Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Tražimo mlade, lepe i da neće decu

Kada kao žena odete na razgovor za posao, velike su šanse da će vas, makar indirektno, pitati da li imate dece, da li ih planirate, da li ste udati ili sa kim živite. Veće su šanse i da će poslodavce više zanimati vaš fizički izgled, kao i vaše godine, nego što je to slučaj sa muškim kolegama. Češće ćete biti u situaciji da u oglasima za posao pročitate da treba da budete atraktivne i vedre, a ukoliko se udate vrlo je verovatno da ćete napustiti školovanje. Ipak, društvo će načelno i dalje biti protiv diskriminacije"Ja radim na njivi od udaje, od 1982. godine. Radila sam i u trudnoći, jer plata mog muža nije bila dovoljna za gradnju kuće, račune i hranu. Posle je firma mog muža sve češće kasnila sa platom, pa je ono što zaradim na njivi bilo jedino što smo imali u kući. Nemam nijedan dan radnog staža, iako radim već više od trideset godina. Zadnjih godina od nas traže da radimo preko Omladinske zadruge. Neke gazde su korektne, ali ima onih kod kojih ’krv propišaš’, a ne plate te. A i dnevnice su male, nekada su bile mnogo veće. Umesto da rastu, sve su manje".   Ovo je priča samo jedne od žena čije su ispovesti objavljene u okviru publikacije "Žene govore" koju je 2017. godine objavilo Udruženje za radna prava žena "Roza" iz Zrenjanina. Iako maltene ceo životni vek rade, ženski posao nije uvek viđen, niti registrovan, a često ni plaćen, pa ih statistike često vide kao nezaposlene ili neaktivne.  Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2019. godini bilo je skoro 160.000 nezaposlenih žena. Najviše nezaposlenih žena ima između 25 i 44 godine, ali dosta nezaposlenih ima i među mladim ženama, pa tako čak 23.500 devojaka koje imaju između 15 i 24 godine aktivno traže posao, ali ne uspevaju do njega da dođu.Nevidljivi rad kod kućeSa druge strane, veliki broj žena vodi se kao neaktivne. Prema metodološkim pojašnjenjima Republičkog zavoda za statistiku, neaktivna je svaka osoba koja ima više od 15 godina,  a ne spada ni u zaposleno ni u nezaposleno stanovništvo. Dakle, računaju se  i studenti i penzioneri, ali takođe i svi oni koji obavljaju kućne poslove, oni koji iz nekih drugih ličnih razloga ne mogu da počnu da traže posao ili u sedmici kada je sprovođena anketa nisu aktivno tražili posao ili pak u naredne dve sedmice nisu mogli da počnu sa radom.Imajući u vidu ovakvu definiciju, jasno je zbog čega se u ovoj kategoriji i dalje nalaze mnoge žene. Naime, u prethodnoj godini, više od 1,6 miliona žena je bilo neaktivno na tržištu rada. Neaktivnih muškaraca bilo je nešto više od milion. Međutim, ono što je naročito indikativno jesu razlozi zbog kojih žene nisu tražile posao ili nisu u mogućnosti da se zaposle. Čak 59.000 žena ne može da radi zbog toga što brine o deci ili o odraslim nesposobnim osobama. Ovaj podatak možda i ne bi bio toliko začuđujući da sa druge strane ne postoji samo dve hiljade muškaraca koji iz istog razloga ne traže posao. Takođe, oko 90.000 žena ne traži posao iz drugih ličnih ili porodičnih razloga, dok je njih oko 44 hiljade izgubilo nadu da bi posao i mogle da dobiju.Postoje takođe i žene koje ne žele da se zaposle jer su posvećene školovanju ili usavršavanju i njih ima oko 30.000 više nego muškaraca. Ipak, podaci iz istraživanja „Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Republike Srbije“, koju je sprovela Međunarodna organizacija rada, pokazuje da one žene koje se odluče da ranije napuste obrazovanje, to često čine zbog udaje (20,9 odsto), dok nijedan mladi muškarac nije istakao ženidbu kao razlog zbog koga napušta školovanje. Da još uvek živimo u duboko patrijarhalnom društvu, pokazuje i to da žene češće napuštaju obrazovanje od muškaraca u slučajevima kada porodica nema dovoljno novca da podrži školovanje dece. Na razgovoru za posao - i muž i decaTakođe, ma koliko se školovale ili bile posvećene traženju posla, žene su već prilikom traženja posla češće izložene diskriminaciji. Iako Srbija ima zakonske propise koji zabranjuju diskriminaciju na tržištu rada, i dalje se dešava da se prilikom razgovora za posao postavljaju pitanja koja zadiru u privatni život. Takva pitanja se, opet, češće postavljaju ženama. O tome da li imaju decu ili ih u budućnosti žele, da li su u braku ili planiraju udaju uvek su pitane češće žene nego muškarci, pokazuje istraživanje "Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji" fondacije "Kvinna till Kvinna". Od sedam odsto ispitanica je čak traženo da donesu lekarsko uverenje kojim bi dokazale da nisu u drugom stanju. Jedna od intervjuisanih žena koja živi u gradskoj sredini je tokom istraživanja objasnila da joj se čini da su poslodavci svesni da su ovakva pitanja zabranjena, ali da onda do takvih informacija pokušavaju da dođu na drugačije načine."Čula sam da traže podatke o bračnom statusu na društvenim medijima i to rade u tajnosti. Moje lično iskustvo je bilo sa stranim poslodavcem, s kojim sam već sarađivala. Pre nego što je zakazao zvaničan razgovor, pitao me je da odemo na večeru, što se meni učinilo kao dobra prilika da neformalno saznam nešto o uslovima za posao. On me je, međutim, ispitivao o mom bračnom statusu i da li planiram da imam dece. Čak je i naglasio da želi da bude siguran da će mu osoba koja dobije posao biti 100 odsto na raspolaganju. Nakon toga sam odlučila da ne odem na zvanični razgovor za posao i da povučem prijavu".Pojedine žene navodile su da su, nakon što su na razgovorima rekle da planiraju decu, ostajale da rade na crno ili nisu hteli da ih zaposle, da su komentarisali njihov fizički izgled, interesovali se za telesnu težinu, politička uverenja ili informacije sa kim žive. Takođe, među ženama je rasprostranjeno uverenje i osećaj da na razgovorima imaju manje šanse da svojih muških kolega, što se, kako se i navodi u istraživanju, može pripisati prihvaćenim stereotipima i predrasudama da su muškarci posvećeniji poslu i da je vreme koje žene mogu da posvete poslu ograničenije.Mlade, vedre i iskusne kandidatkinjeIpak, prilikom zapošljavanja nisu sve žene podjednako izložene diskriminaciji, već su njoj prevashodno izložene mlade žene, žene nižeg nivoa obrazovanja, žene koje su razvedene ili žive odvojeno od svojih partnera i pripadnice manjinskih etničkih grupa, zaključci su istraživanja o diskriminaciji žena na tržištu rada, koje je 2012. godine sprovelo Viktimološko društvo Srbije.Kako za "Novu ekonomiju" navode iz udruženja "Roza", iako se firme često traže mlade devojke, one su uglavnom uslovljene prethodnim iskustvom, koje često nemaju."I veoma često diskriminacija počinje već pri samom oglašavanju, gde poslodavci traže devojke koje su ’atraktivne, mlade, sa iskustvom od godinu dana’, spremne da rade više od 40 sati nedeljno, po potrebi i vikendom, a da za to dobiju samo minimalnu zagarantovanu zaradu, bez prekovremenih sati koji bi bili plaćeni. Nažalost, ako se radi o ugovorima za radno angažovana lica, poslodavci ne krše zakon", kažu u pisanom odgovoru iz "Roze".Oglasi koje navode kao primer zaista se mogu pronaći lako na internetu. "Potrebne devojke za noćne promocije medovače na splavovima", "potrebne devojke za rad u kafiću", "tražimo vedre i komunikativne devojke" samo su neki od oglasa koji se nalaze na internet stranicama koje se bave ovom vrstom oglašavanja. Za neke od navedenih poslova nudi se i isplata zarade odmah nakon obavljenog posla, po principu "keš na ruke", što samim tim dovodi u pitanju i poštovanjem zakonskih propisa i prijavljivanje radnica koje se na ovakve poslove jave.To dalje vodi i ka mnogim problemima koji se tiču ostvarivanja prava zaposlenih, a što pokazuju i podaci Ankete o radnoj snazi za 2019. godinu. Od ukupno 982.000 zaposlenih žena, njih 46.000 radi samo uz usmeni dogovor sa svojim poslodavcem, više od 52.000 nema prava na zdravstveno osiguranje, a više od 70.000 žena nema prava na plaćeno bolovanje niti godišnji odmor. Dakle, mlade žene koje su u potrazi za poslom vrlo često mogu završiti u radnom odnosu koji im uskraćuje mnoga radna prava, dok sa druge strane, ukoliko posao ne nađu, mogu pretrpeti značajne gubitke. Prema proračunima Eurofunda, žene koje nisu bile zaposlene tokom čitave karijere mogu izgubiti između 1,2 i 2 miliona evra, što zavisi od toga kojim se poslom bave, pokazuju podaci istraživanja o položaju žena na početku i na kraju radnog veka, a koje je sprovelo udružene "Žene na prekretnici“."No, to nije samo njihov lični gubitak, već i gubitak za celo društvo, jer prema istim proračunima, u EU-28, zbog niže stope zaposlenosti žena bilo je izgubljeno 370 milijardi evra u 2013. godini, što je činilo 2,8 odsto BDP", dodaje se u tekstu istraživanja.Starije žene poželjne samo u fabrikamaKao posebno ugroženu grupu poverenik za ravnopravnost ističe i starije žene koje su ugrožena kategorija po više osnova, i kao žene, a i kao starije osobe. Od ukupno nešto više od tri miliona žena koje imaju više od 15 godina i obuhvaćene su Anketom o radnoj snazi, više od 400.000  čine neaktivne žene između 45 i 65 godina, dok je u istoj starosnoj kategoriji oko 43.000 nezaposlenih žena. Iz udruženja "Roza" navode primer žene koja je radila više od 17 godina u jednoj kompaniji, ali sada očekuje otkaz zbog toga što su joj rekli da je previše "matora" da bi radila na šalteru sa strankama."Žene starije od 45 godina su ’matore’ i to je razlog zašto ih poslodavci retko zapošljavaju. Jedini izuzetak je tekstilna industrija, gde se poslodavci radije odlučuju za žene srednjih godina, pa i starije (često i one koje su već ostvarile pravo na penziju), jer su one sposobne da ispune zadate norme, koje su zaista visoke", dodaju iz "Roze" u odgovoru "Novoj ekonomiji".Žene iz ove kategorije su češće nego mlađe žene i znatno češće nego muškarci pomažući članovi u porodičnom poslu, navodi se u istraživanju koje se bavi položajem na tržištu rada žena starijih od 45 godina, a koje su sproveli Secons i udruženje "Žene na prekretnici"."To je kategorija zaposlenih koja je posebno ranjiva, zbog toga što ne ostvaruje zaradu niti socijalna prava na osnovu rada, o čemu će kasnije biti više reči", dodaje se u istraživanju.Otežano zapošljavanje žena je problem koji se višestruko odražava na društvo. Ne samo da je ozbiljno delu društva otežano ostvarivanje prava i mogućnost rada, već su ekonomski zavisne i nezaposlene žene često i žrtve nasilja, kako institucionalnog, tako i porodičnog. Ukoliko se pogleda i na makroekonomskom nivou i država je ta koja je na ozbiljnom gubitku kada značajan deo njenog stanovništva nema prilike da radi, ali i kada je jedina prilika za rad tržište sive ekonomije ili pak neplaćeni kućni rad. "Razvedena sam, imam dvoje dece, a muž odbija da plaća alimentaciju. Radim u jednom supermarketu, iako sam bolesna, jer su samo tu hteli da me prime, kao pomoćna radnica. Nosim teške gajbe, istovaram kamione koji donesu robu, pa kada se ukočim, odem do Hitne, primim injekciju, i vratim se da nastavim. Ne smem da tražim lakše radno mesto, jer će mi onda možda dati otkaz, a šta ćemo da radimo moja deca i ja ako ostanem bez posla..."

