Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Šarčević: Odluka o modelu nastave sledeće nedelje

Za novu školsku godinu pripremljeno više modela nastave, a istovremeno se snima i školski program izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević za televiziju N1. Prema njegovim rečima, kako će škole raditi zavisi pre svega od preporuka Kriznog štaba."Zajednički stav je da, u slučaju da se ide u školu, da se to radi u bezbednim uslovima i da prednost imaju deca mlađeg uzrasta, do 12 godina. Pretpostavka je da mnogi roditelji moraju da rade i da nemaju kome ni da ostave tu decu kod kuće", rekao je Šarčević.Podsetio je da se tokom leta rade onlajn obuke za 25 hiljada nastavnika, a u školama će se naći i novi predmet Digitalni svet."Preporučujem roditeljima da prvaci budu što je više moguće u školi, za njih je to pedagoško pitanje, a ispred svih pitanja je i pitanje bezbednosti", naglasio je ministar prosvete.Šarčević je rekao da modeli nastave moraju da se kombinuju u zavisnosti od okolnosti jer nijedna škola nema isti broj đaka, isti broj prostorija i kvadraturu."Limit je da u zatvorenom prostoru budu četiri kvadrata po osobi i o tome moramo da vodimo računa. Prema tome smo i 'skrojili' sve ove modele", objasnio je Šarčevič.Dodao je i da će nastavnicima biti omogućeno da rade i od kuće.

Srbija

Nova pomoć privredi – Dva puta po 155 evra

Vlada Srbije usvojila je zaključak u vezi sa direktnim davanjima i fiskalnim pogodnostima privrednim subjektima u privatnom sektoru.Ovo se odnosi na drugi paket pomoći za privredu, sa ciljem ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled pandemije korona virusa.Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, paket podrazumeva isplatu dva puta po 60 odsto od minimalne zarade, kao i odlaganje poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec, a vredan je 66 milijardi dinara.„Ove mere počeće odmah da se sprovode, tako da će prvih 155 evra biti uplaćeno na poseban kovid račun poslodavaca do 10. avgusta, dok će druga isplata biti u septembru. Reč je o oko milion i pedeset hiljada zaposlenih u 235.000 privrednih subjekata“, stoji u saopštenju.Podseća se da će svi kojima su isplaćena direktna davanja u julu, a spadaju u grupu mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, biti automatski prijavljeni za isplatu direktnih davanja.„Mikro, mali i srednji privredni subjekti koji su osnovani počev od 16. marta zaključno sa 20. julom, treba da se prijave za korišćenje mera, s obzirom na to da nisu imali pravo na prvi paket pomoći.Njima će jednokratno biti ispaćena direktna davanja u septembru u visini od 120 odsto minimalne zarade po zaposlenom“, piše u saopštenju.Navodi se i da je potrebno da do 15. septembra podnesu PPP – PD obrazac na kome će kao datum dospeća poreza i doprinosa staviti 5. januar 2021. godine.„Što se tiče privrednih subjekata koji su registrovani kao preduzetnici, koji u skladu sa odgovarajućim poreskim propisima ne podnose PPP-PD obrazac, njima će direktna davanja biti isplaćena jednokratno u septembru bez ikakvog dodatnog angažovanja“, navedeno je iz Vlade Srbije.Dodaje se da ukoliko privredni subjekti ne žele da koriste ta sredstva, odnosno nisu u mogućnosti da ispune obaveze koje proizilaze po osnovu tih davanja, ne moraju da ih troše i ona će na kraju ovog ciklusa mera biti sa namenskog računa vraćena u budžet države.„Kada je reč o uslovima za korišćenje mera, poslodavci imaju obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od tri meseca od isplate poslednjeg direktnog davanja, dakle najkasnije do kraja godine“, podsetili su iz Vlade Srbije.Navodi se da će velikim pravnim licima, koja su tako razvrstana po finansijskim izveštajima za 2018. godinu, biti isplaćena direktna davanja ukoliko do 15. avgusta dostave spisak lica za koja se ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava za jun i juli.„Na njih se primenjuju ista pravila kao i do sada – dobiće 50 odsto minimalne zarade po zaposlenom koji je imao prekid rada od najmanje 15 radnih dana u navedena dva meseca. Isplata će se izvršiti na već otvoreni kovid račun i direktna davanja se mogu koristiti isključivo za isplate zarada i naknade zarada zaposlenima“, piše u saopštenju.Dodaje se da će za novoosnovane privredne subjekte koji žele da koriste mere pomoći biti otvoreni takodje posebni namenski računi.„Privredni subjekti su u obavezi da primljena sredstva iskoriste najkasnije do 31. oktobra 2020. godine, a nakon isteka ovog roka namenski računi biće ugašeni, a neutrošena sredstva vraćena u budžet“, piše u saopštenju.

