Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Fortenova nastavlja pregovore o prodaji Frikoma

Fortenova grupa nastavlja pregovore o prodaji Poslovnog područja Smrznuta hrana nakon što je primila niz ponuda za preuzimanje kompanija Ledo plus, Ledo Čitluk i Frikom, saopštila je Fortenova.Nakon što je primila niz neobvezujućih ponuda za preuzimanje ovih kompanija, pozivom određenom broju odabranih ponuđača da započnu sveobuhvatnu analizu privrednog društva koje je predmet moguće transakcije, Fortenova grupa je odlučila da nastavi sa sledećom fazom postupka prodaje, navodi se u saopštenju.„Testiranjem tržišta potvrđeno je da među potencijalnim investitorima postoji snažan međunarodni interes za našu delatnost zamrznute hrane. Sve kvalifikovane neobvezujuće ponude dolaze od kompanija s izuzetnim investicionim i operativnim rezultatima u prošlosti“, rekao je James Pearson, glavni finansijski direktor Fortenova grupe. Kompanija očekuje da će ponuđači sve analize  završiti do kraja godine. Fortenova grupa prodaje poslovno područje Smrznuta hrana kako bi smanjila zaduženost kompanije. Fortenova grupaje, kako navodi na svom sajtu, nastala implementacijom nagodbe poverenika u hrvatskoj kompaniji Agrokor, nakon velikih finansijskih problema.

Srbija

Panel: Srbija u građenju odnosa sa SAD treba da bude zagledana u budućnost

Američki državljani srpskog porekla neće imati značajnu ulogu u predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, iako su odnosi Beograda i Vašingtona krenuli uzlaznom putanjom. Odnos Amerike prema Srbiji neće biti značajno promenjen pobedom jedog ili drugog kandidata, ali trenutnu pažnju administracije u Vašingtonu treba iskoristiti za produbljivanje saradnje u budućnosti, zaključak je panela "Američki izbori i srpske dileme" koju su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.Tomas Kantrimen, predsedavajući borda direktora Udruženja za kontrolu naoružanja i bivši bivši Podsekretar za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, ocenio je da će sutra biti održani "najvažniji izbori u istoriji SAD", zbog "opstrukcija bez presedana" koje se dešavaju u izbornom procesu."Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) kaže da izbori trebaju da budu slobodni, transparentni i bezbedni (sa stanovišta pandemije). Republikanci trenutno izazivaju sve tri pretpostavke. Trenutni izbori u SAD predstavljaju nazadovanje, koje je bliže (političkim) standardima Balkana 20. veka", ocenio je Kantrimen.On je dodao da građani Amerike srpskog porekla mogu da budu faktor u sutrašnjim izborima, na primer ako Mičigen bude jedna od ključnih država, ali smatra da se to ipak neće desiti."Etnicitet ne treba da određuje kako neko glasa... (Bivšeg potpredsednika SAD) Bajdena će možda mnogi Srbi mrzeti zbog politika koje je podržavao tokom devedesetih, ali trebamo da shvatimo da je to prošlost, istorija, te da nije dobra mera onoga što od njega možemo ocekivati u budućnosti", dodaje Kantrimen.Kao najvažnije zadatke savremenih demokratija u bliskoj budućnosti, Kantrimen vidi borbu protiv korupcije i za vladavinu prava, za koje navodi da očekuju svaku državu na svetu."Korupccija je primarni problem Balkana, koja usporava i pristupanje EU i ekonomski razvoj. Veći fokus SAD u ovoj sferi bi bio dobrodošao... Problem je što predsednik Tramp vaš region ne vidi kao bezbednosno nestabilno područje, u kom su dugoročno ugrožena ljudska prava, već kao prostor gde se može napraviti neka vrsta dogovora, koja bi kasnije bila predstavljena kao spoljnopolitički usopeh. Iako je tako, pored tvrdji da je Vašingtosnkim sporazumom okončao rat i krvoproliće na Balkanu, mislim da ni Tramp nije siguran šta se nalazi u dogovoru koji je potpisao (sa predstavnicima Beograda i Prištine)", kaže Kantrimen.Profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić smatra da su teze kako će srpska dijaspora značajnije uticati na izbore u SAD "kap u moru iluzija", kao i da bi Bajden mogao da bude dugoročno bolji spoljnopolitički saveznik Srbije"Bajden ce pokušati da ponovo izgradi odnose sa EU, između ostalog. Bajden i bolje poznaje ovaj region, lično znam da je bio veoma uznemiren (kada je počeo Martovski pogrom) 2004. godine, zna za Dečane, zna oca Savu... Interpretacije da će njegovi prethodni stavovi biti relevantni za buduću američku administraciju nisu tačni. Naprotiv, misli da će brinuzi o ovom regionu više nego drugi", ocenio je Vujačić.Komentarišući Vašingtonski sporazum, Vujačić dodaje da u pitanju nije dogovor, "već dve izjave koje su Beograd i Priština dale pred predsednikom SAD, da premeštanje ambasade Srbije u Jerusalim "neće proći" ako Bajden pobedi, zato što se tome protivi EU, kao i da je diversifikacija snabdevanja energijom lepa zamisao, ako se zanemari činjenica da trenutno nema alternative ruskoj energiji "Za buduće odnose mnogo je važniji tehnloški rat Pekinga i Vašingtona, koji će se preliti i na Evropu i na Balkan", zaključuje Vujačić.Slobodan Georgiev, direktor vesti i programa Newsmax Adria smatra da bi Vašingtoski sporazum mogao da bude dobar i za Beograd i Prištinu,ali i za ceo region."Iako je (dogovor) možda propagandne prirode, ipak predstavlja pomak u odnosima dve strane", kazao je Georgiev.

