Srbija
Većina građana koji su uestvovali u anketi misli da u Srbiji prostoje tri pravca delovanja na području ekologije: zagađenje voda, vazduha i problemi sa deponijama, napominje Iva Marković iz Organizacije za političku ekologiju Polekol.Za zagađenje građani najviše okrivljuju sami sebe, podeljeni su u mišljenju da su odgovorni zajedno sa institucijama, mali broj njih smatra da su za to odgovorne industrija, kompanije i privatni sektor.treća stvar - vrlo malo poverenja malo veruje da srbija dobro upravlja vodnim resursima, pritive se prodaji vodnih resursa, danas predali potpise protiv privatizacije jaroslava černog, klizi u privatizacijugrađani veoma razumeju da je bolje ulagati u preventivu nego čekati posledice i sanirati ih troškovi, žrtve poplavazagađene voda istiću otpadne vode 85% nisu pokriveni preradom voda iako su na kanalizaciji to sve završ u vodotokovima, građani imaju volju da podrže i zaštite pitku vodu kao ljudsko rpavo, ogromna većina podržav i protesteimaju povrenje pomalo iznenadilo imaju više poverenje u ekolo org nego u instituc koje se bave život sredviše rade od instituc poverenj u stručnjakedominan informišu putem društv mreža i direktna komun sa poznanicima tužna slika toga da ne postoji program nešto što je doprlo do građana, obraz progr, nauč časopisi, malo se odatle info, ostalemo na društvenim mrežama, formal mediji nešto prisust med sa nac frekvtema nosi momentum društv promeneznamo kako izgled oslanj na inter i neposred komunikbeograd se u mnogim parametrima razlikuje od ostatka zemljeu odnosu na druge regione ispitanici su informisaniji i soremniji bg nije najugroženiji ima manjih mesta u probl ali spremniji da se angažuju za život sred i vodenalaz privatiz vode u vojvodini ima nešto viši u odn na ost srb dobila malo više poverenja građanazrenjanin i cela afera oko proizv vode u abrici koja je radila nekoliko mesecei van zakona i menjanje zakona o vodoprivr delatnostima mralo je da ima određ period zagovar da je to dobro, u zrenjan i mesta u okolini ugrož istim tim zagađenjgrađ na žalost popili priču da treba proivatiz da bi se domać upravljalo, 18 god zabrana koriš vode, ta privat nije pomoglaproblem se udaljio nakon privatizmožemo da promen kako bi uticali petic inicijat - obeshrabrukje ako između svega to birate, ostaje se u zoni komfora, neću ispred institucija dbro ljudi kad ćete se probuditi, ali građ jesu spremni da se nekako aktiviraju to njoj kao aktivistkinji smeta, ali očigledno je da postoji neka svestkada građ sami krivi to je reprodukc medija sa nac frekvenvijom, onoga što misli vladaj struktura, vlast je super kako su građani neodgovorni, apeluje na da građani uto ne veruju to je stvar društva koje zastup instituc, to što je đubre po ulici to je stvar reciklaž industr skandinav zemlje ideološka propaganda da treba kažnjavati građ, međ njih vlad strukture pokrine različ strukt reciklaž, energet tanzicije, itda, dakle nije stvar u kažnjavanjuako se malo krivi industrija, shvatamo da priča vrha vlasti da smo zagađ jer smo razvili industr to u stvari nije tačno, građ su rekli da su instituc inspekc odgovorniVujo Ilić, Institut za filozofiju i društvenu teorijuprop pozitiv sproveo oktobar 2021.polekol razv upitnik1206 ispitanika reprezent za srbanaliz ispit da li su u mestima sa zagađ vodom ili vazduhompolovina smara zagađ izuzet opasnaviše u vojvod i bg smatra nivo zagađ veći ost manjeispit za zagađ vazduh spremniji izraženiji njih stavovo u gradsk sredinama96% iz bg zagađ izuzet opasnonajveć ekološ probl: zagađ vazduh i uprav otpad, voda uništ šuma zelen, zagađen zemljištaniko iz bg nije odgovor da u srb nema ekološ problemasami građ i instituc po 35%fakultet više smatr instituc odgovorprivatizac vovdovoda i rezrsa vodnih oko 80 smatra nije dobroštiti adekvat vod resurse, 60% smatra nije dobrosve češće se javlja tema isušivanje izvora u banjamabg najmanje veruju institucijama, najspremniji da organizuju protesteu koga poverenje predst inst 2,7najviš ocenu predst ekoloških udruženja, obraz figurira kao statist znač faktorkako se info o ekološ problem: tv prik rva b92rts 26% lokDina Đorđević, Centar za istraživačko novinarstvo Srbijegrađ dobro info, za poplave klimat promene, dosta dele info među gradov, mhe takođe koji su imali probleme takve, nikad odgovornost nisu za sebe, uglav upirali na instituc, za rio tinto govorili su o institucijama, ne o komp gde su zakoni institucu boru govore o inspekc zašto ne zatvori ziđinzanim u vezi sa bg misli da info preko interneta probl medija dosta ima pogrešno prenetih info na portalima tv, najpoznat bg najzagađ u svetu tog i tog danastruč sa fiz institut objas da to nije baš za porediti, jer su u gradovima različ doba dana ta info ušla u sve medije na one kanale koji imaju veliku moć i to je sada nemoguće ispraviti hajde bg da ne pored sa pekingom jer je on druga vremenska zonaprob mediji kojima se najviše bave tim ne bave se na pravi način tim problemima
-270x152.jpg)
