Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Na evidenciji Kreditnog biroa 2,4 odsto građana

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, svega 2,4% građana i 4,2% poslovnih klijenata upisano je u Kreditnom birou zbog kašnjenja u otplati kredita. Dovoljno je da dva meseca ne platite kredit i ulazite na evidenciju Kreditnog biroa, dok za preduzeća važe strožija pravila od svega tri nedelje kašnjenja, podsećaju Večernje novosti.Na evidenciji Keditnog biora dužnik se nalazi sve dok ne isplati taj dug, nakon toga podaci se brišu, ali nastavlja da teče rok od tri godine, kada ne može da se pozajmljuje novac.Uprkos povećanoj zaduženosti žitelja Srbije za stambene, gotovinske, refinansirajuće i ostale kredite, na kraju prošle godine zabeležena su rekordno mala kašnjenja u njihovoj otplati. Oni kojima se dogodilo da ih Kreditni biro označi kao neredovnog platišu, bilo da su kasnili u izmirivanju dugova od nekoliko desetina hiljada, ili nekoliko stotina dinara, znaju koliko je teško da se ponovo zaduže. Nijedna finansijska ustanova im neće dati pozajmicu dok Kreditni biro ne izbriše prethodnu istoriju. Ponekad se čak dešava da protekne i mnogo više od tri godine dok banke ne povrate poverenje.Zbog pandemije korona virusa i manjeg obima poslovanja brojnih preduzeća, država je tokom prošle godine u dva navrata donosila odluke kojima su omogućeni moratorijumi u otplati kredita.DRŽAVA ĆE GARANTOVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDA

Srbija

Knedla koja ne stoji u grlu

Vlasnica brenda "Ferdinand knedle", Lana Nedeljković kaže za Novu ekonomiju da trenutno posluje u nekoliko objekata. U podkastu "Neću da ćutim" govorila je i o tome zašto je došla na ideju da tokom pandemije otvori još jedan lokal, kao i odakle potiče sam naziv njenog brenda."Krenuli smo krajem 2016. godine, otvaranjem prvog lokala u ulici Gavrila Principa u Beogradu", kaže Lana objašnjavajući zanimljivu vezu između naziva ulice i same radnje. Prema njenim rečima, Ferdinand o kome je reč i za koga se vezuje brend je u stvari austrijski car Ferdinand koji je ostao upamćen po izreci "Ja sam car i hoću knedle!", bez obzira na doba godine, a u suprotnom bi otpuštao svog kuvara. "Nema nikakve veze s Francom Ferdinandom (austrijskim nadvojvodom koga je u atentatu ubio Gavrilo Princip u Sarajevu 1914. godine), ali je to ljudima toliko ostalo urezano u pamćenje, da je ispalo kao super marketinški potez", objašnjava sagovornica Nove ekonomije. Nakon toga otvorili drugu radnju na Topličinom vencu, treću u Bulevaru Zorana Đinđića, a četvrta je prvog februara otvorena u TC "Ušće".Prošla 2020. je, kako kaže, bila veoma teška godina, kao i većini ugostitelja jer su izazove koji su došli s pandemijom dočekali nespremni. Najteže je bilo u periodu potpunog zatvaranja."Mi smo tad imali jedan jedini cilj, da možemo da platimo kirije koje su tog momenta ostale takve kakve su, da možemo da isplatimo plate i trudili smo se da na svaki način poboljšamo prodaju", kaže Lana.To se, prema njenim rečima, odnosilo na onlajn prodaju i dostavu tokom vanrednog stanja i ograničenog kretanja kada su pokrenuli kampanju "Ruka ruku mije" čiji je cilj bio da se pomogne najstarijim sugrađanima. "Kampanja je bila osmišljena tako da svako ko poruči knedle, obezbeđuje svojim starijim komšijama u krugu od 200 metara, poklon knedle od šljiva i kajsija, ljudi su to prihvatili širokog srca i nama se povećala prodaja", objašnjava Nedeljković.Pored toga inicirali su i Svetski dan knedli, peticijom na društvenim mrežama i izdejstvovali da 8. septembar bude Svetski dan knedli.  Da nije bilo korone, prelazak na onlajn dostavu bi, prema Laninim rečima, išao mnogo sporije.Ipak, smatra da ljudima fali lični kontakt, da ih neko ugosti i da se osećaju onako kako gosti treba da se osećaju.ZAŠTO "FERDINAND KNEDLE" OTVARAJU JOŠ JEDNU RADNJU U VREME PANDEMIJE?"Mi treba da se pojavimo negde gde ljudi neće doći namenski kod nas, nego će tu doći nekim drugim poslom, a onda će videti knedle i poželeti da ih jedu", objašnjava Lana glavni razlog zbog kojeg su odlučili da ovih dana otvore novu radnju u TC "Ušće". PRESLUŠAJTE DEO RAZGOVORA:Prema Laninom iskustvu, poslovanje u toj oblasti mnogo zavisi od vremenskih uslova: kad je hladno i padakiša, ili kad je prevruće kod njih "nema žive duše".Onda su se pitali gde su svi ti ljudi i zaključili da su oni tada obično u tržnom centru. To je, kako naglašava, bio glavni razlog da svoj četvrti lokal otvore u TC Ušće.TEŠKO JE BEZ DRŽAVNE POMOĆI  Vlasnica brenda "Ferdinand knedle" kaže da im je paket državne pomoći koji je bio namenjen privrednicima bio od velike koristi. Naglašava da je na početku 2021. godine situacija zbog pandemije nije ništa bolja nego prošle, kada bi bez paketa državne pomoći teško bi preživeli."Jedina je činjenica da smo došli do januara 2021. i da nismo morali da preduzimamo radikalne mere. Bi bilo bi dobro da se deo tih obaveza otpiše", smatra Nedeljković. Kaže da se sada čeka proleće, kao i da nisu otpuštali radnike. Ocenjuje i da će bolja situacija u ugostiteljstvu biti onda kada počnu da rade letnje bašte.Smatra da pomoć privrednicima treba određivati u skladu sa tim kako neko posluje, koliki mu je pad u poslovanju, koliko ima zaposlenih, odnosno koliko plata treba da isplati radnicima.Prema njenim procenama, na nekom širem planu, očekuje se mnogo otpuštanja radnika, biće mnogo nezaposlenih i pašće kupovna moć."Sreća je što naš proizvod nije skup, kod nas dolaze i ljudi koji nemaju dovoljno novca i oni koji ga imaju. Jedna knedla sa šljivama košta 95 dinara i za to će biti i naći će se (novca)", smatra vlasnica Ferdinand knedli Lana Nedeljković.

