbije i svih Srba sveta, kojim bi bili obuhvaćeni nacionalni interesi Srbije i Republike Srpske.Kao važan deo plana jačanja saradnje matice i dijaspore je svakako i formiranje Ministarstva dijaspore u Srbiji i Republici Srpskoj, što je potvrdilo 91,2 odsto ispitanika, dok 94 odsto smatra da je potrebno da se Srbija uključi u organizaciju srpskih klubova u regionu i dijaspori.Skoro svi ispitanici, odnosno 98,9 odsto, misle da je neophodno veće uključivanje dijaspore u otvaranje „mini biznisa“ sa investicijama iz dijaspore, sa državnim garancijama i mogućnošću prava na penzionisanje za povratnike koji su investirali u maticu.Samim tim, 78 odsto anketiranih misli da je sređivanje dokumentacije za dijasporu prioritet u javnim službama matične zemlje, dok 66,1 odsto smatra da bi povratnici iz dijaspore, uz pravo na penziju, morali da imaju i pravo na uvoz bez carina i poreza.Nešto manje od polovine, tačnije 46,6 odsto ispitanika, ne zna dovoljno na kom nivou je saradnja verskih institucija u matici i dijaspori, ali se svi slažu da je veoma važna uloga Srpske pravoslavne crkve u jačanju jedinstva naroda i države, a samim tim i u jačanju saradnje matice sa dijasporom.Projekat istraživanja „Teslin narod – Matica i dijaspora na istom putu“ podržala je i sufinansirala Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.