Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Šta mislite o četvorodnevnoj radnoj nedelji?

U Evropi se ponovo pokrenula rasprava o uvođenju kraće radne nedelje u pojedinim državama. Da li je ovo nešto što je moguće zamisliti u Srbiji?Britanski političar iz laburističke partije Džon Mekdonel, predstavnici levice i sindikata su poslali pismo liderima zemalja u Španiji, Britaniji i Nemačkoj u kome se navodi da četvorodevna radna nedelja može pomoći evropskim zemljama da sačuvaju ekonomiju u vreme pandemije virusa korona, preneo je britanski Guardian.Danska je jedna od zemalja koja je poznata po uvođenju kraće radne nedelji i izbalansiranom odnosu života i rada. Po sajtu Kisi, koji je objavio studiju sa najboljim gradovima po izbalansiranosti života i rada, gradovi koji se najbolje rangiraju su Helsinki, Minhen, Oslo, Hamburg i Stokholm.Istražujemo šta građani Srbije misle o kraćoj radnoj nedelji, molimo Vas da izdvojite par minuta i popunite našu anketu:  

Srbija

Da li je ograničavanje slobode izražavanja na internetu jedini lek za lažne vesti?

Sloboda izražavanja na internetu će morati da bude ograničena po sličnim principima kao i sloboda govora, kako bi se sprečilo širenje lažnih vesti, kršenje prava na privatnost ili onlajn nasilje, ocenjeno je na panelu "Sloboda izražavanja na internetu: Zajednički izazov za Srbiju i EU", koji je organizovao Centar za evropske politike.Tema diskusije bile su negativne pojave na digitalnim platformama, za koje mogu da budu odgovorni pojedici, ali i same društvene mreže koje ili olakšavaju njihovo bujanje ili na tome profitiraju.Nevena Krivokapić Martinović, advokatica i koordinatorka za slobodu izražavanja i onlajn medije u SHARE fondaciji, navodi da ljudi postaju sve više svesni problema koji mogu nastati u digitalnom okruženju, kao i da njihovo rešavanje zavisi od konstantne edukacije.Prema njenim rečima, najveći jaz u razumevanju i poznavanju postoji između mladih ljudi i njihovoh roditelja. Dok su prvi praktično odrasli na internetu, potonji su i dalje više okrenuti tradicionalnim medijima."(Roditelji) nisu svesni šta se dešava u digitalnom okruženju, a njihova deca su znatno ispred njih. Ova razlika će se promeniti zasigurno, ali je trenutno veoma ozbiljan problem. Roditelji ne mogu da utiču na obrazovanje mlađih ako ne znaju šta se dešava (u sajberprostoru)", kazala je Krivokapić Martinović.On smatra da je rešenje uvođenje obaveznog medijskog obrazovanja, ali i državna ili naddržavna intervenccija, poput one koju je EU učinila sa GDPR-om."Takve inicijative mogu da pomognu građaninu da se zaštiti i izazove pozitivne promene", zaključila je.Krivokapić Martinović dodaje da se SHARE zalaže za donošenje novog zakona o medijima, koji bi prepoznao i samim tim i uredio i društvene mreže, iako oni nisu mediji u tradicionalnom značenju te reči.Ljudi pretežno nisu svesni svih negativnih strana komunikacije i delanja na internetu, premda te loše prakse nisu novina, smatra šef za informisanje, komunikaciju i medije u Delegaciji EU u Srbiji, Pol Anri Prese."Samo se promenilo okruženje u kom se negativne prakse odvijaju, odnosno, više nije uživo... Evropska unija se trudi da prepozna probleme i da smanji negativne prakse koje se viđaju onlajn – lažne vesti, kršenje prava privatnosti, zlostavljanje", kazao je on.Dodaje i da u Evropskoj deklaraciji o ljudskim pravima postoji ograničenje sloboda, na primer kada je ugrožena bezbednost. Sloboda govora, dakle, već duže je ograničena, na neki način – sada samo to pokušavamo da primenimo i u drugom okruženju. EU ima odgovornost ne da kontroliše internet, već da zaštiti ljudska prava.”"Sloboda govora, dakle, već duže je ograničena, na neki način. Sada samo to pokušavamo da primenimo i u drugom okruženju. EU ima odgovornost ne da kontroliše internet, već da zaštiti ljudska prava", rekao je Pol Anri Prese. Pol Bučer, analitičar u briselskom Evropskom centru za javnu politiku, navodi da da, i pored toga što je EU ohrabrivala platforme da budu odgovornije, to nije dalo dovoljno rezultata."Dakle, potrebno je da se internet uredi okvirom u kome će biti jasne smernice šta se sme i šta se ne sme. Platfome bi bile obavezne da to potpišu taj dokument", ocenjuje Bučer.On je dodao i da su zemlje Zapadnog Balkana i Srbija u još ranjivijoj poziciji, obzirom da je medijska pismenost niža nego u ostalim delovima Evrope, kao i da politička situacija u njoj širenju dezinformacija i lažnih vesti.Jedan od urednika portala njuz.net Viktor Marković, sajta koji pravi satirične "lažne vesti" ocenjuje da su najčešće stariji ljudi "žrtve" lažnih vesti i da je neophodno da se više priča o tom problemu."Mislim da je edukacija ovde najbitnija, i da regulacija od strane države ili međunarodne organizacije nije rešenje, mislim da bi onda stvari postale još gore. Problem je taj što ljudi koji nemaju iskustva su spremni da poveruju u sve, i neophodno ih je edukovati da provere izvor pre nego što u nešto poveruju i to podele dalje", kazao je Marković.