Srbija

Fleš procena: BDP Srbije u četvrtom tromesečju pao 1,3 odsto

Bruto domaći proizvod Srbije je u četvrtom kvartalu 2020. godine pao za 1,3 odsto na međugodišnjem nivou, ukazuju prve, fleš procene Republičkog zavoda za statistiku.Obračun kvartalnog BDP za četvrti kvartal 2020. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 1. marta 2021. godine.Podsećamo, u prehodnom, trećem tromesečju, ukupna privredna aktivnost Srbije opala je za 1,4 odsto u odnosu na isti period 2019. godine, a za 7,4 odsto desezonirano (u odnosu na drugi kvartal).

Srbija

Onlajn kupovina: Šta i kako smo naručivali 2020. godine?

Najveći rast onlajn kupovine u Srbiji se, prema podacima portala Idealno.rs, dogodio u aprilu 2020. godine, prenosi portal Netokracija. Tada su, u odnosu na 2019. godinu, pretraživanja na internetu porasla za 50 %, a slično se desilo i tokom novembra i decembra."Uprkos lockdown-u i merama koje su uveliko ograničile naše kretanje, 2020. je bila jedna od najdinamičnijih godina za veb prodavce, korenite promene su se praktično odvijale preko noći, a ceo svet se odjednom i gotovo u potpunosti, preselio na Internet", smatra predstavnik portala Idealno.rs i Jeftinije.hr, Igor Martinović.Digitalni rast, posebno u pogledu internet kupovine, prema njegovim rečima bio je očekivan, ali niko nije mogao da predvidi okolnosti koje su taj rast značajno pospešile. Inače, podaci ovogodišnjeg istraživanja sprovedenog u saradnji sa istraživačkom kućom Valiconom, u okviru Web Retailer Award konkursa za najbolje web prodavnice u regionu, pokazuju da je u Srbiji 61% od svih online kupaca kupovalo redovno ili intenzivno.ONLAJN KUPOVINA OPADA NAKON VANREDNOG STANJA, ALI E-NAVIKE OSTAJU ONLAJN KUPOVALI I MLADI I STARINavodi se da je Generacija X (rođeni od sredine šezdesetih do ranih osamdesetih) predvodila online bum u 2020. godini što je i očekivano, kao i generacija bejbi bumera (ljudi rođeni nakon drugog svetskog rata).Za bejbi bumere se veruje da će ostati na intenetu, pa se prodavcima savetuje da na to obrate pažnju tokom 2021. godine, jer oni najviše kupuju u domaćim prodavnicama.S druge strane tu je i Generacija Z (rođeni od sredine devedesetih do 2010. odine) koja najviše kupuje u inostranim šopovima.Naglašava se da je Aliexpress i dalje glavni sinonim za onlajn kupovinu u Srbiji i pored ukidanja besplatne poštarine, kao i da mnogi trgovci prodaju putem domaćeg Aliexpress-a.Prema rezultatima istraživanja, čak 7% svih onlajn kupovina u Srbiji obavljeno je putem sajta Kupujem Prodajem.Ipak, navodi se da glavni iskorak za jačanje internet trgovine u Srbiji i približavanju kupcima moraju da naprave sajtovi Gigatron, Tehnomanija, Tehnomedija ili neki poput Dijaspora.shop ili hibrid TV prodaje i online-a Shoppster."Tehnomanija je otvaranjem logističko distributivnog centra u CT Parku Beograd Sever krajem godine učinila veliki korak", napominje Martinović koji smatra da je to značajna investicija.Kako naglašava, slično se može očekivati i od Gigatrona, ali i drugih prdavaca.Martinović podseća da u Sloveniji, na primer, tržištem dominira lokalni (pure player) trgovac Mimovrste, dok je Aliexpress tek na 7. mestu uz Amazon. U Hrvatskoj je već dugi niz godina na prvom mestu klasični domaći onlajn šop Ekupi, dok Aliexpress i Ebay polako gube na  vrednosti svake godine.To, kako Martinović smatra, pokazuje da dobrim pristupom, sa naglaskom na kvalitetnu i brzu logistiku, lokalni prodavac može da zauzme poziciju na jakom međunarodnom onlajn tržištu.ONLAJN KUPOVINA TOKOM CRNOG PETKA OBORILA REKORDE ŠTA SRBI VOLE DA KUPUJU ONLAJN?U Srbiji je u tokom 2020. godine, prema podacima portala Idealno.rs, postoji podela na strane i domaće onlajn trgovce. Globalno gledano najviše se kupuju artikli iz kategorije mode, odeća i obuća koji zajedno čine 28% onlaln prodajne vrednosti.Odmah uz njih je elektronika sa 25%, i artikli iz grupe "Kuća i bašta" sa 13%.U stranim šopovima dominira elektronika sa 42%, dok je u domaćim to kategorija "Moda". Iste kategorije su dominantne i u Sloveniji i u Hrvatskoj .OMILJENI NAČIN PLAĆANJAPrema rezultatima istraživanja COD, odnosno plaćanje kešom u trenutnu isporuke naručene robe u Srbiji je i dalje dominantan način plaćanja, pa se praktično ne razlikuje među generacijama. U Srbiji od 55 – 60 % svih plaćanja je izvršeno putem COD-a, odnosno isplatom keša po dospeću robe.Generacija Y (rođeni od početka osamdesetih do sredine devedesetih godina) je ona koja je najnaprednija što se tiče plaćanja ostalim načinima, pre svega plaćanja karticama.Kada se to dovede u kontekst sa Hrvatskom ili Slovenijom, razlike su velike. U Sloveniji je gotovina drastično pala u 2020. godini, pa je prvi put plaćanje karticama ono koje je preuzelo primat nad COD-om, a glavni razlog je što su logističari, poput Pošta Slovenije, tokom pandemije zabranili lični dodir sa novcem. ŠTA OČEKIVATI TOKOM 2021. GODINE?Prošlu godinu web prodavci će zapamtiti po velikom rastu, a tradicionalni trgovci po brzoj, praktično preko noći, transformaciji iz offline u online prodaju. Generacije koje nikada nisu kupovale putem Interneta shvatile su lakoću web kupovine i mnogi više nikada neće otići u fizičku prodavnicu po određene kategorije proizvoda. "Urok varljive i nesigurne web prodavnice konačno je odbačen, a pitanje koje grupe potrošača kupuju online zamenjeno je pitanjem koliko svaka grupa potrošača kupuje online", smatra Igor Martinović.Prema njegovim rečima domaći trgovci treba da ulažu sve više, pre svega u marketing, ali i logističke operacije koje će morati da prate povećanu potražnju. 

