img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Universal Music pokreće regionalni Virgin Music Label & Artist Services

Virgin Music Label & Artists Services, nakon pokretanja lansiranjem strateškog partnerstva sa Balkatonom u Srbiji, proširuje svoje poslovanje u Srbiji i regionu otvaranjem novog entiteta pod novom i nezavisnom upravom. Universal Music Western Balkans najavljuje imenovanje Nikole Jovanovića, muzičkog stručnjaka i biznis menadžera na poziciju potpredsednika Virgin Music Label & Artist Services za Zapadni Balkan, Western Balkans i šef odseka za društvene odnoseHead Universal Music Western Balkans, počevši od 1. januara 2022. godine."Nikola je deo nove ere balkanskih muzičkih stručnjaka i menadžera koji iniciraju promene u muzičkoj industriji širom regiona. On donosi duboko razumevanje i poštovanje za regionalnu kreativnu scenu i umetnike", rekao je Fabian Stilke, generalni direktor Universal Music-a za Zapadni Balkan.On dodaje i da će Nikols Jovanović ovu novu regionalnu diviziju dovesti do ogromnog uspeha."Veoma sam zahvalan na poverenju koje mi kompanija ukazuje", ističe Nikola Jovanović i dodaje: "Oduševljava me mogućnost da sledećoj generaciji nezavisnih umetnika i izdavača iz ovog regiona bude omogućena Universal Music group (UMG) regionalna i međunarodna mreža, tehnologija i ekspertiza koje su vodeće u industriji, kako bi im pomogle da dođu do nove publike i osnaže ih za dugoročni uspeh u regionu i inostranstvu".Muzički menadžer Nikola Jovanović je osnivač Kontra Rights, izdavačke kuće i konsalting i menadžment agencije, specijalizovane za zaštitu i reprezentaciju autorskih i srodnih prava, artist i lejbl menadžment i muzičku promociju je takođe i izvršni direktor Zadužbine Milana Mladenovića.U UMG ističu da će novi entitet koji će predvoditi Nikola Jovanović neizbežno obogatiti regionalno tržište i obezbediti umetnicima i muzičkim izdavačima neophodnu stručnost, nove mogućnosti i podršku.Virgin Music Label & Artist Services, Western Balkans je deo nedavno pokrenute globalne mreže UMG-a, sa ciljem da pruži vrhunske i fleksibilne usluge najproduktivnijim preduzetnicima muzičke industrije i nezavisnim talentima u svetu. UMG je svetski lider u muzičkom delu industrije zabave, sa sveobuhvatnim poslovanjem u snimljenoj muzici, njenom izdavaštvu, prodaji muzičke robe i audiovizuelnom sadržaju. Sa najopsežnijim katalogom u svakom muzičkom žanru, UMG identifikuje i razvija umetnike i proizvodi i distribuira najpriznatiju i komercijalno najuspešniju muziku na svetu.

Srbija

ZF Serbia uskoro otvara razvojno-istraživački centar u Novom Sadu

Kompanija ZF Serbia koja ima proizvodni pogon i inženjerski centar u Pančevu u kojima zapošljava više od 1.100 saradnika različitih profila, od čega više od stotinu inženjera, uskoro otvara razvojno-istraživački centar u okviru Naučno-tehnološkog parka (NTP) u Novom Sadu, saopštila je ta kompanija.  Na novoj lokaciji za istraživanje i razvoj, ZF Serbia planira da zaposli 150 inženjera u narednih nekoliko meseci. Otvaranje centra ozvaničeno je potpisivanjem ugovora sa NTP Novi Sad kojem su prisustvovali predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, predsednik Vlade AP Vojvodine Igor Mirović, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, kao i predstavnici NTP Novi Sad. „Novi ZF razvojno-istraživački centar u Novom Sadu biće jedan od najmodernijih razvojno-istraživačkih objekata kompanije ZF Group. Zajedno sa postojećim R&D centrom u Pančevu, Srbija će postati jedno od glavnih čvorišta u ZF globalnoj R&D mreži, pokrivajući kompletan razvoj softverskih i hardverskih rešenja za pogon električnih vozila“, kaže Otmar Scharrer, potpredsednik R&D Electrified Powertrain Technology ZF Group.„Otvaranje razvojno-istraživačkog centra u Novom Sadu predstavlja novi uspeh i prekretnicu u razvoju ZF Serbia ka implementaciji ZF strategije „Mobilnost sledeće generacije“, fokusirajući se na obezbeđivanje održivih i sveobuhvatnih novih koncepata mobilnosti i pogona“, kaže Milan Grujić, direktor ZF Serbia - Commercial. „Sa pandemijom koronavirusa i klimatskim promenama, izazovi u automobilskoj industriji su u stalnom porastu. Stoga mi je drago što će naš najsavremeniji centar za istraživanje i razvoj okupiti veliki broj stručnjaka i inženjera, spremnih da rade zajedno na rešenjima za održiviju budućnost“, dodaje Michael Stauch, direktor ZF Serbia – Technical.U okviru strategije “Next Generation Mobility” („Mobilnost sledeće generacije“), ZF Group poseban akcenat stavlja na razvoj sveobuhvatnih rešenja za održivu mobilnost. U elektrifikaciji pogona putničkih automobila, ZF Group podržava automobilsku industriju fleksibilnim rešenjima koja odgovaraju različitim međunarodnim tržištima. Na primer, trenutna količina narudžbina pokriva isporuku konvencionalnih, ali prvenstveno blagih i plug-in hibridnih varijanti četvrte generacije 8-brzinskog menjača (8HP). ZF proizvodi ključne komponente za čiste električne pogone kao što su energetska elektronika i e-motori.„Otvaranje novog ZF-ovog centra za istraživanje i razvoj zasniva se na kompetentnoj i visoko kvalifikovanoj inženjerskoj radnoj snazi u Srbiji. Srećni smo što nudimo odlične mogućnosti za karijeru“, ističe Egon Morgen, Head of Research and Development ZF Serbia.Trenutno, ZF Serbia ima proizvodni pogon i inženjerski centar u Pančevu, kao deo ZF Group divizije energetske elektronike za primenu u pogonskim sistemima. Na lokaciji u Pančevu ZF Serbia zapošljava više od 1.100 saradnika različitih profila, od čega više od stotinu inženjeraInženjeri u razvojno-istraživačkom centru ZF Serbia u Novom Sadu imaće priliku da rade na razvoju novih generacija svetski priznatih proizvoda iz oblasti elektromobilnosti, koji se nalaze pod haubama vodećih svetskih automobilskih brendova, navodi se u saopštenju.

