Srbija

Dačija se orijentiše na gas zbog rasta cena drugih goriva

Tečni naftni gas (TNG) može da bude dobra zamena za ostale naftne derivate, naročitu u vreme kada njihova cena raste svake nedelje, kažu u kompaniji Dačija. To gorivo je kako se navodi ekološki prihvatljivo, pristupačno i sigurno."Dačija je učinila TNG pristupačnijim rešenjem jer ga je ponudila u svim svojim modelima, Sanderu Stepvej, Loganu, Dasteru i novom Jogeru, prepoznatljivima po oznaci ECO-G", kaže Damian Laplan, šef odeljenja za međusektorske usluge u toj kompaniji.Prema njegovim rečima TNG "usrećuje" dosta kupaca koji su odabrali Dačijin motor ECO-G, koji koristi benzin i gas. On smatra i da se kupci koji jednom pređu na gas nikada ne vraćaju na staro.Napominje se da je TNG shvaćen kao opasan i zastareo, ali to je potpuno neosnovano, jer je decenijama usavršavan i sada je siguran, pouzdan i jednostavan. Uz to, jeftiniji je od dizela i emituje manje CO2 (ugljen-dioksida).Sve bolji uslovi za obnovljive izvore energije u SrbijiPlaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju TNG se upotrebljava kao pogonsko gorivo od 1979. godine, a najviše u Koreji, Rusiji, Tajlandu, Meksiku i Turskoj. U Evropi su predvodnici Poljska, Ukrajina i Italija. Danas TNG pokreće 28 miliona vozila širom sveta. Damian kaže da se TNG-a u tim zemljama objašnjava velikim rezervama prirodnog gasa ili poreskim olakšicama jer se smatra čistim gorivom (manje emisije CO2 i niže takse za zagađivanje prirodne sredine). Vozila sa TNG-om u Francuskoj nose i oznaku da koriste čistije gorivo.Većina automobila sa TNG-om naknadno je opremljena, jer je, kako se objašnjava, reč o procesu koji zahteva saradnju sa specijalizovanim servisima. Predstavnici Dačije kažu da trenutno jedini na tržištu nudie TNG kao opciju na svim modelima vozila.U Srbiji je Dačija prvo ponudila model Duster sa TNG motorom 2020. godine, a ove godine ponudu je proširila na sve putničke modele, prenose Vrele gume. Over godine prodaja takvih vozilas skočila je i u Francuskoj, za četiri puta.Vozila troše više TNG-a nego kada idu na benzin, ali je, kako se podseća, prosečna cena TNG-a u Srbiji za 40% manja od cene benzina. U proseku TNG ispušta 10% manje CO2 od benzina.

Raspisan tender za novu zgradu Infektivne klinike u Novom Sadu

Klinički centar Vojvodine raspisao je tender za izbor projektanta nove zgrade Infektivne klinike, koja će se graditi uz pomoć Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.Sadašnju Infektivnu kliniku čine tri zgrade koje su sagrađene u različitim vremenskim periodima.Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, ponuđač koji dobije posao treba da pripremi dokumentaciju za rušenje dve postojeće zgrade u sklopu Infektivne klinike, uz zadržavanje preostale prizemne zgrade koja je uređena 2018. godine sredstvima pokrajinske vlade u visini od oko 70 miliona dinara.Jedan od problema prilikom transporta pacijenata je bio nemanje lifta koji bi trebalo da bude obuhvaćen novim projektom zgrade. Novim projektom bi trebalo da se udvostuči površina Infektivne klinike u odnosu na sadašnju kvadraturu. Rok za dostavljanje ponuda za izradu projekta je 8. novembar, a procenjena vrednost nabavke je 10,5 miliona dinara bez PDV-a.

Ziđin planira veću flotaciju za rudnik u Velikom Krivelju

Rudarska kompanija Ziđin podnela je zahtev za odlučivanje o potrebi da se napravi procena uticaja na životnu sredinu projekta kojim se planira povećanje kapaciteta za flotacijsku preradu rude sa površinskog kopa Veliki Krivelj kod Bora, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.Kako je ranije najavljeno, do aprila je izvedeno oko 30% radova na izgradnji nove flotacije rudnika Veliki Krivelj, a vrednost ove investicije je 57,8 miliona dolara (49,7 miliona evra).Kako je navedeno u projektu, nova flotacija rudnika Veliki Krivelj će raditi sa kapacitetom od 13,2 Mt (megatona), uporedo i nezavisno od postojeće čiji je kapacitet 9,9 Mt suve rude.Nova flotacija biće izgrađena blizu postojeće, istočno od flotacije, ispod mesta gde se obavlja filtraža bakra. Ukupna površina industrijske zone iznosiće oko preko dve hiljade kvadrata.Ziđinu odobreno proširenje rudnika "Čukaru Peki"Bor: Radnici "Ziđin kopera" nastavljaju pregovore o kolektivnom ugovoru Glavni pogonski objekti nove flotacije u ovom projektu biće bunker rovne rude, postrojenje za primarno drobljenje, skladište primarno izdrobljene rude, transportni koridor za transportne trake, mlevenje i flotacijsko postrojenje, zgušnjivač i postrojenje za filtriranje, kao i pomoćni objekti kao što su skladište reagenasa, prostorija za pripremu reagenasa i odeljenje duvaljki.Kompanija Ziđin povezuje se sa aerozagađenjem u Boru, kao i sa čestim zagađenjem reke Timok u koju ispušta otpadne vode. Krajem prošlog meseca kompanija je u Boru otvorila i rudnik zlata i bakra Čukaru Peki.Početkom prošle godine Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) pisao je kako se Ziđin našao na sudu zbog aerozagađenja u Boru. Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor je od 2018. godine u većinskom vlasništvu Ziđina.Stanovnici sela Krivelj očekuju da budu potpuno preseljeni zbog proširenja rudnika. Preseljenje je razmatrano i u prostornom planu iz 1977. godine. Meštani Velikog Krivelja uputili su resornom ministarstvu zahtev da ovo preseljenje bude u skladu sa rudničkim kartama overenih rezervi, kako se za pola veka ne bi ponovo selili."Država u oblasti rudarstva štiti interese kompanija, na štetu građana"Rudna bogatstva Srbije vrede 200 milijardi dolara