Srbija

Zdravstvo: Nikad veće plate ili manipulacije platama?

Pandemija i svetski strah od novog korona virusa još jednom je pokazao koliko nam je potreban stabilan i jak zdravstveni sektor. Podrške za zdravstvene radnike stizale su sa različitih strana, ali i obećanja i uveravanja domaćih zvaničnika da plate lekara nikada nisu bile veće, ali i da će i dalje rasti. Ipak, da li je baš tako? Koliko zapravo plaćamo one koji nas leče? Da li je to dovoljno? Poznato je da se onome koji upiše Medicinski fakultet kaže – vidimo se za 15 godina kad završiš. I zna se da je retko koji posao odgovorniji od onog u čijim je rukama naše zdravlje. A zdravlje je, čini se, bila najcenjenija reč u ovoj prvoj polovini 2020. godine. Da li dovoljno cenimo napor, trud i odgovornost koji je potreban da bi se neko nazvao lekarom? Vlast u Srbiji kaže da ih cenimo više nego ikad, makar kada su plate u pitanju. Zbog toga im je i predsednik obećao povišicu, koju su ipak na platnim listićima dobili samo kao privremenu stimulaciju.U momentu pisanja ovog teksta, nezadovoljni i zabrinuti lekari se oglašavaju u strahu da se manipuliše brojem obolelih od SARS-Cov-2 virusa i da se zbog porasta broja obolelih neki od njih pozivaju da se ponovo uključe u rad "kovid bolnica". Oni istovremeno podsećaju da se ni tokom najjačeg udara epidemije nije znalo koliko je tačno zdravstvenih radnika zaraženo, da je nekima od njih bilo zabranjeno da nose zaštitnu opreme, dok je drugi ni nisu imali dovoljno ili su pak imali opremu kojoj je istekao rok trajanja. Sa svim ovim tvrdnjama u javnost je izašao Sindikat lekara i farmaceuta Srbije.Iz Sindikata su takođe dodali da je stimulacija od 10 odsto koju su dobili uz aprilsku platu i dalje samo privremena mera, a ne trajno povećanje plate, kako je to bilo najavljivano. Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, za "Novu ekonomiju" ističe kako ne veruje da će se povećanje preinačiti u trajno, iako se ograđuje da je teško o takvoj meri unapred govoriti."Nije se desilo na prvom zasedanju Skupštine, a trebalo je. Neke naše sumnje kažu da ne da neće biti tog povećanja, nego će verovatno uvesti i neki krizni porez ili tako nešto, jer se otkazuju redovni programi u ustanovama, pošto nema hirurških rukavica. Kada vidite cenu rukavica, onda vidite koliko tu nema novca i koliko je sve iluzija", ističe Panić.Panić dodaje da treba imati u vidu da se ova stimulacija izračunavala isključivo u odnosu na osnovnu platu, što znači da u povećanje nisu uračunata dežurstva, vikendi, minuli rad, ali i to da uvećanje plate nisu dobili zdravstveni radnici koji su u toku aprila bili na odmoru, bolovanju ili samoizolaciji zbog korona virusa. Nikad veće plate ili manipulacije platama?Prema tvrdnjama Aleksandra Vučića, kao i ministra Zlatibora Lončara, plate lekara su znatno veće nego što je to bio slučaj ranije, pa je tako predsednik naveo da je plata doktora na Infektivnoj klinici pre sedam godina bila 64.000 dinara, a da je danas 106.000 dinara, dok je ministar zdravlja u februaru ove godine rekao kako je lekar specijalista 2009. godine imao platu oko 78.000, a da je „danas primio platu od 150.986 dinara“.Osim što se ni brojke zvaničnika međusobno ne poklapaju, treba imati u vidu da se ni jedna ni druga sadašnja plata, koju pominju Vučić i Lončar, ne mogu odnositi na trenutnu osnovnu neto platu lekara. Plata koju Vučić pominje je najverovatnije plata lekara u koju je uračunata stimulacija koju su zdravstveni radnici dobili zbog epidemije, dok je ona koju Lončar pominje ili bruto zarada (sa doprinosima koje poslodavac uplaćuje državi) ili je u pitanju plata lekara specijaliste koji je u međuvremenu doktorirao, napredovao na načelničko mesto i u tekućem mesecu imao maksimalan broj dežurstava, kao i dugačak radni staž na osnovu kog ima dodatak na platu na osnovu minulog rada - mada u tom slučaju ne možemo govoriti o poređenju iste radne pozicije. Svakako, ni jedna ni druga plata ne odslikavaju realno visinu zarada koju lekari danas primaju.Koliko košta rad lekara?Ali, počnimo od početka. Koliko danas košta rad lekara?Pre 19 godina donet je Zakon o platama u državnim organima i javnim službama po čijim odredbama se i danas uređuju plate svih izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u javnom sektoru. Dakle, da bismo izračunali platu neke osobe zaposlene u javnom sektoru, potrebno je da osnovicu pomnožimo sa koeficijentom koji pripada poziciji na kojoj radi. Prema istom zakonu, visinu osnovice utvrđuje Vlada, a koeficijenti služe da bi se odredili odnosi između poslova različite složenosti, odgovornosti, uslova rada i zahtevane stručne spreme, kako je pojašnjeno i u samom zakonu.Međutim, kako se zaključci Vlade objavljuju selektivno i kako ih nije moguće sve pretražiti u odnosu na temu koju uređuju, istoriji menjanja osnovica nije moguće jasno ući u trag, a na zahtev "Nove ekonomije" da nam dostave sve zaključke koji se tiču utvrđivanja visine osnovice, iz Vlade nije stigao odgovor sve do zaključivanja teksta. Sve do početka 2019. godine osnovica za sve zaposlene u zdravstvu bila je jedinstvena. Kada su 2014. uvedene mere fiskalne konsolidacije i svima u javnim službama smanjene plate, u zdravstvu su isto tako podjednako bile umanjene osnovice. U narednim godinama ta jedinstvena osnovica bila je uvećana 2016. godine 3 odsto, 2017. godine 5 odsto i 2018. godine 5 odsto. Ali je i dalje postojala jedna osnovica za obračun zarada u oblasti zdravstva.Tek u januaru 2019. Novi sindikat zdravstva je objavio kako su tada prvi put uvedene tri različite osnovice za zaposlene u zdravstvu – jedna za doktora specijalistu, doktora medicine i stomatologa (3.099 dinara), druga za medicinske i stomatološke tehničare (3.155 dinara) i treća za ostale zaposlene (3.014) dinara), a sve prema Zaključku Vlade donetom 16. januara 2019. godine.Na taj način omogućeno je povećanje plata u zdravstvu kako je prethodno uređeno Zakonom o budžetskom sistemu, a to je - da se od početka 2019. godine lekarima, biohemičarima i stomatolozima plata poveća 10 odsto, medicinskim i stomatološkim tehničarima 12 odsto, a ostalom nemedicinskom osoblju koje radi u zdravstvu sedam odsto.PROSEČNA ZARADA U OPŠTOJ DRŽAVI TRENUTNO JE OKO 20% VIŠA NEGO U PRIVATNOM SEKTORU, ALI JE RASPON ZARADA ZA NAJVEĆI DEO JAVNOG SEKTORA RELATIVNO MALI – LEKAR SPECIJALISTA U SRBIJI IMA SAMO TRI PUTA VEĆU PLATU OD NAJNIŽE PLATE NEKVALIFIKOVANOG RADNIKAPraksa neujednačenog povećavanja plata nastavljena je i novembru 2019. kada su lekari ponovo dobili povećanje od 10 odsto, a medicinski tehničari u visini od 15 odsto, dok su nemedicinskom kadru novembarske plate bile veće za osam odsto. Na ovaj način, između nekada jednakih osnovica sada je napravljena značajna razlika. Trenutna cena rada za lekare iznosi 3.409 dinara, dok je ona za medicinske tehničare 3.629 dinara, a za nemedicinsko osoblje 3.256 dinara.S obzirom na to da osnova za obračun plata više nije ista, upitno je i koliko odnosi između plata u zdravstvenom sektoru odražavaju ono što je nekada određeno kao svrha postojanja različitih koeficijenata, a to je upravo mogućnost da se složeniji, odgovorniji i poslovi koji zahtevaju višu stručnu spremu, više i plate. Rade Panić objašnjava kako je ovako neujednačeno povećanje plata služilo isključivo reklamiranju sadašnje vlasti."I ako su to hteli da rade, morali su da menjaju koeficijente a ne osnovicu, ali je ovako jednostavnije i brže, a ovu vlast apsolutno ne zanimaju važeći zakoni, tako da smo dobili to što smo dobili da kraju", objašnjava Panić za "Novu ekonomiju".Odgovor na pitanje zbog čega su osnovice promenjene pokušali smo da dobijemo od Vlade, Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija, koji nam nisu odgovorili, dok su nam iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao i iz Ministarstva za rad rekli da nisu nadležni za ovu temu.Nasumično povećavanje plataZanimljivo je uvideti da su preporuke Fiskalnog saveta u potpunoj suprotnosti sa onim što Vlada radi. Naime, Fiskalni savet je u okviru svoje analize iz jula 2019. godine "Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije: od nedovršene reforme do održivog sistema" konstatovao da bi trebalo raditi na značajnijem povećanju plata upravo najstručnijeg kadra, jer, kako objašnjavaju, „"koliko Vlada želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, potreban je dovoljno širok raspon zarada". To, kako dodaju, trenutno nije slučaj, niti se tako nešto planira."Prosečna zarada u opštoj državi trenutno je oko 20% viša nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora relativno mali – lekar specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. To za posledicu ima da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa prosečnim i ispotprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene, koji onda javni sektor napuštaju", piše u analizi Fiskalnog saveta.Da bi osnovica trebalo da bude jedinstvena u celom zdravstvenom sektoru, mišljenja su i članovi sindikata. Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije je mišljenja da je postojanje više različitih osnovica potpuno kršenje zakona, dok istovremeno izražava zabrinutost da bi se trenutni odnosi plata mogli samo prepisati u zakon koji uređuje platne razrede, čime bi se poremetila kategorizacija različitih vrsta poslova u zdravstvu."Jasna je metodologija utvrđivanja koeficijenata, odnosno svrstavanja u platne grupe i razrede po određenim kriterijumima. U svim tim kriterijumima mi smo daleko ispred svih ostalih, od kompetencija, odnosno škole, pa do napora rada gde se gleda sa koliko nepoznatih ljudi komunicirate, koliki je stres…"SAMO U POSLEDNJE TRI GODINE (2015-2017) ZABELEŽEN JE ODLIV ZAPOSLENIH IZ DRŽAVNOG ZDRAVSTVA OD PREKO 6.000 LJUDI, ŠTO PREDSTAVLJA OKO 5% OD UKUPNOG BROJA ZAPOSLENIH U OVOM SEKTORUIz sindikata "Nezavisnost" dele brigu da bi se trenutne odluke mogle primeniti i na ustanovljavanje platnih razreda, ali oni skreću pažnju da se time želi postići razlika između medicinskog i nemedicinskog osoblja, što je neprihvatljivo s obzirom na to da bi u tom slučaju higijeničar u zdravstvu imao platu u visini minimalne zarade, dok bi ekonomski tehničar imao platu tek nešto više od republičkog minimuma. "Mi se trudimo da kroz svoje zahteve izborimo povećanje plata i uvek smo tražili da povećanje bude procentualno isto za sve. Nažalost, ova vlast je socijalni dijalog, kada govorimo o finansijskom delu, stavila u stranu i odluke o rastu plata donosi bez razgovora i pregovora sa sindikatima, iako je po Posebnom kolektivnom ugovoru to obavezna”, navodi izvršni sekretar sindikata "Nezavisnost" Goran Dejanović u pisanom odgovoru "Novoj ekonomiji".Iz sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Sloga" takođe dele zabrinutost za položaj svojih kolega koji nisu medicinski radnici. "Najveće posledice su po nemedicinske radnike sa srednjom stručnom spremom, njima je plata najmanje rasla od kada su osnovice uvećavane na ovaj način. Takođe, ukoliko se ovakav trend nastavi, da procentualno uvećanje ne bude svima isto, nemedicinski radnici sa visokom stručnom spremom imaće manju platu od medicinskih radnika sa višom stručnom spremom. Ono što je najbitnije, međuljudski odnosi su značajno narušeni između kolega, zdravstvenih i nezdravstvenih radnika“, ističe predsednik ovog sindikata Predrag Đurić.Više osnovica, manje transparentnostiIpak, ono što je napravilo zbrku i u našem tekstu kada smo hteli da odgovorimo  na jednostavno pitanje – "koliko plaćamo lekare" – pravi zbrku i kada je potrebno utvrditi koliko i koga plaćamo u javnom sektoru. Fiskalni savet je u nekoliko navrata u svojim analizama i preporukama skretao pažnju da je u trenutnom sistemu prevelik broj različitih osnovica, koeficijenata i dodataka na plate, te da je „praktično nemoguće postići efikasno upravljanje i kontrolu, pa je njegovo pojednostavljivanje preduslov za sprečavanje netransparentnih zloupotreba različitih dodataka na platu“.Takođe, za našu analizu značajno, Fiskalni savet u više navrata skreće pažnju na zdravstvo kao na sektor kome je neophodna reforma, ali i u kome su zaposleni destimulisani i samim tim često odlaze iz državnog zdravstva. Ova institucija u svojoj analizi iz juna 2018. godine ističe podatak da plate zdravstvenih radnika u Srbiji znatno zaostaju u poređenju sa drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE). Taj jaz je najizraženiji kada je u pitanju plata lekara specijalista, koji zarađuju nešto više od 50 odsto iznad prosečne zarade, dok u zemljama CIE ta razlika iznosi značajno iznad 80 odsto. Iako su od juna 2018, kada je objavljena ova analiza, plate lekara dva puta porasle po 10 odsto, danas osnovna plata lekara specijaliste zaposlenog u Kliničkom centru iznosi 89.758 (osnovica 3.409 * koeficijent 26,33) što je skoro u dinar 50 odsto više od prosečne plate koja je u martu iznosila 59.681 dinara. U računicu nismo uključili stimulaciju koju su zdravstveni radnici dobili u aprilu, s obzirom na to da ona nije doneta kao trajna mera. Dakle, to bi mogao da bude odgovor na pitanje "koliko plaćamo lekare“. Nešto više od jedne i po prosečne zarade. Da li je to dovoljno? Fiskalni savet kaže da nije."Uporedna analiza nije jedini signal koji ukazuje na to da su zdravstveni radnici u Srbiji nedovoljno plaćeni, jer istu poruku šalje i tržište. Naime, samo u poslednje tri godine (2015-2017) zabeležen je odliv zaposlenih iz državnog zdravstva od preko 6.000 ljudi, što predstavlja oko 5% od ukupnog broja zaposlenih u ovom sektoru. To je posebno problematično kad se zna da je kvalitet zdravstvene zaštite u Srbiji nizak i da se pogoršava u mnogim segmentima, a destimulativni sistem zarada svakako je jedan od uzroka ovih negativnih tendencija", piše u analizi iz 2018.U novijoj analizi, iz jula 2019, Fiskalni savet takođe ističe da se polovina smanjenja zaposlenosti u državnom sektoru odnosila upravo na zdravstvo iz koga je u periodu od 2013. do 2018. godine otišlo oko 10.000 ljudi. Osim odlasku iz javnog sektora, nedovoljno visoke plate doprinose i destimulaciji lekara, ali i stvaraju prostor za korupciju i to u sektoru u kom je korupcija na većini međunarodnih lista ocenjena kao veoma prisutna. Prilika za ustanovljavanje jasnog sistema zarada u zdravstvu, kao i u celom javnom sektor, koji bi na transparentan i logičan način definisao dovoljno velik i stimulativan, a istovremeno i ekonomski održiv raspon zarada, mogao bi da bude početak primene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koja je više puta odlagana, a prema poslednjim najavama u ovu reformu trebalo bi da se uđe u 2021. godini. *Ovaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group.