Srbija

Vlada razmišlja o odlaganju poreskih dugovanja zbog pandemije?

Vlada Srbije razmišlja da zbog pandemije uvede mogućnost odlaganja poreskih dugovanja i nedospelih poreskih obaveza, sledi iz radne verzije acrta zakona  izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U dokumentu koji je objavljen na sajtu Ministarstva finasija, navodi se da je "izuzetno, u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih pandemijom, višom silom, odnosno drugim vanrednim događajem nastalim u toku kalendarske godine, odlaganje plaćanja dugovanog poreza, odnosno nedospelih poreskih obaveza odobrava se na način i pod uslovima koje utvrdi  vlada".Takođe, novina je član poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost. Kako je predviđeno, u slučaju da izbegnete plaćanje poreza na dodatu vrednost, a iznos poreza čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, sledi vam kazna od jedne do pet godina i novčanom kaznom.U kojim biznisima će biti najviše otkaza? (VIDEO)

Srbija

Lidl ostvario čvrsta partnerstva sa domaćim dobavljačima

Kompanija Lidl Srbija, kako bi osigurala očekivani kvalitet i svežinu proizvoda, vrši pažljiv odabir svog celokupnog asortimana. U Srbiji je za dve godine poslovanja ostvarila čvrsta partnerstva sa velikim brojem domaćih dobavljača, a od prvog dana uspešno sarađuje, u segmentu nabavke jaja, sa preduzećem Agro Đole DOO iz Jagodine.“Kroz pažljivo odabran asortiman u Lidl prodavnicama, kao i posvećenost našim dobavljačima, direktno utičemo na postizanje ponude visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama za potrošače širom Srbije. Kako bismo znali sve o načinu proizvodnje i poreklu naših proizvoda, važno je da mi iz Lidla dobro poznajemo svoje poslovne partnere i da sa njima imamo uspostavljen odnos koji je na obostrano zadovoljstvo“, izjavio je Nikola Balaban izvršni direktor nabavke kompanije Lidl Srbija.Osim uspešnog poslovnog odnosa, vrlo je važno uspostaviti i poverenje u dugoročne partnere. Više o saradnji sa kompanijom Lidl Srbija otkrio nam je Petar Đokić, direktor firme Agro Đole, istaknuti  proizvođač jaja na domaćem tržištu: “Iz dosadašnje saradnje sa Lidlom posebno bih istakao sigurnost, u smislu sigurne prodaje količina i nezavisnosti od promena na tržištu, zatim poštovanje rokova plaćanja, otvorenost u komunikaciji i konstantnu podršku u postizanju zajedničkog cilja od samog početka poslovanja“.Agro Đole, kao uspešan prehrambreni brend na našem tržištu, trenutno je u procesu implementacije evropskog IFS sertifikata za kvalitet. Ispunjenje svih standarda koje to priznanje podrazumeva, nije nimalo lak zadatak i iziskuje velika ulaganja, ali na prvom mestu entuzijazam i veru da je zadovoljan kupac jedini parametar uspeha. „Uz pomoć kompanije Lidl i u skladu s njenim standardima, uveli smo najsavremeniju opremu za rad i proširili kapacitete proizvodnje za preko 200.000 koka nosilja u sistemu. Od naredne godine ćemo, unaprediti svoju ponudu jajima iz organske proizvodnje i slobodnog uzgoja i postati prvi  proizvođač jaja u Srbiji koji ispunjava sve evropske standarde i raspolaže farmom sa najvećom zelenom površinom“, najavio je Đokić.Tu viziju, sa svojim proizvođačem jaja deli kompanija Lidl, koja se od dolaska u Srbiju posvetila zajedničkom zalaganju za uspostavljanje vrhunskih standarda u proizvodnji Agro Đole jaja. Rezultat se ogleda u znatnom povećanju proizvodnih kapaciteta i unapređenom kvalitetu ovih jaja koji se oseća sa svakim zalogajem. Pomenuta uspešna saradnja ima efekte i u sprovođenju promena na našem tržištu. Naime, iako će mnoge iznenaditi poslednje evropske preporuke obuhvaćene i pravilnikom o kvalitetu jaja Republike Srbije, ovu namirnicu ipak ne treba čuvati u frižideru, što podržavaju kompanija Lidl Srbija i preduzeće Agro Đole.„Kada kupujete domaća jaja na pijaci, sigurno ste primetili da ona ne stoje u frižideru, već najčešće u korpama. Iznošenjem jajeta iz frižidera na sobnu temperaturu, ono trpi temperaturni šok koji izaziva kondenzaciju na ljuski i može dovesti do pojave mikroorganizama“, objašnjava Đokić.O predanosti preduzeća Agro Đole visokokvalitetnoj proizvodnji svedoči i sam proces. „Naši radnici ručno sortiraju i pripremaju kutije sa po 10 ili 30 jaja za transport u Lidl prodavnice, a sve vreme distributivnog toka procesa održavamo temperaturu na kojoj su jaja izložena između pet i 25 stepeni Celzijusa. U takvim uslovima bi i potrošači trebalo da ih čuvaju kod kuće nakon kupovine“, dodaje on.Najzad, imate sva predznanja za kupovinu i čuvanje jaja, koja su od sada u Lidl prodavnicama mogu pronaći van frižidera, bliže rafovima sa brašnom i šećerom.

