Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Od naredne godine novi uslovi za odlazak u penziju

Početkom sledeće godine, žene će raditi dva meseca duže ako žele da idu u punu starosnu penziju i to će moći sa 63 godine i dva meseca, dok za muškarce promene nema, ostaje 65 godina života i najmanje 15 godina radnog staža, javlja RTS.Direktor sektora PIO fonda za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Vladimir Stanković rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, da u prevremenu penziju i muškarci i žene naredne godine odlaze pod novim uslovima: žene sa 58 godina i četiri meseci života i 39 godina i četiri meseca staža, a muškarci moraju imati najmanje 59 godina i 40 godina staža.Stanković dodaje da su u ukupnom broju podnetih zahteva prevremene penzije u 2019. činile 20 posto, a ove godine 13 odsto, što je oko 35.000 zahteva.Bez obzira na godine života i muškarci i žene mogu da se penzionišu sa 45 godina radnog staža i u proseku 500 lica godišnje ostavri pravo na penziju na osnovu ovog radnog staža, kaže direktor sektora PIO fonda.Građani koji moraju da raskidaju radni odnos poslednjeg dana ove godine zahtev za ostavrivanje prava na penziju mogu da podnose na šalterima PIO fonda, putem pošte ili elektronskim putem. "Mogućnost elektronskog podnošenja zahteva Fond PIO je omogućio ove godine, pre početka epidemije, tako da je to za sada oko 7.000 zahteva podneto na ovaj način", kaže Stanković.Prema njegovim rečima najbolje je da, kada se završi neko radno angažovanje kod poslodavca, proveriti šta je evidentirano odnosno da li je upisan radni staž.Sa prikupljanjem podataka krenuti na vremePreporuka je, kaže, da pre nego što se ode u penziju, bar dve godine ranije da se proveri šta je evidentirano i da se na vreme krene sa prikupljanjem podataka koji su neophodni za rešenje o penziji.Porodičnih penzija je 20 posto u ukupnom broju. Od 2020. godine omogućeno je da pravo na porodičnu penziju ostvare i vanbračni partneri. Da bi se ostavrilo to pravo neophodno je da je vanbračna zajednica trajala najmanje tri godine ili da lica imaju zajedničko dete. "Postoji mogućnost ukoliko je vanbračna zajednica prestala, a sudskom odlukom je potvrđeno izdržavanje, i u tom slučaju ostavriti pravo na penziju", objašnjava direktor sektora PIO fonda za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Pri tome je neophodno da lice koje aplicira za ostvarivanje prava na porodičnu penziju da ima odgovarajuće godine života. Za žene je 53 godine, muškarce 58, a deca najkasnije do 26 godine ukoliko se školuju.

Srbija

Ekološke organizacije čekaju javni sastanak koji im je obećao Rio Tinto

Ekološke organizacije i građani zatražili su sastanak sa predstavnicima kompanije Rio Tinto jer žele razjašnjenje o uticaju Projekta "Jadar" na životnu sredinu. Pokret Odbranimo reke Stare Palanine (ORSP) traži da sastanak bude otvoren za javnost jer smatra da tako može da se informiše najširi krug ljudi.Meštani lozničkog kraja okupljeni u Udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" nedavno su održali protest ispred predstavništva Rio Tinta u selu Brezjak, jer tvrde da ima mnogo nepoznanica u vezi sa eksploatacijom litijuma koju ta kompanija planira da započne u slivu reke Jadar. Oni strahuju da će anglo-australijski gigant koristiti prljave tehnologije u eksplataciji rude i da će to pogubno uticati na životnu sredinu. Kako je tada preneo N1, predstavnici Rio Tinta napustili su kancelarije uoči protesta, odbivši da razgovaraju sa okupljenima.Građane su podržale brojne ekološke organizacije, među kojima je i Pokret "Odbranimo reke stare planine". Član pokreta, Aleksandar Jovanović-Ćuta, kaže za Novu ekonomiju da nisu direktno komunicirali sa Rio Tintom. Prema njegovim rečima, građani i predstavnici ekoloških organizacija pokušali da prisustvuju prezentaciji projekta koju je kompanija organizovala u Beograd."PR služba Rio Tinta zabranila nam je da uđemo na javnu prezentaciju u "Hotelu Metropol" (u Beogradu) iako smo se uredno prijavili da učestvujemo na radnom doručku koji su organziovali", kaže Jovanović.Nakon toga su ih kako kaže iz Rio Tinta zvali i rekli da će organizovati sastanak sa ekološkim pokretima, nevladinim organizacijama, ali se na taj sastanak se još čeka. "Postavili smo uslov da budu prisutni predstavnici medija i celokupne javnosti. Ako ne, onda će tu biti naše kamere. Ne želimo da prepirčavamo o čemu se razgovaralo na sastancima iza zatvorenih vrata, ako neko nešto ima da krije, mi u tome ne učestvujemo", objašnjava Jovanović.On dodaje da mu je u PR službi rudarske kompanije rečeno da će sastanak uskoro biti organizovan i napominje da je najveći problem to što se ne zna kako će tačno projekat eksploatacije rude jadarit uticati na životnu sredinu."Stručnjaci, poput Dragane Đorđević, naučnog savetnika iz Instituta za hemiju Univerziteta u Beogradu, kažu da u ovom slučaju ne postoji tehnologija koja nije prljava. ", kaže Jovanović.Sa druge strane, podseća da predstavnici Rio Tinta i ministarka rudarstva Zorana Mihajlović kažu da će ekologija i zaštita životne sredine biti na prvom mestu, tvrde da postoji zatvoren sistem i nulto zagađenje. "Ako je tako, dajte da vidimo koji je to sistem i gde to funkcioniše? Ima tu mnogo pitanja", kaže Jovanović.MIŠLJENJE STRUČNJAKAU raspravu koja se vodi u javnosti na temu eksploatacije jadarita uključili su se mnogi stručnjaci, a jedan od njih je i Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju. Ona je nedavno objasnila kako će izgledati postupak eksploatacije jadarita iz kog se izdvaja litijum. Smatra da će se jadarit će se kopati i obrađivati sumpornom kiselinom na 250 stepeni Celzjusa, a energija će se dobijati iz lignita ili nekog teškog lož ulja koje će se dopremati na lice mesta. "Koktel agresivnih i toksičnih hemiklaije će završavati u vodotokovima i podzemnim vodama, a jalovišta će predstavljati ekolikoške tempirane bombe, koje će se aktivirati i vekovima nakon prestanka rada rudnika. Na tom zemljištu više nikakva poljoprivredna kultura neće moći da se gaji", objasnila je Dragana Đorđević.ŠTA ŽELE GRAĐANI?Aleksandar Jovanović iz ORSP-a kaže da o projektu eksplatacije litijuma treba da se organizuje ozbiljna rasprava, jer ljudi koji žive u Srbiji moraju da se pitaju da li žele takav projekat:"Rio Tinto je proteran sa desetine mesta u svetu jer su pravili pustoš. Onaj ko u njima vidi strateškog partnera, ne sme da zanemaruje tu činjenicu. Drugo, čak i da je taj projekat najbolji za nas, o njemu moraju da se pitaju građani ove zemlje". Jovanović podseća da je zbog poslova koje planira Rio Tinto, u lozničkom kraju izrađen plan posebne namene gde se menja namena zemljišta, a da "ljudi koji tu žive o tome nisu obavešteni". Kaže i da je ohrabrujuće to što je javnost počela da se buni i traži zaštitu životne sredine."U Loznici, ali i Boru, Smederevu, Zrenjaninu i desetinama mesta ekologija briše razlike među ljudima jer je to tema u kojoj nije bitno ko je za koga glasao, kog smo pola, nacionalnosti i slično", smatra sagovornik Nove ekonomije. Prema njegovim rečima "to je sve veći problem za one koji donose odluke i misle da mogu da rade šta hoće, a da ne pitaju narod" i poručio da će predstavnici Rio Tinta pre ili kasnije morati da izađu u javnost sa konkretnim odgovorima na otvorena pitanja."Već sam ranije rekao da ćemo imati ekološki marš na Drinu kada je u pitanju Rio Tinto. Kao što sam, u slučaju malih hidroelektrana, bankama poručio da će im propasti svaki evro koji u njih budu uložili, tako sam rekao i službi za odnose sa javnoštu Rio Tinta", kaže predstavnik Pokreta "Odbranimo reke Stare Planine".Čedomir Savković