Srbija

Mali podseća: Sutra po 10.000 dinara svim zaposlenima u zdravstvu

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali najavio je da će u petak biti uplaćeno po 10 hiljada dinara na ime jednokratne novčane podrške za zaposlene u zdravstvu. Za to je kako dodaje iz državnog budžeta izdvojeno 1,55 milijardi dinara, odnosno oko 13 miliona evra."Samo u užem zdravstvenom sistemu radi 120.000 ljudi, dok ih je zajedno sa zaposlenima uostalim službama oko 130.000", rekao je ministar Mali. Prema njegovim rečima tu spadaju zdravstveni radnici zaposleni u samom zdravstvenom sistemu, vojnim zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i u ustanovama socijalne službe čiji se rad finansira iz budžeta. Siniša Mali je rekao da će novac dobiti i nemedicinsko osoblje koje radi u zdravstvenom sistemu, jer je tokom pandemije značajna i njihova podrška, od vozača u hitnoj pomoći, pa do kako je rekao čistačica kojima je višestruko uvećan obim posla.Precizirao je i da će novac dobiti i medicinski radnici u kovid i u nekovid režimu, kao i da tu nije bilo dileme, jer su i oni van kovid sistema opterećeni zbog većeg broja pacijenata koje moraju da prime."Uložili ste ogromne napore da zdravstveni sistem funkcioniše u ovakvim uslovima. Država će učiniti sve da uslovi u kojima radite budu što bolji i dostojni rada u 21. veku", poručio im je Siniša Mali. On je podsetio da su plate zaposlenih u zdravstvu u poslednjih godinu dana povećane oko 30 procenata, kao i da su prošle godine u novembru smo povećane plate medicinskih sestara za 15 odsto, a lekarima za 10 procenata."Zatim su aprilu ove godine dobili povećanje od deset procenata i sada će od 1. januara dobiti povećanje za još pet procenata", rekao je Mali. Dodao je da su ove godine ogromna sredstva izdvojena iz budžeta kako bi zdravstveni sistem funkcionisao, a da je nedavnim rebalansom budžeta data mogućnost da se još jače nastavi borba protiv koronavirusa. ZDRAVSTVO: NIKAD VEĆE PLATE ILI MANIPULACIJA PLATAMA "Izdvojili smo devet milijardi dinara za završetak dve posebne kovid bolnice u Кruševcu i u Beogradu, odnosno Batajnici", izjavio je ministar finansija.On je dodao da će bolnica u Batajnici biti otvorena početkom decembra, pa se očekuje da njen kapacitet od 1000 ležajeva rastereti druge bolnice. Siniša Mali se između ostalog osvrnuo i na nabavku vakcine protiv korona virusa."Mnogo toga ne zavisi od nas već od toga kada će vakcina biti registrovana i proizvedena u dovoljnim količinama da bude distribuirana", naveo je Mali. On je rekao i da je budžet Republike Srbije stabilan i da ima snage da izdrži krizu, jer se pažljivim planiranjem zadržao nivo ulaganja u kapitalne projekte i infrastrukturu."Imamo najmanji privredni pad u Evropi i on će biti oko -1%",  zaključio je Mali i poručio da će Vlada Srbije odgovornom ekonomskom politikom nastaviti sa stvaranjem uslova za očuvanje radnih mesta i opšti rast ekonomije.

Srbija

Banja „Zlatar“ prodata za 2,5 miliona evra

Banjski kompleks "Zlatar" u Novoj Varoši prodat je na poslednjem tenderu koji su Republička direkcija za imovinu i PIO fond raspisali 9. oktobra kompaniji Metal Investments Europe po ceni od 2.546.000 evra, piše Telegraf Biznis.Zlatar je nuđen na prodaju i ranije, međutim do prodaje nije došlo. Ovog puta početna cena za banju iznosila je oko 2,3 miliona.Metal Investments Europe bavi se proizvodnjom aluminijuma, i deo je Metal Investments Limited čije je sedište u Velikoj Britaniji.Banjski kompleks u Novoj Varoši čini objekat za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja čija je korisna površina 12,2 hiljade kvadratnih metara i više katastarskih parcela čija je ukupna površina veća od 4,5 hektara.Privatizacija banja započela je 2014. godine nakon što je država donela odluku o privatizaciji banjskih kompleksa.Zlatar je sagrađen 1978. godine i za 30 godina imao je preko 100.000 gostiju. Prošle godine, pored "Zlatara" objavljeni su i pozivi za prodaju Vranjske banje i "Žubora" u Kuršumlijskoj banji.U portfoliju je još nekoliko banja koje čekaju na privatizaciju: Ribarska banja u Kruševcu, "Gejzir" u Sijarinskoj banji, "Merkur" u Vrnjačkoj banji, Specijalna bolnica za rehabilitaciju u Bujanovcu, Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Specijalna bolnica u banji Koviljači, Specijalna bolnica "Zlatibor" u Čajetini, Sokobanja i "Termal" u Vrdniku, podseća Blic biznis. Banje u Srbiji predstavljaju bitan deo turizma, a Srbija broji više od hiljadu izvora mineralnih voda i preko 40 banja, od kojih mnoge datiraju još iz rimskog doba.