Srbija

Etihad je suvlasnik Er Srbije samo još na papiru

Vreme da konobar donese račun se približava i uskoro ćemo znati koliko je pandemija korona virusa koštala srpski avio-saobraćaj, ali i ko će sve da plati račun. Na globalnom nivou šteta se procenjuje na 84 milijarde dolara i spasavanje nacionalnih avio-kompanija iz državnih budžeta ne samo da nije neuobičajeno, već je postalo pravilo.Avio-kompanije otkazuju porudžbine aviona, otpuštaju desetine hiljada ljudi, prizemljuju flote u, kako kažu, najvećoj krizi u istoriji avio-industrije.Ovih dana trebalo bi da vidimo kako će se odigrati spasavanje srpskog nacionalnog avio-prevoznika Er Srbija. Ono što ovu priču čini zanimljivom jeste da je i pre krize Er Srbija u bilansima iskazivala subvencije države, preko 200 miliona evra od 2013. kada je od JAT-a nastalo zajedničko preduzeće u kom Republika Srbija ima vlasništvo 51 odsto, a Etihad 49 odsto.Koliko je stvarno koštala državu reorganizacija JAT-a, teško je zaključiti. Najveći deo toga su stari dugovi JAT-a, ali njihov iznos je prava misterija. U martu 2013. godine, samo pet meseci pre nastanka Er Srbije, tadašnji generalni direktor JAT-a je izjavio kako su dugovi 170 miliona evra i od toga 125 miliona dugovi državnim bankama ili uz garanciju države.Kada je u septembru zaključivan ugovor, govorilo se o dugu od 230 miliona dolara, da bi prošle godine odgovarajući na pitanje u vezi sa subvencijama Siniša Mali, ministar finansija i jedan od arhitekata dila sa Etihadom, rekao da je taj stari dug čak 380 miliona dolara.DOKAPITALIZACIJAPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je 14. juna izjavio da će država tražiti da Etihad da deo novca za gubitke nastale u protekla četiri meseca."Mi smo spremni da uđemo u Er Srbiju sa našim novcem, spremni da izvršimo dokapitalizaciju, ali nećemo odustati od dalje izgradnje kompanije", poručio je on.Međutim, prema mišljenju stručnjaka, Etihad je suvlasnik samo još na papiru i zato što na Er Srbiji ne gubi nikakav novac."Etihad nema interes da ulaže novac. Čim mu zatraže pare, on će otići. Taj njihov izlaz će koštati i biće bolan. Lično, bio bih srećan da Etihad pokrije 49 odsto gubitaka u skladu sa svojim udelom ali...", skeptičan je Predrag Vujović, generalni direktor JAT-a od 2001. do 2004. godine.Da stvar bude komplikovanija, Er Srbija je 2015. godine uzela kredit od 56,5 miliona dolara, a 2016. od 63 miliona dolara od Etihadove finansijske firme i ti krediti dospevaju u septembru ove godine i u junu naredne.Ove kredite odlikuju i prilično visoka kamatna stopa od 6,55 odsto i transakcioni troškovi od skoro 7,5 miliona evra na ova dva kredita. U svakom slučaju ErSrbija je već poručila da zbog korone oni neće moći da isplate kredit u roku.Alen Šćuric, vazduhoplovni analitičar iz Zagreba, takođe smatra da je Etihad samo još formalno suvlasnik Er Srbije i to dokumentuje ličnim iskustvom."Odnos između dve kompanije je daleko od onog što je bio. Nedavno sam išao sa grupom u Peking i nisam mogao preko Er Srbije da kupim kartu sa vezom na Etihad, dok smo prethodnog puta kada smo putovali u Kinu dobili ponudu od Er Srbije u kombinaciji sa Etihadom. Etihad se povukao iz svih akvizicija zbog kojih je i došao u teško stanje. Nagomilali su pet milijardi evra gubitaka. I najjače kompanije na svetu su bankrotirale sa gubitkom od milijardu evra, kao ne primer King Fišer čiji je vlasnik bio najbogatiji Indijac. Etihad reže sve troškove i na sve načine pokušava da preživi. Bankrotirali su i Alitalija, i Er Berlin, Darvin, Džet ervejz, sve osim dve male, Er Sejšeli gde je država otkupila svoj udeo od Etihada i Er Srbija koja je izgleda u postupku da isto to uradi“, kaže Šćuric. Koliko će koštati izlazak EtihadaAko se već očekuje da Etihad izađe iz Er Srbije, postavlja se pitanje koliko će to koštati."Ako Srbija stvarno to uradi, a mislim da nema neke alternative, onda će najmanje 40 miliona dolara morati da vrati Etihadu, jer tako stoji u ugovoru. To je ogroman novac, ali to je novac koji je Srbija izdvajala na godišnjem nivou za Er Srbiju i mogla bi to da priušti. Drugi problem je kredit od 110 miliona dolara koji je Er Srbija uzela preko Etihada i čiji deo dolazi na naplatu 2020. Problem je što su vlasnici obveznica pritisli Etihad i traže da za kredit garantuje ili Etihad ili država Srbija, koja je suvlasnik kompanije. Ako bi Srbija garantovala za taj dug, poverioci bi pristali da prolongiraju otplatu za tri godine. Ali kako god, taj dug mora da se plati i radi se o ogromnom novcu", ističe Šćuric.Dodaje da ukoliko država bude morala da isplati i ulog Etihada i vrati kredit, to će biti 150 miliona dolara, što je na nivou onog što je do sada dala Er Srbiji."To je već ogroman novac. Sada je sve stvar pregovora. Možda bi mogla biti jedna od opcija da država preuzme kredit, a da ne vrati ulog Etihadu. Možda će Etihad pristati na kompromis da bi delom i sebe odmah rasteretio. Sve je to stvar pregovora i ugovora koji mi ne znamo u potpunosti", napominje on.Međutim, ovo je priča o rastanku Etihada i Srbije, ali nije uzet u obzir gubitak izazvan koronom od februara pa do sada, jer se letovi još nisu vratili na normalu. Ministarstvo saobraćaja je u maju dalo procenu da je šteta u avio-industriji do tada iznosila oko 40 miliona evra, a da se očekuje da do kraja godine dostigne 190 miliona evra. Međutim,  u junu su izašli sa procenom da je šteta 100 miliona evra, a procenjena do kraja godine iznosi čak 250 miliona evra. Ovde se po svoj prilici računaju i izgubljeni prihodi aerodroma "Nikola Tesla" i "Konstantin Veliki", a s obzirom da je beogradski aerodrom od pretprošle godine pod upravom francuskog Vansija, tek ostaje da se vidi da li će i njihove gubitke i u kojoj meri pokrivati država. U Er Srbiji, po običaju, nisu čuli za transparentno poslovanje, pa nisu ni odgovorili na pitanje u vezi sa procenom gubitaka izazvanih koronom, kao ni na pitanje šta su uradili na smanjenju troškova od kada je saobraćaj stao.Predsednik Srbije je u svojoj izjavi iz juna rekao da će se, što se tiče dokapitalizacije i učešća Etihada sve znati ubrzo, ali niti se ko od vlasti oglasio od tada, niti smo dobili odgovor na pitanje od nadležnog ministarstva.Vujović ističe da je šteta od 250 miliona evra ogromna i podseća da je država morala da dodaje Er Srbiji i pre krize, u redovnoj situaciji."Er Srbija takva kakva je teško može da opstane samostalno. Istina je da države pomažu i druge, ali ne sve kompanije. Imate Rajan er i Izi džet, koji ni od koga nisu dobili pare, već će se izvući iz svojih prihoda. Ali i kompanije koje su dobile pomoć, morale su da rade na smanjenju troškova. Lufthanza je otpustila 22.000 ljudi, prizemljili su 100 aviona, a kod nas se ne priča ni o broju zaposlenih ni o prizemljenju. Niko ne govori šta će se raditi sa flotom kada nema dovoljno putnika", napominje Vujović.Jedna od ideja u javnosti je bila i da država pomogne Er Srbiji kupovinom novog aviona, jer su sada i jeftini i brže se mogu dobiti. Vujović ističe da su s razlogom jeftini, zato što svi odustaju od kupovine aviona jer nemaju šta s njima da rade."Kupiti sada avion jer je jeftin, nema smisla. Jeftini su jer ih niko neće, Kupiće avion koji se ne upotrebljava. To je demagogija bez ekonomskog opravdanja", upozorava on.Kao jedan od argumenata zašto je dobro što imamo Er Srbiju kao nacionalnog avio-prevoznika, i vlast i stručnjaci pominjali su činjenicu da je 13.000 naših ljudi vraćeno kućama sa raznih strana sveta kad je počela korona. Oni se pitaju šta bi se desilo da nismo imali Er Srbiju. Vujović na taj argument odgovara pitanjem - da li građani Makedonije ili Mađarske i dalje sede na aerodromima po svetu, pošto ove dve zemlje nemaju nacionalne avio-prevoznike, ili su jednostavno našli najjeftinijeg prevoznika koji će da ih pokupi i vrati kući.Alen Šćuric u analizi tržišta za "Novu ekonomiju" ističe da Er Srbija ima pored Etihada još jedan veliki problem, a to je Viz er. "Iza njega stoji Indigo partners, američki fond koji ima avio-kompanije u SAD, Latinskoj Americi, Aziji, osniva kompaniju i u Kanadi. Ta kompanija je odjednom kupila 460 aviona za 50 milijardi dolara i za pet godina biće najveći lou-kost prevoznik na svetu. Iza Viz era stoji ogroman kapital i dok svi drugi seku troškove, zatvaraju baze, otpuštaju ljude, otkazuju porudžbine aviona, gase linije, oni će do zime otvoriti 140 novih linija, 50 odsto više nego prošle godine. U Beograd dovoze novi avion. Oni preuzimaju gro tržišta i tu se ne radi samo o komercijalnom interesu, jer nema ekonomskog smisla bazirati još jedan avion u Beogradu, već je to ulaganje u budućnost. Er Srbija je dobila konkurenta koji je čvrsto odlučio da konsoliduje tržište, ima mnogo novca. Vidljivo je da je Er Srbija meta i to će biti veliki problem za Er Srbiju. Do sada je menadžment Er Srbije uspevao da se izbori sa problemima, a videćemo kako će odgovoriti ovom izazovu”, napominje Šćuric.Er Srbija i Kroacija erlajnzPoredeći dve kompanije, Er Srbiju i Kroacija erlajnz, Šćuric ističe da je potencijal hrvatske kompanije daleko veći, ali rezultat daleko slabiji."Kroacija erlajnz ima veći potencijal od Er Srbije zato što je EU potpuno otvorena za kompanije iz zemalja članica, zbog turizma i nešto veće dijaspore. S druge strane ima jedan hendikep, a to je da ima loš menadžment, koji sporo reaguje i ne vidi priliku. Na kraju krajeva država će im dati 80 ili 90 miliona evra, pa i nemaju podsticaj da se nešto trude. Kroacija je imala samo za 25 odsto veći gubitak u prvom kvartalu nego u istom periodu prošle godine. Haos zbog korone efektivno traje od 15. februara, pa se dobija utisak da bolje rezultate prave kada ne lete i da bi to državu najmanje koštalo.S druge strane Er Srbija nema potencijala, jer Srbija ima nizak BDP po stanovniku, pa je i potencijal putovanja manji. Nema turizma, nije u EU i NATO. Pa opet Er Srbija dominira tržištem. To je zbog daleko veće pomoći države, četiri puta veće nego što dobija Kroacija erlajnz. Drugi razlog je ne tako striktna primena pravila EU na Srbiju kao zemlji kandidata, nego na Hrvatsku koja je članica", objašnjava ovaj analitičar. Zbog propisa EU, na primer o subvencijama koje dobija Er Srbija, Kroacija ne može ni da razmišlja. Prema njegovim rečima, čim bi Hrvatska takve subvencije dala Kroaciji kompanija bi bankrotirala, jer bi taj novac morala da vrati i još bi Hrvatska dobila sankcije EU. Drugi primer su letovi od javnog značaja (PSO). "Er Srbija ukine liniju za Budimpeštu i nikom ništa, a da to uradi Kroacija, Hrvatska bi morala da poništi ceo tender, u roku od 30 dana da raspiše novi, da deo novca prebaci tom novom prevozniku i još bi dobila kaznu. Takođe, u Hrvatskoj se svaki račun podnosi komisiji. Kada se saberu svi prihodi i oduzmu rashodi, a propisano je koji se rashodi priznaju, tek onda vam se razlika isplaćuje. U Srbiji to ne mora tako jer nema kontrole EU, nego je dovoljno samo da je ostvaren određen broj letova i da se uplate pare", kaže Šćuric.Međutim, on ističe da postoji još jedan razlog, a to je dobro upravljanje Er Srbijom u poslednje vreme."Poslednjih godinu dana Er Srbija reaguje u roku od par dana. Nakon bankrota Adria ervejza, oni su povećali broj letova za Ljubljanu sa 11 na 17, a povećali su i letove ka Tirani i Skoplju, tržištu na kom je Adria imala gro putnika. Slično je reagovala i kada je bankrotirao Atlas global na liniji Istanbul - Beograd ili kada je bankrotirala Alitalija. Sada se može očekivati da Er Srbija to i nastavi, a i vlasti su najavile da će podržati ekspanzionističku politiku i da žele da iskoriste korona krizu. Evidentno je da Er Srbija leti mnogo više nego što ima trenutno potencijala, samo zato što želi da povrati tržište", smatra Šćuric.Miloš Obradović