Srbija

Ministarstvo odbrane: Radnik „Krušika“ poginuo u ekspolziji na poligonu

Jedan radnik kompanije "Krušik" iz Valjeva je poginuo, a drugi je povređen u ataru sela Donja Bukovica, na poligonu te fabrike namenske industrije, prenosi portal Radio-televizije Srbije.Kako je saopštilo je Ministarstvo odbrane tokom realizacije redovnih zadataka Holding kompanije "Krušik" Valjevo na bojevoj glavi za protivoklopnu raketu, oko 11 časova na poligonu Begove Vode u selu Zlatarić kod Valjeva, došlo je do eksplozije od koje je poginuo radnik "Krušika" M. J, a povređen je radnik M. P. koji je učestvovao u realizaciji opitovanja,.Povređeni radnik M. P. odmah  je prevezen u Zdravstveni centar u Valjevu gde je hospitalizovan i ukazana mu je medicinska pomoć.Odmah po nastanku vanrednog događaja Holding kompanija "Krušik" obavestila je nadležne državne organe koji će izvršiti uviđaj, navodi se u saopštenju.

Srbija

Studentski tim „Mašinca“ osvojio treće mesto na međunarodnom takmičenju

Studentski tim Mašinskog fakulteta u Beogradu Beoavia osvojio je treće mesto na takmičenju New Flying Competition 2020. sa svojim projektom letelice OSA, a u konkurenciji sedam univerzitetskih timova iz Nemačke, Finske, Meksika i Kine koji su se kvalifikovali u finale takmičenja od ukupno prijavljenih 50 timova iz celog sveta.Kako se navodi, studenti okupljeni u timu Beoavie bave se dizajniranjem, projektovanjem i proizvodnjom bespilotnih letelica, i jedini su predstavnici iz Srbije i Univerziteta u Beogradu na međunarodnim takmičenjima u oblasti vazduhoplovstva.Njihova VTOL (Vertical Take-Off and Landing, sa karakteristikama vertikalnog poletanja i uzletanja) letelica pod nazivom OSA (WASP) projektovana je da koristi prednosti vertikalnog poletanja i sletanja, a zatim da pređe u horizontalni let.Timovi nisu putovali u Hamburg, već su svoje projekte predstavili putem video strima sa sportskih aerodroma na teritorijama svojih država, dok je tim Beoavia svoju letelicu predstavio sa aerodroma Ravan, u blizini Čačka.Na samom takmičenja letelica je morala da ispuni niz manevara, što je podrazumevalo nošenje tereta, vertikalno poletanje do visine od 10 metara i horizontalan let, kao i luping.Dodaje se da je takmičenje po prvi put održano u onlajn formatu usled trenutne pandemije koronavirusa, pod pokroviteljstvom Erbasa (Airbus), u nedelji kada je Mašinski fakultet obeležio 72 godine postojanja.Takmičenje je takođe predstavilo izazov finansiranja, jer je pandemija to dodatno otežala, ali su potrebna sredstva za izradu letelice prikupljena zahvaljujući podršci Dragana Pavlovića.STUDENTSKI TIM MAŠINSKOG: USKORO POLEĆE BESPILOTNA "OSA"

Srbija

Netflix i Booking od sada imaju svoje predstavnike u Srbiji

Rešenje kompanija Netflix International B.V. i Booking.com B.V, čije je sedište u Amsterdamu stiglo je na adresu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a njihovi predstavnici, kako se navodi na sajtu njegove kancelarije, imenovani su u skaldu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.Predstavnik tih komopanija za Republiku Srbiju, kako se dodaje u saopštenju Poverenika biće Advokatska kancelarija Mikijelj Janković i Bogdanović, sa adresom u Ulici Vlajkovićevoj 28, u Beograda.Imenovanju predstavnika tvih kompanija prethodilo je inicijalno obraćanje SHARE fondacije, koja je ukazala na istu obavezu, dodaje se u saopštenju.U skladu sa zakonom, tom predstavniku se, uz kompaniju Netflix International B.V. i Booking.com B.V, odnosno umesto njih, Poverenik ili neko drugi može obratiti u vezi sa svim pitanjima koji se tiču obrade podataka o ličnosti, a sve u cilju da se obezbedi poštovanja zakona.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da istu obavezu izvrše i tako pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.NEMA PRAVA NA INTERNETU BEZ PREDSTAVNIKA TEHNOLOŠKIH KOMPANIJA