Srbija

Centar za smeštaj omladine ometene u razvoju prikuplja slatkiša za novogodišnje paketiće

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju poslao je poziv svim zainteresovanima da doniraju slatkiše za paketiće povodom Nove godine. Dnevni boravak za decu i omladinu ometenu u razvoju u Šekspirovoj 8 u Beogradu  je Ustanova socijalne zaštite koja dnevno zbrinjava 149  korisnika različitog stepena ometenosti (od umerene, teške, višestruke ometenosti, sa elementima autizma i devojčice obolele od RET sindroma) kao i različite starosne dobi od 9-53 godine.„Uskoro se približavaju novogodiošnji praznici i svi oni bez obzira na godine starosti očekuju novogodišnje paketiće. Zato se obraćamo sa molbom, za pomoć u vidu donacija slatkiša (slatko-slani program) za paketiće za Novu godinu.“ navodi se u njihovom pozivu. Svi zainteresovani se mogu za dodatne informacije obratiti rukovodiocu Dnevnog boravka na broj telefona 011/367-27-65 kao i na mejl db.sekspirova@centarbgd.org.rs

Srbija

Umro Patrijarh Irinej

Preminuo patrijarh IrinejPatrijarh srpski Irinej preminuo je u Vojno-medicinskom centru Karaburma u 90-toj godini     .Lekarski konzilijum saopštio je ranije danas da se stanja patrijarha Irineja danas pogoršalo, kao posledica kovida-19, Patrijarh Irinej primljen je 4. novembra u Vojnu kovid bolnicu "Karaburma", nakon što je tokom redovnog testiranja potvrđeno postojanje korona virusa.On je 1. novembra prisustvovao sahrani mitropolita Amfilohija u kripti Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, ali je procena da je zaražen ranije, jer je u krugu njegovih najbližih saradnika i pre te sahrane  registrovan slučaj zaraze.BIOGRAFIJA PATRIJARHA SRPSKOG IRINEJAPatrijarh srpski Irinej rođen je 1930. godine u selu Vidova kod Čačka kao Miroslav Gavrilović, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Čačku, bogosloviju u Prizrenu 1951. godine, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zamonašio se u manastiru Rakovica 1959. godine, a tadašnji patrijarh srpski German rukopoložio ga je i u čin jerođakona i jeromonaha iste godine.Bio je profesor Prizrenske bogoslovije 1959—1968. godine. Završio je postdiplomske studije u Atini, školske 1962/63. godine. Posle toga je bio postavljen za upravnika Monaške škole u Ostrogu. Ponovo je bio profesor i rektor bogoslovije u Prizrenu od 1971 do 1974 godine.Maja 1974. izabran je za episkopa moravičkog, vikara patrijarha Germana. Za episkopa niškog izabran je na zasedanju Svetog arhijerejskog maja 1975. godine, a ustoličen je u Sabornoj crkvi u Nišu 15. 6. 1975. godine.Bio je više puta član Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve.Nakon smrti patrijarha Pavla odlukom Izbornog sabora SPC izabran za patrijarha 22. 1. 2010. godine.

Srbija

Pametna vrata za prevenciju širenja korona virusa

Kompanija Alumil, najveća grupacija za ekstruziju aluminijuma u Jugoistočnoj Evropi, osmislila je i proizvela Smart Gate ulazna vrata, pametno rešenje za prevenciju širenja korona virusa.Smart Gate predstavlja veliku inovaciju u oblasti zdravstvene prevencije, naročito u trenutnim okolnostima pandemije, a njen značaj je prvi prepoznao MediGroup - najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji i regionu. U Opštoj bolnici MediGroup, Specijalnoj bolnici za oftalmologiju - Miloš klinici, Specijalnoj ginekološkoj bolnici sa porodilištem - Jevremovoj i domovima zdravlja, postavljeno je osam uređaja za beskontaktno merenje temperature.Smart Gate uređaj vrši beskontaktno merenje temperature, bez zračenja, sa visokom preciznošću i neprekidnim, nesmetanim prolaskom.  Novi proizvod kompanije Alumil štiti mesta sa velikim brojem ljudi poput domova zdravlja, radnih mesta, tržnih centara, mesta masovnih okupljanja i mesta gde se održavaju različite manifestacije, vršeći vrlo brzo, precizno i beskontaktno merenje temperature ljudi kako bi se sprečilo moguće širenje infekcije COVID-19. U praksi to znači da se svake sekunde može obaviti jedno merenje temperature sa mogućim odstupanjem u preciznosti od 0,20 C, što odgovara i kućnim beskontaktnim toplomerima koji se trenutno koriste za merenje temperature u ustanovama svih vrsta. Automatizacija ove obavezne preventivne procedure umnogome će olakšati rad MediGroup medicinskog kadra, uz istovremeno smanjenje rizika izloženosti zaposlenih koji su ručno obavljali merenje temperature.Alumil i MediGroup, lideri u svojim oblastima na domaćem tržištu, proširili su svoje partnerstvo koje za cilj ima zdravstvenu prevenciju zaposlenih, te će svih 350 zaposlenih kompanije Alumil u narednom periodu biti korisnici MediGroup usluga.