Srbija

VIDI, GARI, MORAMO ZAJEDNO: Neophodno povezivanje lokalnih inicijativa

Igradnja projekta kolokvijalno poznatog kao "Novi Sad na vodi" bi tokom visokog vodostaja mogao da izazove potop delova glavnog grada Vojvodine, ali može da ugrozi i mesta uzvodno, saglasni su članovi inicijative "MORAMO ZAJEDNO!". Aktivisti su dodali i da nijedna organizacija nema šanse da uspe sama u sprečavanju tog projekta, zbog čega je neophodno povezivanje lokalnih inicijativa širom Srbije.Oni su na konferenciji koju je danas organizovala inicijative "VIDI, GARI, NE MOŽE!", Novi optimizam i druge partnerske organizacije iz Beograda naveli da je izgradnja "Novog Sada na vodi" kontroverznija od bilo kog investicionog projekta u Srbiji, zato što podrazumeva izmeštanje nasipa 500 metara u korito Dunava. Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine (NS) izjavila je da borba za levu obalu Dunava, takozvani Šodroš i Dunavac treba da spaja građane i da niko nema ekskluzivno pravo na tu temu."(Ova borba) treba da bude takmičenje u razlikama, podele treba da ustuknu pred idejom zajedništva...  Projekat 'Novi Sad na vodi' sadrži sve odlike investitorskog, tajkunskog urbanizma, koji nije namenjen Novosađanima, već određeim licima koji bi zaradila izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa na Dunavu  zarad dobijanja 165 hektara građevinskog zemljišta na glavnom poplavnom području", kazala je Radovanović.  Ona je navela i da su došli do informacije da prema najnovijim katastarske podatke, da je reka Dunav uknjižena kao građevinsko zemljište, "što je nepojmljivo"."Pomeranjem nasipa se dobija 165 hekatara građevinskog zemljišta, ali ujedno oni stvaraju realnu opasnost od poplava. Pored bezbednosnog, postoji i međunarodni problem, jer vi izmeštanjem nasipa ugrožavate međunarodnu plovidbu. Da biste (tako nešto) napravili, morate konsultovati zemlje kroz koje Dunav protiče, pre svega Hrvatsku i Mađarsku... Problem je i ekološki, jer potez na kom se planira gradnja obuhvata plavna područja, Ribarsko ostvro, Kamenjarsku adu, Šodroš i rukavac Dunavac, koji su staništa zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta", dodala je ona.Branislav Grubački Guta, osnivač organizacije Novi optimizam, je Bakiću tokom događaja arhitekti Dragoljubu Bakiću uručio posebno priznanje za počasnog građanina. Bakić je ocenio da je dobro što je struka podigla glas proiv projekta u Novom Sadu, da je Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" dao negatino mišljenje, ali da je u međuvremenu direktor te ustanove smenjen, što znači da će drugostepena odluka "biti drugačija".Kao najveći problem Beograda, Bakić je naveo planove za urbanizaciju Makiškog polja, za koju su aktivisti iz glavnog grada od Novosađana dobili podršku i "franšizu"."Pohlepna vlast ne kidiše samo na Makiš... Taj problem se sada nalazi na 25. strani novina ili u 25 minutu dnevnika. Kada taj problem dođe na prvu stranu, biće kasno - mi ćemo morati da skupljamo kišnicu i da pijemo vodu iz oluka. Novi Sad uspeva ono što Beograđani nisu uspeli, da se odbrane od svog "Beograda na vodi... 'Gari' će biti lozinka građanskog protivljenja bahatoj i pohlepnoj vlasti", smatra Bakić.Prema njegovim rečima, projekat urbanizacije Makiša podrazumeva izgradnju 4,5 miliona kvadrata, parkinga za barem 80.000 vozila, a da će bilo kakvi građevinski radovi biti potencijalna ekološka bomba."Beograđani sada sa svojih česmi piju skoro izvorsku vodu, koja se od Železnika spušta na Makiš, gde se akumulira. Vodosnabdevanja će biti ugroženo sa tih 50 hektara garaža, za koje će biti iskopano 20 miliona kubnih metara zemlje", rekao je Bakić.