Srbija

Ne odustajemo od ambicioznih planova

Intervju: Mate Štetić, generalni direktor strateškog poslovnog područja kafa u Atlantic Grupi1. Kako se pandemija odrazila na poslovanje Atlantic Grupe u 2020. i poslovni segment kafe? Da li ste imali problema sa nabavkom sirovina?Atlantic Grupa svojom dobrom organizacijom poslovanja, uz finansijsku stabilnost, za sada prilično dobro odoleva svim izazovima pandemije i bez većih oscilacija uspeva da na svim tržištima, odgovornim ponašanjem, obezbedi redovnu proizvodnju i odgovori na potrebe svojih potrošača. To objektivno pokazuju i polugodišnji poslovni rezultati koji u odnosu na isti period prošle godine, beleže pad od svega 0,9 odsto i pored svih restrikcija, pogotovo u Horeca kanalu. Kafa se i dalje ističe kao najveća pojedinačna kategorija u Atlanticovom portfoliju i  zahvaljujući efikasnom radu tima i svih naših službi podrške, u svakom momentu smo imali dovoljno sirovina i potrebne zalihe da i u slučaju eventualnih poremećaja na tržištu možemo da održimo redovan lanac snabdevanja i stabilno poslovanje kompanije.  2. Strateški prioritet kompanije je jačanje vodeće pozicije u segmentu kafe. Na koji način planirate da podmladite segment sveže mlevene kafe i pojačate potrošnju van domaćinstava?Domaća, sveže mlevene kafa je klasika koja nikad ne izlazi iz mode i odoleva vremenu i promenama kroz koje naša regija prolazi. Međutim, pred nama kao liderima ove kategorije, uvek stoji izazov kako da ova tradicionalna kategorija ostane verna svojim vrednostima, a istovremeno prati životni stil savremenog potrošača. U tom nastojanju da istaknemo njenu jedinstvenost, uspeli smo da kod potrošača podignemo njenu percepciju kao najkvalitetnije i „čiste“ kafe.  A u komunikaciji mi kažemo da je za prave stvari potrebno vreme, a šoljica prave kafe predstavlja najbolji razlog da deo vremena posvetimo sebi i uživamo sa svojim  najbližima. Takođe, želimo da svojom kreativnošću diktiramo trendove i svojim potrošačima ponudimo nove koncepte. Primer je sada već etablirana Black&Easy tradicionalna kafa, koja se sprema na praktičan način uz mogućnost da svoju omiljenu kafu pijete bilo gde, pa i van kuće… Kao odgovor na savremeni način života, izgradili smo i naš moderan Barcaffè&Go koncept sa vrhunskim kvalitetom Barcaffè espressa, koji predstavlja popularan segment konzumacije u pokretu u okviru koga godišnje prodajemo preko 15 miliona napitaka.3. Kakva je budućnost toliko tipične rečenice za ovaj region: "Ajmo na kafu" ili "Ajmo na kavu", u zavisnosti u kojoj državi bivše Jugoslavije se zateknete?Tradicionalna kafa je i dalje najzastupljenija u regionu, iako je primetno da potrošači sve više prate savremene trendove na koje mi uspešno odgovaramo i kroz ostale brendove koje imamo u svom porfoliju instant i espresso kafe. Ukusi su različiti, ali ono što je sigurno je da kafa oduvek zauzima posebno mesto u svim zemljama u regionu, tako da će poziv na kafu uvek imati posebno značenje.  U Srbiji, Bosni i Hercegovini  i Makedoniji i dalje dominira sveže mlevena kafa i na tim tržištima zastupljeni smo sa Bonito i Grand kafom, koja je sa  preko 50 odsto učešća, kafa broj jedan na domaćem tržitu. U zapadnom delu regiona naš brend Barcaffè,  koji se proizvodi u Sloveniji (Izola), ima čak 79 odsto vrednosnog učešća na tom tržištu, a na tržištu Hrvatske zauzima drugo mesto i iz godine u godinu konstantno  raste. Barcaffè u espresso segmentu je sve više je zastupljen u Sloveniji i Hrvatskoj, ali i u Srbiji i ostatku regiona, što nam dodatno govori o novim navikama potrošača. 4. Analitičari su jedinstveni u ocenama da se efekti pandemije na privredu teško mogu predvideti. Na čemu je fokus planiranja do kraja godine? Planirate li nove investicije i nove kampanje? Dok se sa jedne strane prilagođavamo okolnostima, sa druge ne odustajemo od svojih ambicioznih planova i ciljeva koje smo zacrtali. Ulažemo u podizanje kapaciteta i efikasnosti proizvodnje, a dodatno u saradnji sa našim partnerima, ulažemo u opremu i poboljšanje nivoa usluge espresso i „on the go“ kafe. Ulaganjem u različite segmente poslovanja i core brendove pružamo vrhunski kvalitet i nudimo inovativne proizvode, jer samo tako možemo da opravdamo lidersku poziciju koju imamo. 

Srbija

VOICE: Zaustiaviti uništavanje pašnjaka u Vojvodini

Nekoliko veoma retkih i strogo zaštićenih vrsta ptica u Srbiji moglo bi da nestane, ukoliko se u Vojvodini nastavi sa uništavanjem pašnjaka i njihovih drugih travnih staništa, prenosi portal Voice.org.rs, a među najugroženije vrste spadaju, kako se naglašava velika droplja i orao krstaš.Podaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokazuju da se uništavaju pašnjaci i u zaštićenim područjima kao što su Specijalni rezervati prirode “Pašnjaci velike droplje” i “Okanj bara”.“Konstantan pritisak lokalnih poljoprivrednika, koji zaoravajući pojedine parcele unutar rezervata trajno uništavaju prirodna staništa, negativno se odražava na brojnost jedinih populacija velike droplje i orla krstaša u Srbiji”, navode u Društvu za proučavanje ptica Sbije.Specijalni rezervat prirode “Pašnjaci velike droplje” osnovan je 1997. upravo sa ciljem da se sačuva ovaj tipičan ravničarski predeo.FOTO: Nova ekonomija, Zagajička brda u BanatuŠTA SU TRAVNA STANIŠTA?“Travnim staništima nazivamo livade, pašnjake, stepe, slatine i tršćake. To su područja uglavnom pokrivena zeljastom vegetacijom sa vrlo malim udelom drveća i žbunja, neravnomernog rasporeda”, navodi Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.Prema njegovim rečima, SRP ‘Pašnjaci velike droplje’ svakako predstavlja najočuvaniji kompleks travnih staništa u Vojvodini u kojem žive tipične biljne i životinjske vrste Panonske nizije.Popis poljoprivrede izvršen 2012. pokazuje da je u Vojvodini za pedeset godina površina pod pašnjacima prepolovljena. 1960. godine u Vojvodini je bilo oko 177 000 ha pašnjaka, 2012. registrovano je 86 000 ha.Statistički podaci pokazuju da se travna staništa drastično smanjuju i to pre svega usled njihovog preoravanja, izgradnje ribnjaka, iskopavanja peska i gline skidanje i paljnje vegetacije, izgradnja infrastrukturnih objekata.ZAGAJIČKA BRDA: ZELENI BREGOVI BANATA “Utvrđeno je da je preorano oko 10 ha pašnjaka u selu Hajdučica, kod Plandišta, i 21 ha u ataru sela Šušara, kod Vršca, zatim u Lukinom selu na području opštine Zrenjanin, kao i u Žablju i Čurugu” kaže Branko Lakić, direktor Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede.“Stočarstvo, ono pod vedrim nebom, i poluekstenzivno, mora da bude sačuvano u Vojvodini, sistemom subvencija za proizvodnju stoke. Kako bi se pašnjaci potpuno zaštitili od izgradnje ribnjaka, a livade od mogućnosti preoravanja, potrebno je što pre izmeniti Zakon o poljoprivrednom zemljištu”, napominje Marko Tucakov.