Srbija

Svega petina Beograđana bi pristala na vakcinaciju protiv COVID-19

Svega petina zdravih stanovnika glavnog grada Srbije i nešto više od dve petine onih sa nekim hroničnim oboljenjem spremni su da se vakcinišu protiv Kovida -19, pokazalo je istraživanje Američke privredne komore koje je urađeno u saradnji sa Ekonomskim Institutom i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.Nezadovoljavajući odnos prema vakcinisanju pokazuju i podaci o imunizaciji protiv sezonskog gripa tokom deset godina. Na početku se vakcinisala skoro trećina stanovništva starijeg od 65 godina, ali samo 15% zdravstvenih radnika. Nakon deset godina, udeo najstarijih među vakcinisanima je pao na 14%, a zdravstvenih radnika na 11%.Nešto manje od polovine građana Beograda (45%) još nije odlučilo da li bi se vakcinisali kada vakcina protiv Kovida-19 bude dostupna na našem tržištu. Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke oko 9% građana, zavisiti od izbora proizvođača vakcine.Rezultati su međutim nešto drugačiji kod građana koji imaju neko hronično oboljenje. Vakcinisalo bi se njih 42% , dok je 36,6% i dalje neodlučno, 14,2% ne želi da se vakciniše protiv Kovida-19, dok će 6% Beograđana koji boluju od neke hronične blesti doneti odluku o tome kad saznaju ko je proizvođač vakcine.Istraživanje je sprovedeno krajem septembra za potrebe studije "Mogućnosti za unapređenje zdravstvenog sistema u borbi protiv epidemije COVID-19 u periodu 2020-2021". FEJSBUK ZABRANJUJE OGLASE KOJI ODVRĆAJU OD VAKCINISANJA BRINE PAD IMUNIZACIJEU istraživanju se ističe da vakcinacija kao najefikasnija mera prevencije dobija na važnosti u periodu pandemije i upozorava se na nepovoljne trendove u imunizaciji stanovništva u Srbiji.Primer imunizacije protiv sezonskog gripa pokazuje da su u poslednjih deset godina ostvareni zadovoljavajući rezultati u sezonama 2008/09. i 2009/10. kod imunizacije populacije starije od 65 godina, ali je nakon toga situacija u poređenju sa Evropskom unijom dosta lošija.Tokom sezone 2008/09. vakcinisano je 27% stanovništva starijeg od 65 godina, a naredne 2009/10 gotovo trećina (32%). Međutim, u sezoni 2016/17. taj udeo pao je na 14% stanovništva starijeg od 65 godina.Trend je još nepovoljniji kod vakcinacije zdravstvenih radnika protiv sezonskog gripa, jer je na početku posmatranog perioda vakcinisano 15% njih, ali posle deset godina udeo onih koji su se vakcinisali pao je na 11% od ukpnog broja zdravstvenih radnika.NAJVEĆI JE OTPOR PREMA MMR1 VAKCININajnoviji podaci o opštoj imunizaciji stanovništva tokom prvih šest meseci 2020. godine, takođe nisu ohrabrujući. Obuhvat redovnim vakcinama je niži od istog perioda prethodnih godina i to u rasponu od 5% do 12%, u zavisnosti od tipa vakcine. Najniži obuhvat, 38,2% je za MMR1 vakcinu, navodi se u studiji.U Američkoj privrednoj komori apeluju na hitno i sveobuhvatno jačanje poverenja u programe imunizacije, a naglašava se i da je potrebno obezbediti kapacitete za distribuciju vakcina različitih proizvođača.Navodi se da je željeni obuhvat vakcinacije od 60 do 70% stanovništva.