Srbija

Vlada Srbije: Ukupno 170 miliona za inovacije u preduzetništvu

Vlada Srbije donela je uredbe kojima su definisani podsticaji za inovacije u preduzetništvu u ukupnom iznosu od 170 miliona dinara. Veći deo tih sredstava, 100 miliona dinara, namenjeno je za projekte koji se odnose na inovacije u ženskom preduzetništvu.Za podršku inovaicjama u ženskom preduzetništvu dodeljivaće se do 23 miliona dinara po odobrenom projektu.Prema podacima iz Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, osnivači, vlasnici i rukovodioci malih i srednji preduzeća u Srbiji većinom su muškarci (77,9%), dok su žene najčešće vlasnice radnji (34,3%) i srednjih privrednih društava (22,1%). Zato je kako se objašnjava cilj ovog programa da podrži razvoj ženskog, inovacionog preduzetništva i doprinese stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta za preduzetnice.Bespovratna sredstva se mogu koristiti za različite aktivnosti kojima se promoviše značaj ženskog inovacionog preduzetništva, za programe mentorstva i obuka.Cilj je unapređenje i razvoj poslovnih, inovacionih kapaciteta preduzetnica, navodi se u tekstu posebne uredbe koju je usvojila Vlada Srbije.70 MILIONA ZA PROMOCIJU "OSTALIH" INOVACIJA U PREDUZETNIŠTVUPosebnom uredbom Vlada Srbije odredila je 70 miliona dinara za popularizaciju i promocija inovacija i inovacionom preduzetništvu i taj novac namenjen je organizacijama i lokalnim samoupravama za projekte koji promovišu i popularizuju inovacije, kao i inovaciono preduzetništvo.Za određene namene u cilju promocije inovacija u preduzetništvu definisani su posebni iznosi za određene vrste projekata:- Maksimalan iznos od 23.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za planiranje, izradu i sprovođenje promotivne kampanje o značaju razvoja inovacija i inovacionog preduzetništva, na nacionalnom i lokalnom nivou;- Iznos od 20.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za organizaciju manifestacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva, na nacionalnom i lokalnom nivou;- Iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za izradu i sprovođenje programa mentorstva i obuka;- Iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za  istraživanja o stanju, problemima i perspektivama inovacionog ekosistema u Republici Srbiji;- Maksimalan iznos od 10.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za izradu štampanih i multimedijalnih publikacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva u široj populaciji; - Maksimalan iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za projekte digitalizacije kulturnog, umetničkog i duhovnog nasleđa Srbije i srpskog naroda. Srbija se ovom programima rukovodi, kako se navodi ugledajući se na zemlje poput Švajcarske, Finske i Izraela.Opšti cilj programa je, kako se objašnjava informisanje javnosti, univerzitetske, akademske, naučno-istraživačke i poslovne zajednice, a pre svega mladih.Realizacijom ovog programa Republika Srbija nastoji da podstakne građane, a posebno mlade, da razmišljaju kao preduzetnici, a naglasak je kako se objašnjava na jačanju lokalnih i regionalnih inicijativa.ISKUSTVA PREDUZETNICA: KAKO RADI PRIVATNI STOMATOLOG U DOBA KORONE NAČIN PRIJAVEPravo učešća na konkursima imaju organizacije i jedinice lokalne samouprave koje ispunjavaju propisane uslove.Polovina sredstava namenjena je za usluge po ugovorima, a polovinu mogu da očekuju "ostali nivoi vlasti", budući da pravo učešća imaju lokalne samouprave, kao i organizacije koje žele da sa njima zajedno nastupe na konkursima.Po raspisivanju konkursa, sve informacije će biti objavljene u dnevnim novinama i na sajtu www.inovacije.gov.rs. Rok za podnošenje prijava je od dana objavljivanja konkursa do utroška sredstava.Precizno i tačno popunjena prijava i prateća dokumentacija šalje se preporučenom poštom na adresu: Vlada, Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Ul. Nemanjina 11, 11000 Beograd.

Srbija

UTAS: Do sada zatvoreno 200 turističkih agencija

Zbog krize koju je izazvala pandemija prestalo je da radi oko 200 turističkih agencija i očekuje se da će se taj broj povećavati, upozorilo je Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS). Prema njihovim rečima Ministarstvo finansija i dalje izbegava da im pomogne, iako su turističke agencije među delatnostima koje beleže najveće gubitke.Pored toga, turističke agencije često su i male firme koje su mnogim porodicama važan izvor prihoda.UTAS je podsetio da zamenska putovanja i povraćaj novca putnicima zavise od opstanka agencija i da je zato još važnije da turističke agencije dobiju bespovratna sredstva kako bi očuvale poslovanje."Ne razumemo zašto država izbegava da pomogne onima koji beleže gubitke veće od 90 odsto, a od kojih zavisi i povraćaj novca građanima Srbije koji su uplatili putovanja pre početka krize", navodi se u saopštenju UTAS-a.Prema podacima Agencije za privredne registre, od 15. marta 2020. godine su izbrisane 94 agencije, od čega 20 organizatora putovanja, dok je rad prekinulo 105 privrednih subjekata, među kojima je 10 organizatora putovanja.U UTAS-u očekuju da se problemi povećaju tokom februara, kada stiže plaćanje odloženih poreza i doprinosa koje agencije ne mogu da plate, jer ne rade već skoro godinu dana. "Ponovo apelujemo da se ovaj dug otpiše, da se dodeli jednokratna pomoć kao i drugim ugroženim kategorijama, te da se ubrza odobravanje kredita iz Fonda za razvoj čije sednice ponovo stagniraju", dodaje se u saopštenju UTAS-a.UTAS PREDLOŽIO REŠENJE ZA TURISTIČKE AGENCIJE, OGLASIO I PETICIJU Udruženje je pohvalilo mere kojima je država pomogla gradskim hotelima i najavljene subvencije za prevoznike, jer je njihovo poslovanje takođe ugroženo.Pored toga očekuje da se uvaže i njihovi argumenti koji su, kako je navedeno, bazirani na bilansima i činjenicama o gubicima.Predstavnici turističkih agencija više puta su apelovali da im država pomogne, a zbog izostanka pomoći protestovali su nekoliko puta.Pored slabog poslovanja, mnoge turističke agencije imaju i problem sa novim zakonom koji propisuje dobijanje dozvola za rad.Za nju su im potrebne bankarske garancije, koje većina nije mogla da dobije, ili osiguravajuće polise koje su postale preskupe.