Srbija

Fond za nauku finansira projekat vešačke inteligencije Mašinskog fakulteta u Beogradu

Projekat oblasti veštačke inteligencije Mašinskog fakulteta u Beogradu MISSION4.0 biće finansiran iz Fonda za nauku republike Srbije, objavljeno je na internet portalu Mašinskog fakulteta u Beogradu. Na projektu će raditi multi interdisciplinarni Mašinskog i Filozofskog fakulteta u Beogradu."Projekat se odnosi na duboko mašinsko učenje i biološki inspirisanu višekriterijumsku optimizaciju pri upravljanju i terminiranju kibernetsko fizičkih sistema u okviru tehnološkog okruženja Industrije 4.0. Кokretno, projekat je prevashodno orijentisan na razvoj i primenu inteligentnog ponašanja autonomnih mobilnih robotskih sistema sopstvenog razvoja", rekao je rukovodilac projekta profesor Mašinskog fakulteta Zoran Miljković. "Imajući u vidu naučni potencijal i entuzijazam istraživača na Mašinskom fakultetu, uvereni smo da će u budućnosti biti više ovakvih projekata, posebno u oblastima koje se odnose na razvoj novih tehnologija i razvoj Industrije 4.0, a koji će biti usmereni na pospešivanje proizvodnje, podizanje konkurentnosti proizvodnih kapaciteta i povećanje BDP-a u Srbiji", rekao je profesor Mašinskog fakultet Aleksandar Simonović.On je podsetio da su istraživači Mašinskog fakulteta među prvima u Srbiji počeli da rade na projektima veštačke inteligencije.Projektni tim čini 14 naučnika i mladih istraživača, među kojima su 3 redovna profesora, 2 vanredna profesora, 2 docenta, asistent sa doktoratom, asistent i 5 istraživača-pripravnika.Industrija 4.0 podrazumeva potpunu digitalizaciju svih procesa proizvodnje i primenu digitalnih tehnologija prilikom kreiranja ideje o nekom proizvodu, inženjeringu proizvoda, organizaciji proizvodnje, realizaciji proizvodnje, kontroli procesa i pružanja industrijskih usluga.

Srbija

Kazna za švercovanje u GSP sada 10.000 dinara

Grđani Beograda koje u vozilu GSP-a prilikom ulaska kontrole ne budu imali kartu, plaćaće kaznu od 10 hiljada dinara, umesto dosadašnjih šest, odlučila je Skupština Grada Beograda na poslednjoj sednici, javlja portal Nova S.Ovu odluku usvojili su odbornici Skupštine i ona će na snagu stupiti osmog dana od njenog objavljivanja u Sluzbenom glasniku.Napominje se da ukoliko se kazna plate u roku od osam dana, biće upola manja i koštaće 5.000 dinara.

Srbija

Tvrđava: Crni prah nad Smederevom zbog havarije u Železari

Pokret Tvrđava u Smederevu saopštio je na svojoj fejsbuk stranici da se noćas u tom gradu desila havarija i to kako se navodi u Železari.Pri tome je, upozoravaju u vazduh emitovana velike količine crnog praha o čijem poreklu za sada nema informacija.Pokret Tvrđava podneo je i pritužbe Ministarstvu ekologije i Republičkoj inspekciji."Ovo je ekoterorizam, ovo je direktno ugrožavanje života ljudi u Smederevu. Mi smo kolateralna šteta privatnih interesa kineskog investitora koji se prema nama ponaša kao da smo pacovi, a ne ljudi. Najgore je što država ćuti", izjavio je Kolja Krstić, koordinator Pokreta Tvrđava.Kako je objavljeno na toj fejsbuk stranici, zbog tog incidenta, koji je samo jedan u nizu, otežano se diše."Ovo je strašno, kuće, dvorišta i usevi su nam prekriveni crnim prahom. Ovo postaje neizdrživo, oni se iživljavaju nad našim zdravljem. Do sada smo se suočavali sa crvenom kišom, čeličnom prašinom, ali ovo što se desilo juče je za nas novo. Užas!", rekao je meštanin Radinca, Vladimir Milić,  koji živi na 50 metara od Železare.