Srbija

Transparentnost Srbija: Krizni štab nema zakonska ovlašćenja

Krizni štab za borbu protiv pandemije korona virusa, ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja iako delovanje njegovih članova nosi faktičku i moralnu odgovornost, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija.Ta organizacija podseća da Krizni štab nije zakonom uređeno telo, već savetodavno telo Vlade."Samim tim, Krizni štab ne može da donese bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje Transparentnost Srbija. Dodaje se da je nepoznato zašto je Vlada odlučila da ga formira.Podsećaju da su Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama predviđena posebna tela u te svrhe.Napominju da nije objavljena ni odluka o formiranju tog tela, ni u Službenom glasniku ni na sajtu Vlade.Podsećaju da su još početkom aprila tražili kopiju odluke o formiranju Kriznog štaba i nisu ga dobili.Ova organizacija je kao i ostale nevladine organizacije, kojih je kako kažu oko 90, tražila da se provere podaci od broju zaraženih i umrlih od korona virusa.Od Instituta Batut stigao im je samo odgovor koji upućuje na već do sada objavljene podatke. Transparentnost podseća i da se u javnom pozivu, koji je do sada potpisalo više od 1200 doktora, između ostalog traži utvrđivanje odgovornosti postojećeg Kriznog štaba i formiranje novog. "Doktori potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve, koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba", ocenjuje organizacija Transparentnost Srbija. 

Srbija

Nemačka ipak produžava dozvolu za dolazak radne snage sa Balkana

Državljanima Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova Nemačka će ipak i dalje biti omogućeno da, nezavisno od kvalifikacija, rade u toj zemlji do 2023. godine.Kako navodi Dojče vele (DW), posebna dozvola koja omogućava ekonomskim migranatima iz država našeg regiona biće produžena, a prema nacrtu odredbe dostupne nemačkoj novinskoj agenciji dpa, nemačko Ministarstvo rada trebalo bi da produži rok važenja regulative za Zapadni Balkan do 2023. godine.Ministarstvo rada je odgovarajući nacrt prosledilo nemačkoj vladi na usvajanje, dodaje se u izveštaju.Ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana od januara 2016. godine mogu da dobiju radnu vizu i dođu u Nemačku, čak i bez znanja nemačkog jezika i profesionalnih kvalifikacija, što je do sada godišnje koristilo oko 25.000 žitelja regiona.Preduslov je da podnosilac prijave može da pokaže ugovor o radu sa poslodavcem u Nemačkoj i da postoji saglasnost Saveznog nemačkog ureda za zapošljavanje (BA), a podnosilac molbe samo mora da dokaže da prethodno nije primao socijalnu pomoć u toj zemlji.Ova posebna regulativa uspostavljena je zbog velikog broja azilanata i trebala je da istekne krajem decembra ove godine.Do sada nije bilo jasno da li će doći do planiranog produženja regulative, zbog strahova vladajuće koalicije u Bundestagu da će pandemija koronavirusa povećati broj nezaposlenih u Nemačkoj.Kako kažu izvori iz nemačke vlade, veliki broj radnika iz zemalja Zapadnog Balkana zaposlen je u građevinarstvu, a za sada ne postoji trend koji bi ukazivao na smanjenje potrebe za radnom snagom.

Srbija

„Fantomske“ firme utajile skoro 15 milijardi

Poreska uprava podnela je 1364 krivične prijave i otkrila 92 firme koje su pokušale da izbegnu plaćanje poreza, piše Politika. Ukupna utajena suma iznosi, kako je saopšteno 14,8 milijardi dinara.Reč je o firmama koje pokušavaju da izigraju zakon i pomognu preduzećima koja regularno posluju da utaje porez.Profesor Goran Radosavljević, sa univerziteta FEFA, ukazuje da, u celini broj peračkih firmi nije veliki jer u Srbiji posluje na stotine hiljada pravnih lica i preduzetnika."Istovremeno, čini se i da je dobar pomak ako se uzme u obzir visina izbegnutog poreza od 14,8 milijardi dinara, jer je proteklih godina ta svota bivala i znatno veća", kaže sagovornik Politike.Kako stoji u izveštaju o radu vlade za prošlu godinu, utvrđeni su novootkriveni javni prihodi u ukupnom iznosu od 24,8 milijardi dinara.KOJI SU RAZLOZI OVE POJAVE"S jedne strane, zakazala je država zato što ne sprovodi zakone i sprovodi kontrolu, ali i zakoni u kojima perači uvek nađu rupu da prevare i državu i poreznike. Pa dok ih ne uhvate", istakao je u razgovoru profesor Radosavljević.Podsetio je i da se na taj način ošteti i do 20 odsto BDP-a godišnje i ukazao da nikome na svetu nije uspelo da anulira sivu ekonomiju."Siva ekonomija se i u zemljama Evropske unije iskazuje dvocifrenim brojevima. Neki od načina sprečavanja masovne zloupotrebe i izbegavanja plaćanja poreza jesu bolja koordinacija inspekcijskih službi, ali i efikasniji pravosudni sistem", smatra Radosavljević. Ponekad je veoma teško utvrditi da li se uopšte radi o peračkoj firmi, jer ih je lako osnovati sa svega dve, tri hiljade dinara.Od trenutka kada firma počne da radi i dok poreznici shvate šta se dešava, firma se brzo ugasi i nestane, pa odatle i potiče naziv fantomska firma.Inače u slučaju fantomskih firmi najčešće reč o nelegalnom uvozu, izvozu ili finansijskim transakcijama. Stručnjaci podsećaju da je najjednostavnije da se porez ne plati tako što pravno lice prebaci novac na račune fantomske firme.Njen vlasnik potom podiže keš i vraća novac pravnim licu koje je  ga uplatilo, uz zadržavanje naknade, odnosno provizije.