Srbija

Spoljnotrgovinska razmena Srbije prošle godine imala pad od 3,4 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2020. godini iznosila je 40 milijardi evra i imala je pad od 3,4 odsto u odnosu na 2019. godinu, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).Izvoz robe imao je vrednost od 17,05 milijardi evra, što je pad od 2,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, a i uvoz je smanjen 3,8 odsto, na 22,95 milijardi evra.Deficit je iznosio 5,9 milijardi evra, što je smanjenje od 6,8 procenata u poredjenju sa 2019. godinom.Pokrivenost uvoza izvozom je bila 74,3 odsto i bila je veća od pokrivenosti u 2019. kada je iznosila 73,4 procenta.Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 61,4 odsto ukupne razmene.Drugi po važnosti partneri bile su zemlje CEFTA, sa kojima je Srbija ostvarila suficit u razmeni od 2,1 milijardu dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od žitarica), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.

Srbija

DRI započela reviziju 104 korisnika javnih sredstava

Savet Državne revizorske institucije (DRI) usvojio je Program revizije za 2021. godinu, u skladu s kojim je započela postupak revizije 104 korisnika javnih sredstava, navodi se u saopštenju te institucije.S obzirom da je Program revizije poverljiv, DRI će u toku godine sukcesivno objavljivati preostale subjekte revizije u skladu sa izdavanjem Zaključaka o sprovođenju revizija.DRI će za subjekte iz Programa sprovoditi reviziju finansijskih izveštaja, reviziju pravilnosti poslovanja ili kombinovanu reviziju finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2020. godinu.U okviru prvog dela realizacije Programa revizije za 2021. godinu, DRI je započela postupak revizije kod sledećih korisnika javnih sredstava:1. Završni račun budžeta Republike Srbije za 2020. godinu2. Ministarstvo finansija, Beograd3. Ministarstvo unutrašnjih poslova, Beograd4. Ministarstvo kulture i informisanja, Beograd5. Ministarstvo odbrane, Beograd6. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Beograd7. Uprava za igre na sreću, Beograd8. Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Beograd9. Državno veće tužilaca, Beogradu10. Vrhovni kasacioni sud, Beograd11. Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Beograd12. Osnovno javno tužilaštvo, Čačak13. Pravosudna akademija, Beograd14. Upravni sud, Beograd15. Visoki savet sudstva, Beograd16. Prekršajni apelacioni sud, Beograd17. Više javno tužilaštvo, Sremska Mitrovica18. Osnovno javno tužilaštvo, Novi Sad19. Više javno tužilaštvo, Niš20. Osnovo javno tužilaštvo, Niš21. Građevinski fakultet, Beograd22. Učiteljski fakultet, Beograd23. Autonomna Pokrajina Vojvodina24. Grad Beograd25. Gradska opština Zemun26. Gradska opština Palilula27. Gradska opština Voždovac28. Gradska opština Zvezdara29. Gradska opština Lazarevac30. Gradska opština Barajevo31. Gradska opština Mladenovac32. Gradska opština Rakovica33. Gradska opština Grocka34. Gradska opština Čukarica35. Gradska opština Novi Beograd36. Gradska opština Sopot37. Gradska opština Savski venac38. Gradska opština Niška Banja39. Gradska opština Pantelej40. Gradska opština Medijana41. Opština Kovačica42. Opština Aleksandrovac43. Opština Kuršumlija44. Opština Malo Crniće45. Opština Trgovište46. Uprava za agrarna plaćanja, Beograd47. Javno preduzeće "Projektovanje", Pećinci48. Javno komunalno preduzeće "Zelenilo Pančevo", Pančevo49. Javno komunalno preduzeće "Vodovod", Sremska Mitrovica50. Javno komunalno preduzeće "Gradska čistoća", Novi Pazar51. Javno komunalno preduzeće "Toplana Valjevo", Valjevo52. Javno komunalno preduzeće "Komunalne službe", Požarevac53. Javno komunalno preduzeće "Gradska toplana", Užice54. Javno komunalno preduzeće "Šumadija", Kragujevac55. Javno komunalno preduzeće "Obrenovac", Obrenovac56. Javno preduzeće "Vodovod i kanalizacija", Loznica57. Javno komunalno stambeno preduzeće "Komstan", Trstenik58. Javno komunalno preduzeće "Putevi", Kraljevo59. Javno preduzeće "Autoprevoz Kikinda", Kikinda60. Javno komunalno preduzeće "Vodovod Zlatibor", Čajetina61. Privredno društvo za izgradnju elektroenergetskih objekata "Elektroizgradnja" d.o.o. Beograd62. Sportski centar "Tašmajdan" d.o.o. Beograd63. Ministarstvo zdravlja, Beograd64. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Beograd65. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Beograd66. Nacionalna služba za zapošljavanje, Kragujevac67. Republički fond za zdravstveno osiguranje, Beograd68. Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, Beograd69. Centar za socijalni rad Opštine Bosilegrad70. Centar za socijalni rad Vranje71. Centar za socijalni rad Vršac72. Centar za socijalni rad "Sava Ilić", Aranđelovac73. Centar za socijalni rad opština Varvarin i Ćićevac74. Dom zdravlja "Dr Mladen Stojanović" ,Bačka Palanka75. Doma zdravlja "Ruma", Ruma76. Ministarstvo privrede, Beograd77. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Beograd78. Javno preduzeće "Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje", Velika Plana79. Preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. Beograd80. Akcionarsko društvo za proizvodnju i promet otkovaka "Zastava kovačnica", Kragujevac81. Građevinska direkcija Srbije, Beograd82. Društvo sa ograničenom odgovornošću "Utva-avio industrija", Pančevo83. Privredno društvo za izgradnju elektroenergetskih objekata "Elektroistok-izgradnja" d.o.o. Beograd84. Preduzeće za vodne puteve "Ivan Milutinović – PIM" a.d. Beograd85. "Politika" – Akcionarsko društvo za novinsko-izdavačku i grafičku delatnost Beograd86. Grafičko preduzeće kompanije "Borba" a.d. Beograd87. Javno preduzeće za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija "Mreža-most", Beograd88. Javno preduzeće "Pošta Srbije", Beograd89. Javno preduzeće "Nacionalni park Fruška Gora", Sremska Kamenica90. Javno preduzeće "Srbijagas", Novi Sad91. "Železnice Srbije" a.d. Beograd92. Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja, Resavica93. Akcionarskodruštvo za železnički prevoz robe "Srbija Kargo", Beograd94. Akcionarsko društvo za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima "Transnafta", Pančevo95. Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika "Srbija Voz", Beograd96. Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i distribuciju energije i fluida i pružanje usluga "Energetika", Kragujevac97. "Koridori" d.o.o. Beograd98. Operator distributivnog sistema EPS Distribucija d.o.o. Beograd99. Javno preduzeće za gazdovanje šumama "Srbijašume", Beograd100. Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode", Beograd101. Javno preduzeće "Službeni glasnik", Beograd102. Direkcija za mere i dragocene metale, Beograd103. Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd104. Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije", Vinča.