Srbija

Švedska Embracer Group kupila domaći studio Mad Head Games

Embracer Group AB iz Švedske zvanično je izvršila akviziciju 12 novih studija, među kojima se našao i srpski Mad Head Games, prenosi portal Netokracija.Mad Head Games i njegov tim od 130 zaposlenih u kancelarijama u Beogradu i Novom Sadu pridružuju se Embracer Grupi (koja je ranije poslovala kao THK Nordic and Nordic Games Publishing) i to preko njegovog izdavača Sabre Interactive. "U Embracer-u smo prepoznali moćnog saveznika koji deli našu strast i stratešku viziju, omogućavajući nam da otvorimo nove, uzbudljive prilike koje će nam pomoći da postanemo vodeći AA+ developer u regionu", izjavio je Nenad Tomić, suosnivač Mad Head Games-a.Mad Head Games će kako je naglašeno i dalje raditi kao nezavisni studio igara, uz kontinuirano vođstvo svoja tri osnivača iz Srbije.GEJMING INDUSTRIJA IMALA JOŠ JEDAN SJAJAN MESEC U JUNU SPISAK STUDIJA KOJE JE KUPILA ŠVEDSKA GRUPAPored srpskog gejming studija u okviru švedske grupe od sada će poslovati  Thinking Ape Entertainment iz Kanade (zapošljava 82 ljudi), Nimble Giant Entertainment iz Argentine (75 zaposlenih).Od firmi iz Evrope tu su Snapshot Games u Bugarskoj (65 radnika), 34BigThings iz Italije (28 zaposlenih), Zen Studios iz Mađarske (65 zaposlenih), IUGO Mobile Entertainment iz Kanade (86 radnika), Purple Lamp Studios iz Austrije (38 ljudi), Kuantic Lab iz Rumunije (390 ljudi), Coffee Stain North (22 zaposlena), Fliing Vild Hog iz Poljske (260 zaposlenih) i Tihe igre iz Engleske (30 zaposlenih).Studio iz Srbije je jedan od najvećih, pa se ocenjuje da će akvizicija doneti nove benefite za studio Mad Head Games. Napominje se da će jedanaest studija i PR agencija doneti najmanje 1.273 novih zaposlenih u rastuće redove te grupe, kao i da će sve to će uticati na povećanje zaposlenih na preko 5.000 osoba, piše VentureBeat.Što se tiče tehnologije, Mad Head Games će nastaviti svoj put ka potpunom fokusu na Unreal core igre i tako se truditi da postane lider u regionu jugoistočne Evrope u domenu AA+ core naslova. Embracer čije je sedište u švedskom Karlstadu saopštio je da trenutno radi 135 projekata igara, u poređenju sa 118 u maju mesecu.Grupa je prodajom akcija 8. oktobra prikupila čak 661 milion dolara u gotovini što govori i o njenoj snazi. Kompanija očekuje i da joj trinaest novih studija do 31. marta 2022. godine donese između 100 i 120 miliona dolara, od čega bi čist profit bio oko 50 miliona dolara.

Srbija

„Savski nasip“: Pukotina na rečnom bedemu u Bloku 45

Na sredini bloka 45 u Novom Beogradu vidi se velika pukotina celom visinom rečnog nasipa prema blokovima i zgradama, kod porušenih stepenica. "Izgleda vrlo zabrinjavajuće. Molim vas da prijavite nadležnima. Prijavićemo i mi, međutim verujemo da će više poziva podstaći na reakciju", navodi se na fejsbuk grupi "Savski nasip".U tekstu je naveden i kontakt Javnog preduzeća "Srbijavode", koje je nadležno za upravljanje vodotokovima.

Srbija

Novi vlasnik Beograđanke kupuje i nekretnine BIGZ-a?

BIGZ Publishing ad sazvao je vanrednu sednicu skupštine za 10. decembar na kojoj će se odlučivati o prodaji imovine velike vrednosti beogradskoj firmi MPP Bigz, objavljeno je na Beogradskoj berzi.Predlaže se prodaja dela koji ovo akcionarsko društvo ima u poslovnoj zgradi u Bulevaru Vojvode Mišića 17 u Beogradu, zgrade Ekspedicije na istoj lokaciji, kao i prava korišćenja na više katastarskih parcela.MPP Bigz osnovan je početkom aprila ove godine, a jedini član ovog društva sa ograničenom odgovornošću je kiparski MPP Bigiz CY Limited iz Nikozije.BIGZ Publishing je trenutno u vlasništvu Nove školske knjige koja ima 76,7 odsto akcija, državni Akcionarski fond takođe poseduje 4,3 odsto akcija, dok je ostatak u vlasništvu fizičkih lica.Akcionarima će biti predloženo i utvrđivanje vrednosti akcija ove kompanije, navodi se u pozivu za vanrednu sednicu skupštine.Zgrada BIGZ-a sagrađena je 1937. godine kao objekat Državne štamparije i nekada je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. Sada se na 25.000 kvadrata nalaze muzički studiji, likovni ateljei, radio stanica, kao i kulturni centar.

Srbija

Kruševac: Fabrika auto-kablova planira da proširi proizvodnju

Kompanija iz Nemačke "Kromberg&Schubert" koja već dve godine posluje u Kruševcu, planira da proširi svoje poslovanje. To podrazumeva nabavku opreme i zapošljavanje novih radnika, saopšteno je nakon sastanka predstavnika te kompanije sa predstavnicima lokalne samouprave."Ono što je aktuelno u ovom trenutku, a svedoči o razvoju ove kompanije je usvajanje novog programa proizvodnje kompletnog kablovskog snopa za automobil marke porše karera", navodi se u saopštenju. Takođe, dodaje se da će se od naredne godine raditi i za nov model škode fabije, a ukupan broj radnika nakon prširenja trebalo bi da bude oko dve hiljade. Na taj način se obezbeđuje i posao za narednih devet godina, dodaje se na portalu grada Kruševca.Kromberg&Schubert trenutno ima oko 1.300 radnika koji su angažovani na poslovima proizvodnje kablova za autoindustriju, za automobile marke škoda fabia i superb.