Srbija

Sindikat muzičara: Hitno pronaći rešenje, sprečiti gašenje Kolarca

Sindikat muzičkih umetnika pozvao je sve nadležne institucije i javno apelovao da se hitno reaguje i preuzmu sve neophodne mere u cilju rešavanja dramatične finansijske situacije Zadužbine Ilije M. Кolarca.Podseća se da iako Zadužbina ima jasno zakonom definisan poseban status, neadekvatan način, kako se navodi projektnog finansiranja stvorio je brojne probleme.Oni su posebno pogoršani zbog prestanka rada, čiji je uzrok pandemija korona virusa.Neophodno je što pre adekvatnije reagovati jer je to u ovom trenutku postalo pitanje njenog opstanka i daljeg rada.U Kolarčevoj zadužbini inače je otakazano ili odloženo 160 programa zbog pandemije korona virusa, preneo je početkom jula portal Nova S.Sindikat podseća da je zadužbina Ilije M. Кolarca institucija od najvećeg značaja za muzičku umetnost i višestruko značajnu kulturno obrazovnu misiju.Zbog toga je nedopustivo da se dozvoli njeno gašenje jer bi došlo do zatvaranja jedine prave koncertne scene, što bi direktno ugrozilo muzičare i radnike iz drugih sfera umetnosti.Sindikat muzičih umetnika apelovao je na Vladu Srbije, Ministarstvo kulture i Grad Beograd da se hitno nađe dugotrajno i održivo rešenje u cilju opstanka i nastavka sa radom te institucije.Podsećanja radi, o finasiranju Kolarca govorilo je i pre tri godine, kada se takođe apelovalo da se nađe održivo rešenje za finansiranje, o čemu je Nova ekonomija i tada pisala.Tada je donet Zakon o zadužbinama i fondacijama gde su te institucije  definisane kao nevladine organizacije, po kome one više nisu bile ni u čijoj nadležnosti.

Srbija

Unija posodavaca: Najugroženijim preduzećima ponovo potrebna pomoć

Svim kompanijama kojima su promet i proizvodnja smanjeni više od 50 odsto neophodna je pomoć države u vidu sličnih mera poput prvog paketa državne pomoći, izjavio je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije."Pomoć je neophodna jer se pandemija nije ugasila u maju kako se računalo, pa su mnoge firme ostale bez ikakvih prihoda", rekao je Atanacković.On je za agenciju Beta rekao da su to najčešće firme iz oblasti turizma, hotelijerstva, saobraćaja ili neke druge privredne grane.Dodao je da bi bilo korisno da država „što pre reaguje brzim merama, kao što su ranije bile tri minimalne zarade za zaposlene, odlaganje poreza i kreditima za likvidnost.Atanacković je rekao da bi za oporavak privrede od pandemije trebalo razmotriti i dugoročne mere pomoći kao što su stimulacije za pojedine sektore."Pre nekoliko godina kupovina mašina novcem iz profita računala se kao trošak i nije se oporezovala, pa to ponovo treba uvesti za pojedine sektore kao što su IT industrija i poljoprivreda", rekao je Atanacković.Ocenio je da je nelogično u ekonomskoj krizi primenjivati uredbu o plaćanju parafiskalne naknade za štetan uticaj firmi na životnu sredinu koji godišnje za velike zagađivače iznosi i do dva miliona dinara.Ranije je Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije (YUTA), zajedno sa još nekoliko udruženja, zatražila od države da pomogne sektorima privrede koji su najugroženiji usled posledica epidemije korona virusa, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Srbija

Delta holding u prvom polugođu zabeležila rast EBITDA i pad prihoda od prodaje

U prvoj polovini 2020. godine poslovni sistem Delta Holdinga uspeo je da ostvari 9,3 odsto veći prihod u odnosu na isti period prošle godine, a njegov ukupan iznos pre oporezivanja bio je 2,7 milijardi dinara, saopštila je ta kompanija.Uz napomenu da je sačuvala zdravlje svojih zaposlenih, kompanija je saopštila i da su prihodi od prodaje u prvoj polovini 2020. godine 30,33 milijarde dinara, odnosno 257,93 miliona evra.To je, kako se navodi 1,5 odsto  manje nego u istom periodu prethodne godine.Najveći deo prihoda ostvaren je u oblasti agrara, 48 odsto i distribucije 30 procenata.Naglašava se da je hotelska industrija jedna od najteže pogođenih pandemijom Covid-19.To se odrazilo i na rad hotela Crowne Plaza Beograd, koji je za 6 meseci ostvario 19.636 noćenja, odnosno 26 odsto popunjenosti. Hoteli InterContinental Ljubljana i Holiday Inn Beograd zbog krize su morali da privremeno prestanu sa radom.Kompanija Delta Real Estate uspela je da uprkos pandemiji nastavi radove na izgradnji poslovne zgrade Delta House u Beogradu, šoping-mola Delta Planet u Nišu, Indigo Hotela u Beogradu.Nastavljeni su i radovi na preuređenju šoping-mola Delta Planet u Varni u Bugarskoj, koji se priprema za dolazak Ikee.U prvom polugodištu 2020. kompanije u sastavu Delta Holdinga uplatile su u budžet ukupno 5,17 milijardi dinara. Delta je ove godine uložila 132.795 evra u donacije zajednici, društveno odgovorna sponzorstva, edukaciju zaposlenih i solidarnu pomoć.Dodaje se da je u periodu od 2003. do 2020. u državni budžet uplaćeno ukupno 2,31 milijardi evra. 

Srbija

Onlajn kupovina opada nakon vanrednog stanja, ali e-navike ostaju

Domaći sektor elektronske trgovine (e-commerce) je na početku epidemije korona virusa tokom marta i aprila beležio ogroman rast, koji je ukidanjem vanrednog stanja smanjen, piše Netokracija.Ipak, kako tvrde sagovrnici tog portala, ljudi su stekli navike da kupuju putem interneta, pa je uvođenje elektronske trgovine postalo nužnost za trgovce.Tokom vanrednog stanja putem sajtova kupovala tehnika, hemija, namirnice, a veći bum se nije dogodio jer kapaciteti nisu bili spremni za takav scenario.Kupci su se vratili tradicionalnom načinu kupovine, mada ne u očekivanoj meri.U svakom slučaju način kupovine pre pandemije i sada više nije isti, kaže Marko Ilić, iz Dijaspora.Shop-a i jedan od osnivača eCommerce Asocijacije Srbije."Svi oni koji su imali pozitivno iskustvo kupovine preko Interneta ostaće verni takvom načinu kupovine. Sada je jasan odgovor da morate biti prisutni i tamo. Tokom pandemije u Srbiji su se neki brendovi i kompanije okrenule samo online prodaji", kaže Ilić.Smiljana Ćelić, e-commerce menadžer u kompaniji Sport Vision, kaže da pandemija je doprinela da dobiju veliki broj novih Internet kupaca."S obzirom na to da je u tom periodu najveće opterećenje palo na kurirske službe, iz razumljivih razloga, najveći izazov je bila isporuka paketa", objašnjava Smiljana Ćelić.Kako dodaje, normalno je da su se sada svi uželeli slobode, pa su postignuti rekordi počeli da opadaju, ali su posećenost sajtu Sport Vision-a i prometi svakako veći u odnosu na period pre COVID-19 virusa.Marketing direktor u Tehnomaniji, Lovro Vučković, kaže da su se ljudi vratili starim navikama, ali da gledajući online traffic može da se zaključi kako i dalje postoji trend rasta."Sa sigurnošću mogu da kažem da su potrošači dobili poverenje u online kupovinu.  Nakon završetka vanrednog stanja sajt Tehnomanije ima rast stope konverzije od +30 odsto u poređenju sa prošlom godinom, što pokazuje da ljudi dolaze ciljno na sajt u potrazi za proizvodom i završavaju kupovinu", kaže Vučković.Sa druge strane, Maja Marković iz kompanije Mercator-S, napominje da je  online prodaja i pre pandemije beležila dvocifren rast. "Pandemija je dovela do geometrijske progresije ovog trenda i još jednom pokazala da su fear, need and greed najveći motivatori procesa digitalizacije i transformacije", dodala ne ona.Dodaje da njihova online prodaja i dalje beleži značajan rast kroz sve kanale.Sagovornici Netokracije saglasni su u oceni da je najveći problem bila logistika i dostava proizvoda, jer tržište nije bilo spremno na širi obim onlajn trgovine.Poručuju i da je za napredak neophodna edukacija kadrova, jer se u naredne dve godine očekuje novi skok onlajn trgovine.

Srbija

Domaći ugostitelji imaju više zaposlenih nego gostiju

U domaćem turizmu i ugostiteljstvu trenutno ima više zaposlenih nego gostiju, otvoreno je manje od trećine ukupnog broja hotela u Srbiji, a popunjeno je tek nešto više od petine kapaciteta, kaže portal Biznis i Finansije.Veliki deo turističkih agencija se odrekao državne pomoći, jer ne mogu da zadrže radnike koji nemaju šta da rade.Predstavnici ovih delatnosti tvrde da je situacija neizdrživa i da će na desetine hiljada ljudi ostati bez posla ako se hitno ne sprovedu sektorske mere podrške.„Ne bude li nova vlada brzo reagovala i obezbedila dodatnu pomoć turističkoj i ugostiteljskoj privredi, katanac će biti stavljen na brojne turističke agencije, hotele i restorane u Srbiji, a destine hiljada ljudi će ostati bez posla“, upozorio je direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) Georgi Genov.U turizmu i ugostiteljstvu u Srbiji radi oko 67.000 ljudi, a skoro još toliko je angažovano u sezoni. Procene su da je od početka pandemije, odnosno od marta do kraja juna, bez posla ostalo njih 25 do 30 odsto. Od 386 hotela otvorena su 122, čija je popunjenost, bez Beograda, 22,3 odsto, a od beogradskih 115 hotela otvoreno je 46, sa popunjenošću od svega 12 odsto.Nešto je bolja situacija u banjama i planinskim centrima, pa su krajem juna hoteli u Vrujicima i Sokobanji bili popunjeni 88,5 odsto, u Vrnjačkoj Banji 67,3 odsto, a na Zlatiboru 47 odsto. Za period od 20. juna do 1. septembra ove godine rezervisano je nešto više od 30 odsto smeštajnih kapaciteta.Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić smatra da bi prva pomoć tom sektoru bila da država nastavi da uplaćuje minimalne zarade još tri do šest meseci, u zavisnosti od toga kada će pandemija biti okončana.On je istakao da su u velikim problemima turističke agencije, kao i agencije koje iznajmljuju vozila (rent a car) i vodiči koji do sada nisu dobili nikakvu vrstu pomoći.

Srbija

U naredne tri godine gasi se deset blokova u balkanskim termoelektranama

Do kraja 2023. godine trebalo bi da bude zatvoreno deset blokova u termoelektranama Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, zbog usaglašavanja proizvodnje struje sa pravilima Evropske unije.Inicijativa zatvaranja sprovodi se na osnovu EU Direktive o velikim ložištima, navodi se u izveštaju Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker), prenosi portal Balkan green energy news.Kako stvari stoje, trajni prekid rada čeka dve srpske elektane, Kolubaru A i Moravu i privremeni prekid rada crnogorske TE Pljevlja.Objašnjava se da je gašenje deset blokova način da se ne prekorače dozvoljene granice emisije štetnih gasova sumpor-dioksida (SO2), azotnih-oksida (NOx) i prašine iz postojećih elektrana.Direktiva ne nameće gašenje svih ložišta u elektranama, ali ih ograničava na 20 hiljada sati od početka 2018. do kraja 2023. godine.Prva elektrana koja bi mogla da bude isključena sa mreže je TE Pljevlja u novembru ove godine.Druga na spisku je TE Kolubara A, gde se u avgustu 2021. gase tri bloka, a treća je TE Kakanj u BiH koja gasi blok 5 dogodine u oktobru.U BiH bi trebalo da se zatvori i TE Tuzla, njen blok 4 u julu 2022. godine, a blok 3 u aprilu 2023.U Srbiji je blizu kraj radnog veka i TE Morava, njeno zatvaranje se očekuje u junu 2022. Potpuni kraj rada TE Kolubara A trebalo bi da bude u decembru 2023.EMISIJA PREŠLA GRANICEČetiri ugovorne strane – BiH, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija, odlučile su se da iskoriste još jedan model za primenu Direktive EU o proivodnji energije.Zato je usvojen Nacionalni plan smanjenja emisija (NERP), kojim se postavljaju gornje granice emisije za određenu grupu postrojenja.Poštovanje Direktive se u tom slučaju proverava na nivou cele grupe.Prema podacima iz 2019. godine, emisije su u većini slučajeva veće od onih koje su zacrtane u planovi NERP, zaključuje se u izveštaju Praćenje energetske tanzicije.