Srbija

Danas: Uprkos Vučićevim obećanjima, u Krušiku se spremaju otkazi

Uprkos predizbornim najavama predsednika Srbije, u valjevskoj fabrici Krušik do kraja meseca jedan odsto zaposlenih dobiće automatski otkaz, piše list Danas. Glavni razlog je što im neće biti produženi ugovori o radu."Predsednik Vučić nam je krajem februara kad je bio u predizbornoj poseti našoj fabrici obećao da neće biti otpuštanja i da će država da uloži u razvoj Krušika i njegov raketni progam. Najavio je utvrđivanje odgovornosti rukovodstva a katastrofalne rezultate odnosno ogromne dugove i gubitke Krušika. Sve to će, po svemu sudeći da plate radnici koji nemaju partijske SNS veze, koji će da stanu bez posla", kažu sagovornici Danasa u tom preduzeću.Spisak prekobrojnih je pravljen pre nekoliko dana i tada je svaki rukovodilac proizvodne celine morao da odredi po jedan odsto viška radnka, saznaje taj list.Sagovornici Danasa kažu i da u Krušiku radi oko dve hiljade radnika na određeno vreme.Njima će od avgusta ugovori umesto dva ili tri meseca trajati mesec dana, što se od strane zaposlenih smatra samo uvodom u dalja otpuštanja.Tvrde i da rukovodstvo aneksima ugovora nastoji da smanji naknade za topli obrok, otežane uslove rada, koeficijent za minuli rad i regres za oko osam do deset hiljada dinara.Naglašavaju i da se na spiskove stavljaju isključivo proizvodni radnici.Sa druge strane tvrde da u predstvaništvu Krušika u Beogradu, gde  nema ni struje ni vode, "radi" dvadesetak ljudi koji se međusobno ni ne poznaju, ali će sigurno ostati na svojim radnim mestima.

Srbija

Nijedna firma iz Srbije na listi 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija

Na ovogodišnjoj Deloitovoj listi (Deloitte) listi 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u regionu koji objedinjava Evropu, Bliski Istok i Afriku nije se našla nijedna firma iz Srbije.Prošle godine na listi je jedini predstavnik bio novosadska Vega IT Sourcing na 435. poziciji sa rastom prihoda od 170% u periodu od 2014. do 2017. godine.Na vrhu ovogodišnje liste je Revolut iz Ujedinjenog Kraljevstva sa rastom od 39.754 posto. Revolut je fintech kompanijaa koja je napravila aplikaciju za poslovanje i trgovanje kripto valutama.Vodeću petorku zaokružuju OakNorth iz UK sa rastom od 30.706 posto, nemački Cloud&Heat Technologies GmbH (21.474%), DivideBuy (19.572%), takođe iz Ujedinjenog Kraljevstva i FINEWAY iz Nemačke sa rastom od 16.594 posto.Iz komšiluka, ove godine Hrvatska ima 9 kompanija plasiranih na lestvici 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u EMEA, što je za četiri više u odnosu na prošlu godinu.Uz kompanije koje su i prošle godine bile na listi: Q Software, Infinum, te Microblink, ove godine su se na listu 500 najbrže rastućih iz Hrvatske plasirali još i Bazzar.hr (Prati me d.o.o.), AG04 Innovative Solutions, Arbona, IPS d.o.o., Serengeti d.o.o. i Lemax d.o.o.Bazzar.hr je sa svojim 39. mestom i rastom od 2.821 posto ostvario najbolji plasman, a zanimljivost je da je Infinum od 2013. do sada na listu EMEA 500 ostvario plasman čak šest puta.Jednog predstavnika ima i Bosna i Hercegovina, Ministry of programming, na 175. mestu liste.Listu „Deloitte’s Technology Fast 500™ EMEA“ već devetnaestu godinu kreira Deloitteov globalni Sektor za tehnologiju, medije i telekomunikacije.