Srbija

Agencija preporučila razrešenje dekana veterinarskog fakulteta: Zaposlio ćerke, šuraka i kumu

Agencija za borbu protiv korupcije preporučila je razrešenje dekana Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, Vlada Teodorovića (Vlado u nominativu, prim.novinara), jer je prekršio zakon tako što je na fakultetu zaposlio ćerke, šuraka i kuma. U odluci direktora Agencije od pre tačno godinu dana koja je juče objavljena u Službenom glasniku, navodi se da je (i dalje aktuelni ) dekan Teodorović  doneo odluke i rešenja, i zaključio ugovore o radu i anekse ugovora o radu, na osnovu kojih su Spomenka Đurić, njegova ćerka, Nikola Popović, brat njegove supruge i Branka Beraja, njegova kuma, zasnovali radni odnos na Fakultetu, kao i Aleksandra Nikolić, njegova ćerka koja je takođe zasnovala radni odnos i zbog toga što o sukobu koji je imao u tim situacijama nije pismeno obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije.Zbog ovoga je Agencija izrekla meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije. Takođe, on je bez saglasnosti Agencije, u periodu, istovremeno vršio i javnu funkciju predsednika Upravnog odbora Instituta za higijenu i tehnologiju mesa Beograd, Beograd.Iz odluke Agencije se vidi da je kumu Branku Beraju  2013. zaposlio na neodređeno  na poslovima higijeničarke. Ćerku Spomenku je na određeno zaposlio kada je birana za asistenta za užu naučnu oblast Veterinarska ekonomika i to u periodu 1. oktobra 2014. do 20 septembra 2017. Sa Nikolom Popovićem, bratom njegove supruge, zaključio je ugovore o radu 2015. i 2016. na neodređeno, na poslovima vozača na fakultetu. Kako se navodi, Aleksandra Nikolić, njegova ćerka, na Fakultetu je bila zaposlena na poslovima istraživača–pripravnika preko projekta Ministarstva  u periodu od 18. januara 2017. godine, do 30. juna 2017. godine.Agencija traži razrešenje gradonačelnika Vrnjačke Banje  Zaključenjem navedenih ugovora o radu i aneksa ugovora o radu, dekan Teodorović je dovodio sebe u situacije sukoba interesa i na taj način javni interes podređivao privatnom i javnu funkciju iskorišćavao za sticanje koristi za povezana lica, čime je istovremeno ugrožavao i poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.Teodorović je, navodi Agencija, bio dužan da izbegne sukob interesa, a kada je već donosio navedene odluke i rešenja, bio je dužan da o sukobu interesa koji je imao u tim situacijama pismeno obavesti Agenciju, što nije učinio.

Srbija

dm nastavlja sa ekspanzijom na domaćem tržištu

Kompanija dm drogerie markt, jedan od najvećih drogerijskih lanaca u Evropi, nastavlja sa ekspanzijom na domaćem tržištu. Danas, 30. oktobra od 10 časova otvorena je nova drogerija na adresi Vudroa Vilsona 12,  u okviru TC Galerija u Beogradu na vodi. Kao i svako prethodno, i ovo otvaranje pratila je humanitarna aktivnost, popusti i pokloni za sve kupce.Koliko je važno da budemo uvek jedni uz druge kompanija dm potvrđuje humanitarnom akcijom koja je postala tradicionalna pri otvaranju novih drogerija. Ovoga puta, donacija u iznosu od 500.000 dinara biće upućena Udruženju za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Zvezdara“.Priliku da kupe svoje omiljene proizvode iz bogatog dm asortimana sa popustom od 15 odsto imaće svi kupci koji posete novu drogeriju od 30. oktobra do 1. novembra. Tu nije kraj iznenađenjima jer je na dan otvaranja za prvih 2.500 kupaca sa računom preko 1.000 dinara pripremljen poklon u vidu organskih dmBio napitka.Da je potrebno da brinemo o sebi i drugima, dm pokazuje i time što strogo vodi računa o tome da drogerije budu bezbedno mesto za kupovinu. Kompanija nastavlja da poštuje i spovodi sve preventivne mere u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, a sve u cilju zaštite kupaca i zaposlenih. Tako je obezbeđena dezobarijera na ulazu u filijalu, korpe i kolica se redovno dezinfikuju, a svi zaposleni nose zaštitne maske, dok su kase zaštićene kliritom. Drogerije kompanije dm važe za kupovinu svega na jednom mestu pa je na policama dostupan asortiman od blizu 14.000 proizvoda koje karakaterišu pristupačne cene i maksimalan kvalitet uz zadovoljenje različitih želja kupaca. Tako je kupcima dostupno sve što im je potrebno, od proizvoda za negu i lepotu, održavanje higijene, hrane, pa do proizvoda za domaćinstvo, kao i negu najmlađih članova porodice. Osim toga, dm je jedan od najvećih ponuđača privatne robne marke na tržištu Srbije, sa preko 3.000 proizvoda.