Srbija

Srbija otvorila klaster o ekologiji u pregovorima sa EU

Srbija je jutros, posle dvogodišnjeg zastoja, na Međuvladinoj konferenciji EU-Srbija u Briselu otvorila Klaster četiri „Zelena agenda i održiva povezanost" koji obuhvata četiri poglavlja i odnosi se na Zelenu agendu i održivu povezanost, prenosi European Western Balkans.Delegaciju Srbije predvode premijerka Ana Brnabić i ministarka evropskih integracija, Jadranka Joksimović, dok  ispred Saveta EU, konfrencijom predsedava slovenački državani sekretar, Gašper Dovžan, a Evropsku komisiju predstavlja komesar za proširenje, Oliver Varheji.Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je otvaranjem Klastera 4 Srbija otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, što je veliki i važan korak.Prema njenjim rečima, Srbija da je mogla da bira koji bi klaster otvorila, to bi bio ovaj povezan sa pitanjima Zelene agende, jer je od posebnog značaja za građane Srbije."Imamo kapacitet u Srbiji da se ozbiljno i na sistemski način bavimo ovom temom, rekla je i dodala da je to dugotrajan, težak i izuzetno skup proces", izjavila je Brnabić.Četvrti klaster, obuhvata i Poglavlje 27, koje se tiče životne sredine i klimatskih promena, što je najzahtevnije i najskuplje poglavlje u pregovorima o članstvu u EU, a što se tiče potrebnog novca za usklađivanje sa EU u ovom sektoru, Brnabić je izjavila da je pre nekoliko godina rekla da je samo šest milijardi evra potrebno da postrojenja za prečišćavanje voda, a da je sa sve ukupno potrebno „daleko više od 10 milijardi evra".Komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju EU Oliver Varhelji ocenio je da je otvarnjem Klastera 4 na Međuvladinoj konferenciji sa Srbijom potvrđeno da je ona učinila važan korak ka pristupanju Evropskoj uniji.„Ovim korakom se šalje snažan politički signal o predanosti EU da nam se Srbija pridruži" rekao je Varhelji na konferenciji za novinare uz napomenu da reforme u oblasti vladavine prava i normalizacija sa Kosovom određuje brzinu napretka Srbije.On je istakao da će EU nastaviti da doprinosi i finansijski i da se fokusira na tu oblast zelene agende, da Srbija može da se usklađuje sa standarima Unije."Danas smo postigli saglasnost i otvaranju pregovaračkog klastera sa Srbijom, što je važan rezultat i demonstracija revidirane metodologije, koja će uneti novi dinamizam u proces" rekao je državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Slovenije Gašper Dovžan.Dovžan je rekao da su potrebni dodatni napori u sektoru nezavisnosti pravosuđa, medijskih sloboda, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i rešavanja pitanja ratnih zločina i dodao da će tempo napretka Srbije u procesu približavanja EU odrediti reforme vladavine prava i normalizacija odnosa sa Kosovom."Srbija prvi put otvara pregovarački klaster, odnosno ne samo pregovarački klaster, već i četiri pripadajuća poglavlja u tom pregovaračkom klasteru. Ovo je signal da evropska perspektiva Srbije nije na pauzi i da države članice vide da je bitno dati signal Srbiji da je EU i dalje otvorena", rekao je glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija za Euronews Srbija.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom otvaranja novog klastera u pregovorima sa EU je na Instagramu poručio da je to "velika i dobra vest za Srbiju".U okviru pregovora za pristupanje EU, naša zemlja ukupno ima 33 poglavlja, raspoređena u šest klastera, a posebno su izdvojena Poglavlje 34 koje se tiče institucija i Poglavlje 35, koje se posebno bavi Kosovom. Za 11 godina od podnošenja zahteva za prijem u članstvo, Srbija je uspela da otvori 18 poglavlja, a dva privremeno da zatvori.

Srbija

Čačanski srednjoškolci protestovali protiv rudnika litijuma

Učenici srednjih škola u Čačku održali su protest na kom su poručili da se protive eksploataciji litijuma u Srbiji. Oni kažu da su zbog rudnika litijuma zabrinuti za javno zdravlje i budućnost ljudi u Srbiji.Čačanski srednjoškolci su imali i dvoje govornika koji su se obratili pomoću megafona. Prvi govornik, srednjoškolac je poručio da "sa litijumom nije kraj" jer su kompanije došle u dolinu Jadra, Pranjane da ga iskopavaju, kao i da će pre toga  mnogim porodicma oduzeti zemlju koja se sticala generacijama.Drugi govornik bila je srednjoškolka koja je poručila da se pitanje rudnika litijuma u Srbiji takođe tiče i srednjoškolaca, iako su oni veoma mladi.Okupljeni đaci su na to reagovali uzvicima "Ne damo Srbiju", kao i da ne žele dolazak stranih investitora koji u Srbiji žele da iskopavaju rude.Protest je održan na Gradskom trgu u Čačku.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Srbija