Srbija

HR ne razume biznis – HR jeste biznis

Autorka teksta je Nevena Stanisavljević, osnivačica HR World-aAko su ljudi ključni resurs jedne kompanije, kako onda funkcija koja se bavi ljudima nije ključna biznis funkcija? Da li je ovo pitanje kojim bi trebalo da se bave kompanije i šta su prepreke na tom putu. Neki od odgovora su - HR profesionalci koji imaju stručno znanje, ali nemaju dovoljno razvijen biznis kapacitet; sistem koji nema dovoljno jasno postavljena očekivanja od HR-a ili ne prepoznaje rezultate njegovih procesa; nepostojanje sistemskog razvoja HR karijere.Najčešće pitanje je uglavnom i ono najteže – kako da HR bude prepoznat za strateškim stolom kao ravnopravni član i donosilac odluka? Ovo zavisi od kompanije do kompanije – da li je globalna, lokalna, kakva je vlasnička struktura, koliko godina je HR prisutan u sistemu i kakav je odnos najvišeg menadžmenta ili vlasnika prema njemu.HR je nova industrija i još uvek traži svoj put. Očekivanja od nje su nedovoljno definisana, nekada se očekuje previše, nekada da bude samo izvršilac, često je odgovorna za rezultate, a da na putu postizanja istih nije imala dovoljno ingerencija i uticaja. Nameće se pitanje - Kako ovo popraviti? Ili je možda modifikovati to pitanje u - Kako polako menjati ovaj kurs? Tako što će se o tome više pričati i što će se simultano raditi sa svim stejkholderima u procesu. HR profesionalci će biti pozvani da nauče jezik biznisa i da se pozabave svojim biznis znanjima.Bilo bi dobro da menadžment razume šta su očekivanja od ove struke i da usvoji procese kojima će se ta očekivanja i realizovati. Takođe, svojim primerom, tj. odnosom prema HR-u u kompaniji, oni će pokazati zaposlenima šta HR u kompaniji znači i da je važna karika za negovanje najznačajnijeg kapitala i postizanje rezultata. Raditi sa univerzitetima, udrženjima mladih i onima koji su spremni da zakorače ili iskorače u HR karijeru.Udruživanje pomaže. Naročito kreiranje platformi u okviru kojih znanje i informacije mogu neometano da se razmenjuju. Kako bi HR u Srbiji i regionu bio podignut na viši, strateški nivo, potrebno je kreirati i razvijati celovit HR ekosistem. On je skup svih zainteresovanih strana – HR profesionalaca, kompanija, institucija, univerziteta, strukovnih udruženja, i sistemski utiče na etabliranje HR-a kao ključne biznis funkcije koja direktno doprinosi rezultatu kompanije, ali i predstavlja svojevrsni katalizator struke. HR World organizacija je uspela da sve ove činioce poveže već drugu godinu za redom kroz veliki industrijski događaj koji pet dana drži HR pod reflektorima. HR Week je prošle godine u Kombank dvorani okupio više od 800 učesnika, 25 predavača iz celog sveta i preko 50 izlagača na HR sajmu. Glavna tema ovogodišnjeg online događaja jeste Strateški HR i razvoj HR karijere. HR WEEK, najveći HR događaj u regionu, traje od 23. do 27. novembra Poslednje nedelje novembra (od 23 do 27. novembra 2020. godine) više od 150 govornika iz svih delova sveta pokušaće zajedno da ove teme sagleda iz više uglova - Strategic HR, People Centric HR, Innovative HR, HR Development, a kuriozitet je i ceo dan posvećen najvišem menadžmentu – C-level Day.Poslednji dan će omogućiti HR profesionalcima da bolje razumeju šta se od njih očekuje, ali i kako da "ispune te cipele" Samo tog dana sa publikom će se družiti CEO Hemofarma, VIP Mobile, Erste bank; CHR – NIS, Pepsico, Sopharm, Nordeus, Nelt; direktori transformacije OTP Bank i VIP Mobile i još desetine drugih. Pogledajte više o predstojećem događaju na www.hrweek.rs  