Srbija

Kad dekoraciju slatkiša preuzme mašinski inženjer

Svoj privatni biznis pravljenja i dekoracije torti Radmila Gajić iz Beograda je počela u periodu nakon 1999. godine. Iako se ranije nije bavila tim poslom, uspela je da se snađe i nabavi neophodan alat koji je u to vreme mogao da se kupi samo u inostranstvu.„Na ideju je došla moja sestra, ona je volela da radi torte i onda me je zvala da joj pomažem. Ja sam radila dekoracije“, počinje svoju priču Radmila koja je gostovala u podkastu nove ekonomije „Neću da ćutim“. Kada je odličila da se ozbiljnije bavi tim poslom, uspela je da nabavi alat preko prijatelja vlasnika jedne privatne firme u kojoj je nekada bila zaposlena.Predlog da otvori svoju firmu stigao je od strane predtavnika firme Wilton, sa kojima je stupila u kontakt putem interneta.„Novac smo pozajmili i uspeli smo da napravimo nešto“, kaže Radmila.Radmila kaže da je po zanimanju mašinski inženjer, kao i da je pre dekracije torti radila u fabrici auto-motora u Rakovici, kao pogonski inženjer, koja je u međuvremenu propala. Radmila je tu firmu napustila preko socijalnog programa. „Ja sam u ovom poslu (dekoraciji torti) uživala, tu sam sebe prepoznala. Zanemraila sam sve ostalo što je bilo iza mene i krenula nekim novim putem, nikad se nisam pokajala“, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.PROMENE U POSLU DONELA KORONARadmila sada prodaje materijal, ali i znanje za pravljenje torti. Objašnjava da je situacija tokom pandemije korona virusa veoma teška za poslovanje, jer nema venčanja i sličnih događaja, za koje prave torte, a i ugostiteljski objekti slabije rade. „Mi smo povezani sa ljudima koji imaju restorane, bave se organizacijom svadbi, proslava, rođendana. Posle 17 godina uzlazne putanje, počinjemo lagano da idemo nizbrdo“, objašnjava Radmila. Kaže da ne zna dokle će ta situacija da traje, znamo dokle, ali se nada da će se sve zaustaviti i život vratiti u normalu. Rezervnih planova uvek ima, postoje neke opcije za druge poslove od ranije, jer svašta može da se radi. „Mi smo mnogo strpljivi, pa računamo, proći će. Ako ne prođe, verovatno ćemo se preorijentisati na nešto drugo“, zaključuje Radmila.Naglašava da nikada nije imala problem da sa nekim poslom krene iz početka, jer potiče iz seoske porodice u kojoj nije bilo podele na muške i ženske poslove, pa je naučena da se snalazi u životu.„Ne plašim se ničega, pa taman i da sutra u gradu na pijaci prodajem nešto. Znam da ću se snaći i da ću uspeti i da od toga napravim nešto“, kaže Radmila Gajić.

Srbija

Delta Holding razvija platformu za onlajn trgovinu

Delta Holding razvija platformu za onlajn trgovinu pod nazivom „Ananas“, koja će biti aktivna već u prvoj polovini ove godine. Kako navode iz kompanije, investicije u Ananas u narednih pet godina iznosiće sto miliona evra, javlja portal eKapija.„Uvereni smo da možemo da stvorimo regionalnog džina u onlajn trgovini. Ananas će korisnicima ponuditi nešto na šta nisu navikli u domaćoj trgovini, a što imaju samo najveći globalni trgovci poput Amazona ili AliExpressa. Na samom početku pokrićemo tržište Srbije, ali sa namerom da vrlo brzo budemo prisutni na tržištima bivše Jugoslavije, plus Albanija“, kaže Marija Desivojević Cvetković, potpredsednik Delte za strategiju i razvoj.Prema rečima Milke Vojvodić, više potpredsednice za finansije i ekonomiju za 30 godina poslovanja Delta je ostvarila 24 milijarde evra prihoda, najviše u Srbiji, ali i u zemljama regiona, Rusiji i Kini.