Srbija

Udvostručio se broj potpisnika inicijative Ujedinjeni protiv kovida

Broj potpisnika inicijative Ujedinjni protiv kovida duplo je porastao, sa 350 na 721 lekara i medicinskog radnika koji traže ostavku Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19, prenosi list Danas.Kao glavni razlog za istupanje navodi se činjenica po kojoj oni ne vide drugo rešenje za, kako navode "javno-zdravstvenu katastrofu u kojoj se Srbija nalazi".Javnim proglasom zdravstveni radnici su se i ogradili od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19.Više od 700 lekara traži da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala i da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima.Traži se i nezavisna istraga ukoliko se utvrdi da su podaci bili namerno zataškavani, za odgovorne koji su u tome svesno i namerno učestvovali treba tražiti profesionalnu, a i svaku drugu odgovornost.Kako se navodi, odgovornost za nastalu štetu treba da preuzme Krizni štab u celini.Upućen je i zahtev da se formira novi Krizni štab koji bi činili eksperti sa dokazanim stručnim i moralnim kvalitetima, a javnosti i novim članovima bi pod hitno trebalo razjasniti uzroke neuspeha trenutnog Kriznog štaba.Na zahtev više stotina medicinskih radnika oglasio se i član Kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon.On je rekao da poštuje kolege koje su potpisale inicijativu, ali je dodao kako smatra da oni nemaju dovoljno informacija i "veruju u neke informacije i verziju nekog svog viđenja".Dodao je i da ga je u Krizni štab imenovala Vlada Srbije, pa shodno tome, najpre očekuje njihovu reakciju u slučaju eventualnog istupanja iz njega.Ono što je u celoj priči ipak i dalje jasno je činjenica da se u javnosti i dalje pojavljuju oprečne informacije o broju obolelih i umrlih od korona virusa, dok sa druge strane logika rada i ažuriranja Kovid baze i dalje ostaje nerazjašnjena.

Srbija

Uticaj krize na uslužne delatnosti: Najbolje prolaze oni koji ulažu u specijalizovano obrazovanje

Intervju sa Urošem Uroševićem, izvršnim direktorom winsedswiss (World Institute of Service Education) u Srbiji.Šta je winsedswiss?Uroš Urošević: winsedswiss (World Institute of Service Education) je švajcarska obrazovna grupa koja ima za cilj da ponudi programe doživotnog učenja za sve – od vrtića preko univerziteta, do usavršavanja svih profila zaposlenih stručnjaka. Programi pokrivaju uslužne delatnosti – od ugostiteljstva i hotelijerstva, upravljanja maloprodajnim i zdravstvenim uslugama, sve do sporta i luksuza. winsedswiss uspostavlja partnerstva sa najpriznatijim obrazovnim institucijama iz navedenih oblasti, pružajući tako najkvalitetnije obrazovanje, po licencama vodećih svetskih škola.Naša grupa predstavlja most između potreba na tržištu i potražnje za kvalifikovanim osobljem, između budućih potreba kako zaposlenih, tako i poslodavaca, a sve sa ciljem da svojim studentima ponudimo rešenja i odgovore koji im omogućavaju da dostignu visoke profesionalne ciljeve. Istovremeno, winsedswiss na nacionalnom i međunarodnom nivou povezuje vrhunske akademske i poslovne profesionalce oko zajedničkog verovanja da je kupac centralna tačka u svakom ekonomskom sektoru. winsedswiss kao integrisana institucija ulazi na domaće tržište da bi ponudila niz profesionalnih i stručnih programa i viših i visokih škola u uslužnoj industriji, poput ugostiteljstva i hotelijerstva, maloprodaje, zdravstvene zaštite, zabave, umetnosti, sportskog menadžmenta i drugih.Na kojim sve tržištima poslujete, kakvi su vam planovi za dalji razvoj?winsedswiss education group (WEG) je kao matična institucija osnovana u Švajcarskoj i ima svoja winsedswiss predstavništva u Rumuniji  i Srbiji.Na međunarodnom nivou, investiraćemo u različite oblike obrazovanja, od vrtića do univerziteta, polazeći od principa da se obrazovanje mora primenjivati, što znači da ono što učenik ili student nauči na času mora da pronađe neposrednu primenu i van nastave, u okviru projekata koji se razvijaju u školi i još važnije, u saradnji sa poslovnim okruženjem i zajednicom. Naš plan je da otvorimo nekoliko vrtića, osnovnih i srednjih škola u nekoliko gradova u Rumuniji. Sledi otvaranje edukativnih centara na nekoliko nivoa u Srbiji i ostalim zemljama, a sve sa osnovnim ciljem da i u ovo vreme kada je sve stalo, dovedemo švajcarske standarde na sva ova tržišta. winsedswiss grupa je zapravo, multidisciplinarni holding sa dugoročnim ciljem obrazovanja radne snage, u cilju pružanja kvalitetnih usluga tamo gde je ključ uspeha direktna saradnja sa klijentom, što znači gde je iskustvo klijenta bar jednako važno, kao i proizvod koji je klijent dobio. Odlučili smo da počnemo sa hotelijerstvom i ugostiteljstvom, jer su oni najteže pogođeni trenutnom krizom i njihov oporavak će se u najvećoj meri oslanjati na kvalitet ljudskih resursa. Istovremeno, ulažemo u postdiplomske programe, konsalting i menadžment u ovoj oblasti.Istovremeno, važno je napomenuti da se stručne i univerzitetske diplome nude uz licencu, pod pokroviteljstvom Ecole hôtelière de Lausanne (EHL), Business School Lausanne i Luxury School of Paris. Trenutno smo fokusirani na aktivnosti i razvoj programa u Švajcarskoj, Rumuniji, Srbiji, Kipru, Bugarskoj, ali i u zapadnoj Evropi. Bićemo veoma aktivni u ovim regionima, posebno jer ćemo uložiti značajne napore u identifikovanje radnih mesta i prilika za stažiranje za naše diplomce. Naša misija se ne završava kada neko diplomira na winsedswiss programu. Kvalitet koji nas izdvaja je posvećenost praćenju naših diplomaca tokom celog života. WEG razvija programe za nove obrazovne sisteme, utemeljene na filozofiji dualnog obrazovanja koje uzima u obzir potrebe na tržištu i potražnju za kvalifikovanim osobljem. Da li je takav sistem prijemčiv za tržišta poput ovdašnjeg gde se obrazovanju pristupa na tradiocionalniji način?Investiraćemo u dualne centre za obuku, kako na nivou srednjih i viših škola, tako i na univerzitetskom nivou, u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, sportskom menadžmentu i upravljanju luksuznim uslugama. Takođe, razmatramo ulaganje u bar jedan inkubator za istraživanje i inovacije u oblastima koje su povezane sa industrijom uslužnih delatnosti. Smatramo da su ovakvi modeli obrazovanja već dokazano potrebni našem tržistu i da je ceo region spreman za ovakav vid edukacije.Imajući u vidu da je dualno obrazovanje u neposrednoj vezi sa industrijom, winsedswiss doprinosi ispunjavanju osnovne potrebe za dostupnošću obučenih ljudskih resursa koji su optimalno prilagođeni tržištu usluga koje se neprekidno razvija. Kroz više stručno obrazovanje, winsedswiss unapređuje sposobnosti mladih koji već poseduju osnovne kvalifikacije, te im tako omogućava napredovanje u karijeri. Istovremeno, oslanjajući se na sistem dualnog univerzitetskog obrazovanja u oblasti primenjenih nauka, winsedswiss razvija ključne kompetencije menadžera sutrašnjice, koji će postati lideri ekonomskog i društvenog života. U Srbiji trenutno razvijamo dve moguće lokacije za dualno više obrazovanje, kao i usluge hrane i pića, keteringa i smeštaja, koje bi omogućile trenutno zapošljavanje diplomaca. Na ovom tržištu takođe nameravamo da započnemo aktivnosti ovog septembra, ali smo svesni globalno teške situacije, stoga je prirodno da koncentrišemo svoje napore i da se fokusiramo na nekoliko opcija koje se tiču najboljeg trenutka za izlazak na tržište sa našim dugoročnim obrazovnim programima.Ono čime se zaista ponosimo u ovom momentu, je činjenica da kao jedan od prvih projekata, pokrećemo VET by EHL program obuke, kroz koji zapravo donosimo u Srbiju franšizu najpoznatije svetske hotelijerske skole Ecole hôtelière de Lausanne (EHL). Vocational Education & Training by Ecole hotelière de Lausanne (Profesionalno obrazovanje i obuka, VET by EHL) studentima nudi potreban okvir rada u hotelima i restoranima, koji im je neophodan za razvoj profesionalnih sposobnosti.Sadržaj kursa zasnovan je na švajcarskom referentnom standardu koji se tiče profesionalnih kompetencija u hotelijerstvu i ugostiteljstvu. VET by EHL programi su koncipirani kao balans teorije i prakse, tokom kojih polaznici stiču vrhunske veštine i mogu da se uključe na tržište rada na brojnim pozicijama u industriji. Naše tržište odavno ima potrebe za kadrovima koji su stekli svoja znanja i veštine zasnovane upravo na ovom modelu, i moglo bi se reći  da model dualnog obrazovanja u oblasti svih uslužnih delatnosti ima izuzetnu perspektivu.Zadnjih meseci svedoci smo ubrzanog prelaska na onlajn poslovanje i obrazovanje. I vi ste pokrenuli onlajn programe edukacije, da li je to budućnost koju treba da očekujemo?Situacija koja nam je nametnuta pojavom pandemije, sigurno će doprineti ubrzanom razvoju onlajn učenja i to na globalnom nivou. Naime, jedan dobar deo naših obrazovnih programa zasniva se na sticanju praktičnih znanja i veština svih naših polaznika, što nam govori da učenje na daljinu neće biti moguće implementirati u svim oblastima edukacije, ali svakako će deo edukativnh sadržaja biti prilagođen novim okolnostima i to je nešto na čemu sada rade svi univerziteti i škole širom sveta.Budući da solidarnost i povezanost predstavljaju goruću potrebu u uslužnoj industriji, winsedswiss je, kako bi doprineo oporavku i redefinisanju hotelijerstva i ugostiteljstva i njihovih glavnih aktera, ubrzao pokretanje onlajn kurseva koje je pripremao kroz program Hospitality Resilience (finansiran od strane winsedswiss-a).  Zajedno sa našim partnerima i saradnicima započeli smo onlajn obuke pod nazivima Hospitality Resilience Talks i Hospitality Resilience Journey, koje okupljaju najpriznatije međunarodne eksperte, sa ciljem pružanja brze podrške u optimizaciji i reformi usvojenih poslovnih modela.Upravo u ovom momentu, u toku je novi serijal obuka pod nazivom Hospitality Journey Adria Edition, koje vode dvojica eminentnih profesora sa prestižnog fakulteta Ecole hôtelière de Lausanne (EHL) i namenjene su profesionalnom usavršavanju srednjeg i višeg menadžmenta u hotelima i restoranima, a ponuđene teme "Revenue menadžment u doba krize" i "Optimizacija troškova u sektoru hrane i pića", upravo su takve da nude znanja koja doprinose redefinisanju poslovnih procesa u cilju oporavka biznisa. Možemo reći da je onlajn učenje već sadašnjost, koja će se nadalje razvijati i zauzeti svoje mesto u svetu edukacije, ali i da u određenim oblastima neće biti moguće u potpunosti implementirati ovaj model, koliko god tehnologija bude napredovala. Zamislite samo kako bi izgledala obuka za kuvara bez mogućnosti praktičnog rada i izvođenja vežbi. Da li bi neko želeo da zaposli kuvara sa onlajn sertifikatom? Verovatno ne.Kako vidite oporavak sektora ugostiteljstva i uslužnih delatnosti i možemo li u novoj krizi koristiti iskustva iz one sa kojom se svet suočio 2008. godine, kada je ovaj sektor pokazao fleksibilnost i izvesnu otpornost?winsedswiss, kao grupa, ima važnu misiju u svim zemljama u kojima namerava da deluje: da kreira i vodi obrazovne programe za sve periode u životu pojedinca, od vrtića do univerziteta, pa sve do penzije. Izlazimo na tržište u ovim teškim trenucima, jer sada, više nego ikad, postoji krajnja potreba i preovladava mišljenje da je obrazovanje nacionalni prioritet. Na kraju, čak je i pranje ruku nešto što se uči. Stoga, konsolidovani obrazovni sistem doprinosi i razvoju efikasnog sistema zdravstvene zaštite. Da precizno odgovorim na pitanje, što se tiče uslužnih delatnosti – hoteli, restorani i povezane usluge bili su prvi na udaru krize izazvane pandemijom na evropskom nivou. Za očekivati je da će posle krize konkurencija za radna mesta u industriji biti velika, a oni koji su najbolje pripremljeni i koji imaju odgovarajuće, specijalizovano obrazovanje, imaće najviše koristi.Uslužnim delatnostima je u ovim trenucima zaista potrebna pomoć, a oporavak će biti izazovan i iscrpljujuć.Kao obrazovna institucija, bliski smo poslovnim ljudima u hotelijerstvu, ugostiteljstvu i povezanim uslugama, tako da zajednički možemo ovaj izazov da transformišemo u priliku za preispitivanje i ponovno pokretanje biznisa, kao i za pripremu sektora za period nakon završetka krize. Ne bih govorio preterano o iskustvima nakon krize iz 2008. godine, jer situacija u kojoj smo se sada našli ima dosta sličnosti sa prethodnim krizama (uključujući i krizu sa virusom H1N1) ali i značajno puno ključnih razlika. Upravo te razlike čine ovovremenske izazove nedovoljno poznatim i teško savladivim. Svetska ekonomska kriza je imala drugačije posledice i samim tim je i oporavak imao različite oblike i razmere. Jedno je sigurno, svaka kriza ima svoj rok trajanja, i tu smo da sada zajednički, kao društvo, prevaziđemo sve izazove i učinimo sve da posledice ne ostave dubok trag u našim poslovnim i privatnim životima.