Srbija

EIB investirala 65 miliona evra u digitalizaciju srpskih škola

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 65 miliona evra u modernizaciju osnovnih i srednjih škola u Srbiji za uvođenje digitalne opreme i brze internet veze, kao i izgradnju kapaciteta za obuku 50 000 nastavnika, saopštila je ta finansijska institucija.U skladu sa nacionalnom obrazovnom strategijom Srbije, ova investicija banke Evropske unije bi trebala da poveća digitalne kapacitete škola i doprinese rastu ekonomije, produktivnosti, inovativnosti i zapošljavanju mladih."Učionice širom Srbije dobiće modernu kompjutersku opremu i bežični internet, a 50.000 nastavnika proći će obuku za sticanje digitalnih veština. Očekuje se da će projekat otvoriti do 700 novih radnih mesta", dodaje se u saopštenju.Investicija je deo EIB-ove Inicijative za jačanje ekonomske otpornosti kojom će se obezbediti ravnopravan pristup digitalnom obrazovanju za sve učenike u Srbiji, a banka će obezbediti i značajnu tehničku pomoć za pripremu i implementaciju projekta.Do danas je EIB uložila 50 miliona evra u modernizaciju srpskih škola i time poboljšala uslove za oko 28.000 učenika u preko 200 obrazovnih ustanova.Ulaganjem 200 miliona evra u obnovu sektora za istraživanje i razvoj u Srbiji, stvorena je dugoročna platforma za razvoj nauke u svim glavnim oblastima. Više informacija o ovom projektu možete pronaći OVDE. 