ZA NEKU LISTU? Proizvođaču auspuha 10.000 evra po zaposlenom, pogon otvara ovog meseca

Pogon nemačke kompanije Boysen biće otvoren u Subotice u novembru, objavio je RTV. Firma je pre dve godine dobila subvencije od 10.000 evra po zaposlenom, kako je Nova ekonomija već pisala.RTV za ovo ulaganje piše da je najveća grinfild investicija u istoriji Subotice i da će njena vrednost biti 65 miliona evra.Nemačka kompanija Boysen je 2018. godine osnovala istoimeno preduzeće registrovano u Subotici.U maju 2019. godine su konkurisali za dobijanje subvencija. Boysen je u oktobru 2019. sa Ministarstvom privrede potpisao ugovor o dodeli državne pomoći od četiri miliona evra.Kompanija se ugovorom obavezala da svakom novozaspolenom isplaćuje osnovnu zaradu koja je za najmanje 20 odsto veća od minimalca.Obavezu da do kraja 2023. godine zaposleni 400 novih radnika na neodređeno vreme i da uloži najmanje 55,5 miliona evra u istom roku. Na plate radnika bi u ovom periodu trebalo da potroše najmanje 8,49 miliona evra. Prvobitno je bilo ugovoreno da se subvenije isplate u četiri tranše, ali je aneksom ugovora u maju 2021. godine izmenjeno da se državna pomoć isplati u tri tranše - prva 2022. godine u iznosu od 2,4 miliona evra, druga 2023. 1,1 miliona evra i treća 2024. godine 518 hiljadu evra.Za isplatu prve tranše, uslov je da Boysen zaposli 110 radnika i uloži 51 milion evra, za drugu da zaposli još 190 radnika i uloži 4 miliona evra i za treću da zaposli još 100 radnika i uloži dodatnih 500.000 evra.Boysen je u obavezi da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 400 zaposlenih u periodu od pet godina od završetka investicionog projketa. To znači da kompanija ne bi smela da otpušta radnika pre kraja 2028. godine.Boysen se bavi izduvnom tehnologijom i preko svojih 12 zavisnih društava poseduje pogone za proizvodnju u Nemačkoj, Kini, Južnoafričkoj Republici i Indiji. Glavna tržištva su uglavnom zemlje EU, a najznačajniji klijenti su Mercecdes-Benz, Audi, Bently, Porshe, Bugati, MAN i Volkswagen, piše u ugovoru o dodeli državne pomoći.Boysen je u 2018. godine u okviru istoimene grupacije ostvario prihod od blizu 1,5 milijardi evra i zapošljavao 2.423 radnika.

I proizvođači hrane za kućne ljubimce osećaju posledice krize

Domaći proizvođači hrane za pse i mačke se sada suočavaju sa nestašicom i visokim cenama sirovina i ambalaža zbog situacije na tržištu koju izazvala pandemija. Kažu da na ovom tržištu nema pravila, možete danas da otvorite, a sutra da propadnete.Vlasnici kućnih ljubimaca za svoje pse i mačke uglavnom biraju hranu koja u sebi sadrži proverene i kvalitetne sirovine, ali im je podjednako važno da proizvodi budu cenovno pristupačni. Na žalost, aktuelna kriza je dovela do toga da u ukupnoj prodaji ovakve vrste hrane trenutno većinu čine najjeftiniji proizvodi, kaže za Biznis i finansije Predrag Gvozdenović, vlasnik proizvodnje hrane za pse i mačke „Premil“ iz Kovina.Prema njegovim rečima u proizvodnji hrane za pse i mačke pored mesa kao primarne sirovine sve više koriste biljke razne žitarice, masti, biljna ulja, kao i mešavina određenih specijalnih biljaka koje pomažu u rešavanju problema sa alergijama i organima za varenje kod pasa.Proizvodnja hrane za kućne ljubimce izuzetno je zahtevna. Ni najbolja oprema, ni vrhunske recepture ili sirovine nisu same po sebi garancija visokog kvaliteta proizvoda, već je najvažnije znanje kako sve to uklopiti na odgovarajući način.Proces proizvodnje zahteva niz različitih zanimanja, od veterinara, tehnologa, stručnjaka za spoljnu trgovinu, administrativnih radnika i komercijalista do pakera, vozača, magacionera, majstora, građevinskih radnika itd, dodaje on. Iako dosta ljudi ne uspeva, sve više je onih koji dugo posluju i pristojno zarađuju. Zbog pandemije korone, u humanoj industriji nije bilo potrošnje što je uzrokovalo i poremećaje u dobavljačkom lancu sirovina za proizvodnju hrane za ljubimce. Kultura držanja kućnih ljubimaca je na višem nivou u odnosu na prethodne godine, pretpostavka je da će tržište nastaviti da raste, predviđa Gvozdenović.„Kvalitet proizvoda ne možemo odrediti ni po pakovanju, ni po ceni. Važno je i da ne sadrži sastojke iz Kine, dok se Francuska veoma brine o ishrani ljudi i životinja jer ima stroge propise, objašnjava Mirjana Tončić, vlasnica i direktorka firme „New instinct“ koja uvozi hranu iz Francuske.Firma dobro posluje uprkos tome što je proizvod skuplji i što je, prema njenim rečima, u našoj zemlji teško raditi uvoz bilo kakve hrane. Nema pravila u ovoj grani industrije što se tiče poslovanja, ali je loše je za posao da prodavnicu otvore oni koji nemaju bar neko predznanje o kućnim ljubimcima i ako prodavac ili vlasnik nemaju želju da nešto o tome nauče, dodaje Tončić.