Banke uglavnom ne kreditiraju nerezidenate i zaposlene u inostranstvu

Potražnja za stambenim kreditima se već godinama povećava, čemo doprinose pozitivni trendovi na tržištu nekretnina. Osim domaćih kupaca nekretnine u Srbiji sve češe privlače pažnju stranaca, ali kod nas postoje samo dve banke koje nude mogućnost kreditiranja nerezidenata ili rezidenata zaposlenih u inostranstvu.Kreditni savetnik City Experta Snežane Vukmirović za Biznis.rs objašnjava da je glavni kreiterijum za određivanje rezidentnosti prostor, a ne državljanstvo. Rezidenti su sva fizička lica sa stalnim boravkom u određenoj zemlji dužim od godinu dana, bez obzira na državljanstvo i oni podležu poreskim obavezama, poreskoj kontroli i ostalim oblicima zakonske regulative."Sa druge strane nerezidenti imaju ograničenja na većinu bankarskih transakcija, kao i na kreditiranje, dok strance rezidente banke finansiraju pod istim uslovima kao i državljane Srbije. Stranci rezidenti imaju ista prava i uslove", navodi Vukmirović.Najčešći interesenti za stambene kredite su nerezidenti, srpski državljani koji žive i rade u inostranstvu i oni mogu aplicirati za dve opcije stambenih kredita, za pozajmice indeksirane u dinarima ili evrima.Vukmirović pojašnjava da se dokumentacija koja je potrebna za podnošenje zahteva ne razlikuje mnogo od one koja je potrebna srpskim državljanima. Pored potvrde o zaposlenju, prometa po računu, predugovora i dokumentacije za nekretninu koja se prometuje, potreban je izveštaj kreditnog biroa u Srbiji, ali i u zemlji iz koje kreditni kupac dolazi.Veoma važno znati da se, shodno Zakonu o deviznom poslovanju, sredstva obezbeđenja kod čisto deviznog kredita mogu uzeti samo od nerezidenta ističe ona i objašnjava da ako bi se hipoteka uspostavljala na stan koji se kupuje, prodavac bi trebalo da ima nerezidentni status, ili se može dati neka postojeća nepokretnost koja je u vlasništvu nekog drugog nerezidenta.Kada je reč o kamatnim stopama, one su varijabilne i kreću se od 3,75 odsto plus šestomesečni Euribor do 6,5 procenata plus šestomesečni Euribor, u zavisnosti od tipa kredita."Stambeni krediti mogu biti za rezidente državljane republike Srbije sa prihodima u Republici Srbiji. Zatim za rezidente koji su strani državljani sa prihodima u Republici Srbiji. Takođe, stambeni krediti se mogu odobriti rezidentima koji su državljani i stranim državljanima sa prihodima van teritorije Republike Srbije", zaključuje Snežana Vukmirović.Iz centralne banke navode da je tražnja stanovništva za kreditima rasla uprkos proglašenju pandemije korona virusa. Takođe Narodna banke Srbije donela je odluku da snizi propisano minimalno učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti sa 20 na 10 odsto, kao i da smanji minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima banaka.Prema podacima Narodne banke Srbije, ubrzani rast stambenih kredita traje od sredine prethodne godine, od kada beleži dvocifrene međugodišnje stope rasta.Rast stambenih kredita je u 2011. godini, po isključenju efekta promene deviznog kursa, iznosio 7,4 odsto (prirast od 21,5 milijardi dinara), dok je u oktobru 2021. godine ostvarena međugodišnja stopa od 16,8 odsto.Nominalno posmatrano, prirast stambenih kredita u deset meseci 2021. godine (65,8 milijardi dinara) za više od 30 odsto veći je u odnosu na celu prethodnu godinu, a učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima povećano je za gotovo dva procentna poena u odnosu na kraj 2020. i u oktobru je iznosilo 38,5 odsto.

Srbija

Vlada nakon pet dana povukla Uredbu o oblasti naučnih istraživanja

Pet dana nakon što je donela Uredbu o oblasti naučnih istraživanja kojom se uređuju oblasti naučnih i drugih istraživanja od značaja za odbranu zemlje, Vlada je ukida na zahtev predsednika republike. Ova uredba se odnosi na i postupak za izdavanje odobrenja državnim organima i pravnim licima koja zajedno sa stranim licima ili za potrebe stranih lica vrše ova istraživanja.Predstavnici naučne zajednice i civilnig sektora ovakav postupak Vlade smatraju da je postojala namera Ministarstva odbrane da se sprovede ova udredba, ali je shvaćeno u jednom momentu da je to loš PR.Profesor na Fakultetu političkih nauka, Filip Ejdus, ocenjuje da je ova odredba tako brzo i ekspresno povučena zato što ona nije bila namera same Vlade Republike Srbije, već nekoga u ministarstvu odbrane ko je bio zadužen za podzakonsko uređenje. On takođe dodaje i da je uredba kao neki zombi koji se stalno vraća i da i dalje nema načina kako da se jednom za svagda ta uredba skloni sa dnevnog reda. "Ne samo u Ministarstvu odbrane već i u Vladi mnogi žele da urede našu nacionalnu bezbednost onako kako je to uradio Putin. To znači da su isztraživači, aktivisti celog društva i svi kritičari javnih politika koji su u demokratskom uređenju znak snage i žilavosti demokratije ovde predstavljeni kao potencijanli špijuni i pretnja za nacionalnoj bezbednosti" objašnjava on.Ova uredba se odnosi na naučnim istraživanja u koja spadaju sva sistemska, planska i objektivna ispitivanja nekog problema primenom naučnih metoda kao i sva druga istraživanja kojima se prikupljaju, obrađuju i koriste podaci u oblastima od značaja za odbranu zemlje, bez obzira na način na koji se ona vrše."Radi se o jednom sistemskom problemu, o široj slici u kojoj imate držvavu koja radi sa Ruskom federacijom na suzbijanju šarenih revolucija, imate poresku upravu koja istražuje nevladine organizacije i kritičare javnih politika i vlasti za finansiranje terorizma ili pranje novca i stalne pretnje ovim organizacijama, što je sastavni deo te šire slike. Povlačenje ove uredbe je dobro, ali time nije rešen mnogo veći problem koji imamo u društvu, a to je odsustvo demokratije", ocenjuje EjdusPrema ovoj uredbi sva strana lica koja nemaju državljanstvo Republike Srbije, strana pravna lica, ogranak stranog privrednog društva i međunarodne organizacije, ali i pravna lica osnovana u Republici Srbiji čiji je osnivač ili jedan od osnivača lice koje nema srpsko državljanstvo ili strano pravno lice mogu vršiti naučna i druga istraživanja, samo ako su prethodno pribavili odobrenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane. Igor Novaković, koordinator Radne grupe za poglavlja 30 i 31 iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) objašnjava da ova uredba predstavlja širok okvir kojim se definiše i reakcija državnih organa ukoliko postoji potreba, ali i da takva uredba može potencialno da otvori široke mogućnosti za zloupotrebu. Ona je prilično restriktivna jer zabranjuje bilo kakva originalna istraživanja u oblasti društvenih nauka bez dozvole Ministarstva odbrane. "To predstavlja problem, recimo u slučaju agencije za istraživanje javnog mnjenja, na njihove svakodnevne poslove bi ova uredba imala veliki uticaj, a da ne govorimo o problemima koje bi to izazvalo za akademsku zajednicu", dodaje on.Novaković ističe da je ova uredba replika uredbe koja je godinama bila na snazi, još devedesetih, a da se 2017. godine, nakon dijaloga sa NKEU, Ministasrstvo obavezalo da će sličnu uredbu koja je tada bila u proceduri povući: "Tada je dogovoreno da će se rad nastaviti, rad se nije nastavio i mi smo samo dobili obaveštenje da je Vlada usvojila nešto izmenjenu uredbu, identičnu kao što je bila 2017. godine".Odredbe ove uredbe odnose se na istraživanja koja se obavljaju na teritoriji Srbije, a u koja potpadaju i istraživanja u vezi sa akademskim studijama drugog i trećeg stepena i izradom radova u oblastima prirodno-matematičkih nauka, tehničko-tehnoloških nauka, društvenih i humanističkih nauka, kao i u okviru medicinskih nauka.Ako ministarstvo na osnovu podnetog zahteva zahteva utvrdi da vršenje naučnih i drugih istraživanja i korišćenje podataka ne ugrožava odbranu Srbije ono donosi rešenje kojim se odobrava vršenje tih istraživanja, u suprotnom se odbija zahtev za izdavanje odobrenja za vršenje tih istraživanja, a kontrolu sprovođenja istraživanja u skladu sa izdatim odobrenjem, vrše ministarstvo nadležno za poslove odbrane zajedno sa ministarstvima u čijem delokrugu se nalazi oblast u okviru koje se vrši istraživanje.