Srbija

Lađari Srbije: Postojeći propisi mogu ozbiljno da ugroze plovnu infrastrukturu

Razvoj turizma na rekama u poslednjih 30 godina, razvoj kruzera i putničkih brodova postavljaju velike infrastrukturne izazove. Sa druge strane, tokom tranzicije devedesetih godina minulog veka skoro svi segmenti upravljanja rekama doživeli su nagli pad, podseća Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS).Kako naglašava UPLS, zbog velikih promena u sistemu plovidbe neophodno je prilagođavanje važećih zakona i pravilnika. Većina zakona i uredbi je prema njihovim rečima donešena u skladu sa praksom i poznavanjem materije, ali kako napominju "ima i omašaja koji prete da ozbiljno naruše postojeću infrastrukturu".Prema njihovim rečima uredba koja može ozbiljno da ugrozi plovne puteve i priobalje je ona o postavljanju pontona, odnosno pristana brodova. Objašnjavaju da je članom 44a zakona predviđeno da je za postojanje pontona obavezno postavljanje šipova."To bi bilo sasvim opravdano na neutvrđenim delovima priobalja ili na vodnim delovima gde je teško napraviti drugačije rešenje, ali da to bude obavezujuće za sve pontone je prilično neopravdano i u najmanju ruku opasno i besmisleno", smatra UPLS.Lađari smatraju i da je taj propis obesmislio stogodišnju tradiciju srpskog brodarstva i hidrogradnje, a kao najnoviji primer navode ponton kod Beton hale u Beogradu.Upozoravaju da postavljanje bilo kakvih prepreka u vodotok može da izazove pomeranje plovnog puta, da se stvore nanosi i ugroze utvrđene obale. Sve to može da nanese ogromnu štetu na infrastrukturi koja se planira desetinama, pa i stotinama godina:"O tome se uči na drugoj godini brodarske škole, te će vam svaki šesnaestogodišnjak brodarske struke reći da se ne dozvoljava postavljanje veštačkih prepreka u uređene vodotokove (samoinicijalno postavljanje brane, šporne, kamena pa čak i vodenice je strogo zabranjeno)", upozoravaju lađari.DOMAĆA BRODOGRADILIŠTA TRI DECENIJE NISU PORINULA NOVO PLOVILO Podsećaju i da je na nemačkom delu Dunava zabranjeno samostalno skidanje objekata u slučaju nasedanja, zbog izbegavanja štete u plovnom putu, kao i da nijedna zemlja u Evropi ne koristi šipove za postavljanje pontona za pristajanje, već obalne upornike, odnosno šorpanj."Niko nas ne može ubediti da su postavljeni šipovi jači od kejskog zida. Postavlja se pitanje kako će se ovi objekti ponašati pri pojavi leda i pri kretanju i taloženju rečnog i prirodnog nanosa, jer se jasno vidi da nije predviđena barijera za odbijanje leda, a da ne govorimo o mogućnosti stvaranja spruda iznad postavljenog pontona zbog pobodenih šipova", naglašava Upravni odbor UPLS.Podsećaju i da se veliki putnički brodovi ne vezuju za pontone već za obalu, dok pontoni služe samo za lakšiji trasfer putnika i privezivanje brodova na problematičnim obalama gde se nalazi kosi kej ili gde je plitko priobalje.Naglašava se da pravilne i praktične primere upotrebne infrastukture i pristana treba da tražiti u rešenjima do kojih su naši inženjeri došli još pre 40 godina, ili u susednim zemljama koje ovu praksu sprovode nekoliko decenija duže od naše zemlje.Podsećaju i da su se o problemima priveza brodova u Beogradu, kao i o vrstama pontona u Evropskoj uniji već oglašavali. 

Srbija

Ugroženi orao ribar stradao od struje u Grdeličkoj klisuri

Orao ribar koji potiče iz Finske, uginuo je od strujnog udara na pruzi Beograd-Skoplje u Grdeličkoj klisuri, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS). Društvo napominje da on spada u ugroženu vrstu koja se u Srbiji ne gnezdi skoro čitav jedan vek, a jedinke iz severnih populacija našu državu preleću dva puta godišnje zbog selidbe.Ornitolozi iz Finske obavestili su 16. novembra srpske kolege da je orao ribar, koji je obeležen satelitskim odašiljačem, najverovatnije stradao kod sela Boćevica nadomak Leskovca. Oni su se zabrinuli kada su primetili da odađiljač tri dana šalje signale sa istog mesta, pa su posumnjali da je ptica u nevolji"Kada sam došao na lice mesta, na žalost, mogao sam da konstatujem da je ptica mrtva. Leš koji je bio ispod dalekovoda, položaj i promene na telu ukazivale su na to da je ptica stradala od stujnog udara kontakne mreže pruge. Orao nije imao šansi protiv struje jačina 25.000 volti", objašnjava Slobodan  Marković ornitolog iz DZPPS.Nastradali orao ribar prvi put je bio u rukama stručnjaka za ptice kada su ga, kao jedinog mladunca u gnezdu, 26. jula 2010. obeležili metalnim prstenom u mestu Tervola, na severu Finske. Narednih godina redovno se gnezdio nedaleko od mesta gde se izlegao, u jesen je odlazio u Afriku i na proleće se vraćao u postojbinu. Od izleganja do trenutka uginuća ovaj svetski putnik 10 puta je išao do Afrike i nazad i uspešno savladavao mnoge izazove i opasnosti.ZAŠTO NAM IZUMIRU PTICE? Finci su stradalog orla nazvali Oli (Olli) po finskom ornitologu Olli-Pekka Karlinu, koji je zajedno sa ornitologom Matti Suopajärvi-jem pticu obeležio satelitskim odašiljačem 1. avgusta ove godine. Oli je kao zrela ptica dobio satelitsku telemetriju u okviru studije mapiranja i procene uticaja vetroparkova na živonu sredinu, na području gde se planira njihova izgradnja.Ove jeseni Oli je seobu započeo 13. septembra i tokom 59 dana preleteo je ukupno 4.613 km, od mesta Mustajärvi u Finskoj do Boćevice u Srbiji. Leteo kroz 9 zemalja: Finsku, Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Rumuniju, Bugarsku, Grčku, Severnu Makedoniju i Srbiju. Najduže se zadržao u Ukrajini gde je čak 20 dana lovio, odmarao se i pripremao za nastavak seobe.POBOLJŠATI BEZBEDNOST KORIDORA"Koridori kojima se ptice kreću nisu bezbedni i mi ljudi imamo odgovornost da to stanje promenimo na bolje. Milioni nebezbednih stubova za prenos električne energije vrebaju nove žrtve", rekao je Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS. Prema njegovim rečima neobično to što je, umesto da leti na jug na Turskoj i Bliskom Istoku, orao iz južne Bugarske krenuo na zapad, a potom iz Đevđelije okrenuo ka severu i tako došao do Grdeličke klisure.Sa ciljem da ptice zaštite od električnih dalekovoda, uz finansijsku pomoć Evropske komisije, sa kolegama iz sedam država DZPPS je pokrenuo projekat "LIFE Danube Free Sky". Cilj je da se spreči stradanje ptica na dalekovodima uz korišćenje najnovijih znanja i tehničkih rešenja, objasnio je Ružić.

