Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Uručena Mark awards priznanja: Grand prix za kampanju „Seniori – imam minut“

Kampanja "Seniori – imam minut", koju je osmislila i realizovala agencija Leo Burnett za klijenta A1 Srbija, proglašena je Integrisanom kampanjom godine – Grand Prix na sedmom festivalu Integrisanih komukikacija KAKTUS.Marketing mreža nagradila je sinoć organizacije, kompanije, institucije i agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje na sedmom festivalu integrisanih komunikacija KAKTUS. Za nagrade ove godine konkurisalo je čak 230 projekta, navodi se u saopštenju. Kampanja "Seniori – imam minut" osvojila je nagradu i u kategorijama Profitna integrisana kampanja i Pojedinačni radovi - Radio. Agencija Leo Burnett i A1 Srbija osvojili su nagrade i u kategorijama Pojedinačni radovi – Print i Brand awareness integrisana kampanja za projekat “A1 Launch kampanja”. Kampanja "Interna komunikacija rebrandinga Vip mobile u A1"  koju je realizovala agencija TACK TMI ADRIA osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Interne komunikacije.Sa ukupno pet dobitnika, 15 finalista i Grand Prix nagradom, kompanija A1 Srbija proglašena je petu godinu za redom Oglašivačem godine. Agencija Leo Burnett, sa 10 finalista, četiri dobitnika i Grand Prix nagradom, proglašena je Agencijom godine.Ovation BBDO osvojio je nagrade u kategorijama Execution – Produkcija za kampanju “Telekom Srbija - Tu gde ste vi” i Adaptirana međunarodna intergisana kampanja za projekat “Breaking Barriers" koja je realizovana za Converse Srbija.Agencija New Moment New Ideas Company krunisana je sa dva priznanja - u kategorijama Društveno odgovorna integrisana kampanja i Cross media integrisana kampanja za projekat “Nesalomivi” Hemofarm fondacije.McCann Beograd osvojio je tri KAKTUS 2021 nagrade, i to u kategorijama Pojedinačni radovi - PR za kampanju “Muzika svuda” Beogradske filharmonije, Pojedinačni radovi – Media za kampanju “Šta nas žulja?” i Inovativna integrisana kampanja za projekat “neXt Joy Samo probaj! 2.0” kompanije The Coca-Cola Company.U kategoriji Pojedinačni radovi – TV nagradu je osvojila agencija Jazavac i Utorak za kampanju “ReMix Knjaz - 100% mi smislili”, dok je agencija Fullhouse Ogilvy krunisana priznanjem u kategoriji Pojedinačni radovi – Event za projekat Coca-Cola Hellenic Kickoff event.Agencija Žiška osvojila je priznanja u kategorijama Pojedinačni radovi – Content marketing za kampanju "Munchmallow 40 slatkih godina" kompanije Jaffa Crvenka i Employer branding integrisana kampanja za rad "Iskreni oglas", realizovan za Infostud.LUNATBWA Belgrade i Nikšićko Pivo osvojili su nagradu u kategoriji Integrisana kampanja kreirana za drugo tržište za projekat "Amo da čistimo". Señor Hrvatska i WWF Adria osvojili su nagradu u kategoriji Digitalna integrisana kampanja za projekat "Gubitnici".O tome ko će dobiti ovogodišnje KAKTUS nagrade odlučivao je stručni žiri koji su činili priznati i ugledni profesionalci iz kompanija, kreativnih, PR, digitalnih agencija i produkcijskih kuća iz Srbije i regiona.

Srbija

Raspisan tender za rekonstrukciju stacionara u Zvečanskoj

Raspisan je tender za kompletnu rekonstrukciju i sanaciju stacionara u okviru Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj u Beogradu. Procenjena vrednost radova je 695,5 miliona dinara (blizu 6 miliona evra).Građevinska dozvola je izdata u septembru 2020. godine, a lokacijski uslovi u novembru 2019.Prema potrebamaCentra predviđen je i otvoren parking sa 12 mesta.Ukupna bruto podzemna i nadzemna površina objekta sa novoprojektnim ulaznim tremom, sa pristupnim stepeništem i rampom iznosi 6,1 hiljada kvadrata.S obzirom na to da ovaj objekat datira iz 1936. godine i da nije projektovan sa ovom namenom i za ove kapacitete, zadatak je bio da se uspostavi unapređena funkcionalna ogranizacija, piše u specifikaciji. Dodaje se da je plan rađen prema uputstvima zaposlenih, a sve kako bi se unapredio prostorni komfor i boravak u objektu pre svega dece, a onda i osoblja. Uslov je bio i da se ne izlazi iz postojećih gabarita objekta Centra.Rekonstrukcija će obuhvatati i zamenu dva putnička lifta, od kojih je jedan predviđen i za transport medicinskog kreveta u četiri servisna lifta od kojih su dva namenjena za potrebe kuhinje i dva za potrebe vešeraja.Od prvog do četvrtog sprata su prostorije namenjene za boravak dece. Sobe su za 6-8 dece sa kupatilima. Na ovim spratovima nalaze se i sobe za dnevni boravak i igru dece, sobe za posete i izolaciju, priručne kuhinje, tehničke prostorije, ostave itd. Pored ovih prostorija, na svakom spratu se nalaze i kancelarije socijalnih radnika, sobe negovateljiva i soba za intervecnije. na četvrom spratu su predviđene i zajedničke igraonice za čitav objekat.Prilikom projketovanja se vodilo računa i o očuvanju nasleđa i vizuelnog identiteta, piše u specifikaciji. Dodaje se da su tokom vremena pojedini delovi i segmenti renovirani bez građevinske dozovle, a prvobirni spoljni izgled je promenjen i narušen.Pojedini toaleti su u prethonom periodu potpuno ili delimično prenovirani, ali nisu prilagođeni deci sa ograničenom pokretljivošću.Na terasama će biti postavljen sistem perforiranih kliznih panela koji će imati i ulogu u zaštiti od sunca, vetra i kiše.