Srbija

Još šira ponuda proizvoda za pacijente i potrošače u Srbiji

 Hemofarm koji posluje u okviru Štada grupe, preuzeo je distribuciju i prometovanje asortimana brendova široke potrošnje kompanije Sanofi, čime je dodatno proširio ponudu proizvoda za pacijente i potrošače u Srbiji. Bisolvon, Buscopan i Dulcolax samo su neki od poznatih brendova koji su pokriveni ugovorom između Štade i Sanofija, a biće dostupni u Srbiji posredstvom Hemofarma.Štada grupa uložila u Hemofarm 370 miliona evra Sredinom ove godine Štada i Sanofi zaključile su sporazum za 20 evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, na osnovu kojeg će Štada biti nadležna za distribuciju i prometovanje Sanofijevog portfolija na ovim tržištima. Sporazum dve multinacionalne kompanije obuhvata distribuciju oko 50 Sanofijevih brendova, među kojima su proizvodi za ublažavanje kašlja i prehlade, protiv alergija, za ublažavanje bolova, za bolji rad organa za varenje, dodaci ishrani itd. Na tržištu Srbije biće dostupno 11 proizvoda unutar sedam brendova, među kojima su Buscopan, Bisolvon, Dulcolax, Essentiale Forte i dr.Od ovog decembra Hemofarm za srpsko tržište prometuje poznate proizvode kompanije Sanofi, poput Buscopana, Bisolvona i Dulcolaxa. Prema rečima generalnog direktora Hemofarma Ronalda Zeligera, ova kompanija svakodnevno potvrđuje koliko je važan partner pacijentima i potrošačima u Srbiji, kao i celom zdravstvenom sistemu, jer konstantno širi asortiman proizvoda, ulaže u njegovo osavremenjivanje i trudi se da na svaku bolest i tegobu odgovori adekvatnim lekom i preventivom. „Naš široki portfolio lekova i medicinskih sredstava predstavlja odgovor struke i nauke savremenim farmaceutskim rešenjima za brojne bolesti i tegobe pacijenata. Dodavanjem novih brendova kao što su Bisolvon, Buscopan i Dulcolax, Hemofarm potvrđuje koliko je pouzdan partner lekarima, farmaceutima, pacijentima i potrošačima širom zemlje, jer nudi moderna rešenja za različite zdravstvene probleme ljudi“, ističe direktor Zeliger. Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma: „Naš cilj je da na svaku bolest ili tegobu odgovorimo adekvatnim lekom ili preventivom. Širenjem našeg asortimana brendovima kao što su Buscopan, Bisolvon i Dulcolax, potvrđujemo koliko smo pouzdan partner lekarima, farmaceutima, pacijentima i potrošačima širom zemlje.”Na ovaj način Hemofarm na početku zimske sezone proširuje postojeći portfolio brendova za kašalj, prehladu i respiratorne bolesti, kao i kategoriju digestivnog zdravlja i postojeći asortiman preparata za alergijske reakcije. 

Srbija

Inovacije u medijima – kako se prilagoditi, zaraditi i opstati

Asocijacija Medija u sredu, 15. decembar 2021, od 10h organizuje forum “Inovacije u medijima – kako se prilagoditi, zaraditi i opstati". LINK ZA LIVE STREAM na kanalu Nove ekonomijeTeme foruma:• Značaj analitike u novinarstvu – uloga podataka u poslovnoj transformaciji ka klijentu• Šta znači nova mantra „orijentaciija na korisnika“ – šta je tu novo• Primena podataka za povećanje broja čitalaca, angažovanja i prihoda od oglašavanja• Povlađivanje ukusu publike VS formiranje ukusa publike• Da li IT menadžeri postaju glavni stratezi u medijima• Da li je odzvonilo štampanim medijima, ili ipak nije• Da li je srpsko tržište spremno za plaćanje pretplata na medijski sadržaj, ili je pay wall promašaj• Kako povećati prihode, a zadržati kvalitetGovornici na Forumu:Pavle Zlatić, medijski ekspert, IREXJelena Petrović, zamenica urednika portala N1Zoran Stanojević, urednik portala RTSVitomir Ognjanović, direktor Južnih vestiDejan Nikolić, direktor Content InsightMihailo Ponjavić, direktor prodaje Euronews SrbijaModerator: Bojan Cvejić, izvršni direktor i urendik portala DanasaVIDEO OBRAĆANJE UREDNIKA SVETSKIH MEDIJA 