Srbija

PKS formirala Alijansu za zelenu tranziciju

Privredna komora Srbije (PKS) formira Alijansu za zelenu tranziciju koju će činiti konzorcijum kompanija, lidera niskougljenične ekonomije u našoj zemlji, a čiji je cilj da predvode promene u oblasti „zelene“ cirkularne ekonomije u srpskoj privredi, navodi se na sajtu PKS.Ovi sektori su takođe prepoznati i u Mapi puta za cirkularnu ekonomiju Srbije i sada ih je potrebno dalje razraditi kroz Program za cirkularnu ekonomiju i Akcioni plan sprovođenja aktivnosti za Strategiju industrijske politike, kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije.„S obzirom da je EU u procesu tranzicije ka održivom poslovanju, a Srbija u procesu pristupanja EU, i da su na raspolaganju IPA i drugi bespovratni finansijski fondovi, potrebno je pristupiti planiranju investicija za narednu dekadu kako bi se sprovela tranzicija održivog poslovanja i ekonomskog oporavka privrede naše zemlje“, kaže Mitrović.Kompanije su svesne da je neophodno uvođenje čistih tehnologija i novih veština, međutim, naročito u vreme krize, prinuđene su da smanjuju investicije i održavaju tekuće poslovanje sa minimalnim troškovima, objašnjava Mitrović. Prema njegovim rečima, to dovodi do problema u sprovođenju aktivnosti zelene tranzicije, upravo kada je važno imati usaglašenu fiskalnu i taksenu politiku prema privredi. „Privredna komora Srbije u februaru pokreće digitalnu platformu kroz CE HUB, kako bi pomogla privredi, posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, da unaprede tehnološka rešenja, digitalizuju proizvodnju i pređu na niskokarbonski i resursno efikasnu proizvodnju“, najavio je Mitrović.Srbija planira da dostigne godišnje stope rasta BDP-a od 6 odsto, a Mitrović kaže da PKS u tom smislu zagovara godišnja ulaganja od 500 miliona evra do 2030. u izgradnju održive infrastrukture, posebno za tretman otpadnih voda i čvrstog otpada.„Za poslednjih 20 godina direktna šteta od klimatskih promena po privredu i lokalne zajednice koštala je našu zemlju preko sedam milijardi evra. Nedavni ekološki akcidenti u Leposaviću, pucanje brane jalovišta, i Potpećko jezero koje je zatrpano ambalažnim otpadom, pokazuju ranjivost sistema i slabu infrastrukturu za tretman otpada“, kaže Mitrović.U protekle dve decenije nije se došlo do cifre od pet odsto recikliranog komunalnog otpada godišnje. Na smetlištima, navodi, završi više od 100 miliona evra vrednih sirovina koje mogu da se recikliraju, ponovo upotrebe, ili iskoriste za dobijanje nekog oblika energije.Potrebno je, ukazuje, obezbediti investicije za tretman tekstilnog i farmaceutskog otpada, nikl kadmijumskih i alkalnih baterija, otpada od hrane, ambalaže od pesticida, postrojenja za opasan otpad.Izgradnja 356 postrojenja za tretman otpadnih voda je u planu, kao i više od 20 centara za tretman čvrstog komunalnog otpada u Srbiji.„Ovo je velika investiciona šansa za privatne fondove i privatni kapital, da snažno podrži modele investiranja u infrastrukturu za treman otpadnih, pijaćih voda i čvrstog otpada. Potrebne investicije u životnu sredinu u Srbiji su oko 15 milijardi evra u narednih 20 godina, a benefit je rast BDP od jedan odsto godišnje u procesu zelene tranzicije srpske ekonomije“, objašnjava Mitrović.U Srbiji se godišnje proizvede oko 12 miliona tona otpada, dok se iz domaćinstava sakupi više od 2,5 miliona tona komunalnog otpada. Od te količine, svega 500.000 tona završi na sanitarnim deponija, a ostatak na ukupno 137 registrovanih smetlišta, od kojih se na 42 otpad odlaže bez ikakve kontrole, kaže Mitrović.Kako bi se ovi problemi rešavali, predstavnici Centra za Cirkularnu ekonomiju PKS i Nordijske poslovne alijanse u Beogradu potpisali su 19. januara Pismo o namerama usmereno na jačanje saradnje dve poslovne asocijacije na polju razvoja cirkularne ekonomije, zajedničkih zelenih projekata, i osnivanja HUB-a i digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju.

Srbija

Iskustva preduzetnica: Kako radi privatni stomatolog u doba korone

Zdravstveni radnici su i dalje na prvoj liniji odbrane protiv korona virusa. Stomatolozi su zbog prirode svog posla veoma izloženi njegovom dejstvu, pa su mnogi znatno smanjili svoje poslovanje tokom pandemije. O toj temi za Novu ekonomiju, nedavno je u podkastu “Neću da ćutim” govorila Dijana Raščanin-Kraus, stomatolog iz Beograda. Ona je privatni preduzetnik i radi u  svojoj porodičnoj ordinaciji."Moj otac je krenuo da radi u ordinaciji, čim je to bilo moguće u bivšoj Jugoslaviji, a to je bilo negde oko 1989. godine", kaže Dijana.Pričajući o nevoljama poslodavaca tokom pandemije korona virusa, Dijana se priseća u vremena bombardovanja.Kaže da je tada bila na stažirnju koje je te 1999. Godine zbog bombardovanja prekinuto."Moj otac je radio u privatnoj ordinaciji, tako da se sećam te atmosfere, postoje neke sličnosti sa (ovim vremenom, ali) i mnogo razlika", objašnjava Raščanin-Kraus.U njenj porodičnoj firmi pacijenti su i prijatelji onih "redovnih" pacijenata koji su dugo godina kod njih. Oni pacijenti koji žive u inostranstvu kako kaže uglanom dolaze na leto, za gregorijanski Božić (25. decembra) i to uglanom za neke "velike radove", dok se manje dolazi u vreme Uskrsa.Neki stomatolozi su se bazirali i na rad sa strancima koji žive dve ili tri godine ovde u Srbiji, zbog posla, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Prema Dijaninim rečima, tokom prvog talasa pandemije, prošle 2020. Godine, mnoge veće ordinacije sa više zaposlenih našle su se u problemu zbog obustave rada.Dijanina ordinacija, u kojoj ona radi sa svojom sestrom, tokom perioda zaključavanja na početku pandemije prošle godine nije imala previše problema zbog obustave rada, jer nema mnogo zaposlenih."Samo sam ja dolazila ako je nekom stalnom pacijentu bila potrebna hitna intervencija, pomagali smo ljudima (na taj način)", kaže Dijana.Objašnjava da je dosta zubarskih ordinacija koje su se orijentisale na dentalni turizam, ne samo na našu dijasporu, već im dolaze i stranci koji su privučeni tim istim cenama."Ako su imali većinu pacijenata koji dolaze iz inostranstva da to odrade u Beogradu, onda je taj udarac za njih stvarno bio još veći", ukazuije Raščanin-Kraus, dodajući da su i njima ranije dolazili strani pacijenti, "ali mnogo manji broj (njih)".POMOĆ DRŽAVE TOKOM PANDEMIJEDijana kaže da je državna pomoć u vidu minimalca svim preduzetnicima bila od koristi, jer kako kaže “svaka pomoć je ipak pomoć”. "U našoj struci kada ne radite vi niste na nuli, nego u mninusu, tako da svaka pomoć smanjuje taj minus, što svakako vrlo znači", objašnjava naša sagovornica Nove ekonomije naglašavajući da će se ubuduće oslanjati na "svoje snage".Smatra da će zajedno sa svojim kolegama uspeti da “preživi” krizu, ali naglašava da period neizvesnosti ne bi trebalo da traje previše dugo.Ocenjuje i da u njenoj branši niko neće biti toliko ugrožen da će zbog toga morati da prestane da sa radom.