Srbija

Er Srbija počela pregovore o restrukturiranju duga prema Etihad ervejz partners BV

Er Srbija započela je „intenzivne“ pregovore sa Etihad ervejz partners BV (EAP BV), fondom koji je nacionalni prevoznik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavio da bi finansirao svoje podružnice, oko restrukturiranja svog mišemilionskog duga, javlja portal exyuaviation.Er Srbija (Air Serbia) je nedavno obavestila Etihad ervejz partners BV (EAP BV) da potencijalno neće moći da ispuni svoje dužničke obaveze usled krize izazvane koronavirusom."Er Srbija poslala je svojim kreditorima predlog sa revidiranim iznosima i rokovima otplate kredita i verujemo da se pregovorima može postići obostrano prihvatljivo rešenje. Treba napomenuti da je Er Srbija do sada redovno izmirivala svoje obaveze“, navodi se u saopštenju aviokompanije.Aviokompanija je napomenula da još uvek ima punu podršku svojih akcionara tokom ove krize.Etihad ervejz partners BV (EAP BV) fond je prošlog meseca istakao da je Er Srbija „spremna da se uključi u smislene diskusije kako bi se postigao prihvatljiv dogovor“.Takođe su naveli da je Er Srbija 19. marta isplatila ratu kamate prema Ugovoru o obavezi duga.Er Srbija je u septembru 2015. godine uzela kredit od EAP I BV vredan 52,9 miliona dolara koji na naplatu dospeva u septembru 2020. godine, uz godišnju kamatnu stopu od 6,96 odsto.Pored toga, 20. maja 2016. godine je dogovorila zajam od 63 miliona dolara kod EAP II BV, koji na naplatu dospeva u junu 2021. godine.Aviokompanija sa sedištem u Abu Dabiju ima 49% udela u Er Srbiji, dok ostatak kontroliše vlada Srbije.

Srbija

BG metro vrši tehničku kontrolu elaborata za prvu liniju metroa

JKP Beogradski metro i voz raspisao je javnu nabavku za tehničku kontrolu elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje za potrebe izrade Studije opravdanosti sa Idejnim projektom za prvu fazu metro Linije 1, navodi se na Portalu javnih nabavki.Tehnička kontrola Elaborata obuhvata proveru usklađenosti elaborata sa projektnim zadatkom na osnovu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, projektom detaljnih inženjerskogeoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje prve faze prve linije beogradskog metroa, zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti Elaborata i podloga i provera ispravnosti i tačnosti dobijenih i prikazanih rezultata inženjerskogeoloških-geotehničkih istraživanja i na osnovu njih datih uslova izgradnje prve faze metro Linije 1.Izbor najpovoljnije ponude će se izvršiti primenom kriterijuma „najniža ponuđena cena“ za ukupan obim usluge.Rok za podnošenje ponuda je 20.avgust 2020. godine do 11.30 časova.U martu 2015. tada gradonačelnik Beograda, Siniša Mali izjavio je da će prva linija metroa koštati između 800 miliona i 1,2 milijarde evra, navodi portal Nova.rs.U oktobru 2016. rekao je da bi izgradnja tri linije “mogla da počne krajem 2018. godine”, a da investicija “neće biti manja od 800 miliona evra, odnosno od 800 miliona do jedne milijarde”.Potom, u decembru 2016. Mali izjavljuje da će prva linija metroa od Makiškog polja do Mirijeva, kao da će izgradnja ”prema trenutnim procenama koštati dve milijarde evra”.Zorana Mihajlović ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izjavila je 21. jula da je metro “najveća infrastrukturna investicija u ovom delu Evrope, vredna šest milijardi evra”.