Srbija

Izostale reforme, Srbija može da očekuje kazne zbog „Srbijagasa“

Na dnevnom redu sednice Ministarskog saveta Energetske zajednice (EZ) u decembru biće problem dugogodišnjeg restrukturiranja javnog preduzeća "Srbijagas" i kršenje propisa, uz kako se dodaje, zahtev da se Srbiji zbog toga izreknu penali, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE)."Srbija je unela odredbe o razdvajanju u skladu sa Trećim energetskim paketom već u 2014, ali sve ove godine krši sopstveni zakon i ujedno sa tim i zakon o Energetskoj zajednici. To je jednostavno nedopustivo", ističu u EZ.Dodaje se da restrukturiranje, pre svega, podrazumeva razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja, a u Energetskoj zajednici ukazuju da Srbija godinama krši ne samo pravila Evropske unije (EU), već i sopstvene zakone:"Razdvajanje delatnosti ima dublje značenje. To nije pro forma. Sa razdvajanjem se uspostavlja transparentnost, bez skrivenih interesa", naglašavaju u EZ. Prema njihovim rečima poslednji sastanak sa nadležnima u Srbiji i "Srbijagasom" održan je u Beogradu prošle godine i tada je dogovoren sveobuhvatan akcioni plan u cilju rešavanja delatnosti unutar tog javnog preduzeća čiji je 100% vlasnik država.U EZ kažu da je neki pomak ipak napravljen, kao što je uspostavljanjem funkcionalne ćerke kompanije "Transportgas Srbija", ali naglašavaju da ta kompanija nije dovoljno nezavisna.ŠTA KAŽE MINISTARSTVO?Ministarstvo rudarstva i energetike podseća da zahtevi Energetske zajednice  proističu iz međunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela donošenjem Zakona o energetici 2014. godine. "Strukturne promene u gasnom sektoru, koje će Ministarstvo predložiti, neophodne su ne samo zbog ispunjenja međunarodnih obaveza, već pre svega zbog ostvarivanja interesa Srbije u gasnom sektoru, koji treba da donosi novac državi, umesto da se uzima novac iz džepova građana Srbija, i preliva ka pojedincima koji zloupotrebljavaju svoje položaje", saopštilo je to ministarstvo.SRBIJAGAS UZIMA KREDIT, DRŽAVA GARANTUJE NJEGOVO VRAĆANJE KAKVE BI MOGLE DA BUDU SANKCIJE?"Ukoliko se u jednoj firmi obavlja delatnost transporta, proizvodnje i prodaje gasa ona mora biti restrukturirana tako da se delatnost transporta gasa mora obavljati u izdvojenom preduzeću, koje će biti pravno i funkcionalno nezavisno od matičnog preduzeća", kaže Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.On podseća da je restrukturiranje "Srbijagasa" obaveza još od 2007. godine, pa su kako naglašava po tom pitanju probijeni svi rokovi, a podseća i da nije prvi put da protiv Srbije EZ pokreće jedan takav postupak.Prema njegovim rečima, Srbija može da bude kažnjena suspenzijom prava glasa u Ministarskom savetu EZ i to bi bila loša vest za našu zemlju. Medović dodaje i da obaveza razdvajanja delatnosti "nije sama sebi svrha"."Svako ko ima gas za prodaju može da pristupi gasovodu i da ga slobodno, bez diskriminacije pod istim uslovima transportuje do potrošača, čime se ostvaruje slobodna i fer konkurencija i to pre svega odgovara potrošačima”, napominje Medović.Ipak naglašava da znatno ozbiljnije sankcije Srbiji može da izrekne Evropska unija, jer pregovaračko poglavlje 15 o energetici nije otvoreno i podvlači da EU može da smanji ili potpuno obustavi finansiranje energetskih projekata u Srbiji dok se ne ispune obaveze.JOŠ JEDNA PREPREKA NA EVROPSKOM PUTUReforma "Srbijagasa" jedan je od prioriteta u sektoru energetike i redovno se pojavljuje u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, a u poslednjem se ukazuje da u tom sektoru poslovanja izostaje konkurencija.Odluku o razdvajanju delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja Vlada Srbije usvojila je u julu 2015. i ona se (prema izjavi direktora "Srbijagasa" Dušana Bajatovića iz marta 2016. za TV N1) odnosila na formiranje dva nova preduzeća "Transportgas Srbija" i "Distribucija gas Srbija".Restrukturiranje, iako započeto, nije dovršeno ni četiri godine kasnije, ukazuje Evropska komisija u poslednjem izveštaju.NESUGLASICE I KREDITI "SRBIJAGASA" (UZ GARANCIJU DRŽAVE) Pažnju javnosti od nedavno privlače i nesuglasice na relaciji direktora "Srbijagasa" Dušana Bajtovića koji je kadar SPS-a i nove ministarke energetike Zorane Mihajlović, koja je kadar SNS-a. Bajatović je 31. oktobra udaljen sa sastanka koji je ministarka Mihajlović održala sa direktorima javnih preduzeća u resoru energetike, ali nije naglašeno šta mu je direkto zamereno.Članovi skupštinskog odbora za finansije inače su nedavno usvojili predlog zakona o davanju državne garancije za kredite koje kod komercijalnih banaka uzima "Srbijagas" za izgradnju novog gasovoda kojim će se Srbija priključiti na "Turski tok". Reč je o dodatnom zaduživanju u iznosu od 125 miliona evra kredita, za koje bi garant bila država."To je jedan model koji predstavlja začarani krug plaćanja i potraživanja kome nema kraja i u jednom momentu to se zaista mora preseći", ocenjuje Radojka Nikolić, glavna urednica časopisa "Biznis" i "Ekonometar".Problem je kako naglašava što država otpisuje te dugove, a "Srbijagas" kasnije nastavi da uzima nove kredite.Kako podseća Slobodna Evropa, prošle godine u martu Vlada je otpisala celokupan dug koji je "Srbijagas" imao prema državi i koji je iznosio 1,2 milijarde evra. Dug se, kako se navodi gomilao godinama, a 80% je nastalo kada su se aktivirale bankarske garancije Srbije za kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao "Srbijagas".RSE podseća  da je ruski projekat "Turski tok", koji je naslednik propalog projekta "Južni tok", takođe  van EU regulative. Od izgradnje "Južnog toka" Rusija je inače odustala 2014. godine jer nije mogla da ispuni zahteve Evropske unije i omogući konkurenciju.Evropska zajednica je više puta ukazivala na probleme u vezi sa "Turskim tokom" i naglašavala da bi trebala da se omogući i dostupnost gasa koji potiče od drugih proizvođača, čime bi se obezbedila veća konkurencija mađu snabdevačima.

Srbija

Peticiju za zabranu sirovog lignita potpisalo skoro 16.000 građana

Peticiju za zabranu sirovog lignita u Srbiji, koju je pre nedelju dana pokrenula organizacija "Srbija u pokretu", za sada je potpisalo preko 15.800 ljudi. Organizatori navode da dostizanje cilja od 10.000 potpisa znači da će predati zahteve za promenu pravnog okvira, zabranu prodaju sirovog lignita i uvođenje rigoroznije kaznene politike za kršenje tih propisa Vladi Srbije i nadležnom Ministarstvu.U slučaju da sakupe 25.000 potpisa, ekspertski tim "Srbija u pokretu" će izraditi detaljan predlog mera koje će proslediti na usvajanje Vladi Srbije i nadležnim ministarstvim.A dostignu 40.000 potpisa, zahtevaće od Vlade Srbije i da izrade digitalnu platformu na kojoj će biti dostupni svi relavantni propisi kao i izveštaji organa koji sprovode inspekcijski nadzor, kako bi građani mogli i sami da provere da li proizvođači ili prodavci energenata koji kupuju poštuju zakon.Dodaju i da prema izveštaju "Hronično zagađenje uglja" svaki teravat sat struje proizvedene iz uglja, u proseku izazove 24,5 smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha, 225 slučajeva teških kardiovaskularnih, respiratornih i cerebrovaskularnih bolesti, kao i 13.288 slučajeva lakših bolesti u Evropi."Ne želimo da kada prođe pandemija i dalje nosimo maske čim zahladni! I ne želimo da se gušimo, jer nismo ranije, ne moramo ni sada. Nije lignit jeftin koliko je normalno disanje vredno", navodi se u peticiji.