Srbija

Majstorović (CEP) uoči izbora u SAD: Građani Srbije misle da se Tramp više zalaže za kosovsko pitanje

Većina građana Srbije nema informacija o tome šta su teme američkih izbora, pa ni o načinu izbora predsednika SAD. Oni ove, kao i prethodne izbore, gledaju uglavnom kroz prizmu rešavanja kosovskog pitanja. Iz tog razloga njihova podrška, ili možda je bolje reći simpatije, idu onom kandidatu za kojeg procene da će se zalagati za rešenje kosovskog pitanja koje će na neki način uvažiti i stavove Srbije. U ovom trenutku većina građana smatra da je to Donald Tramp, ocenio je u uutorskom tekstu za Euractiv Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP)."Činjenica je da se kandidati Demokratske stranke, posebno na prethodnim izborima kada je Hilari Klinton bila njihova kandidatkinja, automatski povezuju sa bombardovanjem NATO Srbije 1999. godine kada je predsednik SAD bio Bil Klinton.On je kazao da je pitanje Kosova  veoma osetljivo za većinu građana Srbije i u bliskoj vezi sa nacionalnim identitetom. Percepcija Demokratske stranke i američkog establišmenta koji je sad personifikovan u Bajdenu je da je on neko ko nije naklonjen Srbiji i njenim interesima. U tekstu se navodi da je predsednik Tramp  predstavio nedavno potpisani Vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji između Beograda i Prištine kao veliki međunarodni uspeh i lični doprinos pomirenju srpske i albanske zajednice. U nedostatku konkretnog napretka u suštinskoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine pod okriljem i uz posredovanje EU, ovaj sporazum je srpskoj javnosti predstavljen kao korak u pravcu privlačenja američkih investicija za izgradnju kapitalnih projekata povezivanja Srbije i Kosova, što takođe ima uticaja na sliku SAD u Srbiji i kreiranje stavova javnosti u vezi sa predstojećim izborima u SAD, odnosno podršku dela javnosti reizboru Trampa, ocenjuje Majstorović.On ističe da u Srbiji vlada popularna percepcija Trampa kao "branioca srpskog interesa", nekoga ko je "protiv američkog establišmenta" oličenog u prethodnoj administraciji koja je meta domaćih populista i nacionalista, i nekoga ko ima blagonaklon odnos prema ruskom predsedniku, što je takođe razlog simpatijama određenog dela građana Srbije. Majstorović ocenjuje da postoji jedna "naivna pretpostavka ili očekivanje da će Tramp pružiti podršku srpskim interesima u pregovorima između Beograda i Prištine pre nego Bajden". "Nažalost, Tramp uživa podršku i nekih ekstremnih nacionalistički orijentisanih grupa koje veruju da će on podržati "hrišćansku" Srbiju pre nego Albance, "muslimane na Kosovu", navodi se u tekstu.Uprkos brojnim stereotipima i uglavnom pogrešnim očekivanjima, za građane Srbije će biti važno da budući predsednik SAD bude spreman da sarađuje sa Evropskom unijom, kao glavnim posrednikom u dijalogu u cilju postizanja istinske, suštinske normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, da podrži evropsku i evroatlantsku integraciju zemalja u regionu, kao i da prepozna strateški interes SAD i EU da zajednički doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju, demokratizaciji, rešavanju bilateralnih sporova i prosperitetu Srbije i Zapadnog Balkana, ističe Majstorović."Za zemlje Zapadnog Balkana ishod američkih predsedničkih izbora imaće poseban značaj. U zavisnosti od toga koji kandidat pobedi zavisiće i odnosi između SAD i EU čije članice žele da postanu sve zemlje ZB".

Srbija

EBRD odobrio kredit Sojaproteinu od 25 miliona evra

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pozajmiće 25 miliona evra kompaniji Sojaprotein, sa ciljem jačanja agrobiznis potencijala Srbije, a pored EBRD-a i Raiffeisen banka pružiće zajam podjednake veličine kao deo ovog projekta, navodi se u saopštenju.Sojaprotein će finansiranje EBRD-a koristiti za proširenje proizvodnih pogona, kao i za refinansiranje duga. Očekuje se da će se tržišna potražnja za sastojcima na bazi soje i dalje povećavati zbog veće potražnje potrošača za biljnim alternativama mesnim proizvodima, a kompanija je u dobrom položaju da kapitalizuje takav rast.Sojaprotein upravlja najvećom fabrikom za preradu soje u Srbiji, kapaciteta 250.000 tona godišnje. Agrokompanija je podružnica srpske agrobiznis kompanije Victoria Group koju je nedavno kupila MK Group, dugogodišnji partner EBRD-a. MK Group, koja je osnovana pre više od 35 godina, zapošljava preko 7000 ljudi i vodeća je agrobiznis grupa u jugoistočnoj Evropi. Finansiranje EBRD-a podržaće MK Group da dalje razvija svoje proizvodne kapacitete i izvoz.EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Do danas je banka uložila više od 6,3 milijarde evra u 277 projekata u zemlji. Samo u 2020. godini banka je do danas uložila 480 miliona evra u 26 projekata u Srbiji.