Srbija

Duško Radosavljević: Najveća desničarska opasnost u Srbiji je režim

Intervju sa Duškom Radosavljevićem, politikologom i predsednikom Saveza antifašista Vojvodine, za podcast "Dan posle".Razgovarao: Aleksandar GubašLINK NA AUDIO INTERVJUU prvoj polovini jula su nas zadesili ovi najnoviji protesti pred Skupštinom. Ko čini tu mladu desnicu i levicu koja je izašla na ulice, i čiji su oni? Da li neko stoji iza njih? Duško Radosavljević: Što se desnice tiče, meni se čini da su to uglavnom navijačke grupe, i podmlaci nekih opskurnih partija… Čini mi se da su to delovi onih grupacija koje režim drži pod kontrolom, i koje u organizaciono-tehničkom i materijalnom smislu jako zavise od njegove milosti. Desnica mi se činila kao jedan sublimat, koji je doveden sa isključivim ciljem da napravi provokaciju, i da opravda kasniju vrlo, vrlo brutalnu intervenciju policije. A što se tiče levice, ja nju baš nisam nešto naročito primetio -- odnosno, primetio sam neke njene delove -- ali to je zato što nje jednostavno ni nema na političkoj sceni Srbije. Paradoksalno, levica ima mnogo šta da ponudi Srbiji, ali prvo sama sa sobom treba da razjasni kvalitet te ponude... Levica je slabo organizovana. Ona nije da je neprimetna, ali se isto više ističe po nekim ekscesnim situacijama, po performansima -- po više, da kažem, dobrim namerama, nego kao neka politička snaga. Znači, nje ima u nekim delovanjima određenih partija, ima je u nekim zalaganjima, ali kao organizovana partija -- kao nešto što je recimo Podemos, kao što je bila Siriza -- levica u Srbiji jednostavno ne postoji. Imamo ideju, ali nemamo organizaciju levice. Pred Skupštinom su mogli da se primete pojedinci iz organizacije Marks21, iz Krova nad glavom, Ne davimo Beograd, ali oni nisu pokušali da nametnu program i teme, osim ponekim transparentom. S druge strane, desnica je bila kudikamo glasnija -- koristili su i neki megafon, a i bili su i te kako vidljivi u obračunima s policijom... Kako je došlo do toga da je desnica preuzela protest? DR: Radi se o organizacijama koje su od strane režima pripuštene baš sa zadatkom da ukradu protest, i ja bih rekao da su one jako dobro to i uradile. One su taj protest ukrale od ljudi u ovoj zemlji koji su siti svega… Ogromna količina besa, ljutnje i patnje, koja se izlila na ulicu -- u ovom slučaju Beograda, ali i drugih gradova u republici -- je namerno i svesno diskreditovana delovanjem grupacija koje su provocirale snage reda. Takođe, očigledno je i da je to sve sa strane posmatrao i gurao jedan zloslutni Džoker, koji je iskoristio situaciju da pokaže kako mi u Srbiji -- nasuprot, navodno, ispravnoj, mirnodopskoj i evropskoj politici predsednika Vučića -- imamo te i takve koji bi da ga ruše, i to baš u trenutku dok se on lavovski bori za Kosovo. A sa druge strane, opet, imamo zlosrećne levičare... Levica, izgleda, nikako ne može zajedno da stane u jednu priču, i da izađe napolje da napravi neki miting, neke demonstracije, ili da napravi prema vlasti neke zahteve -- jer, iz nekog razloga, koji mi se čini da najviše ima veze sa sujetom, ispada da su međusobne razlike između levičarskih organizacija veće nego razlike između levice i ekstremne desnice. To ne može niko da me ubedi da je dobro... U situaciji u kojoj mi razmišljamo ko je pravoverniji marksista, ili ko je socijaldemokrata, a ko socijalista ili komunista -- u toj situaciji od levice nema ništa. Ko su boljševici, a ko su menjševici... DR: Tako je. To je ona priča iz srednjeg veka, koliko anđela može da stane na vrh igle... To je priča koja nas prati, ja mislim, već 30 godina, i to su za levicu u Srbiji izgubljene godine. A ona u ovoj zemlji postoji od druge polovine 19. veka, i ima neku svoju autohtonu tradiciju, i ima stvari za koje se bori. Levica ima veliko područje delovanja u Srbiji, ali mislim da mora malo da se uozbilji, i da se udruži.Da li se sve ovo što ste sad rekli odnosi i na Novi Sad?DR: Situacija je takva da je politički život u Novom Sadu, isto kao i u ostatku Srbije, zadnjih godina otet od njenih građana. Kad pričamo o nekoj umrtvljenosti političkog života, ništa ne razlikuje Niš od Beograda, ili Beograd od Novog Sada... Novi Sad možda još ima tu neku aromu uživanja u staroj slavi, ali nema se zašto reći da je nešto naročito “građanskiji” od ostatka zemlje.A kako izgleda desnica u Novom Sadu i Vojvodini? Da li ima neke specifičnosti na desnoj strani u odnosu na ostatak Srbije? DR: Desnica se uvek trudi da nas, kao, brani od nekoga -- pa tu, naravno, ima i nekih opskurnih desničarskih partijica iz redova nacionalnih zajednica, koje brane svoju zajednicu od većinskog naroda... Tako da je to jedini mali izuzetak u odnosu na ostatak Srbije, zato što ovde imate još više nekih retrogradnih političkih ideja. Jer, Bože me oprosti, da nam nije desničara, sve bi ovo Mađari ili Hrvati odneli, ne znam samo gde... Uvek bi neko nekog odneo, znate, da nema njih, da oni nisu budni. To su neke nacionalističke priče, ali vam ja i dalje tvrdim da ta krajnja desnica, u stvari, ne postoji u biračkom telu. Sem ako ne nađu neki izvor, pa direktno kupe ulazak odbornika u lokalnu skupštinu -- a videli smo da glas dosta jeftino košta, svega 2.000 RSD -- za šta im stalno volšebno stižu pare sa neke strane... Dakle, krajnja desnica nema birače, ona se više koristi kao pretnja. Ona se koristi kao pretorijanska garda režima. To je, u stvari, da se tako izrazim, jedna rent-a-mladalačka ekipa, koja se koristi za cirkus po gradu i pokrajini, i tu očigledno svako ima svoj račun. Na ovim izborima smo videli da se ni desnica nije baš preterano proslavila u biračkom telu. Međutim, pokazalo se da neki predstavnici te scene -- kao što je, na primer, Srđan Nogo -- mogu da privuku značajan broj ljudi na svoje proteste i političke skupove. DR: Ja uopšte ne verujem u njegovu snagu...Bogami, bio je onaj protest u Beogradu, na koji je došlo 3.000 ljudi -- sad, ne znam koliko je tu bilo nekih njegovih bojovnika...DR: To sam hteo da kažem! Vi u Beogradu u svakom trenutku imate najmanje 10.000 ljudi koji bi se razneli da su mina, samo da mogu, od jada i bede u životu. Da su učestvovali samo mirni građani, vi biste videli koliko bi ti protesti bili kvalitetniji i bolji. Ti koji su bili, kao, najhrabriji i najstrašniji, i dalje kažem, oni su na to bili dobro podstrekivani, i neko ih je dobro platio. Ne mogu da tvrdim da je pomenuti gospodin direktan provokator, ali jeste radio na štetu ovih demonstracija, gde se morao pokazati taj narodni bunt. Moralo se staviti do znanja da je ljudima dosta ovih stani-kreni laži, lažiranja podataka i svega toga... Znači, on je jedan od onih koji su uspeli da ponište tu pozitivnu energiju okupljenih. A ako je, pak, mislio da je toliko pametan da će ga neko na vratima Skupštine izvikati za novoga vožda, za pokretača trećeg, četvrtog, ili petog srpskog ustanka -- e, onda, bogami, mislim da to nije slučaj za mene i za vas, već za neke druge analize, koje nisu političke vrste. Pretpostavljam da ćemo se lako složiti da je velik broj učesnika u prvim redovima napada na Skupštinu zapravo ubačen, i da su u pitanju provokatori. Međutim, ima tu i dosta ljudi koji su iz iskrenog ubeđenja došli na te proteste, sa željom da podrže neke desne ideje. Kako zapravo izgleda srpska nova desnica, ta neka naša alt-rajt scena 20-ih godina ovog veka? Pogotovo, recimo, kad je uporedimo sa nacionalnom desnicom 90-ih godina. DR: Ništa se ne razlikuje. Razne takozvane patriote i dalje pričaju iste priče -- kažu: “Ne damo Kosovo!”, onda “Smenićemo rukovodstvo u Crnoj Gori.”, “Pripojićemo Republiku Srpsku...” Po čemu se to razlikuje od 90-ih godina? Ima i nekih novih tema, kao što su migranti, vakcine, 5G i ostalo... DR: Ne, to su samo povodi, izvinite... To su samo povodi, nemaju oni nikakav novi program. “Gde su srpski grobovi, tu su srpske zemlje”, to je ta politika. Ova nova desnica u Srbiji, isto kao i 90-ih godina, samo produbljuje i širi, odnosno tumači, postojeći program predsednika republike. Isto ste i 90-ih godina imali da je desnica, u stvari, najvećim delom opravdavala ratne napore Miloševićevog režima. Kad pogledate, jasno je da je srpska desnica u ovom trenutku oličena u Srpskoj naprednoj stranci i njenoj koaliciji. A sa druge strane, srpska desnica su i Đilasova partija, i partije Boška Obradovića i Vuka Jeremića -- to je jasno kada pogledamo koji su njihovi programi. Srpska desnica nisu te neke navijačke grupe, tu se možda nismo razumeli. Znate, taj Nogo, on može napolje da izvede i 100.000 ljudi, ali moramo da vidimo da li je to partija, da li je to ideologija, ili je to samo pokušaj da se ostvari neki politički cilj na brzu brzinu. Ovo što sam rekao, ovih četiri-pet organizacija, one čine srpsku desnicu. Neće biti da su srpska desnica maltene samo Miša Vacić i ekipa, a da je Srpska napredna stranka miomirisno cveće, i neki demokratski centar, pa su ovi iza desnica. Ne, Srpska napredna stranka je stranka desnice, i to konzervativne desnice. A ovo drugo su neke ekstremne desničarske grupacije, za koje znamo da su najvećim delom proizvod režima -- i da su, što se kaže, blagoizvolele da se hrane na režimskim kasama. Cela srpska politička scena, i ovo malo stranaka što će biti u parlamentu, se situirala na spektru od centra do desnice. Vi nemate nijednu levičarsku partiju u parlamentu... Meni bi stvarno bilo smešno da dokazujemo da su partije Ivice “Dugotrajnog” Dačića, i još dugotrajnijeg Ljajića levičarske. Mislim, ajde... Vi imate neke levičarske elemente u Demokratskoj stranci, ali je ona ponovo u stanju poluraspada. I u Pokretu slobodnih građana, koji je sada izvršio strahovito samoubistvo, imate neke levičarske elemente, ali ipak nadvladavaju populistički. Imate nešto i kod ovih iz Ne davimo Beograd, to ne zaboravljam, i onda imate grupe kao što je Marks21, i ostatke SDU-a i tako dalje... To su neke grupacije koje su previše male da biste vi njih klasifikovali kao zametak nečega, ali to su, recimo, što bi rekao pesnik, ostaci neke zaklane levice u Srbiji.Ako bi vas neko pitao ko ili šta je trenutno najveća opasnost po društvo sa desnice, kako god je definisali, šta bi bio vaš odgovor? Da li tu vidite neki proces koji zabrinjava, ili neku ličnost na koju bi trebalo obratiti pažnju, koja bi mogla da se pokaže opasnom? DR: Da. Smatram da je, u ovom trenutku, najveća desničarska opasnost u Srbiji režim Aleksandra Vučića. Bez njega, i bez tog ostajanja na vlasti po svaku cenu -- čak i po cenu ljudskog zdravlja, videli ste, po cenu prebijanja -- te organizacije ne bi značile ništa. Odnosno, značile bi mnogo manje... Ne mogu da kažem da se ne bi javili neki ljudi, njih po dvoje, troje ili petoro, koji bi hteli da tuku pripadnike nacionalnih zajednica ovde po Vojvodini -- odnosno Rome, ili pripadnike LGBT populacije. U svakom društvu imate takve ljude, koji jednostavno nisu baš najčistiji sa svojim političkim stavovima. Međutim, problem nastaje ako oni budu pripušteni, ako se oni tolerišu. Vidite, uostalom, koliko režimu treba da osudi napadače na Borka Stefanovića... Sad ja treba da odgovorim: "Ne, ja se jako bojim Srpske desnice, jako se bojim Levijatana...” Ne, jako se bojim onoga ko je najjači, onoga ko stvara situaciju u kojoj je sve ovo ostalo moguće. Jer, da je problem u, ne znam, Levijatanu -- onda bismo mi kao Vojvođanski antifašisti, kojih isto ima par stotina, mogli da izađemo njima na crtu, pa čak i da se šorkamo. Ovako, mi ako izađemo da im vičemo, prvo ćemo da dobijemo batine od njih, jer su mlađi, a onda će još doći policija da brani njih od nas. Ko su sada baštinici ideja i tradicija antifašizma u Srbiji? DR: To su stariji, obrazovani ljudi, koji još uvek neguju tu kulturu sećanja, kojima ne mogu da se prodaju ove neistine. Ja imam utisak -- koji, doduše, nije naučno zasnovan -- da Srbijom faktički vladaju potomci onih koji su izgubili u Drugom svetskom ratu, i da oni, valjda, čuvajući uspomenu na svoje očeve i dedove, žele da preokrenu istoriju. Zato je antifašizam u ovom trenutku u jednoj defanzivi, jer ga tuku sa svih strana. Antifašizam mora da bude državna ideologija, državno učenje, ne može da bude stvar pojedinaca. Kad su u pitanju tuče sa policijom, kod nas su još od 9. marta uvek u prvim redovima neki navijači -- ili barem neki desničari, kakve smo sad opisali. Kako to da se kod nas niko levi ne tuče? Mi imamo pomenutu Antifu, koja je prozvana kao organizator maltene svih nereda u svetu -- tu fakat postoje neki momci i devojke, koji su spremni da se obuku u crno, ponesu motke, pa i da se tuku ako treba... Međutim, kod nas toga nema. Da li je to zato što je levica kod nas i inače dezorganizovana, ili je to zato što su njeni pripadnici neki fini ljudi, kojima je ideja o nasilju strana? DR: Pa prvi razlog je to što levica kod nas stvarno nije organizovana. Postoje određene grupe, ali one između sebe ne sarađuju. Vi u Srbiji imate najveće čitače Piketija, Branka Milanovića, Stiglica, ovih velikih ekonomista... I ovog Varufakisa, znate da njegova partija ovde ima neko svoje krilo... Vi ćete ovde naći civilno društvo, naći ćete velike teoretičare koji su u istom rangu sa evropskim i svetskim -- jedino što nećete naći, što bi rekao Basara, nekog Trockog, da napravi partiju i izvrši puč sa levice. Imate Marks21, ali nemate Savez komunista -- i to je prva stvar. Još jedna stvar je, recimo, to što su članovi mnogih desničarskih organizacija, od kad je počelo ovo dobrovoljno služenje vojnog roka, dosta njih se prijavljivalo da služe vojsku. Levičari ne idu da služe vojsku u našoj državi, ne prijavljuju se. Pogledajte to, postoje i spiskovi... Znači, oni služe vojsku, oni se pripremaju kako bi jednog dana zaštitili srpske svetinje, ili odbranili najskuplju srpsku reč -- ja ne ulazim u te priče... Onda, uostalom, vi znate da određene političke partije u Srbiji šalju svoje ljude u Putinove kampove... E, u toj celoj situaciji vi dođete i kažete: “Ovi se tuku, oni se ne tuku.”Još nešto: i levičari, i liberali, i generalno ti neki liberalno-demokratski orijentisani ljudi, oni na ove proteste izlaze kao na hepening. Oni na njih izlaze kao na porodične manifestacije, znate -- da iskažu neku svegeneracijsku pobunu ili bunt protiv ovoga režima. Međutim, desničari očigledno to tako ne shvataju... Ima nekih koji misle da ovi desničari to što rade rade zaista otvorenog srca, i da ne znaju da su njihove vođe, naravno, što se kaže, već naplatile za to veče, za taj hepening koji prave. Tako da, mislim da tu levica mora puno da radi na svojoj organizaciji. Kada levica u Srbiji bude organizacija sa najmanje 100.000 članova, i bude organizovana kao one partije o kojima je Mihels pisao svoje čuvene studije -- e, onda će levica moći da izađe na izbore, i da bude nešto čega se oni plaše. Za levicu se vezuje ta neka tradicija i romantika pokreta otpora, oko čega je kod nas nastala prilično uspešna mitologija, najbolja oličena u partizanskim filmovima i seriji "Otpisani". Da li dolazi vreme u kome su u našim urbanim sredinama mogući neki novi "Otpisani"?DR: U urbanim sredinama će biti otpora. Mnogo je teže savladati ovu letargiju sela, tako da obično ti neki manji džepovi otpora obično nastaju u gradovima. Sećate se pokreta udruženih stanara u Nišu, koji je onako brutalno razbijen delatnošću režima... To su ljudi koji politiku u stvari vraćaju nekim njenim osnovama, a to su interesi običnih građana. Treba neke stvari rešiti, što bismo mi rekli, u mesnoj zajednici, u svojoj opštini ili gradu, pa tek onda ono što preostane da je na nivou cele Srbije. Dok mi sada imamo neku kontrasituaciju, gde bi svi sve da rade na nivou države. Zašto ne bi neka grupa građana mogla da se bori samo za svoju mesnu zajednicu? Te lokalne inicijative su jako bitne, i u Novom Sadu su nam jako lepo krenule -- recimo, ova Inicijativa “Krov nad glavom”, i one male ekološke “Odbranimo reke Stare planine”... Sve te inicijative su po svom karakteru duboko levičarske, i to su pitanja kojima levica mora da se vrati. Pustite Vučića neka rešava Kosovo... Zato neka se na njemu i saplete, zato što nas osam godina tiraniše baš zbog tog Kosova. Ali zato levica mora da se javi... Recimo, pitajte neke ljude koji su levičari da li idu na sastanke svoje skupštine stanara. Pa ljudi, ako živite na 10. spratu, a ne radi vam lift, šta je vaša preka potreba? Eto, to su životni problemi koje ljudi moraju da rešavaju, odnosno levica.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.