Srbija
U otežanim uslovima poslovanja uspeli smo da obezbedimo kontinuitet proizvodnje i ponudili smo inovativne zaštitnih rukavica, kaže Tijana Milovanović, direktorka preduzeća za proizvodnju zaštitnih rukavica „Ukras“ iz Vranja. Sektor proizvodnje lične zaštitne opreme je usko povezan sa ostalim industrijskim granama. U poslednje dve godine koliko traje pandemija, uslovi rada su se promenili u gotovo svim privrednim delatnostima.Kupci njihovih zaštitnih rukavica i druge opreme su preduzeća iz metalo-prerađivačke, drvne, građevinske, automobilske, elektro i lake industrije.„Proizvodnja automobila je smanjenja, pa je samim tim i tražanja za ličnom zaštitnom opremom opala. Sa druge strane tražnja za proizvodima metaloprerađivačke industrije se povećala, pa u skladu sa tim povećava se potražnja i za proizvodima lične zaštitne opreme“, kaže direktorka ovog vranjskog preduzeća koje proizvodi zaštitne pletene rukavice od pamuka, kevlara, mikrofilamenta, poliestera i poliamida.Pandemija je uticala na pokretanje inovativnih aktivnosti u ovoj porodičnoj firmi osnovanoj pre tri decenije. „Kad je proglašena epidemija u Srbiji, cene rukavica i maski za jednokratnu upotrebu su vrtoglavo skočile, a nije ih ni bilo i tako smo došli na ideju da proizvedemo novi model. Pošto su naše zaštitne rukavice od pamuka pogodne i za vožnju i za rad na „touch screen-u“ telefona i računara, proizveli smo rukavice za višekratnu upotrebu, koje mogu da se koriste u svakodnevnim ličnim i poslovnim aktivnostima“, kaže ona. Najtraženiji proizvodi su pletene zaštitne rukavice od pamuka i obim proizvodnje ovog proizvoda je povećan za 20 odsto. Ali, kupuju se i rukavice od kevlara (vlakna tog materijala imaju zateznu čvrstoću), kao i kombinacije kevlara i pamuka koje su jedinstven proizvod ne samo tržištu Balkana, već i šire. I obim proizvodnje ova dva modela rukavica je povećan za oko 20 odsto.„Cene prediva pamuka su se povećale za oko 25 odsto, a prediva kevlara za oko 30 odsto. Zapravo cene svih repromaterijala su povećane, kao i transport i ostale usluge, pa nam je stoga poslovanje dodatno otežano. Pandemija je omela aktivnosti vezane za izvoz proizvoda, ali s obzirom na to da su proizvodi sertifikovani „CE“ znakom, planiramo izvoz u skorijoj budućnosti“, kaže on. Proizvodni proces je automatizovan, mašinski se proizvodi oprema i zaposleno je samo petoro radnika. „Preduzeće je uspelo da opstane 90-tih godina u najtežim vremenima za tekstilnu industriju, ali i da se polako razvija i unapređuje. Na početku smo proizvodili samo jedan model zaštitnih rukavica, danas proizvodimo petnaest modela, među kojima su i zaštitne rukavice viskog stepena neprosecivosti, za rad na posebno zahtevnim radnim mestima. Takođe se u partnerstvu sa drugim kompanijama bavimo i proizvodnjom zaštitne odeće“, kaže ona. Ona očekuje da će nova 2022. godina biti teža od prethodne.„Pandemija i dalje traje, cene svih repromaterijala, transporta, usluga su povećane i to će verovatno uticati na tražnju. Velika borba je pred privrednicima. Ipak, naučili smo da radimo u otežanim uslovima i nadam se da će nam to olakšati opstanak na tržištu“, ocenila je Milovanović.Na ekonomiju utiče sve, prema njenim rečima, od vremenskih nepogoda do politike.„Biti preduzetnik znači da je potrebno imati dodatnu snaga i mudrost da bi se se očuvala poslovna aktivnost i opstalo na tržištu. Zato je preduzetnicima koji se bave proizvodim delatnostima potrebna veća podrška i sa nacionalnog i sa lokalnog nivoa, kroz olakšice, ali i zaštitu domaćih proizvoda“, kaže ona. Prema njenoj oceni, posebnu podsticajnu podršku treba dati ženama preduzetnicama i socijalnom preduzetništvu.„Zakon o socijalnim preduzećima je usvojen na Vladi, sada je u skupštinskoj proceduri, ali za razvoj socijalnog preduzetništva potrebna je podrška svih relevantnih aktera, kako sa nacionalnog i lokalnog nivoa, tako i kompletne privrede, a socijalna preduzeća to višestruko uzvrate zajednici kroz smanjenje broja nezaposlenih iz teško zapošljivih grupa, ali i kroz poreze, pa su benefiti višestruki“, smatra direktorka ove porodične kompanije.