Srbija

Novinari na listi za istraživanje pranja novca: pritisak, osveta Siniše Malog i gušenje medija

Zbog zahteva Uprave za sprečavanje pranja novca koja je od banaka u Srbiji zatražila proveru finansijskih transakcija nekih novinara, nevladinih organizacija i građanskih udruženja, oglasili su se i najpre Evropska unija, Ambasada SAD, a potom Amnesti internešnl i Fridom haus, preneli su domaći mediji.Programska menadžerka Fridom hausa za Evropu i Evroaziju Sofija Orloski izjavila je za Glas Amerike da je ta nevladina organizacija duboko zabrinuta zbog događaja u Srbiji."Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku, pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", naglasila je Orolski u pisanoj izjavi.Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenl ocenila je spisak kao "nesumnjiv čin zastrašivanja"."Te istrage moraju biti odbačene", istakao je nejn predstavnik u Evropi Nils Muižnieks.Delegacija Evropske unije u Srbiji saopštila je da razmatra dodatne informacije i činjenice kako bi u potpunosti razumela šta se događa u Srbiji."NVO i mediji imaju ključnu ulogu u srpskom društvu i oni treba da rade slobodno, bez neprimerenog pritiska. Iako se zalažemo za punu transparentnost, neopravdane istrage ne bi trebalo da se sprovode".Reagovala je i ambasada Sjedinjenih Država u Beogradu."SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", prenela je Slobodna Evropa.UOBIČAJENA PROCEDURA: KO SE NAŠAO NA SPISKU, A KO NIJENa spisku Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija su se našli: BIRN, KRIK, NUNS, CINS, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo.Pored tih organizacija na spisku su i novinari: Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović i drugi.Potez Uprave delimično je objasnio njen direktor Željko Radovanović. "Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa".Novinar Danasa, Aleksandar Milošević ocenenio je šta u spisku nedostaje, alidirajući na sumnjive poslove ljudi bliskih vlastima u Srbiji."A gde su na spisku takozvane GONG organizacije (vladine NVO), gde je Nacionalna avangarda, Antidod, Patku daj tati".Od državnih institicija oglasio se Zaštitnik građana koji je pokrenuo pitanje zakonitosti problematične odluke.