Srbija

„Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ predložio rešenje za frilensere

U Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje treba predvideti mogućnost da zaposleni rade po par sati na više mesta, smatraju u Udruženju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" i dodaju da to može da bude rešenje za sve delatnosti gde rade frilenseri i honorarci.Prema njihovim rečima to bi trebalo predvideti članom 40. i tada bi svako mogao da uplati nadoknadu za određene sate sa pripadajućim dopirosima bez uslovljavanja da se plaćaju minimalni mesečni doprinosi kod poslodavca kod kojeg zaposleni radi. To objašnjavaju na primeru gde neko kod poslodavca radi po potebi dva sata."To ujedno predstvalja rešenje za sve delatnosti koje se mogu smatrati frilanserima ili honorarcima, a za koje godinama nema pravednog rešenja. Minimalne bruto zarade ne treba da se opterećuju sa više od 10% doprinosa i treba da budu oslobođene poreza", dodaje se u saopštenju. Udruženje "Zaštitnik preduzetnika" smatra da je preko tog iznosa potrebno primenjivati progresivne stope uz predviđena dodatna oslobođenja za kategorije kojima je potreban podsticaj (majke sa više dece, osobe sa invaliditetom, zaposleni na selu, stari zanati, i ostali).Napominju i da stope doprinosa ne mogu da budu jednake za one zaposlene primaju minimalnu zaradu i za one koji zarađuju dvadeset puta više od proseka (misli se na ono što je određeno članovima zakona 44, 46. i 47.).ZAŠTO DRŽAVA PRITISKA FRILENSERE I ŠTA ONI PLANIRAJU DALJE UVOĐENJE PROGRESIVNOG PORESKOG SISTEMATakođe, udruženje smtra i da treba da se uvede progresivan poreski sistem kojim bi se rasteretile minimalne zarade. Smatraju i da je nezakonita naplata poreza i doprinosa putem formulara PP OD-O, za onsivače privrednih društava koji nisu u radnom odnosu. Napominje se da država mora da ostavi slobodu odlučivanja osnivačima privrednih društava, da se izjasne o tom pitanju."Jedna osoba može biti osnivač na desetine privrednih društava tako da je ova vrsta obračuna besmislena", dodaje se u saopštenju."Zaštitnik preduzetnika" predlaže i da se izjednači status majki preduzetnica sa majkama u ostalim sektorima i na taj način, kako se napominje prekine njihova diskriminacija (u Članu 65.).Udruženje smatra i da je potrebna veoma detaljna javna rasprava o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, radi formiranja kvalitetnijeg, pravednijeg i sveobuhvatnijeg poreskog sistema. 

Srbija

Pristup informacijama o radu javnih preduzeća u Srbiji „veoma ograničen“

Rezultati poslednjeg istraživanja organizacije Partneri Srbija su još jednom potvrdili da javna preduzeća i društva kapitala u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, ne postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ili postupaju tako što odbijaju zahteve uz obrazloženja da su traženi podaci o radu preduzeća tajni ili poverljivi.Istraživanje je sumirano u analizi “Alternativni izvori zvaničnih informacija o radu društava kapitala i javnih preduzeća” koja je predstavljena javnosti danas na onlajn konferenciji.Na onlajn konferenciji govorili su Slavoljupka Pavlović, iz službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Nenad Kovačević i Rade Đurić autori Analize, kao i Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je 5. februara 2018. godine započelo postupak javnih konsultacija o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i predložilo nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.Jedna od bitnijih izmena koju je sadržao Nacrt odnosi se na izuzimanje pojedinih organa javne vlasti iz primene Zakona.Ova Analiza je, pre svega, usmerena na razmatranje mogućih posledica uključivanja predloženih rešenja iz Pregleda iz 2019. godine u (novi) nacrt Zakona na dostignut nivo transparentnosti društava kapitala u javnom vlasništvu.Cilj Analize je da ukaže na štetnost i posledice koje usvajanje ovako definisanih odredbi može da ima na ostvarivanje prava građana na pristup informacijama od javnog značaja.