Srbija

Struja od sutra skuplja za još 3,4 odsto

Procenjuje se da će time prosečan račun za električnu energiju da bude  uvećan za oko 150 dinara. Struja će za potrošače koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama, a to su domaćinstva i mali kupci, koštati 7,867 dinara po kilovat-času, bez taksi i poreza, pišu Novosti.Saglasnost za poskupljenje, na zahtev Elektroprivrede Srbije, dala je Agencija za energetiku u poslednjem mesecu prošle godine. Prethodno je cena električne energije korigovana 1. decembra 2019. godine za 3,9 odsto.Od januara je na računima za struju gotovo pet puta uvećana još jedna stavka - naknada za obnovljive izvore energije (OIE). Podsticaj povlašćenim proizvođačima struje iz OIE od ove godine iznosi 0, 437 dinara po potrošenom kilovat-satu, a prethodno je bio 0,093 dinara.

Srbija

Mali: Prijavljivanje za novi paket pomoći građanima počinje u aprilu

Ministar finansija Siniša Mali kaže za RTS da će prijavljivanje za novi paket pomoći građanima početi u aprilu. Ističe da paket ekonomskih mera predviđa da svi punoletni građani do kraja godine dobiju po 60 evra, a penzioneri po 110 evra.Celokupni paket koji uključuje i privredu sada iznosi 235 milijardi dinara, ako budu uključena i velika preduzeća stići će se do sume od 250 milijardi, poručuje Mali.Siniša Mali je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da je jedan deo velikog paketa ekonomske pomoći usmeren ka svim punoletnim građanima"Mi ćemo tokom ove godine u dve rate isplatiti ukupno 60 evra, prvih 30 evra sledi u maju, drugih 30 evra u novembru, pri čemu će naši najstariji sugrađani dobiti dodatnih 50 evra u septembru", naveo je Mali.Najavio je da će se sa prijavljivanjem krenuti u aprilu, a način će biti isti kao i prošle godine."Ko se prijavi za prvih 30 evra, automatski će dobiti i drugih 30 evra. Nije potrebno dva puta se prijavljivati", objasnio je ministar."Naši najstariji sugrađani dobiće dodatnih 50 evra, ukupno 110 evra pomoći za one za koje smatramo da su i najugroženiji", istakao je Mali.Naglasio je da je jedan deo ekonomskog paketa usmeren na privredu."Ići ćemo sa tri puta po 50 odsto minimalne zarade za sva mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike. Jedina nedoumica je za velika preduzeća, radimo na analizama, koliko ima preduzeća i da li i njih da uključimo u 50 odsto minimalne zarade. Da vidimo koliko su bili ugroženi, koliko imaju pad performansi, koliko zaposlenih imaju i da donesemo ispravnu odluku ima li smisla i na koji način njima pomoći", rekao je Mali.Ističe da ova pomoć pokriva mart, april i maj. "Isplata sledi u aprilu za mart i naredna dva meseca", rekao je Mali.Pored toga, navodi, biće i sektorske pomoći za one za koje su istraživanja pokazala da su najugroženiji – to su autoprevoznici."Njima ćemo u periodu od šest meseci isplaćivati 600 evra po autobusu. Oni su najmanje posla imali usled ograničenja putovanja, tako da idemo sa tom sektorskom pomoći", naglasio je ministar.Naveo je da će biti proširena postojeća garantna šema za 60 milijardi dinara.Najavio je i još jednu garantnu šemu, ističe da su u pregovorima sa bankama da nivo garancije prema bankama država poveća kako bi one bile spremne da daju kredite i onima koji u mnogo lošijem položaju.Istakao je da je država na pravi način reagovala i prošle godine paketom mera, kao i da su to rekle i međunarodne finansijske institucije. "Srbija neće prekidati pomoć dok traje kriza", poručuje Mali.Naveo je da je za januar planirano oko 101 milijardu dinara prihoda, a izgleda da ćemo imati prohode od 110 milijardi.Dodao je da je naplata neto PDV-a za 30,4 odsto veća prošle godine nego 2019.Izneo je i podatak da je idustrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2020. za 4,1 odsto veća nego u decembru 2019. godine.Ukazao je da zbog toga sa optimizmom gledaju i na kraj godine.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.