Srbija

Atlantic Grupa dobila sertifikat Poslodavac Partner

Konsultantska kuća SELECTIO je i ove godine Atlantic Grupi dodelila certifikat Poslodavac Partner, na osnovu nezavisne evaluacije njenih HR procesa. Status Poslodavac Partner Atlantic Grupa nosi od 2008. godine, svake godine iznova demonstrirajući predanost obezbeđivanju zadovoljstva i dobrobiti svojih zaposlenih. U ovogodišnjoj CEP certifikaciji Atlantic Grupa je ponovno ostvarila 99% bodova čime se ističe kao kompanija sa najvišom ocenom u regionu, na svim tržištima na kojima posluje, navodi se u saopštenju Atlantic grupe.Tokom ovogodišnjeg evaluacijskog procesa kompanija se posebno istakla upravo brojnim inicijativama usmerenim na razvoj i dobrobit svih svojih zaposlenih. Svesni da je radno mesto samo jedan od faktora u životu njihovih zaposlenih, uz privatan život, lična interesovanja, želje i poglede na svet, u Atlantic Grupi zaposlenima pristupaju holistički kroz program Be Well. Program uključuje aspekte Atlantic Body usmeren na zdravlje, kroz koji su zaposlenima dostupni besplatni zdravstveni pregledi i subvencionirane sportske aktivnosti, Atlantic Mind usmeren na mentalno zdravlje, različite treninge i edukacije, Atlantic Soul čiji cilj je promovisati solidarnost među zaposlenima, kreativnost i volontiranje u zajednici, kao i Atlantic Spirit usmeren na balans privatnog i poslovnog života, koji uključuje fleksibilno radno vreme i radno mesto, kao i mogućnost odlaska na duži plaćeni dopust.S obzirom na sve mogućnosti za razvoj koje se u kompaniji nude, ne iznenađuje da su u poslednjem istraživanju zadovoljstva dobijeni visoki rezultati angažovanosti zaposlenih. Neke od edukacija koje zaposleni imaju priliku da pohađaju su Mini MBA program za mlade managere, Atlantic School program koji uključuje čitav spektar razvojnih treninga (pregovaračke veštine, efikasna komunikacija, kursevi stranih jezika, osnove finansija, well-being aktivnosti), kao i programi razmene putem kojeg zaposleni mogu da provedu između mesec i tri meseca radeći na drugom radnom mestu. Takođe, obzirom na to da su zaposleni u različitim životnim i poslovnim periodima zainteresovani za različite benefite, u Atlantic Grupi imaju priliku da biraju benefite prilagođene sebi kroz Flex Benefits program. Uz sve to, Atlantic Grupa je nedavno postala i nosilac priznanja Izvrsnost u izazovima, koje se od travnja dodeljuje kompanijama koje i tokom ovog perioda pandemije pokažu predanost u obezbeđivanju sigurnosti i zadovoljstva zaposlenih. Zaposlenima Atlantica je u vreme pandemije koronavirusa pravovremeno omogućen rad u sigurnim uslovima, uz obezbeđenu svu potrebnu zaštitnu opremu i uvedenim kvalitetnim preventivnim merama. Takođe, osiguran je i čitav niz programa podrške za zaposlene i njihove porodice, a u Atlanticu ističu i da su uspešno sačuvali sva radna mesta, što im je od početka bio jedan od prioriteta. „Svake godine otvoreni smo da podelimo sa nezavisnim timom stručnjaka način na koji upravljamo kulturom u Atlanticu, kao i svim aktivnostima i procesima usmerenim na naše zaposlene. Izuzetno nam je drago da je kvalitet prepoznat i izvan kompanije, a čemu svedoči i CEP certifikat u čijem procesu ocenjivanja već drugi puta za redom ostvarujemo najviše rezultate u regionu i na svim tržištima na kojima poslujemo kao kompanija. Pored izvrsnosti kojoj uvek i u svemu težimo, verujemo da osnovu uspeha čini zapravo usmerenost na korisnika i pružanje pravih rešenja u pravom trenutku“, istakla je tom prilikom  Ivana Đorđević, direktorka Izvrsnosti ljudskih potencijala i kulture. Trenutno je 58 nosioca Certifikata u Hrvatskoj, Austriji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Rusiji, Sloveniji i Srbiji. Projekt Certifikat Poslodavac Partner podržava generalni pokrovitelj portal MojPosao, poslovni nedeljnik Lider kao medijski pokrovitelj, i Poslovi Infostud kao partner projekta. Više o projektu Certifikat Poslodavac Partner možete doznati na stranici projekta www.poslodavacpartner.org.