Srbija

Inicijativa A11 podnela žalbu zbog raseljavanja u Vinči

Inicijativa A 11 saopštila da Grad Beograd i konzorcijum kompanija Suez, Itochu i Marguerite fond, koji gradi spalionicu otpada na deponiji u Vinči, uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) nisu ispunili standarde te banke u pogledu podrške ljudima koji su pogođeni tim projektom, a žive i rade na deponiji. "Grad Beograd se obavezao da će sakupljačima sekundarnih sirovina obezbediti mogućnost za obnavljanje izvora prihoda ukoliko više ne budu mogli da rade na deponiji u Vinči", kaže Marko Vasiljević iz Inicijative A 11.Prema njegovim rečima u ovom slučaju prekršeni su i drugi domaći i međunarodni propisi i standardi koji garantuju pravo na adekvatno stanovanje i zaštitu od prinudnog iseljenja. Upozorava i da bi bez prihoda moglo da ostane između 30 i 40 sakupljača otpada.Navode da su zbog toga podneli žalbu nezavisnom mehanizmu EBRD-a (Independent Project Accountability Mechanism - IPAM), tražeći da se utvrdi da li su preduzete mere sprovedene uz poštovanje socijalne i ekološke politike ove banke. Podsećaju da je zbog izgradnje spalionice otpada sredstvima EBRD-a krajem 2018. godine raseljeno neformalno naselje na obodu deponije u Vinči i tada je deo stanovnika dobio smeštaj u socijalnim stanovima, dok je jedan broj njih praktično ostao bez bilo kakvog alternativnog smeštaja. FOTO: Inicijativa A 11, Deponija u VinčiNOVA POSTROJENJA ZA UPRAVLJANJE TPADOM U VINČI Podseća se da je uglavnom reč o ljudima koji istovremeno i rade na ovoj deponiji kao sakupljači sekundarnih sirovina, većina njih izložena je i riziku od gubitka jedinog izvora prihoda budući da je sredinom ove godine JKP Gradska čistoća jednostrano raskinula ugovor sa njima, čime im je uskraćena dozvola za pristup deponiji. IPAM, kom se Inicijativa A 11 obratila, je interni ali nezavisni mehanizam EBRD-a čiji je cilj da osigura da se projekti koje finansira EBRD sprovode u skladu sa socijalnom i ekološkom održivošću, odnosno kako se navodi u saopštenju Inicijative "Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom EBRD".  Taj mehanizam, dodaje se, može i da uslovi nastavak finansiranja projekta dok se postupanje Grada Beograda i konzorcijuma ne usaglasi sa politikom EBRD-a. "Podsetimo da EBRD nije hteo da nastavi finansiranje pristupnih puteva za most na Adi dok za ljude koji su živeli na trasi ovih puteva u naselju Belvil Grad ne obezbedi odgovarajuće socijalno stanovanje", napominje Vasiljević. Inicijativa A 11 je još jednom pozvala Grad Beograd, konzorcijum  i investitora da kroz pregovore pronađu adekvatno i održivo rešenje za stanovnike raseljenog naselja.

Srbija

Počela rekonstrukcija Beograđanke

Kompanija Marera Properties otpočela je rekonstrukciju Palate Beograd (Beograđanke), u čiju će adaptaciju biti investirano preko osam miliona evra, saopštio je investitor. Planirani radovi odnose se ...

Srbija

Unapredite svoja finansijska znanja

Centar za finansijsku edukaciju i osnaživanje CEFIN organizuje „Virtuelni money meetup“, seriju edukativnih onlajn predavanja o štednji i upravljanju finansijama, u subotu, 28. novembra od...

Srbija

Privredni forum mladih: Sajam omladinskog preduzetništva ove godine održava se onlajn

U okviru projekta "Privreda za mlade – Put mladog preduzetnika" 8. decembra prvi put u virtuelnom obliku održaće se treći "Sajam omladinskog preduzetništva i privrednih potencijala Srbije", saopštio je Privredni forum mladih .Sajam počinje u 11h, a projekat se realizuje u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta. Održaće se na internet platformi, a preko 50 mladih preduzetnika, privrednika, habova i privrednih inkubatora iz cele Srbije imaće priliku da predstavi svoj rad.Izlagači će biti iz svih krajeva Srbije, pa će posetioci moći da se upoznaju sa privrednim potencijalima naše zemlje, kao i sa uspešnim mladim preduzetnicima koji dolaze iz različitih gradova i okruženja. Oni će govoriti i o poslovnoj klimi u tim gradovima i o tome kako je izgledao njihov razvojni put.Naglašava se da je glavni cilj sajma da se mladi ljudi iz cele Srbije informišu o prilikama za započinjanje sopstvenog poslovanja, pa će sajam biti interaktivnog karaktera. Posetioci će moći da uživo posećuju virtuelne štandove i razgovaraju sa izlagačima, ali i da prisustvuju nizu predavanja, radionica i prezentacija programa podrške.PANDEMIJSKE NEVOLJE RADNIKA: SKUPE MASKE I "DRAGOCENI" DRŽAVNI MINIMALAC (VIDEO) Na sajmu će biti predstavljena i dva dokumenta koja su važna za razvoj omladinskog "Industrijski potencijali za razvoj omladinskog preduzetništva i pokretanje posla u 4 statistička regiona Srbije" i predlog dokumenta "Definisanje termina – mladi preduzetnik". Napominje se da su ti dokumenti nastali u okviru istog programa kao i sajam.Na prethodna dva sajma bilo je 3000 mladih posetilaca, a preko 200 preduzetnika predstavilo je svoje poslovanje.Prisustvo na sajmu je besplatno i kako se naglašava dobrodošli su svi mladi ljudi koji žele da se informišu o mogućnostima da pokrenu sopstveno poslovanje.Sve dodatne informacije u vezi sa manifestacijom mogu da se dobiju putem elektronske pošte na imejl adresi pr@pfm.rs.

Srbija

Udruženje radnika na internetu poslalo primedbe na nove zakone

Stručni tim Udruženja radnika na internetu poslao je svoje primedbe na izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o porezu na dohodak građana, koje je krajem prošle nedelje predložilo Ministarstvo finansija."Oba nacrta su objavljena na sajtu bez poziva na javnu raspravu i obrazloženja, čime je, smatramo, prekršen Poslovnik Vlade. Za eventualne primedbe ostavljen je rok od svega nekoliko dana, čime se takođe krši tačka Poslovnika koja predviđa najmanje 15 dana za dostavljanje predloga, inicijativa i sugestija", navode u Udruženju.Takođe su pozvali Ministarstvo da poštuje sopstveni poslovnik i organizuje javnu raspravu u koju bi uključilo i predstavnike radnika na internetu."Iako se konkretne izmene i dopune ne odnose direktno na radnike na internetu, smatramo da je ovo idealna prilika da se otvori dijalog na koji uporno pozivamo već duže od dve nedelje, otkad smo predali svoje zahteve Ministarstvu finansija", dodaje se u saopštenju. URI je naglasio da je neophodno izmeniti postojeće i doneti nove zakone kojima bi se konačno uredio položaj radnika na internetu, a zatražili su i izuzimanje te kategorije radnika od primene pomenutih zakona do regulisanja njihovog statusa, prava i obaveza. Predloge izmena i dopuna koje su uputili predstavnici Udruženja radnika na internetu dostupni su OVDE i OVDE. 

Srbija

Rad od kuće – privilegija ili kazna?