Putevi Srbije kupuju sistem za prepoznavanje registarskih tablica

JP "Putevi Srbije" raspisali su tender za video nadzor posebne namene, odnosno sistem za automatsko prepoznavanje registarskih oznaka koje će biti postavljen na portalima tunela "Manajle" i "Bancarevo". Putevi su nabavku ovih dobara procenili na 12 miliona dinara. Nabavka obuhvata osam video kamera posebne namene, osam nosača za montažu, komunikacioni oramar, server, NAS, montažu, konfiguraciju i puštanje u rad, kao i projekat izvedenog stanja. Kao lokacije za postavljanje kamere naručilac je naveo severni portal tunela Manajle i južni portal tunela Manajle (deonica Niš-Preševo), kao u severni portal tunela Bancarevo i južni portal tunela Bancarevo (deonica Niš-Dimitrovgrad). U dokumentaciji se navodi da je projektom je predviđeno informisanje operatera u tunelskom operativnom centru da se vozila koja prevoze opasne materije nalaze na autoputu. Podaci vezani za dato vozilo (slika, registarska oznaka) se smeštaju u jedinstvenu bazu podataka. Opereter se obaveštava o vrsti, tipu i boji vozila koja se nalaze na autoputu, a podaci vezani za dato vozilo (slika, registarska oznaka) se smeštaju u jedinstvenu bazu podataka."Projektom za automatsko snimanje, prepoznavanje i generisanje alfanumeričkih podataka o uočenoj registarskoj oznaci svih vozila koja prođu kroz zonu nadzora sistema (obavezno prepoznavanje svih vrsta tablica koje se koriste u Republici Srbiji, tablica zemalja u okruženju i tablica drugih zemalja na putnoj mreži Republike Srbije, kao i određivanje da li je domaća ili strana registarska oznaka) na kamernom mestu u bazu podataka koju Ponuđač definiše tehničkim rešenjem"Cilj je da se unapredi sistem video-nadzora posebne namene na državnim putevima I reda, kao i da se na dve lokacije integriše sistem video menadžmenta u centralizovanu paltformu.

Udruženje banaka: Nema straha od povećanja kamata

U Udruženju banaka Srbije (UBS) kažu da trenutno ne postoji nijedan pokazatelj u Srbiji i na globalnom nivou koji bi nagoveštavao povećanje rate kredita. „Naprotiv, procene evropskih institucija kažu da će najverovatnije ostati negativne vrednosti Euribora sve do 2023. godine, samim tim i ovakve, istorijski niske kamatne stope. Inflacija se i dalje kreće ispod pet odsto, a ankete govore da će se već polovinom naredne godine vratiti u očekivane okvire“, kažu u Udruženju banaka Srbije za Novu ekonomiju.Trenutno u Udruženju banaka nemaju, kako kažu, nekog posebnog saveta za građane i privredu osim uobičajenog opreza u upravljanju sopstvenim finansijama.„Nezahvalno je prognozirati kretanje globalne cene energenata, jer zavisi i do nekih političkih odluka, a takođe i rastom kineske privrede i slično. Iz ugla Srbije važno je istaći da je finansiranje javne potrošnje stabilno, pa i snabdevanje energentima i u smislu finansijskih obaveza i ranije postignutih sporazuma. Devize rezerve su nikad bolje, rebalans budžeta išao je u pravcu neočekivano dobrih prihoda, država kontinuirano pruža podršku građanima i privredi“, kažu u UBS.Prema njihovoj oceni, na globalnom nivou možda veći izazov predstavlja prekid lanaca snabdevanja, što je i dalje problem zbog efekata pandemije, odnosno zbog toga što određene mere i dalje onemogućavaju da privreda radi punim kapacitetom.U Narodnoj banci Srbiji rekli su za Novu ekonomiju da ne očekuju značajno povećanje rate na kredite. https://rs.n1info.com/biznis/nova-ekonomija-nbs-ne-ocekuje-znacajno-povecanje-rate-za-kredite/