Srbija

Beograd kupuje 13.000 patrona vatrometa

Beogradski sekretarijat za poslove odbrane i vanrednih situacija je raspisao tender za nabavku usluga izvođenja vatrometa i specijalnih efekata, objavljeno je na Portalu javnih nabavki. Plan je da bude kupljeno preko 13.000 različitih patrona za ove potrebe.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Glavni grad kupuje preko 11.000 boks baterija (pojedinačnih patrona), kao i po nekoliko stotina drugih vrsta vatrometa i pirotehničkih sredstava kao što su rimska sveća, bombe različitih efekara, kao i komplete kometa.Bombe treba da imaju efekat palme i kreklinga, a trajanje vatromata treba da bude minimum 5-7 minuta efektivnog vatrometa po lokaciji, piše u tenderskoj specifikaciji.Beogradski čelnici se hvale nagradom koju nisu dobili Iako na portalu javnih nabavki ne postoji podatak o procenjenoj vrednosti tendera, na zvaničnoj stranici grada u objavljenom planu ovog Sekretarijata piše da je planirano da se na usluge izvođenja vatrometa i specijalnih efekata potroši 5 miliona dinara (oko 42.500 evra).Kako se navodi u oglasu, nabavka se sprovodi za potrebe unapređenja manifestacija i događaja koji se organizuju na teritoriji grada Beograda i obogate kulturno-zabavni sadržaji namenjeni turistima i žiteljima Beograda, imajući u vidu atraktivnost izvođenja vatrometa i specijalnih efekata.

Srbija

BOŠ predstavlja vodič za saradnju privatnog i civilnog sektora

Beogradska otvorena škola (BOŠ) predstaviće 15. decembra vodič "Inicijative za održivu budućnost - inovativni pristupi za saradnju civilnog i poslovnog sektora".Cilj je da se kroz vodič koji je pripremio BOŠ "ohrabri što veći broj kompanija i organizacija civilnog društva na dugoročnu saradnju i na taj način doprinese izgradnji boljeg društva, zasnovanog na znanju, odgovornosti i javnom interesu".Beogradska poslovna škola će vodič predstaviti 15. decembra putem Zoom platforme. Unapređenje okruženja za poslovanje mikro, malih i srednjih preduzeća, unapređenje zapošljivosti mladih i zaštita životne sredine su oblasti koje su ova dva sektora prepoznala kao oblasti od zajedničkog interesa u kojima je potrebna saradnja.Užički centar za prava deteta je, kako navodi BOŠ, jedan od pionira uspešne saradnje sa poslovnim sektorom. Kroz podršku koju privatnim ustanovama pruža Užički centar za prava deteta, svi zaposleni jednog kolektiva koji rade sa decom, mogu da saznaju šta su standardi za očuvanje bezbednosti dece i provere u kojoj meri ih ispunjavaju.Kompanije i preduzeća tako imaju priliku da uz podršku ove organizacije, uspostave procedure koje će osigurati da zaposleni i aktivisti ne naude deci, odnosno mehanizme da pravovremeno i adekvatno reaguju ukoliko do takvog slučaja dođe."Bilo koji privatni subjekti koji svoje aktivnosti realizuju sa decom, privatne školice sporta, stranih jezika, kompjutera, škole plesa, glume, kulturno-umetnička društva, igraonice, rođendaonice, agencije koje pružaju usluge dnevnog boravka, privatni vrtići koji nisu u statusu registrovane predškolske ustanove i slično - mogu da pokažu na delu da pokažu na svoju posvećenost očuvanju bezbednosti dece sa kojom rade".Kako navodi BOŠ, UCDP je, do sada, u svojoj lokalnoj sredini omogućio dvema firmama da uvedu ove standarde, a trenutno rade sa Telenorom na razvoju programa zaštite dece na internetu.

Srbija

Gas na poreskim izuzecima i u narednoj godini

Vlada Srbije, kao i prethodne godine, odstupa od jednakosti u oporezivanju i uvodi vrlo diskutabilne izuzetke uz budžet Srbije za 2022.Još letos je prilikom povećanja minimalca od 9,4 odsto, kao ustupak poslodavcima, najavljeno povećanje neoporezivog dela zarada sa 18.300 na 19.300 dinara i smanjenje doprinosa za PIO sa 25,5 na 25 odsto, podseća se u tekstu koji analizira budžet za 2022. Produžene su i olakšice za zapošljavanje novih radnika do kraja 2022. godine. Uvedena je i nova olakšica za novozaposlene, tako da se oslobađaju plaćanja 100% doprinosa za PIO i 70% poreza za zarade veće od 75.600 dinara (to je bruto) do kraja 2024. godine.Poreski sistem treba da bude pravičan i da omogući svima iste uslove poslovanja. Međutim, Vlada, kao i prethodne godine, odstupa od jednakosti u oporezivanju i uvodi vrlo diskutabilne izuzetke.Prvi put se uvodi vremenski neograničeno potpuno oslobađanje od doprinosa za PIO za zaposlene na poslovima istraživanja i razvoja, uz umanjenje 70% poreza na njihove zarade. Nejasno je na koga će se sve to odnositi; detalje tek treba da propiše ministar finansija. Utisak je da će država time da „časti“ Majkrosoft i neke druge moćne kompanije, a verovatno će se ovajditi i budući kupac instituta „Jaroslav Černi“.Dodatno je prošireno oslobađanje tzv. „kvalifikovanih novozaposlenih“, pa će tako poslodavci sa manje od 30 zaposlenih moći da plaćaju znatno umanjene poreze i doprinose čak do kraja 2025. godine.Poslodavci će za sve novozaposlene sa zaradom većom od 76.500 dinara dobiti oslobođenje plaćanja doprinosa za PIO i umanjenje 70% poreza na zarade do kraja 2024. godine.Mlađi od 40 godina koji prihoduju oko 60.000 evra godišnje ili manje biće oslobođeni godišnjeg poreza na dohodak, za razliku od ostalih koji će morati da plate taj porez ako su primili više od 30.000 evra (tačni iznosi će biti poznati u februaru).Ako Vlada nastavi da ovako selektivno uvodi izuzeća, poreski sistem će postati izuzetno komplikovan i nepravičan. A kada je nešto komplikovano i kada se stalno „podešava“, to je idealna podloga za lobiranje i korupciju.