Autor teksta je Bojan Urdarevći, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.Rad kod kuće sve više postaje uobičajeni način obavljanja rada za veliki broj zaposlenih. Pre novonastale epidemiološke situacije, rad kod kuće bio je izuzetak i rezervisan, uglavnom, za određene intelektualne poslove i retke delatnosti.Zakon o radu Republike Srbije predviđa mogućnost rada kod kuće, kao vrste radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca zato zaposleni koji rade kod kuće ne bi smeli da imaju manja prava i nepovoljnije uslove rada od zaposlenih koji obavljaju iste ili slične poslove u prostorijama poslodavca.Zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorija poslodavca, Zakonom o radu propisani su i dodatni elementi koji ugovor o radu van prostorija poslodavca treba da sadrži, a odnose se na: trajanje radnog vremena, način vršenja nadzora nad radom zaposlenog, korišćenje sredstva za rad za obavljanje poslova koje može da obezbedi poslodavac ili zaposleni, naknada troškova za korišćenje sredstava za rad, itd. Takođe, neophodna je i saglasnost volja zaposlenog i poslodavca da ovakav ugovor žele da zaključe imajući u vidu sve njegove prednosti i nedostatke.Za zaposlenog koji radi kod kuće to znači da poseduje: uslovnu prostoriju za rad, zavidnu samoorganizaciju, da može da usklađuje porodične i radne obaveze, kao i da mu izolovanost prilikom ispunjavanja radnih obaveza i nepostojanje neposrednog kontakta sa ostalim kolegama, ne predstavlja problem.Iz ovoga se vidi da je rad kod kuće jedna složena vrsta rada koja prethodno zahteva ispunjenje niza zakonskih, ali i ličnih uslova na strani zaposlenog i zato ne može svako da radi kod kuće, pa čak i onda kada je posao koji obavlja takav da bi teorijski mogao da ga obavlja van prostorija poslodavca.S obzirom na to da je upućivanje radnika na rad kod kuće u Srbiji bila više epidemiološka, a manje pravna mera, izgubilo se iz vida nekoliko činjenica. Prvo, da i pored toga što su zaposleni "poslati da rade kod kuće" i dalje postoji obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi uslove za rad, vodi brigu o organizaciji rada i sigurnosti zaposlenog, nabavi opremu potrebnu za obavljanje rada, te vodi računa o radnom vremenu i odmorima koje je dužan da obezbedi, u skladu sa odredbama Zakona o radu.Drugo, da se najveći broj zaposlenih koji sada obavljaju rad kod kuće, našao u jednoj novoj, privremenoj i pravno nedovoljno definisanoj situaciji. Novoj, zato što svi ovi zaposleni nikada pre nisu radili kod kuće, pa i ne znaju šta takav rad podrazumeva i šta se od njih sve može očekivati. Privremenoj, jer bi ovakav rad trebalo da traje samo dok traju razlozi za njegovo uvođenje, a u ovom trenutku se čini da će to biti jedan duži vremenski period.Konačno, da je situacija pravno nedefinisana svedoče i mnoga otvorena pravna pitanja u pogledu ovakvog rada. Na primer, nije definisano ko obezbeđuje opremu za rad u slučaju ovakvog rada kod kuće i koliko iznosi naknada za rad zaposlenom, ukoliko za rad koristi svoja sredstva. Nije definisana ni naknada drugih troškova na koje bi zaposleni imao pravo kada radi kod kuće, kao što su troškovi utroška električne energije, vode i ostalih komunalija, pa čak se i pitanje toplog obroka postavlja sve više kao sporno u praksi.S druge strane, ne deluje logično ni rešenje prema kojem jedan određeni broj zaposlenih (ne)radi kod kuće i prima punu zaradu, dok drugi deo dolazi na rad, u povećanom je riziku od zaražavanja i takođe prima punu zaradu. Ovo je posebno značajno, jer je ovakav rad kod kuće za pojedine zaposlene bio plaćeni nerad, a za druge neplaćeni prekovremeni rad. Takođe, u posebnoj situaciji nalazile su se zaposlene žene za koje je rad kod kuće bio posebno otežan, gotovo nemoguć -npr. živi sa suprugom koga je prijavljivala za nasilje u porodici.U cilju kontrole rada svojih zaposlenih koji rade kod kuće, dešavalo se da neki poslodavci prekorače ustavnu garantiju nepovredivosti stana kao specifičnog mesta rada i da dolaze kod svojih zaposlenih i proveravaju da li i kada rade. Naime, radi se o pravu na zaštitu privatnosti, gde poslodavac nema nikakva ovlašćenja, prema ustavu i zakonima da vrši bilo kakvu kontrolu izvršavanja radnih obaveza od strane zaposlenog u njegovom stanu.Naš Ustav u čl. 40. propisuje nepovredivost stana, a to znači da niko ne može bez pisane odluke suda, osim ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne ili ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu, da uđe u tuđi stan protiv volje onoga ko tu stanuje.Na kraju i pitanje povrede na radu kod ovakvog rada nije zakonom regulisano, a trebalo bi da bude. Jedno od rešenja je da su zaposleni i poslodavac zajedno odgovorni za obezbeđivanje bezbednih i zdravih uslova rada u slučaju rada van prostorija poslodavca. Sve ovo, između ostalog, dovelo je do toga da su radni sati u Srbiji u drugom kvartalu 2020. godine opali za 14.8 procenata prema studiji Međunarodne organizacije rada i Evropske banke za obnovu i razvoj o uticaju COVID-19 na svet rada u Srbiji. Dakle, postojeće zakonske norme koje ovu oblast regulišu su nepotpune i stoga je vrlo važna reakcija zakonodavca ili socijalnih partnera koji bi kroz kolektivne ugovore mogli da regulišu određena otvorena pitanja u pogledu rada kod kuće.Sve se manje čini izvesnim da će doći do povratka na "staru normalnost" jer se ova, nova, pokazala kao ekonomski efikasnija, barem za one poslodavce koji mogu uspešno da posluju na daljinu. Rad kod kuće očigledno je došao da ostane, a ne da nestane i samim tim, moramo ga prihvatiti kao realnost, za koju tek treba da se pripremimo.o.Tekst je napisan u okviru projekta "Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji" koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa Fondacijom Centar za demokratijua uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Кraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Кraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju. Fondacije Centar za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.  