RERI: Veliki zagađivači neće biti kažnjavani još tri godine

Predlog izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji je, bez javne rasprave upućen Narodnoj skupštini, pokazuje da Republika Srbija i nadležno ministarstvo za zaštitu životne sredine nemaju kapacitet da sprovode propise. Rok za izdavanje integrisanih dozvola velikim zagađivačima ponovo je pomeren, ovoga puta do kraja 2024. godine. Ponovno pomeranje roka za izdavanje integrisanih dozvola jasan je signal zagađivačima da zakoni za njih ne važe i da će država uvek biti tu da ih u bezakonju podrži jer i sama za zakone ne mari i nije u stanju da ih sprovodi. Predlog Zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine usvojen je na 86. sednici Vlade Republike Srbije, 21. oktobra, a podnet Narodnoj skupštini 22. oktobra 2021. godine. Predlog zakona sadrži svega tri člana, a članom 2. predloženo je da se rok za izdavanje integrisanih dozvola za postojeća postrojenja produži do 31. decembra 2024. godine. Podsećamo da je rok iz važećeg zakona istekao još 31. decembra 2020. godine. Zašto su integrisane dozvole važne? Ove dozvole obezbeđuju sveobuhvatnu zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađivanja, prevenciju nastanka zagađenja i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja. Ove dozvole obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time ne pričinjavaju štetu zdravlju ljudi i životnoj sredini. Da li je priprema i obrada zahteva za integrisanu dozvolu zahtevan postupak? Naravno da jeste. Potrebna je ozbiljna priprema, angažovanje stručnjaka i pribavljanje brojnih uslova i odobrenja. Zbog toga ovu obavezu imaju samo veliki zagađivači i kompanije koje bi po prirodi svoga posla trebalo da imaju kapacitete da izrade zahtev za izdavanje integrisane dozvole. Sve je to obaveza koja je propisana zakonom, čega su i nadležni organi i kompanije na koje se zakon primenjuje svesni već 18 godina.Da li je potrebno da država obezbedi odgovarajuće administrativne i stručne kapaciteta za obradu zahteva za izdavanje integrisanih dozvola? Naravno da jeste. Ali od 2004. pa do danas u odeljenju Ministarstva zaštite životne sredine zaduženom za izdavanje integrisanih dozvola angažovano je nedopustivo malo službenika – prema sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu na poslovima izdavanja integrisanih dozvola je angažovano svega četiri osobe. Slično je i u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, dok u mnogim jedinicama lokalne samouprave ne postoji zaposleni koji izdaju integrisane dozvole.Cilj ove izmene, kako se navodi u obrazloženju, je produženje roka nadležnom organu za rešavanje po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole i usklađivanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Izmenama će se, piše, obezbediti uslovi za efikasnije funkcionisanje i organizovanje izdavanja integrisanih dozvola na teritoriji Republike Srbije.Kako? Time što je rok pomeren za 3 godine? Upotrebimo jednostavnu računicu. Ako je za 18 godina izdato 46 od 227 dozvola kako će za tri godine biti izdato 180 dozvola? I u zemljama sa boljim administrativnim kapacitetima prosečno se izdaju 3 do 4 dozvole godišnje. Da u računicu ne uvodimo i nova postrojenja koja će se izgraditi u naredne 3 godine. Vlada ne nalazi da je potrebno da građanima objasni zašto sistem do sada nije funkcionisao, niti u poražavajućim rezultatima u ovoj oblasti vidi svoju odgovornost. A upravo nas je neodgovornost nadležnih institucija dovela u situaciju da godinu dana nakon isteka zakonskog roka većina velikih zagađivača nema integrisanu dozvolu. Pravo pitanje je šta je država uradila da otkloni probleme koje danas navodi kao razloge za ponovno pomeranje rokova? Šta će predlagač zakona učiniti u narednim godinama kako ponovo ne bi došlo do odlaganja ovih obaveza? Na ova pitanje predlagač zakona ne daje odgovor, ali pojašnjava da proširenje ljudskih kapaciteta i edukacija kadrova trenutno nije u planu rada Vlade. Prethodnu izmenu Zakona, tj. produženje rokova, Vlada je argumentovala na gotovo identičan način kao sada: nedovoljno vremena za operatere da dostave kompletnu dokumentaciju, nedovoljno kapaciteta nadležnih organa da tu dokumentaciju provere i na osnovu nje izdaju integrisane dozvole, što bi operatera ekonomski oštetilo. Dodatno, ovog puta Vlada navodi da je veliki problem i nedostatak potrebne dokumentacije koja se predaje uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole (poput upotrebne dozvole, projektne dokumentacije, vodne dozvole i uslovi drugih nadležnih organa). Kako je moguće da Vlada neke države, koja pretenduje da je pravna država, među preprekama za sprovođenje zakona navodi i elementarne obaveze operatera kao što je posedovanje vodne dozvole ili uslova drugih organa i organizacija? Zašto onda i te nepotrebne birokratske besmislice Vlada ne otkloni jednostavnom promenom zakona?!Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Ministarstvo zaštite životne sredine je izradilo preliminarni spisak postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, a na kojem se nalazi ukupno 227 postrojenja. Do danas je, kako se navodi u analizi efekta zakona, izdato svega 46, što znači da u ovom trenutku ukupno 181 postrojenje sprovodi aktivnosti bez neophodnih dozvola za rad. Tako, neki od najvećih zagađivača u Republici Srbiji ne poseduju ove dozvole: dozvolu ne poseduje niti jedna termoelektrana kojom upravlja JP “Elektroprivreda Srbije”, nijedno postrojenje unutar rudarsko-metalurškog kompleksa u Boru kojim upravlja kompanija Zijin Bor Copper doo, kao ni unutar fabričkog kompleksa bivše Železare Smederevo kojom upravlja kompanija HBIS Group Serbia.Zakonom o zaštiti životne sredine propisano je da inspektor ima pravo i dužnost da prilikom vršenja inspekcijskog nadzora utvrdi da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti. Takođe, inspektor ima na raspolaganju i širok spektar ovlašćenja kojima bi otklonio nezakonitosti i obavezao operatere da preduzmu obaveze u skladu sa zakonom. Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine propisano je da otpočinjanje rada postrojenja i obavljanje aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup za koji bi operater trebalo da bude kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 150.000 do 3.000.000 dinara, a odgovorno lice u operateru novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 200.000 dinara.Uprkos izričitoj zakonskoj obavezi, nadležni inspekcijski organi nisu sprovodili ovaj zakon, te je RERI do sada, kako bi ukazao nadležnim organima na propuste u radu podneo 5 zahteva za vanredni inspekcijski nadzor, kao i dve prijave za privredni prestup protiv odgovornih zagađivača. Na kraju dana postavlja se pitanje: Zašto uopšte imamo procedure za izdavanje dozvola, ako nadležni organi nastavljaju da produžavaju rokove u korist velikih zagađivača? Da li su njihovi interesi na prvom mestu i ako jesu, zbog čega donosioci odluka u Srbiji obesmišljavaju naš pravni i ustavni poredak donošenjem zakona i izmena tih zakona za koje znaju da neće biti primenjivani?