Srbija

Vlada prebacuje 365 miliona sa „penala“ na lokalne samouprave

Vlada republike Srbije donela je odluku kojom se 365 miliona dinara raspoređuje lokalnim samoupravama radi “za izvršavanje obaveza budžeta usled smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti”, navodi se u rešenjuO realizaciji ovog rešenja staraće se Ministarstvo finansija. Sredstva koja su prvobitno bila namenjena za "novčane kazne i penale po rešenju sudova", odnosno naknade koje bi državni organi plaćali oštećenim građanima ili firmama, u ukupnom iznosu od 365 miliona dinara, preneće se prvo u budžetsku rezervu.

Srbija

Međugodišnja inflacija u novembru 7,5 odsto

Potrošačke cene u novembru 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 7,5 odsto.U odnosu na oktobar 2021. godine, cene su u proseku povećanje za 0,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Najviše su poskupele cene hrane i bezalkoholnih pića, 1,5 odsto. Transport je poskupeo 1,3 odsto,  a restorani i hoteli i odeća i obuća poskupeli za 1,2 odsto. Proizvodi iz gupe Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana skuplji su za 0,8 odsto.U grupama Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Zdravstvo zabeležen je rast cena od 0,6 odsto.Rast cena je zabeležen i u grupama Кomunikacije i Obrazovanje, za 0,1 odsto. Tabaković o inflaciji: Jeste bura, ali nije uraganNarodna banka Srbije navela je u saopštenju da su inflatorni pritisci privremeni, jer je međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u novembru je bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je tri odsto. NBS navodi da je povećanje inflacije, u odnosu na oktobarskih 6,6 odsto, i dalje vođeno kretanjem cena hrane i energenata. Cene neprerađene hrane su u novembru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 20,7 odsto, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 23,8 odsto, rasta cena svežeg mesa od 22,6 odsto i rasta cena svežeg voća od 18 odsto. Usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene prerađene hrane su u novembru bile više za 7,1 odsto na međugodišnjem nivou.NBS očekuje smirivanje inflatornih pritisaka po osnovu cena hrane, a u prilog tome, kako navodi, idu i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.Cene energenata su u istom periodu povećane za 13,6 odsto, pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 25,1 odsto.S druge strane, NBS navodi da se krajem novembra i početkom decembra beleži pad cene nafte na svetskom tžištu i da se može očekivati ublažavanje inflatornih pritisaka u narednim mesecima.Prema projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će do sredine sledeće godine najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od 3,0±1,5 odsto. Sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja, a imajući u vidu visoku bazu iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona.NBS navodi da se rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonosmkog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja. Кada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone.

Srbija

Srbija napredovala u borbi protiv pranja novca

Srbija je unapredila mere za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i unapredila usaglašenost sa standardima FATF-a, navodi se u izveštaju Moneyval (Manival), koji je telo Saveta Evrope.Zbog pomaka, Srbija je unapredila svoju poziciju sa "delimično usklađene" na "u velikoj meri usaglašene" u četiri oblasti koje se odnose na nefinansijska preduzeća i međunarodnu saradnju.FATF kritikuje Srbiju zbog progona medija i civilnog sektora Međutim, pozicija Srbije je pala u oblasti novih tehnologija, u okviru koji su uvedeni novi međunarodni zahtevi za virtuelnu imovinu.Manival je ispitao niz zakonodavnih, regulatornih i institucionalnih mera koja je Srbija uvela u ovim oblastima, ali, zbog proceduralnih ograničenja, nije procenjeno koliko se one efektivno sprovode u praksi, navodi se u saopštenju.Među pozitivnim pomacima ističe se proširenje opsega subjekata koji su obavezni da sprovode analizu poslovanja, što se pre svega odnosi na advokate i notare. Takođe, uvedeno je i obavezna provera identiteta prilikom ulaska u kazino, kao i pribavljanje pismene izjave da klijenti učestvuju u svoje ime.Manji nedostaci, kako ističe Manival, odnose se na definiciju stvarnih vlasnika, kao i neusklađene propise po kojima advokati i notari vode poslovne knjige.Rojters: Srbija zloupotrebljava standarde FATF da bi kontrolisala kritičare vlasti Srbija je u februaru 2018. godine stavljena na listu zemalja koje kontroliše Međudržavno telo za borbu protiv pranja novca (FATF).FATF je u junu 2021. prestao sa monitoringom Srbije nakon što su "adresisani tehnički nedostaci" koji su bili ranije prepoznati. Od tada Srbija zajedno sa Manivalom radi na unapređivanju kontrole pranja novca i finasiranja terorizma. Pod opravdanjem usklađivanjem sa standardima FATF Srbija je 2020. godine napravila spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije. Kao jedina privatna medijska kuća, na spisku je i matična firma Nove ekonomije kao i vlasnica i urednica Biljana Stepanović. Na spisku su i Krik, Birn, CINS...Moneyval je ocenio da Uprava za sprečavanja pranja novca nema ovlašćenja da traži podatke od banaka ukoliko nema osnovane sumnje na pranje novca.

Srbija

Eurobank preuzela Direktnu banku

Eurobank je uspešno sprovela proces pravnog pripajanja Direktne Banke i od danas posluje pod novim imenom Eurobank Direktna a.d. Eurobank Direktna a.d., koja posluje u okviru Eurobank Grupe, ovim pripajanjem raspolaže sa ukupnom aktivom od preko 2 milijarde evra i kapitalom od preko 300 miliona evra i time zauzima 6,4 procenata tržišta kredita u Srbiji. Trenutno ima ima mrežu od 127 ekspozitura širom zemlje.Kada je u pitanju obavljanje bankarskih poslova, klijenti će imati na raspolaganju sve proizvode i usluge kao i u prethodnom periodu, a svi ugovori i druge obaveze biće nastavljeni na isti način i bez ikakvih izmena u načinu realizacije.Priapanje Direktne Banke Eurobanci najavljeno je u julu ove godine. Nakon okončanja transakcije, akcionari Eurobanke  kontrolisati oko 70 odsto akcija objedinjene banke, dok će akcionari Direktne imati vlasništvo nad preostalih 30 odsto akcija. Nakon odobrenja svih nadležnih institucija, statusna promena pripajanja završena je u decembru 2021. godine.