Srbija

Kako je stari zaselak postao poznato etno-selo

Za kratko vreme smo uspeli da rekonstruišemo pet kućica, vratili im stari sjaj, trudimo održimo kulturni i umetnički karakter kakav je selo imalo pre 100 ili 200 godina kaže za Novu ekonomiju Sanja Knežević, programska direktorka Instituta za digitalne komunikacije (DMI) i vlasnica Etno-sela Slatkovac.“To imanje je zapravo moja čukundedovina, napisala sam projekat rekonstrukcije, a osim porodice koja me je tada podržala, niko drugi nije imao sluha za tako nešto. Ali mi smo toliko čvrsto verovali u tu ideju, i dalje smo puni entuzijazma”, kaže Sanja Knežević. Na fotografiji: Sanja KneževićDodaje da je na ideju o projektu došla kao student arheologije  sa 23 godine i da je zajedno sa svojom porodicom za kratko vreme uspela da rekonstruiše pet kućica i vrati im stari sjaj.Sanja se sada, pored etno-turizma bavi i digitalnim komunikacijama, pa to sada pomalo baca u drugi plan biznis koji je pokrenula.  To iskustvo joj je, kako kaže, pomoglo da savlada sve aspekte preduzetništva i da „nauči da uči u hodu”. UDRUŽENJE HOTELIJERA: OPORAVAAK TEK OD PROLEĆA 2021. GODINE „To je kao vrtlog koji vas uvlači, u nekim trenucima nisam znala šta se dešava, samo da moram da se prilagodim”, kaže Sanja.Prema njenim rečima, kada je došla na ideju, svi članovi njene porodice odmah su se sa njom složili, pa su i energija i entuzijazam pratili značaj te inicijative da se napravi jedan kulturno-turistički kompleks i otpočne posao u kom će svi uživati.“To je bio naš životni projekat i prilika da porodicu koja je u tom trenutku bila raštrkana po čitavom regionu ponovo okupimo, da zajedno radimo na nečemu što će nas povezivati sa prošlošću i dati potpuno novu dimenziju budućnosti”, objašnjava Sanja Knežević.Cilj realizacije kako kaže bio je i da se svetu pokaže Srbija onakva kakva nije viđena, odnosno onako kako je izgledala u prošlom veku, kada su ljudi imali duha i bili okrenuti jedni prema drugima, kada su voleli svoju zemlu i radili na njoj uživajući u svakom trenutku.“I sve to kroz samo jedan zaseok koji je već sa rađanjem ideje počeo da živi svoju bajku”, dodaje sagovornica Nove ekonomije.Slatkovac se inače nalazi u selu Latkovac, što je teritorija Opštine Aleksandrovac, a tokom godine, izuzev ove u njemu organizuju različita kulturna dešavanja, pozorišni festival, festivali klasične i izvone muzike umetnički kampovi, slikarske kolonije, kampovi za decu iz dijaspore.ŠTA PORUČITI MLADIM PREDUZETNICIMASanja kaže da u nekim trenucima tokom realizacije projekta ni sama nije znala šta joj se dešava, ali je znala da mora da se prilagođava i da mora da se uči u hodu. “To mi je sve bila odlična priprema za sve ono što me je kasnije sačekalo na putu razvoja mog profesionalnog života”.Sada kada vrati film, kaže da pomisli kako je to bilo naivno i kako je sve mogla da smisli samo 23-ogodišnja studentkinja. Međutim, rezultat je da su samo devet meseci nakon početka građevinskih radova primili prve strane goste. Programima koji nisu uobičajeni za domaći ili seoski turizam uspevaju i da ih, kako kaže, zadrže.Veliki motiv je bio i da se radi zbog otplate kredita, a promocija zaseoka krenula je kada i građevinski radovi.

poljoprivreda traktor

Srbija

Raste broj mladih u Srbiji koji žele da se bave poljoprivredom

Potencijal i interes mladih u Srbiji za rad u industriji proizvodnje hrane postoji, a na obrazovnom sistemu je da im pomogne i usmeri da nađu svoje mesto na tržištu, ocenili su učesnici onlajn panela za projekat “Budućnost srpske industrije hrane.Kako je navedeno u saopštenju, trenutni utisak mladih proizvođača je da podrška postoji, ali da je potrebno više podrške i usmeravanja mladih proizvođača kako bi se odlučili za karijeru u ovoj industriji.“Interes postoji i raste, a primer je industrija proizvodnje zanatskog piva, gde je primetan entuzijazam kod proizvođača kraft piva u smislu inovativnosti, prepoznatljivosti proizvoda i novih receptura”, rekao je Viktor Nedović, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Udruženja prehrambenih tehnologa Srbije.Osim Nedovića, na panelu su govorili Dragan Jonić iz Centra za negu čoveka i prirode AMA, Boško Jovanović ispred porodične kompanije Polo Čačak, kao i Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju srpske hrane.Kao zaključak istraživanja projekta “Gajimo odgajivače”, sprovedenog u Srbiji i Hrvatskoj, navodi se da su mladi poljoprivrednici ranjiva društvena grupa, sa najvećom podrškom u okviru porodice, dok je država tu kao garant, investitor i izvor obrazovanja.Ova panel diskusija namenjena opštini Čačak bila je osma i poslednja u nizu radionica koje su zbog trenutne pandemije održane onlajn.Projekat je održan u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

Srbija

Kako izgleda foto-robot prosečnog korisnika medija u Srbiji?