Srbija

Falsifikovana roba uvek nađe kupca, pandemija joj nije prepreka

Pandemija korona virusa se nije negativno odrazila na tržište falsifikovane robe, pa se nastavilo sa prodajom falsifikovane garderobe, prehrambenih proizvoda i alkoholnih pića, proizvoda za ličnu higijenu, pa čak i lekova, pišu Biznis i finansije.Prema podacima Ministarstva zdravlja, polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična. Najčešće se kopiraju citostatici, antibiotici i antidepresivi, a falsifikatori dobro zarađuju i na preparatima za potenciju ili mršavljenje. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ukazuju da, pored lekova, najveći rizik za potrošača predstavljaju falsifikovana alkoholna pića, kozmetika, proizvodi za ličnu higijenu, električni alati, rezervni delovi za automobile, električni proizvodi i igračke za decu."I pored svakodnevnih upozorenja kupcima da ne kupuju robu od sumnjivih prodavaca, i dalje se dešava da mnogi svesno kupuju flasifikovanu robu, koja je ne samo prevara za džep već može ugroziti zdravlje, posebno dece“, rekao je za „Biznis i finansije, predsednik NOPS-a Goran Papović.On tvrdi da falsifikovane robe ima na pijacama i ulici, ali i na legalnim prodajnim mestima, poput skupih butika, pa se kako objašnjava potvrdilo da pandemija nije umanjila promet takvih proizvoda. Prema Papovićevim rečima situacija neće biti bolja dok ne bude više inspektora i više novca za udruženja koja se bave zaštitom potrošača.On podseća da je pre četiri godine NOPS tražio osnivanje posebnog fonda za zaštitu potrošača i bezbednost proizvoda, ali da je taj predlog i dalje "mrtvo slovo na papiru".U BUDŽET UPLAĆENO 2,5 MILIONA EVRA PRIHODA OD ZAPLENJENE ROBE BELA I CRNA LISTA PRODAVACAU NOPS-u podsećaju i da su kreirali "belu" i "crnu" listu prodavaca, kao pomoć potrošačima pri kupovini."Samo ako kupuje od prodavca sa "bele" liste, kupac može da bude siguran da će ostvariti svoja prava ukoliko roba po kvalitetu ili ceni ne odgovara onome što je naručio", naglasio je Papović.Carinici su u 2020. godini zadržali više od pola miliona različitih artikala za koje se sumnja da povređuju neko od prava intelektualne svojine. Podaci Uprave carina Srbije pokazuju da se najčešće radi o obući, odeći, galanterijskim proizvodima (tašne, rukavice, šalovi, kape), kozmetičkim i parfimerijskim proizvodima, kao i prehrambenim proizvodima.Kada se utvrdi da je povređeno neko od prava intelektualne svojine, falsifikovana roba se uništava, dok originalna švercovana roba može da se proda na javnim licitacijama.TOKOM PANDEMIJE POJAČAN NADZOR"Krivotvorena roba mora biti isključena iz trgovinskih tokova, jer povređuje pravo nosilaca intelektualne svojine i pričinjava štetu legalnim proizvođačima i distributerima. Takva roba može nositi rizike za zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika", napominju u Ministrastvu trgovine čiji Sektor tržišne inspekcije ima ovlašćenje da kontroliše robu u prometu za koju se sumnja da je falsifikat.U 2020. godini sa tržišta je povučeno više od 57.000 komada robe kojom se povređuje pravo intelektualne svojine.Zaplenjena falsifikovana roba se čuva u magacinima koje nadzire tržišna inspekcija. Prema njihovim podacima, za vreme pandemije je zbog zabrane kretanja, a kasnije i opreza kupaca, smanjen promet falsifikovane robe u maloprodajnim objektima."U tom periodu, tržišna inspekcija je pojačala nadzor nad prodajom robe preko društvenih mreža. Inicijativa za pokretanje internet istrage može da potekne i od potrošača ili nosioca prava intelektualne svojine", navode u Ministarstvu trgovine.

Srbija

Povoljne kredite za spas turizma i ugostiteljstva dobijale i marketinške agencije

Veoma povoljne kredite u okviru programa podrške za održavanje likvidnosti usled pandemije namenjene turizmu, ugostiteljstvu i putničkom saobraćaju dobijale su i marketinške agencije, kao i firma koja se bavi trgovinom tehnikom i muzičkom opremom.Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva privrede usvojila je Program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima izazvanim pandemijom COVID-19.Međutim, novac namenjen turizmu, ugostiteljstvu i putničkom saobraćaju dobijale su i kompanije koje se bave reklamnim sadržajem, kao i kompanija „Sky Solutions“ koja trguje tehnikom i muzičkom opremom.Jedno od tih preduzeća je i „McCann“ preduzeće za marketing i tržišne komunijacije koje je dobilo kredit u iznosu od 10 miliona dinara, a „Sky Solutions“ kompanija dobila je kredit u iznosu od 30 miliona dinara.Zajedno sa njima, za marketinške kompanije i ostale firme koje se ne bave turizmom, ugostiteljstvom ili saobraćajem za sada je izdvojeno oko 50 miliona dinara.Prema Uredbi o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije, određena je lista pretežnih šifara delatnosti iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja.Međutim, pored očekivanih delatnosti koje se mogu odnositi na turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj, nalazi se i broj delatnosti koje nisu usko povezane sa ovim sektorom.Pa se tako na listi nalaze i delatnosti reklamnih agencija (šifra delatnosti 7311), izvođačka umetnost (šifra 9001), druge umetničke delatnosti u okviru izvođačke umetnosti (šifra 9002), pa i delatnosti smeštajnih ustanova s medicinskom negom, odnosno starački domovi (šifra 8710).