Srbija

Pobednice hakatona smislile rešenje za smanjenje otpada

Pobednice na petom takmičenju namenjenom ženama programerima, Ivana Vasić i Aleksandra Bogićević, smislile su rešenje za smanjenje otpada. Takmičenje pod nazivom Merkle Female Hackathon organizovao je Merkle, agencija za upravljanje korisničkim iskustvom zasnovanim na podacima, a najbolje učesnice dobile su karte za IT konferenciju i praksu u Merkle-u."Glavna ideja našeg rešenja je da ljudi poklanjaju stare stvari koje su i dalje upotrebljive, a oni ih više ne žele ili im nisu potrebne, pa bi ih bacili. Bilo je mnogo zanimljivo razvijati ideju, i razmišljamo da nastavimo dalje da radimo na njoj", istakla je Ivana Vasić iz pobedničkog tima.Druga članica pobedničkog tima, Aleksandra Bogićević, je dodala da joj je deset sati rada na rešenju prošlo brzo: "Smatramo da svojom idejom možemo da ponudimo rešenje za smanjenje otpada, pošto bismo omogućili ponovnu upotrebu stvari".Merkle Female Hackathon trajao je deset sati tokom kojih je pet timova razvijalo prototip rešenja koje bi trebalo da pomogne zaštiti životne sredine. Pravo učešća imale su sve žene, nezavisno od prethodnog iskustva, a ekipama su u radu pomagale mentorke, softverske inženjerke iz Merkle-a. Najbolje rešenje odabrano je na osnovu tri parametra: upotrebljivost u stvarnom okruženju, autentičnost u odnosu na postojeća rešenja i softverskog dela koda."Statistike pokazuju da sve više žena upisuje tehničke fakultete i da ih više završi u poređenju sa muškarcima, ali ipak kada se dođe na tržište rada većina zaposlenih su muškarci. Zbog toga se pojedine industrije kao što je IT smatraju muškim. Ovom inicijativom želimo da ukažemo na to da i žene treba da imaju jednake šanse kao i muškarci", naglasila je Dušica Veličković, jedna od organizatorki i članica žirija hakatona i podsetila da je takmičenje organizovano sa ciljem da osnaži poziciju žena u IT industriji.Vodeća agencija za korisničko iskustvo DACH regiona, Merkle, bavi se upravljanjem korisničkim iskustvom zasnovanim na podacima (CXM). Od 2014. godine na tržištu Republike Srbije zapošljava timove za Java, .NET, PHP i Frontend programske jezike, Salesforce i druge platforme za korisničko iskustvo, kao i timove za dizajn i QA i deo je dentsu grupacije.

Srbija

Muzej Beograda kupuje dizajnerska rešenja Novog dvora

Muzej Grada Beograda planira da za 10,2 miliona dinara kupi planove za dizajn enterijera srpske kraljevske palate u Beogradu (Novi dvor).  Planovi su rađeni za Kralja Petra I.Nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, jer je, kako piše u objašnjenju, cilj "stvaranje ili kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja".Projekat je radio August Bose, vlasnik firme za dizajn enterijera Weimar, koga je Kralj Petar poverio posao dizajna za 80 soba u Beogradskoj kraljevskoj palati. Planovi dizajna eneterijera, u dva toma, u posedu su antikvarnice Banzhaf u Tibingenu u Nemačkoj. Sadrže 60 akvarela, 65 crteža olovkom i veliki broj originalalnih fotografija. Rađeni su u formatu od skoro 1x1 metar, teški su 80 kilograma i nalaze se u drvenoj kutiji posebno uvezani kao skupa slika, navodi se na sajtu antikvarnice. "Ovo je svakako najveća, najdetaljnija i najsveobuhvatnija dokumentacija nekog projekta dizajna enterijera velikih razmera na koju smo mi naišli", piše u katalogu na sajtu.

Srbija

Kragujevački studenti za praznike pomažu siromašnoj deci

Savez studenata Pravnog fakulteta u Kragujevcu saopštio je da petu godinu za redom organizuje dodelu božićnih paketića deci čiji su roditelji u ugroženom socijalnom položaju. Studenti su pozvali sve građane dobre volje da doniraju novac i pomognu u nabavci božićnih poklona."Ovim putem Vas molimo za donaciju od simboličnih 4.000 dinara ili koliko ste u mogućnosti, iznos bi mogli da uplatite na račun Saveza studenata (250-4010000165760-71 Eurobank a.d.) ili nam možete pomoći u materijalu (slatkiši, slaniši, igračke, knjige) koji bi lično preuzeli kako bi napravili paketić", dodaje se u saopštenju.Ako se građani odluče da uplate finansijska sredstva kako bi pomogli taj projekat, organizatori će poslati ugovore o donaciji preporučenom poštom, kao i zahvalnicu koju su pripremili za sponzore. "Događaj ovog puta neće biti organizovan u zatvorenom prostoru već će studenti ići na adrese mališana i nosiće im direktno paketiće. Svake godine imamo sve veći broj mališana. Ono što ovaj događaj razlikuje od prethodnih je to što ovakav projekat organizujemo poslednji put kao studenti", dodaje se u saopštenju. Cilj nam je da obradujemo mališane čiji roditelji nisu u mogućnosti to da učine na najlepši naš praznik. Ovaj projekat će biti medijski propraćem kako na lokalnom tako i na državnom nivou, a mi bi iskoristili tu priliku da se zahvalimo sponzorima. Efektiva: Nadležni mesecima ćute o problematičnom izvršenju u Kragujevcu