Srbija

Kako se koriste turistički vaučeri u Sloveniji i Srbiji

Vreme pandemije primoralo je našu državu i susede u regionu da u skladu sa finansijskim mogućnostima pomognu turističkoj privredi pomoću vaučera za letovanje u zemlji. U Sloveniji se tako po jednom vaučeru može iskoristiti 50 i 200 evra, dok je u Srbiji jedan vaučer vredan pet hiljada dinara.Vaučere za odmor u Sloveniji dobija svako ko ima boravište u toj zemlji zaključno sa 16. martom ove godine.Ljudi sa više od 18 godina dobijaju 200 evra, a oni mlađi 50 evra. Koriste se samo za noćenja sa doručkom."Kada je odluka objvaljena, svi su počeli da razmišljaju kako na osnvu toga mogu dodatno da zarade, pa je država odlučila da cene ne smeju da se menjaju, jer su mnogi hotelijeri hteli da ih povećaju", objašnjava za Novu ekonomiju Jasmina Beganović iz Ljubljane.Ona kaže da svoj vaučer još uvek nije iskoristila."Planiram da posetim Gradiška brda. To je na zapadu Slovenije, blizu grada Nova Gorica i reke Soče. Kraj je poznat po velikom broju vinarija i po seoskom turizmu".Napominje da vaučeri ne mogu da se koriste za rezervisanje smeštaja preko onlajn platformi Airbnb i Booking.Slovenci bonove najviše koriste na svom primorju, u Prekmurju i na zapadu zemlje gde je reka Soča, poznata destinacija za rafting i aktivni odmor.Prvi vikend kada su počeli da se koriste turistički vaučeri, slovenačko primorje bilo je prepuno.Direktorka Turističke organizacije Slovenije Maja Pak, nedavno je izavila da je do sada unovčeno oko 32 hiljade vaučera, preneo je zagrebački Večernji list.Slovenija je planirala da potroši oko 345 miliona evra kako bi što više Slovenaca za vreme pandemije korona virusa, koja veoma loše utiče na turističku privredu, ostalo na odmoru u zemlji.VAUČERI U SRBIJIU Srbiji je suma koja je predviđena za subvencionisanje letovanja nešto manja nego u Sloveniji, vaučer vredi pet hiljada dinara.U skladu sa ponudom koja je u našoj zemlji specifična i bogata na svoj način, stariji građani koji su u penziji uglavnom ih koriste za boravak u banjama.To je bio slučaj i kod dve naše sagovornice iz Užica, koje su nedavno bile u Vrnjačkoj Banji."Iznos vaučera je 5 hiljada dinara, a njime smo platile doručak, večeru, to je bio švedski sto, sve ukupno je koštalo 17 hiljada dinara po osobi, za 5 dana boravka", kaže naša sagovornica Milena koja je u Vrnjačkoj Banji sa prijateljicom Milicom prošle nedelje."Koristile smo dvokrevetnu sobu, u vojnom hotelu Breza. Vaučere mogu da koriste svi, penzioneri, zaposleni, studenti. Prošle godine uslov za korišćenje vaučera za penzionere bio je da penzija bude do 45 hiljada. Sada pogodnosti mogu da koriste svi penzioneri i zaposleni čiji mesečni prihod nije veći od 70 hiljada dinara", kaže Milena.Mediji su prošle nedelje izveštavali da je u tom mestu bilo oko sedam hiljada gostiju. "Kada je proglašena vanredna situacija, ljudi su masovnije počeli da nose maske i da se pridržavaju mera zaštite. Konobari u restoranima služe pod maskama, kada je u hotelu švedski sto i gosti nose maske dok se poslužuju, veliki je razmak između stolova. Neki restorani rade samo ketering, drugi su skratili radno vreme", objašnjava naša sagovornica. U Vrnjačkoj Banji rade i bazeni na otvorenom, dok su bazeni u hotelima otvoreni samo za goste.Kulturni događaji su odloženi, ali na letnjoj pozornici, uz sve mere zaštite gostuju glumci do kraja avgusta.Za korišćenje vaučera u Srbiji prijavilo se skoro podjednako penzionera i radno aktivnih građana, oko 42 i 41 odsto.Zbog velikog interesovanja, posebno za Zlatibor, Sokobanju, Vrnjačku, Prolom i Lukovsku Banju, država je odobrila novi kontigent od 400 hiljada vaučera.Čedomir Savković

Srbija

Rezultat testiranja na koronu stiže SMS-om ili mejlom

Kancelarija za IT i eUpravu saopštila je da je unapredila besplatno automatsko obaveštenje građana o završenom rezultatu PCR testa putem SMS poruke ili imejla.Pored ranije usluge prijave za notifikaciju na Portalu eUprava, sada je omogućeno da pacijent prilikom samog testiranja ostavi kontakt telefon ili imejl, nakon čega će obaveštenje da je test gotov stići automatski."Nakon usluge na portalu eUprave za obaveštenje da je rezultat PCR testa gotov, razvili smo uslugu automatskog obaveštenja građana. Dovoljno je da građani svoje kontakte ostave u zdravstvenoj instituciji prilikom samog testiranja, a obaveštenje da je test gotov stiže automatski. Ovaj servis će i dalje slati obaveštenje isključivo o tome da je rezultat PCR testa gotov, a rezultate testa građani će i dalje moći da pogledaju na portalu e-zdravlje.gov.rs", izjavio je Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.On je podsetio da nema potrebe da građani odlaze u zdravstvene institucije i da se izlažu i najmanjem riziku, već će servis automatski funkcionisati i obaveštavati građane 00-24.Za one koji zaborave da ostave svoje kontakt podatke prilikom testiranja, dodaju, i dalje je dostupna usluga prijave za notifikaciju na portalu eUprava.