Srbija

Vlada Srbije predložila povećanje neoporezivivog dela zarade

Vlada Srbije predlaže smanjenje poreskog opterećenja zarada, pa je planirado da njihov neoporezivi deo umesto 16.300 bude 18.300 dinara od početka naredne godine, navodi se u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu. Napominje se da se gubitak prihoda opšte države na osnovu te mere u 2021. godini procenjuje na oko 8 mlijardi dinara. Dodaje se da je direktan gubitak budžeta procenjen na 1,3 mlijardi dinara, gubitak lokalnog nivoa vlasti na 4,1 milijardu, a ostatak se odnosi na prihode fondova obaveznog osiguranja.Ocenjuje se da direktan uticaj na prihode državnog budžeta nije značajan, ali se preko rashodne strane, putem transfera drugim nivoima vlasti odražava na rezultat. Očekuje se da mera u narednoj godini smanji poresko opterećenje prosečne neto zarade za 0,5%. POREZ NA DOHODAKVlada Srbije navodi da je porez na dohodak projektovan u iznosu od 73,3 milijarde dinara, kako i da je on 10,2% veći u odnosu na procenjeni iznos u 2020. godini. Dodaje se i da učešće poreza na dohodak u 2020. godini iznosi 5,5% u ukupnim budžetskim prihodima i raste u odnosu na prethodnu godinu. Naglašava se da je rast uslovljen odlaganjem uplate poreskih obaveza iz 2020. godine i njihovim prenošenjem u 2021. godinu.OBEĆANJA ZA 2020: VEĆI MINIMALAC, VEĆI NEOPOREZIVI DEO, MANJI DOPRINOSI ZA PIO

Srbija

Udruženje upozorava: Novi zakon u fiskalni sistem uvodi i paušalce

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" smatra da su predloženim izmenama Zakona o fiskalizaciji, po kojima obveznik fiskalizacije "svako" ko plaća porez na prihod od samostalne delatnosti, preširoki, odnosno da obuhvataju i obveznike-paušalce."Oporezivanje metodom paušalno utvrđene osnovice ima za cilj da smanji administrativni teret te kategorije obveznika dokle god ne pređu zakonom propisan godišnji prihod (od šest miliona dinara). Fiskalizacijom paušalno oporezovanih obveznika se anulira obesmišljava sistem paušala i nameće opterećenje kategoriji obveznika koju pretežno čine fizička lica koja samostalno obavljaju delatnost", navodi se u saopštenju tog udruženja."Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" dodaje da Zakon o fiskalizaciji ima veliki uticaj na uslove poslovanja privrednika, zbog čega je potrebno produžiti rok za analizu i komentare male privrede, a zatim omogućiti detaljnu javnu raspravu na temu ovog i drugih zakona koji su u pripremi.Smatraju i da član 6. predloga zakona, koji se tiče obaveznog izdavanja fiskalnog računa za primljeni avans koji predstavlja neki depozit ili rezervaciju ne podrazumeva dokument kojim bi se poništio taj fiskalni račun ako se avans/depozit vraća davaocu?"Zakon je nedorečen i stiče se utisak da ostavlja široka diskreciona ovlašćenja ministru finansija. Zašto ga ne urediti odmah kroz sam zakon?Na primer, član 12. predviđa zabrana vršenja delatnosti u trajanju od 15 dana u slučaju neslaganja između izveštaja kase i stvarnog stanja u visini do 10.000 dinara, što ocenjuju kao nesrazmernu štetu za privrednika, a samim tim i za budžet."Smatramo da je zatvaranje kontraproduktivno ako je u pitanju prvi prekršaj norme. Trebalo bi bliže urediti način nadzora i možda čak predvideti obavezu kontrolnog organa da kontrolu beleži video zapisom. Zabrana vršenja delatnosti treba da bude poslednja mera koja se koristi, posle savetovanja i edukacije, jer u suprotnom ona odaje utisak sredstva reketiranja, zastrašivanja i u ne retkim slučajevima maltretiranja privrednika", ocenjuju u udruženju.Dodaju i da članovi 15. do 18. predloga zakona ne definišu jasno kaznene odredbe, već da paušalno određuju visinu prekršaja."Na primer, kazna od 300.000 dinara je i za onog koji nije evidentirao jedan fiskalni račun (što može biti diskutabilno jer imamo situacije da su inspektori tvrdili da račun nije izdat ako im nije uručen i slično) i onaj koji nije evidentirao 101 račun. Kaznene odredbe treba da budu pravedne. Definisati prekršaj jasnije i razdvojiti suštinske prekršaje od nenamernih grešaka", zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Od nove godine lakše zapošljavanje u javnom sektoru

Od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnici javnih sredstava moći će da zapošljavaju na neodređeno i određeno vreme bez posebnih dozvola i saglasnosti Vlade Srbije, piše između ostalog u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.Tako će na primer broj novih radnika u nekom preduzeću moći da bude do 70% u odnosu na broj onih kojima je prestao radni odnos u prethodnoj kalendarskoj godini.O broju novih radnika koji prelazi to ograničenje, kako se dodaje odlučivaće telo Vlade Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.Izuzetno od stava 1. ovog člana,  telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnih može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan.Zapošljavanje će moći da se realizuje ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.PRAVILA ZA PRIVREMENO ZAPOŠLJAVANJEKako se dodaje u predlogu zakona, od 1. januara ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), ljudi angažovanih na osnovu ugovora o delu, privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, ili preko agencije za privremeno zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava, ne može da bude veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme.Izuzetak će važiti ako postoji saglasnost Vlade Srbije .U ograničenje se ne ubrajaju zaposleni koji su na zameni, ili koji su radno angažovani posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, putem javnih radova, u cilju dodatnog obrazovanja ili obuke.Izuzetak su i kako se dodaje zaposleni na realizaciji projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili donacijama i slično.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.