Srbija

DRI: Nabavke Studentskog centra nisu bile usklađene sa realnim potrebama

Državna revizorska institucija (DRI) je u sliučaju Ustanove Studentski centar Beograd primetila najviše nedostataka u postupcima javnih nabavki koji su često nepotpuni, pogrešni i neodgovarajući. Pojedini korisnici budžetskih sredstava vršili su nabavke dobara, usluga i radova bez prethodno sprovedenih neophodnih postupaka, navedeno je u Izveštaju o reviziji pravilnosti poslovanja Ustanove Studentski centar Beograd, u delu koji se odnosi na javne nabavke za 2019. i 2020. godinu i rashode za zaposlene za 2020. godinu. Konkursna dokumentacija u pojedinim postupcima javnih nabavki nije sačinjena na način koji odgovara potrebama naručioca. Zbog toga su nabavljeni pojedini radovi i usluge koji nisu predviđeni konkursnom dokumentacijom ili u količini koja prevazilazi procenat ugovorenih viškova radova.U pojedinim postupcima javnih nabavki zahtevano je da ponuđači sačine ponudu na osnovu količina koje su veće od objektivnih potreba naručioca, što je izazvalo da visina ponuda značajno odstupa od procenjene vrednosti javne nabavke, odnosno da ne predstavlja ukupno plativ iznos ponuđaču.Što se može videti na primeru javne nabavke u vidu intervencija na instalacijama jake struje. Direktor Studentskog centra Beograd je doneo Odluku o pokretanju otvorenog postupka ove javne nabavke, a njena procenjena vrednost je iznosila 15 miliona dinara. Kriterijum za dodelu ugovora je ekonomski najpovoljnija ponuda.Uvidom u konkursnu dokumentaciju DRI je utvrdio da specifikacija traženog materijala i usluga nije u skladu sa potrebama Studentskog centra jer ne sadrži precizne količine porebnog materijala i usluga. Za veliki broj stavki ponuđač je ponudio cenu od jednog dinara dok je kasnijim pregledom računa zaključeno da po ovoj ceni nije fakturisana nijedna stavka. Uzevši u obzir procenjenu vrednost javne nabavke i činjenicu da ona obuhvata ukupan iznos koji treba platiti ponuđaču kao i vrednost same ponude, postoji vidljivo nepodudaranje ovih vrednosti, što znači da u tehničkoj specifikaciji dobra i usluge nisu opisani na način koji je objektivan i koji odgovara potrebama naručioca. Zapisnikom o otvaranju ponuda 25. marta 2019. godine je konstatovano da je blagovremeno pristigla zajednička ponuda Grupe ponuđača „Elektra GT1 d.o.o, Beograd, „Elektro Dejla“ d.o.o, Beograd i „Elektro Rad“ s.z.r, Beograd.Nakon izvršenog pregleda i stručne ocene ponuda, doneta je Odluka o dodeli ugovora 5. aprila, a ugovor je zaključen 16. aprila 2019. godine, ugovorene vrednosti do 15 miliona dinara bez PDV. Na osnovu navedenog Ugovora izvršeni su rashodi u ukupnom iznosu od 16.896.399 dinara, od čega u 2019. godini iznos od 10.806.535 dinara, a u 2020. godini iznos od 6.089.864 dinara. Izvođač radova je pri fakturisanju obračunao iznos uvećanja od 33 odsto na vrednost norme sata i iznos od 3 do 33 odsto na vrednost utrošenog materijala, bez obrazloženja za naveden pricenat uvećanja, a nije na adekvatan način dokumentovao i obrazložio primenjene koeficijente uvećanja.Konkursna dokumentacija za nabavku usuga intervencija na instalacijama jake struje ne sadrži okvirne količine rezervnih delova i norma sati rada, što nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Nepravilnost se sastoji u tome da priloženi računi dobavljača ne sadrže detaljne podatke o parametrima za obračun izvedenih usluga, tako da iskazane količine i cene nije moguće potvrditi u postupku interne kontrole i revizije. Državna revizorska institucija kao meru za otkrivenu nepravilnost preporučuje da odgovorna lica Studentsog centra Beograd konkursnom dokumentacijom predvide količine usluga u skladu sa objektivnim potrebama, a ova ustanova u 2021. godini započela sa detaljnijom primenom kontrolnih aktivnosti u vezi sa parametrima za obračun količine i cene utrošenog materijala. 

Srbija

Generali otvorio nove prostorije da bi se klijenti osećali „kao kod kuće“ (FOTO)

Kompanija Generali Osiguranje je u svojoj poslovnoj zgradi na Novom Beogradu otvorila novu zonu za klijente, kao i prostor za svoje zaposlene gde će moći da održavaju sastanke, ali i da se odmaraju, druže ili pripremaju hranu.Novi koncept koji je Generali predstavio podrazumeva novi pristup klijentima koji nije sterilan i formalan kakav je do sada bio uobičajan u svetu bankarstva i osiguranja, objašnjava Vladimir Domjan, menadžer za upravljanje nekretninama."Kada vi imate strogo poslovno okruženje i ako uradite strogo poslovni ambijent i enterijer, to suviše sterilno deluje prvo na zaposlenog, a zatim i na klijenta koji dolazi. Neformalnija atmosfera opušta i vas kao zaposlene i klijente koji dolaze koji na neki satanak, što otvara neke nove vidike koji do tada možda niste ni mislili da će vam se otvoriti," objašnjava on.Novi prostor za klijente u prizemlju u koji se ulazi iz hola u kome dominira mermer daje utisak ulaska u dnevni boravak u kome klijent može da popije piće, sedne, ali u kome postoji i kutak sa decu sa bojankama i igračkama."Prostor je trebalo više da podseća na dom, na dnevni boravak, na neki neformalni karakter jer samim pozivanjem nekog u vaš dom, odnosno u dnevni boravak vi se približavate i stičete drugačiji utisak i sliku o tome," kaže Domjan.Zbog toga se kompanija trudila da prilikom uređenja prostora za klijente i zaposlene koristi što više prirodnih materijala."To je trebalo da bude što prirodnije i što jednostavnije i kada su u pitanju boje i kada je u pitanju dizajn."Poseban izazov je bilo ovakav ambijent uklopiti u zgradu koja je građena 80-ih godina i kojom dominira mermer i materijali koji sada nisu toliko aktuelni, kaže Domjan.On ističe da su sada reakcije veoma pozitivne, naročito što je novi koncept koji je Generali Osiguranje primenilo potpuno drugačije od onoga na šta su klijenti navikli u svetu bakarstva i osiguranja."Vi gde god da odete, u bilo koju ekspozituru, obično dobijete broj i imate šalter gde uzimate brojeve. Ovde toga nema. Veći je akcenat na kontaktu sa ljudima i živom pristupu nego da se ljudi tretiraju kao redni broj. Ljudski pristup je mnogo bitan u ovom pristupu i mi se trudimo da klijent bude u centru fokusa."Promena koncepta organizacije rada i radnog prostora bila je pre svega prouzrokovana pandemijom korona virusa kada je većina zaposlenih prešla na rad od kuće.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.