Kod Filozofskog fakulteta održan protest podrške Milošu Koviću

Na platou ispred Filozofskog fakulteta održan je protest "Stop progonu profesora Miloša Kovića", na kom je nekoliko stotina okupljenih studenata i građana insistiralo "da se prestane sa progonom profe...

Izdato za petinu više građevisnkih dozvola nego prošle godine

Od početka godine podneto je preko 100 hiljada zahteva za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata, za 21,4 odsto više u odnosu na isti period prošle godine i za 26,3 odsto više u poređenju sa istim periodom 2019. godine. Broj izdatih građevinskih dozvola je porastao za 24,2 odsto, u odnosu na 2020. godinu, a za 31 odsto u odnosu na 2019. godinu. Povećan je i broj izdatih rešenja o odobrenju izvođenja radova na adapraciji, rekonstukciji ili dogradnji postojećih objekata.Građani sve zahteve mogu podneti preko informacionog sistema Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP). Sada je dostupna i nova verzija CEOP-a kojom je omogućen veliki broj novih funkcionalnosti za sve korisnike sistema, od podnosilaca zahteva za izdavanje eDozvola, investitora, nadležnih organa koji izdaju akta, pa sve do institucija sa javnim ovlašćenjima koje učestvuju u objedinjenoj proceduri izdavanja eDozvola.Takođe omogućeno je elektronsko plaćanje taksi i naknada za sprovođenje postupka objedinjene procedure, preko sistema eUprave.Sada je dostupno automatsko preuzimanje adresnih podataka, validacija brojeva katastarskih parcela i automatsko preuzimanje podataka o pravnim licima registrovanim u Agenciji za privredne registre.Za potrebe Republičkog zavoda za statistiku Srbije proširen je obim dostupnih podatka o izvedenim građevinskim radovima i izdatim dozvolama i time postignuto bolje praćenje oblasti građevinarstva i sagledavanje strukture investicionih ulaganja.

Obustavljen tender za adaptaciju škola na klimatske promene

Sekretarijat za zaštitu životne sredine obustavio je tender za uređenje zelenih površina u dvorištima više škola u Beogradu sa ciljem "adaptacije na klimatske promene".Posao je obuhvatao "izvođenje radova na adaptaciji na klimatske promene uređenjem zelenih površina u školskim dvorištima" u devet škola u Beogradu, a javna nabavka je bila podeljena na devet partija. Tender je obustavljen jer su ponude za svih devet škola bile neprihvatljive jer prelaze iznos procenjene vrednosti javne nabavke.Ukupna vrednost radova procenjena je na 40,3 miliona dinara. Beograd traži firme za "adaptaciju škola na klimatske promene"Projektom su obuhvaćene osnovne škole "Vuk Karadžić", "Mihailo Petrović- Alas", "Vojvoda Mišić", "Petar Petrović Njegoš", "Siniša Nikolajević", "Banović Strahinja", "Lazar Savatić", "Stefan Dečanski", "Boško Buha". Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha

Na Slaviji moguća izgradnja „dve kule od 13 i 14 spratova“

Prva nagradu, u iznosu od 15.000 evra, na urbanističko-arhitektonskom konkursu za deo bloka između Slavije i Manježa otišla je u ruke studija AKVS arhitektura. Konkurs je u julu raspisalo Drušvo arhitekata Beograda, a naručilac je bila kompanija Maison royal.Kako je Nova ekonomija ranije pisala, između Trga Slavija i parka Manjež u Beogradu razmatra se izgradnja višespratnica koje bi bile namenjene stanovanju i poslovanju.Višespratnice planira da gradi kompanija "STEFIAL" d.o.o, u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca i aktuelnog trenera FK Crvena Zvezda, Dejana Stankovića.Kako su za portal gradnja rekli autori idejnog rešenja, projekat nastaje odizanjem najrasterećenijih delova parcele u visinu čime se formiraju dve kule od 13 i 14 spratova, kao dva nova gradska repera na trasi Kalemegdan-Slavija. Deo bloka između kula upušta se na dole, čime se dobija veliki zajednički krovni park i omogućava se direktno osunčanje svih budućih stanova i unutrašnjosti bloka, kao i neposrednog okruženja. Važećom regulativom se na celoj lokaciji predviđa izgradnja ukupno 10 spratova, čime bi osunčanje novih prostora i okruženja bilo značajno ugroženi, rekli su autori. Unutrašnjost bloka bi sa istočne i južne strane zaklonio sam objekat, dok ga sa jugozapadne i zapadne strane već zaklanja masivna zgrada Narodne Banke Srbije"Ovim projektom se tretira primarno prostor jedinstveno formirane parcele GP1, dok se za buduću izgradnju ostatka parcele predlaže visinska regulacija ukupno 6 spratova, odnosno do nivoa novoformiranog krovnog parka, sa kulama na uglovima" , pojašnjava Anđela Karabašević iz AKVS za gradnju rs.