Srbija

NIS zabeležio neto gubitak od 10,2 milijarde dinara u ovoj godini

Naftna industrije Srbije (NIS) je u prvom polugodištu ove godine imala neto gubitak od 10,2 milijarde dinara, saopštila je danas ta kompanija.Obračunate obaveze NIS grupe po osnovu javnih prihoda iznosile su 83,9 milijardi dinara, što je pet odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine. "U prvom polugodištu 2020. godine poslovanje NIS-a bilo je pod snažnim uticajem globalnih nepovoljnih makroekonomskih okolnosti. To se, pre svega, odnosi na pad cena nafte i epidemiju COVID-19 koja je uzrokovala drastično smanjenje potražnje za naftnim derivatima", navodi se u kompanijskom saopštenju.Dodaje se da su u takvim uslovima prioriteti NIS-a bili očuvanje zdravlja zaposlenih i potrošača, stabilnost na tržištu naftnih derivata, socijalna stabilnost zaposlenih i nastavak ulaganja u ključne razvojne projekte.U periodu od januara do juna, prosečna vrednost barela nafte tipa Brent iznosila je 39,7 dolara, što je 40 odsto manje u odnosu na isti period 2019. godine. Istovremeno, potražnja za naftnim derivatima je u pojedinim razdobljima tog perioda smanjena izmedju 30 i 40 procenata, što je značajno uticalo na prihode od prodaje NIS grupe.NIS grupa je u dalji razvoj uložila 14,5 milijardi dinara, a najviše je investirano u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, projekat "Duboka prerada" u Rafineriji nafte Pančevo i modernizaciju maloprodajne mreže u Srbiji i regionu.NIS je obezbedio 270 tona avio goriva za humanitarne letove domaćeg avio-prevoznika Er Srbija, dok je većinski akcionar, ruska kompanija Gasprom njeft, donirala gorivo za potrebe javnih službi Srbije."Naše poslovanje u prvom polugodištu 2020. godine odvijalo se u okolnostima nezabeleženim u globalnoj ekonomiji. Zato sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo u prethodnom periodu, zahvaljujući velikim naporima menadžmenta i zaposlenih, očuvali finansijsku stabilnost, sigurnost snabdevanja na domaćem tržištu, kao i zdravlje naših kolega i potrošača. Vanredne okolnosti od nas traže i snažne odgovore", rekao je generalni direktor NIS-a Кiril Tjurden.Istakao je da će u nastavku godine kompanija biti posvećena daljim uštedama, ali neće odustati od ulaganja u ključne projekte.

Srbija

Nezavisni mediji zavise od tebe!

Pokrenuta je kampanja za podršku održivom poslovanju medija u Srbiji pod nazivom „Nezavisni mediji zavise od tebe!”, a čiji je cilj informisanje i edukacija građana o potrebi i načinima pr...

Srbija

U petak ističe rok za podnošenje prijave za eko taksu, plaćaju i paušalci

Rok za podnošenje elektronske prijave naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine ističe 31. jula 2020. godine. Plaćanje eko takse je Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu postalo obavezno za sva pravna lica i preduzetnike. Od 18. jula 2020. godine, na Portalu LPA (lpa.gov.rs) omogućeno je elektronsko podnošenje prijava  na Obrascu 1 za 2019. i 2020. godinu. Koliku taksu ćete plaćati osim od delatnosti, zavisi i od toga da li ste klasifikovani kao veliko, srednje, malo ili mikro pravno lice ili preduzetnik. Na osnovu ova dva parametra, određuje se godišnja eko taksa. Recimo preduzetnici, koji malo zagađuju platiće 5000 dinara.Potpisan i popunjen obrazac predajete u jedinici lokalne samouprave, koja donosi rešenje po kojem ćete plaćati eko taksu. Detaljnije na blogu Pausal.rs.