Prosečan konzument televizije u Srbiji je žena, sa završenom dvogodišnjom ili trogodišnjom srednjom školom, penzioner ili nezaposlena, živi u gradu i ima više od 40 godina, pokazalo je najnovije istraživanje o medijskoj i digitalnoj pismenosti koje su sproveli CeSID i Fondacija Propulsion uz podršku USAID Srbija. Ova osoba pre neće prepoznati propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje nego što će to učiniti. Smatra da nema potpuno pouzdanog izvora informacija, a i veoma retko obraća pažnju na izvore informacija. Kratak video sadržaj/prilog je format (vid) informacija o svakodnevnim dešavanjima koji joj najviše odgovara, a internetu najčešće pristupa preko mobilnog telefona ili tableta.Novine vole najviše penzioneriKonzumenti štampe su uglavnom stariji od 54 godine i penzioneri. Osim toga, prosečan čitalac štampanih izdanja češće ima završenu visoku školu ili fakultet. Prosečan konzument štampe smatra da nema pouzdanog izvora informacija. Takođe, veoma retko proverava izvore informacija. Kaže da propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje najčešće prepoznaje zahvaljujući svome znanju iz relevantne oblasti, ili informacijama iz prve ruke. Kratak faktografski tekst je vid informacije koji korisnicima štampe najviše odgovara. Internetu pristupa preko mobilnog telefona.Na portalima uglavnom ljudi sa fakultetomInternet portale i sajtove u svrhu informisanja najčešće koriste osobe koje imaju sledeće karakteristike: završena visoka škola/fakultet ili magistratura/doktorat, živi u gradu i zaposlena je i ima između 24 i 32 godine. Korisnici internet portala i sajtova uglavnom neće prepoznati propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje. Smatraju da nema potpuno pouzdanog izvora informacija, a i veoma retko obraća pažnju na izvore informacija. Kratak video sadržaj/prilog je format (vid) informacija o svakodnevnim dešavanjima koji je najpoželjniji, dok internetu pristupaju putem mobilnog telefona.Društvene mreže rezervisane za žene 30+Prosečan konzument društvenih mreža je žena, mlađa od 32 godine koja živi u gradu. Najčešće se radi o osobi koja je učenik ili student ili je završila četvorogodišnju srednju školu. Ona neće prepoznati propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje. Smatra da pouzdanog izvora informacija nema, a i veoma retko obraća pažnju na izvore istih. Kratak video sadržaj/prilog je format(vid) informacija o svakodnevnim dešavanjima koji joj je najpoželjniji, dok internetu pristupa putem mobilnog telefona.Istraživanje javnog mnjenja, koje su realizovali CeSID i Propulsion uz podršku USAID Srbija, sprovedeno je u periodu između 10. i 28. novembra 2019. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.147 punoletna građana Srbije. Kao istraživački instrument je korišćen upitnik formiran u saradnji sa klijentom, koji se sastojao od 104 pitanja. Intervjuisanje građana je sprovedeno tehnikom „licem u lice“, direktnim kontaktom sa ispitanikom.

Srbija

Dve trećine građana Srbije svakodnevno na Fejsbuku

Facebook, Instagram i Youtube su socijalne mreže koje građani Srbije najviše koriste. Čak 60% građana kaže da svakodnevno koristi Facebook (46% njih to čini više puta u toku dana, dok 14% njih to čini bar jednom dnevno), pokazalo je najnovije istraživanje koje su sproveli CeSID i Fondacija Propulsion uz podršku USAID Srbija.Podsećamo, ove nedelje se obeležava globalna Nedelja medijske pismenosti pod sloganom "Opiranje dezinfodemiji".Trećina ispitanika je odgovorila da ne postoje određene teme i sadržaji koji su im prioritet pri prvoj poseti Facebooku u toku dana, već da listaju sadržaje dok ne naiđu na nešto što im se dopada. Zatim imamo, 31% građana (nešto manje od trećine) koji prvo pogledaju objave najbliže rodbine i prijatelja. Facebook kao izvor za pronalaženje informativnih sadržaja (kao što su vesti, medijske objave, članci i blogovi) koristi svakod-nevno četvrtina ispitanika (zbir odgovora često i redovno)Sledeća društvena mreža koja je prepoznata kao značajna je Youtube, za koji je 44% građana reklo da ga koristi više puta u toku dana, a 19% da to čini jednom dnev- no. Zamoljeni da izdvoje samo jednu društvenu mrežu koju u najvećoj meri koriste za informi- sanje o svakodnevnim dešavanjima, građani su u 46% slučajeva izdvojili Facebook. Za njim sledi Instagram, koji je istaklo 27% građana i YouTube koji za informisanje o svakodnevnim dešavanjima koristi 14% ispitanika. Upitani da li im reklame koje susreću pri korišćenju društvenih mreža smetaju ili ih smatraju korisnim, 59% ispitanika kaže da im u većoj ili manjoj meri te reklame smetaju, dok 41% pak kaže da nema problem sa reklamama. Selfi fotografije i lične fotografije iz svakodnevnog života sa porodicom i prijatelja redovno deli oko četvrtina ispitanika. Kod selfi fotografija, 25% ispitanika ih redovno deli, 30% retko to čini, dok 31% uopšte ne deli selfi fotografije. Viber je definitivno društvena mreža koju građani najčešće koriste u svrhe komunikacije. Više od dve trećine ispitanika, njih čak 60% svakodnevno koristi ovu aplikaciju (52% to čini redovno i 18% njih koji to čine često). Influensere prati ukupno 41% ispitanika. Teme koje su izdvojene kao najinteresantnije su zanimljivosti, 18% građana je reklo da ih to najviše zanima kod influensera, dok 10% kaže da je to humor.Istraživanje javnog mnjenja, koje su realizovali CeSID i Propulsion uz podršku USAID Srbija, sprovedeno je u periodu između 10. i 28. novembra 2019. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.147 punoletna građana Srbije. Kao istraživački instrument je korišćen upitnik formiran u saradnji sa klijentom, koji se sastojao od 104 pitanja. Intervjuisanje građana je sprovedeno tehnikom „licem u lice“, direktnim kontaktom sa ispitanikom.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.