Ekolozi zahtevaju da se spreči prodaja Instituta „Jaroslav Černi“

Prodaju Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi oglasilo je Ministarstvo privrede...

Recite nam: Koliko treba da budu plaćeni lekari

Nikada zdravlje nije bila skuplja reč, a da li je sa njenom cenom rasla i plata lekara?Zanima nas vaše mišljenje. Da li mislite da su lekari dovoljno nagrađeni za rad sa kovid pacijentima, koliku zaradu treba da imaju i kako država treba da im se oduži za borbu sa pandemijom?

Milica Marić, vlasnica Wood Mood Design: Nestašica hrastovog drveta, sve ide za Kinu

Pokupljenje kontejnerskog transporta u Kini lančano je uticalo na poskupljenje robe i repromaterijala mnogih proizvođača. Jedni od njih su proizvođači nameštaja na domaćem tržištu.Proizvođači i kupci nameštaja tradicionalno su navikli da je novembar mesec rezervisan za sajam nameštaja, ali novembarski sajam neće biti održan zbog epidemiološke situacije u Srbiji, samim tim neće biti ni popusta za opremanje doma. Naprotiv, može se očekivati poskupljenje, pojedine firme su već povećale cene nameštaja zbog problema u prekookeanskom transportu.Problemi u drvnoj industriji trenutno su poskupljenje repromaterijala i nestašica sirovine, kaže Milica Marić, vlasnica Wood Mood Design linije nameštaja od punog drveta koji se proizvodi u Čačku. "Sve od repromaterijala je poskupelo, drvo, metal, plastika, staklo. Zbog toga, moraćemo uskoro da povećamo cene nameštaja oko 30 odsto, fotelje su već poskupele toliko zbog cene sunđera i drveta. Firme koje ugrađuju dosta metala u nameštaja već su poskupele svoje proizvode", kaže ona.Cena metala je prvo skočila. Neki komadi su poskupeli, kako napominje, zbog velike potražnje neki zbog nedostatka sirovina i problema transporta, a neki su prosto čini se ispratili trend poskupljenja na tržištu."Mi smo se trudili da korigujemo cene jedino koje moramo. Nismo želeli da pratimo trend poskupljenja. Međutim, u početku smo čekali i mislili da će se tržište stabilizovati, ali kad više nismo mogli da izdržimo poskupljenja, za neke proizvode u koje ugrađujemo metal i sunđere prvo smo korigovali cene", kaže Marićeva. Osim poskupljenja materijala problem je, prema njenim rečima, i nestašica sirovine u Srbiji, najviše hrastovog drveta. "Hrastovo drvo masovno se izvozi iz Srbije u Kinu. Pored poskupljenja svega što je potrebno za proizvodnju imamo i problem što nema sirovine", kaže vlasnica Wood Mood Design linije nameštaja.Sve se toliko promenilo da više nista ne smemo da prognoziramo, pošto ne postoje pravila po kojima sada tržište funkcioniše.Drvna industrija, sedam meseci 2021. godineProizvodi od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine beleže povećanje proizvodnje u odnosu na isti period prethodne godine za 23 odsto, dok je proizvodnja nameštaja u istom periodu bila na prošlogodišnjem nivou, tačnije povećana je za 0,7 odsto, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS).Izvoz proizvoda od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine iznosio je 208,5 miliona dolara, dok je uvoz iznosio gotovo izjednačeno 208,2 miliona dolara.Izvoz nameštaja za sedam meseci ove godine iznosio je 405,7 miliona dolara i povećan je za 23,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz iznosio 132,5 miliona dolara i povećan je za 38,7 odsto, prema podacima Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira u PKS. Izvoz proizvoda od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine povećan je za 31 odsto. Posmatrano po proizvodima, povećan je izvoz oblovine za 93 odsto, rezane građe za 41 odsto, ploče iverice za 44 odsto, ploče vlaknatice za 39 odsto. Zatim, šper ploče za 23 odsto, ambalaže od drveta za 24 odsto, građevinske stolarije za 17 odsto i ostalih proizvoda od drveta za 15 odsto.Izvoz oblovine hrasta i četinara dvostruko je veći od prošlogodišnjeg izvoza i iznosio je 11,3 miliona dolara za hrast i šest miliona dolara za čamove trupce.Pad izvoza je zabeležen kod listova furnira za devet odsto i ogrevnog drveta za 2,5 odsto. Uvoz svih proizvoda od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine je povećan, ukupno za 39 odsto.Povećan je uvoz oblovine za 68 odsto, rezane građe za 41 odsto, ploča iverica za 49 odsto, ploča vlaknatica za 36 odsto, šper ploča za 31 odsto, ambalaže od drveta za 36 odsto, građevinske stolarije za 30 odsto, listova furnira za 40 odsto, ogrevnog drveta za 70 odsto i ostalih proizvoda od drveta za 20 odsto.Izvoz ploča iverica iznosio je 11,9 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 48,5 miliona dolara. Izvoz ploča vlaknatica iznosio je 9,8 miliona dolara, a uvoz 39,9 miliona dolara, pokazuju podaci PKS.

Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd

Vlada je proglasila novi spisak avio-linija u javnom interesu, a na njemu su se po prvi put našli i letovi iz Kraljeva, kao i let Niš-Beograd-Niš.Od januara 2022. godine do kraja 2023. godine sa niškog aerodroma "Konstantin Veliki" dva puta nedeljne trebalo bi da saobraća avion do i od Frankfurt/Hana, Kelna, Ljubljane i Istanbula a u toku letnje sezone i to Atine i Tivta. Četiri leta nedeljno trebalo da bude na relaciji Niš-Beograd-Niš.Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinara Dva puta nedeljno trebalo bi da saobraća linija na relaciji Kraljevo-Istanbul, a toku letnje sezove i do Tivta i Soluna.Linija u javnom interesu može da se proglasi ako se odnosi na rutu ka aerodromu koji opslužuje region ili regione u razvoju u Srbiji ili ukoliko ruta ima manje od 100.000 putnika godišnje, navodi se u Uredbi o uslovima za proglašenje linije u javnom interesu u vazdušnom saobraćaju.Da bi linija dobila status da je u javnom interesu potrebno je i da prevoz drugim vidom saobraćaja ne zadovoljava potrebe regiona, da na liniji ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio-prevoza i da je relacija značajna za privredni i društveni razvoj Srbije, a "naročito za povezivanje regiona sa industrijskim centrima, privlačenje investicija, povezivanje sa dijasporom" i da se uspostavlja u redovnom avio-prevzou za period utvrđen zakonom.Subvencije za aerodrome dodeljivaće se po "kratkom postupku"? Pogodnosti za obavljanje avio-prevoza na liniji u javnom interesu mogu da obuhvataju i kompenzaciju koja se daje avio-prevoziocu, ali u tom slučaju iznos ne sme da premaši neto troškove "uzimajući u obzir odgovarajući prihodi koji zadržava avio-prevozilac, kao i razumnu dobit", piše u Uredbi.Pre dve godine, Vlada je donela odluku o proglašenju linija u javnom interesu koje su poletale sa niškog aerodroma.Letovi do 12 evropskih gradova su 2019. proglašeni da su u javnom interesu: do Nirnberga, Frankfurta, Rima, Hanovera, Ljuljane, Salcburga, Bolonje, Budimpešte, Geteborga, Fridrishafena, Karlsrua i Tivta.Aerodrom "Rosulje" postaje deo "Aerodroma Srbije" Pola godine kasnije sa spiska je izbrisan let do Budimpešte.Kako su pisale Južne vesti, od ovih 12 letova, saobraća jedino linija Niš-Frankfurt.Još 2019. godine Er Srbija je dobila subvencije za 12 avio-linija, u vrednosti od 5 miliona evra na godišnjem nivou, piše ovaj portal.

Fleš procena: Rast BDP-a Srbije u trećem kvartalu 7,4 odsto

Realni rast BDP u trećem kvartalu 2021. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 7,4 odsto, pokazala je fleš procena Republičkog zavoda za statistiku. Kako navodi RZS, obračun kvartalnog BDP za treći kvartal 2021. godine, koji je detaljniji biće objavljen 30. novembra 2021. BDP-a Srbije u prvom tromesečju veći za 1,7 odstoFiskalni savet: Rebalans budžeta povoljan, ali i dalje netransparetni rashodiU drugom kvartalu 2021. godine realan rast BDP-a u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 13,7 odsto. Fiskalni savet je u oceni predloga rebalansa budžeta za 2021. naveo da će rast BDP-a u ovoj godini verovatno biti blizak 7 odsto što je iznad prognoze sa kojom je pravljen prvobitni budžet (6 odsto) i poslednje prognoze Fiskalnog saveta (5,5 odsto).

Počeo prelazak na novi model fiskalizacije

Od prvog dana novembra, do 30. aprila 2022. godine trajaće prelazak na novi model fiskalizacije, podseća Ministarstvo finansija. Država je za to predvidela i posebne subvencije, za koje mogu da se prijave svi fiskalni obveznici."Poreska uprava već je odobrila prve elemente fiskalnog uređaja, koji su spremni za tržište. Očekujemo da već u narednim danima prvi obveznici pređu na novi model, s obzirom na to da je uveliko u toku i prijava za lokacije i za subvencije putem portala Poreske uprave ePorezi", rekao je ministar finansija Siniša Mali.On smatra da će novi model fiskalizacije biti od neprocenjivog značaja u borbi protiv sive ekonomije, kao i da će korist od toga imati celo društvo. Mali je rekao i da poreski obveznici neće imati trošak prelaska na novi model, jer je država obezbedila šest milijardi dinara za subvencije.Prijava za te subvencije trajaće od 31. januara 2022. godine na portalu Poreske uprave ePorezi.Da bi se prijavili za subvencije poreski obveznici prvo treba, ako to nisu uradili, da prijave podatke o lokacijama prodajnih objekata. Oni to treba da urade putem portala Poreske uprave ePorezi. Nakon što prijave lokacije, poreski obveznici se mogu prijaviti za subvencije države.O detaljima tih subvenicija, kao i ko za njih može da se prijavi opširnije na sledećem LINKU.Počinje prijava za subvencije fiskalnim obveznicima