Srbija

Institicije ćute, šta kažu pravnici o Vučićevom poklonu Putinu

Javnost u Srbji još uvek nije dobila odgovore na pitanja o ikoni "Isus Svedržitelj", koju je predsednik Srbije nedavno darovao ruskom predsedniku, piše list Danas. Relevantne državne institucije i organi već tri nedelje ne odgovaraju na njihova pitanja odakle ikona dolazi i koja je njena prava vrednost."Ukoliko bi se radilo o ikoni koja ne predstavlja nacionalno blago, u tom slučaju je ona potpuno neregistrovana. Onda se postavlja pitanje njene autentičnosti i da li se radi o nekom falsifikatu danas sačinjenom. To je vlasništvo države Srbije i ne može da sa tim radi ko šta hoće", kategoričan je advokat Vladimir Horovic.On navodi da je za sve slike, pa i za tu ikonu, potrebna posebna dozvola Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a zatim saglasnost autora ukoliko je živ ili njegovih naslednika.Prema navodima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, jedine državne institucije koja se tim povodom oglasila, dozvola za iznošenje dela iz zemlje nije bila neophodna jer ikona nije zaštićeno kulturno dobro."Vi ne možete ni kamenčić iz Viminacijuma da iznesete ili date van zemlje ako nema odluke Vlade o tome. Svuda je zakon isti, postoje i Uneskova pravila", navodi advokat Marko Nicović, nekadašnji načelnik beogradske policije.On dodaje da nije moguće da jedna ikona ne bude zaštićena kao kulturna vrednost, jer se u suprotnom radi o kopiji."A kopija se ne poklanja nikada, posebno ne kao državnički pokolon. Sigurno neće Putin pokloniti "babušku" sa pijace. Takav poklon mora da ima neku vrednost", ocenjuje Nicović.Danas podseća da odgovori na pitanja nisu stigli ni iz kabineta predsednika ali ni iz nadležnog Ministarstva kulture.Poreklo ikone, njena vrednost kao i gde je bila do sada i dalje su otvorena pitanja.Poznavaoci umetničkih dela inače nisu saglasni u vezi sa realnom vrednošću te ikone.Prema pisanju Danasa, priča o "Isusu Svedržitelju" najbolje opisuje način kako aktuelna vlast komunicira sa medijima.

Srbija

Jastrebac čeka investitore, da li šuma treba da se boji drvoseča

Danas ističe rok za rani javnu uvid Elaborata za izmenu i dopunu plana generalne regulacije izletišta Jastrebac prema kome bi omiljeno izletište Kruševljana moglo da dobije skijalište.Prema tom planu, omiljeno izletište Kruševljana moglo bi da dobije nove sadržaje za turiste, među kojima je i skijalište.Ostaje međutim nejasno koliko bi šume trebalo da se iseče na tom području, jer se navodi da je Jastrebac jedna od najšumovitijih planina u Srbiji.Naglašava se da je među ciljevima aktiviranje tog prostora uz drživi razvoj turizma i očuvanje životne sredine.Među novim sadržajima navode se: skijaške staze i ski putevi, linijski infrastrukturni objekat za prevoz skijaša, hangar za specijalnu mehanizaciju, oprema za signalizaciju i bezbednost, poligon za obuku početnika i instalacije za prevoz.Navodi se da u okviru tih sadržaja mogu da budu zastupljeni i oni koji imaju komercijalne i uslužne delatnosti, među kojims su kafei, ski-barovi, objekti za prodaju karata, saninatrni blokoviUrbanistički uslovi će se utvrđivati na osnovu kriterijuma i normativa za određenu vrstu objekata.Predviđena je i gradnja staza za sankanje, ski-bob, moto skijanje, spuštanje gumama, skeleton, igre na snegu i klizališta zimi, odnosno roler poligon, bob na šinama i bike park leti.Gradnja smeštajnih objekata predviđena je u centralnom delu izletišta, a parking na ulasku u zonu izletišta, uz ski stazu i ispred ugostiteljskih objekata.Sadašnja turistička ponuda izletišta Jastrebac, udaljenog  od Kruševca oko 20 kilometara, uglavnom obuhvata sadržaje oko veštačkog jezera gde su hoteli, restorani, vikendice i Avantura park otvoren prošle godine.Izmenama i dopunama plana, koje je izradilo Javno preduzeće za urbanizam i projektovanje Kruševac, planira se upotpunjavanje turističke ponude jedne od najšumovitijih planina u Srbiji.Planira se i formiranje posebne kamp zone, a novina će biti i uređenje šuma na prostoru izletišta, koje bi trebalo da postanu park-šume za odmor sa vidikovcima, trim stazama, stazama zdravlja itd.Ono što očekuje stare i buduće posetioce su hoteli, moteli, apartmani, restorani, barovi, pivnice, kafei, trgovine, suvenirnice.U planu je i formiranje dodatnih objekata da vikend stanovanje, a predviđena je i gradnja javnih objekata, ambulanti, apoteka, gorske službe za spasavanje.

Srbija

Leskovački povrtari bacili paradajz

Na smetlištima i obalama reka duž čitave plodne leskovačke kotline završile su ovih dana tone bačenog paradajza, javlja RTS. U poslednjoj deceniji ovo je jedna od najgorih godina za leskovačke...

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.