Srbija

Sremska Mitrovica od sada bezbednija za sove ušare

Udruženje "Ruralni centar sova" postavilo je na zgradama u Sremskoj Mitrovici nalepnice za orijentaciju ptica sa ciljem da se spreči povređivanje i stradanje sova ušara koje su česte žrtve zbunjujuće refleksije na prozorima zgrada.  Gradskim vlastima je skrenuta pažnja da tu vrstu ptica ugrožava i prolećno orezivanje gradskog zelenila.Prema rečima predstavnika "Ruralnog centra sova" Marka Cvijanovića, prvi cilj akcije bio je da se ptice zaštite, a drugi da se lokalnim samoupravama skrene pažnja na značaj njihove zaštite:"Postavljamo 32 nalepnice danas da bismo smanjili staklenu površinu koja se reflektuje sovama i zbog koje one ne vide jasno svoj odraz", objasnio je Cvijanović.Inače, vrsta sove mala ušara nastanjuje Sremsku Mitrovicu, pa je udruženje sa predstavnicima gradske vlasti razgovaralo o prolećnom orezivanju drveća, sa ciljem da se urede njihova staništa u samom centru grada. "Objasnili smo im bitnost same vrste. Gradska uprava za poljoprivredu i životnu sredinu je veoma dobro razumela naš problem i skrenuće pažnju dalje komunalnim upravama, odnosno ispekcijama grada koje rade na ovom problemu", kaže Cvijanović.On je podsetio i da udruženje realizuje projekat pod nazivom "Pet nije smeće" u okviru kojeg će podeliti 80 presa za smanjenje gabaritnosti ambalažnog otpada."Osamdeset odsto zapremine se smanjuje tom aktivnošću, i samim tim se smanjuje karbonski otisak jednog vozila, umesto pet vozila da rasporede taj otpad, što nije mala stvar”, dodaje Cvijanović. U okviru projekta organizovaće se i sadnja drveća u sedam škola Mačvanske Mitrovice, a vršena je i edukacija o pravilnom ispiranju ambalažnog otpada.Inače u Sremskoj Mitrovici zimsko stanište sova ušara nalazi se u okolini upravne zgrade preduzeća "Srem gas", pa je odatle i usledio poziv da se ptice zaštite od povređivanja."Često se dešavalo da zbog reflektujućih stakala da se sove zalete i udare u ta stakla. Smatrali smo da to na neki način treba da rešimo", izjavio je izvršni direktor "Srem gasa" Dragan Budošan. Kako se naglašava broj sova u tom delu Srbije je promenljiv, što zavisi od toga da li je zima jača ili blaža. Iz udruženja dodaju da im se broj smanjuje i zbog seče stabala, odnosno uništavanja krošnji na okolnom drveću gde one borave. 

Srbija

„Srbijagas“ uzima kredit, država garantuje njegovo vraćanje

Vlada Srbije predložila je zakon kojim se Komercijalnoj banci, OTP banci, Vojvođanskoj banci i Sberbanci daje garancija za kredit koji će uzeti Javno preduzeće "Srbijagas". Svrha zaduživanja je izgradnja gasovoda na teritoriji, od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama.Ukupan iznos garancije je 55 miliona evra, a novac od kredita uložiće se, kako je naglašeno u kapital akcionarskog društva "South stream Serbia", registrovanog u Švajcarskoj."Srbijagas" će se kod Komercijalne banke zadužiti u inosu do 10 milina evra, dok će kod OTP banke krediti biti u iznosu os 20 milona evra. Vojvođanska banka a.d. Novi Sad će odobriti 15 miliona, Aberbank 10 miliona evra. Svi znosi kako se napominje biće uvećani za ugovorene kamate.SKIJALIŠTA SRBIJE SE ZADUŽUJU ZA IZGRADNJU GONDOLE, DRŽAVA GARANTUJE KREDITINI USLOVIKomercijalna banka nudi nominalnu kamatnu stopu koja je varijabilna i iznosi tromesečni euribor plus kamatnu maržu na godišnjem nivou u iznosu od 2,12%.OTP banka i Vojvođanska banka a. d. ponudile su nominalnu kamatnu stopu koja je varijabilna i iznosi tromesečni EURIBOR sa kamatnom maržom koja iznosi 2,34% na godišnjem nivou.Sberbank nudi nominalnu kamatnu stopu koja je varijabilna i iznosi tromesečni EURIBOR, sa kamatnom maržom od 2,30% na godišnjem nivou.Otplatu kredita vršiće država u dinarima, a iznos će biti indeksiran prema vrednosti evra.Period trajanja kredita je šest godina, uključujući period počeka od dve  godine, a povlačenje sredstava u jednoj ili više tranši, dok će se otplata vršiti tromesečno.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.