Metro linija do Ibarske magistrale gradiće se tek za deset godina

Trasa beogradskog metroa ipak će biti izmenjena pa će jedan krak ići i prema Vidikovcu, Ceraku, Labudovom i Petlovom brdu, prenose Večernje novosti. Do 2030. godine, većinski sistem prevoza u Beogradu biće šinski, a izgradnja tog kraka koji ide do Ibarske magistrale biće moguća tek od 2030. godine kada se završe prve planirane linije."Prihvaćena je primedba grupe građana. U plan je ušla ta trasa koja neće biti urađena o ovoj fazi, već je ostavljena mogućnost da se taj potez radi u budućnosti", rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.On je istakao da bi bilo dobro da u tom projektu učestvuju predstavnici Građevinskog fakulteta, koji su nedavno odustali od realizacije i razvoja projekta Beogradskog metroa koji je zasnovan na trenutnom nacrtu Plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu."Sami su doneli odluku da više ne učestvuju. Tu odluku poštujem i nadam se da niko neće trpeti nikakve reprekusije zbog toga. Mislim da je to toliko veliki nacionalni projekat da bi bilo dobro da i oni učestvuju. Vrata će im uvek biti otvorena, ima vremena da promene mišljenje", naveo je Vesić.Dekan Građevinskog fakulteta, Vladan Кuzmanović istakao je (ranije) da Grad Beograd uopšte i nije nadležan za objekte poput metroa, odnosno da je prekršen član 133. Zakona o planiranju i izgradnji, po kome posao projektovanja i izgradnje metroa (već od nivoa Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti) mora da vodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Odbijene sve primedbe Građevinskog fakulteta na projekat beogradskog metroaGrađevinski fakultet neće učestvovati u daljem razvoju projekta Beogradski metro Stručnjaci sa Građevinskog fakulteta ocenili su da treba zaustaviti ishitrenu realizaciju projekta beogradskog metroa, ažurirati sve ulazne podatke i pristupiti izradi inoviranovog Generalnog projekta i Nacrta plana, u koji će biti uključene sve domaće relevantne naučne i stručne institucije.Predstavnici Urbanističkog zavoda odbili su kao neosnovane sve primedbe Građevinskog fakulteta na trenutni plan razvoja beogradskog metroa. Taj fakultet naveo je da su primedbe odbijene bez pravih argumenata i ocenjene kao neosnovane jer se odnose "na ulazne podatke za izradu Plana".Udruženje "Po meri Metro" letos je pokrenulo peticiju u kojoj se zahtevalo da trasa prve linije beogradskog metroa pokrije železničku stanicu Beograd Centar (Prokop) i Klinički centar Srbije (KCS), ali je taj predlog prvo odbijen, a posle toga najavljen za neku kasniju, treću fazu. Ipak, prihvaćeno je ono što su i oni takođe zahtevali da linija metroa ide do Ibarske magistrale.Prva faza izgradnje beogradskog metroa trebalo bi da bude završena 2028. godine, a druga do 2030. Prva linija je duga 21,1 kilometar i ima 21 stanicu od Makiša do Mirijeva. Druga linija ima isto toliko stanica i pruža se od Mirijeva do Zemuna u dužini od 19,2 kilometra.METRO MOŽDA I DO VIDIKOVCA I CERAKA; PROKOP IZOSTAVLJEN ZBOG "NEDOVOLJNO ISTRAŽIVANJA"

Jedriličari čistili Dunav kod Zemuna

Tokom vikend-akcije čišćenja Dunava jedriličari su izvadili 500 kilograma plastičnog, metalnog, staklenog i drvenog otpada, saopštila je Fondacija za razvoj omladinskog jedrenja "Leptir". Organizatori akcije sprovedene na Zemunskom keju i Velikom ratnom ostrvu poručili su da odgovornost za čiste reke snose svi oni koji ih koriste."Otpad su iz reke prikupljali naši mladi jedriličari, koji već poseduju svest o značaju reke, među njima i šampioni Srbije i Evrope, i to pomoću drvenih grabulja, sa ukupno 10 jedrilica. Zajedno smo uradili veliku stvar za Dunav i njegovu okolinu, koji su važni ne samo nama koji tu provodimo vreme, već i živom svetu kojem su reka ili Veliko ratno ostrvo prirodno stanište", rekao je predstavnik fondacije Radovan Drezga.On je naglasio da je ovo samo jedna u nizu akcija koju će ta fondacija organizovati u Beogradu i širom Srbije, uz učešće sve većeg broja partnera, splavova, organizacija za zaštitu životne sredine i preduzeća za preradu otpada.Foto: Fondacija za razvoj omladinskog jedrenja Leptir"U našoj zemlji aktivno je nekoliko jedriličarskih klubova koji se nalaze na turistički atraktivnim lokacijama, kao što su Palić, Golubac ili Donji Milanovac. Važno je da svi kao građani naše zemlje, bogate ovakvim vrednim dobrima, vodimo računa o njima. To podrazumeva i održive, ekološke aktivnosti kao što je jedrenje koje želimo da popularizujemo", dodao je Drezga.Fondacija Leptir nastala je kao podrška mladim jedriličarima, sa idejom promocije kulture jedrenja kao jednog od retkih ekoloških sportova. Članovi Fondacije su proteklih pet godina zaredom jedriličarski šampioni Srbije u klasi do 15 godina starosti. Mladi jedriličar Stefan Juil bio je i šampion Evrope 2017. u ovoj klasi.USLOV DA PRODIŠEMO: NADLEŽNE INSTITUCIJE DA IZAĐU IZ KARANTINA"PRAVO NA VODU": U RAKITI SU GRAĐANI PRINUĐENI DA SAMI SPROVODE VLADAVINU PRAVA

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.