Srbija

Da li smo svesni – klimatske promene prete da zbrišu planetu

Glazgov je ovih dana centar sveta. Mesto u koje su uprte oči planete i koje je okupilo na jednom mestu državnu, poslovnu, ekonomsku i ekološku elitu i aktiviste. Sa nestrpljenjem se očekuje odgovor na pitanje koje muči čovečanstvo – kako stati na put klimatskim promenama?Za problem koji je nastajao decenijama, danas niko nema čarobni štapić, iako se sa samita Ujedinjenih nacija jednoglasno čuju „povici“ da se problem mora rešiti odmah. Rešenja koja će ubrzati spas planete ujedinila su i one koji tradicionalno nisu na istoj strani. Hrabrost i saradnja su deo rešenja koja se pominju, kako bi se osigurala bolja budućnost za naredne generacije, od one koju nudi trenutna ekološka slika. Značaj hitne reakcije za obnovu čistije, zelenije, oporavljene planete, jasan je svima. Ciljevi su postavljeni – osigurati nultu emisiju štetnih gasova do 2050, ograničiti globalno zagrevanje na 1,5°C, obnoviti ekosisteme, osnažiti otpornost infrastrukture i poljoprivrede na klimatske promene – ukratko, staviti prirodu u prvi plan.Načini na koje će se to postići staviće savremeni svet na ispit. Očekuje se mobilizacija sredstava koje će obezbediti najsnažnije ekonomije, a koje će biti na raspolaganju čitavom svetu. Bliska saradnja vlada, kompanija i civilnog sektora biće od presudne važnosti za uspeh.Da se na toj sinergiji uveliko radi, potvrđuju i govornici na COP26, od predsednika i predstavnika kraljevskih porodica, aktivista, eksperata, pripadnika autohtonih naroda, najvećih kompanija, do holivudskih zvezda.Poslovna zajednica je važan deo slagalice. Sve više kompanija ulaže u smanjenje štetnih uticaja, a održivo poslovanje polako postaje termin koji svi razumeju. Dekarbonizacija transporta i industrije je pitanje broj jedan. Poslovne strategije se menjaju i idu u korak sa zelenim ciljevima. Kompanija Rio Tinto objavila je strategiju koja obavezuje na ispunjenje cilja poslovanja sa nultom emisijom štetnih gasova do 2050. godine. Korak ka tom cilju je odluka o ulaganju od 7,5 milijardi dolara u dekarbonizaciju u narednoj deceniji. Govoreći na samitu Ujedinjenih nacija COP26, Jakob Stausholm, generalni direktor Rio Tinta se osvrnuo na činjenicu da će biti potrebno vreme da kompanije steknu jasnu sliku kako ispuniti održive ciljeve. Jedan od uslova je prodor novih tehnologija. U intervjuu za Blumberg, Stausholm je pojasnio: „Ne možete rešiti 100% CO2 bez novih otkrića. Konkretno, Rio Tinto do 2030. želi da prepolovi karbonski otisak, a ja želim da do te 2030. imamo jasan put, bez mnogo neizvesnosti, ka nultoj emisiji štetnih gasova.”Do 12. novembra će se u Glazgovu razgovarati o istraživanjima, opcijama, saradnjama, sa ciljem da se na kraju samita COP26 jasno vidi povećana globalna ambicija za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte, kako bi ciljevi navedeni u Pariskom sporazumu bili na dohvat ruke. Ključni ciljevi podrazumevaju i povećane globalne napore za finansiranje rešenja za smanjenje efekata klimatskih promena, kao i pregovore o „Pravilniku“ Pariskog sporazuma, kako bi se pratio napredak, doprinos svih učesnika, kako bi se osigurala transparentnost i ekološki integritet međunarodnog tržišta ugljenika.Ovaj tekst nije proizvod Nove ekonomije i redakcija ne odgovara za navode u njemu.  

Srbija

Svaki peti građanin u Srbiji je dugotrajno siromašan

U Srbiji negde između 18 i 19 odsto populacije živi u dugotrajnom siromaštvu, 11,8 odsto već četiri godine živi u dugotrajnom siromaštvu, dok 2,7 odsto populacije karakteriše ekstremna materijalna deprivacija. Objavljeno je u rezultatima „Analize dugotrajnog siromaštva u Republici Srbiji“ koju je objavio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.U Republici Srbiji značajan deo populacije je u dugotrajnom siromaštvu, a broj raste iz godine u godinu. U periodu od tri godine u kojima su vršena istraživanja, stopa dugotrajnog siromaštva je porasla sa 16,7 odsto u 2016. godini na 19,6 odsto u 2018. godini.Prema podacima o broju stanovnika u Srbiji za 2018. godinu procenjeni broj dugotrajno siromašnih u Srbiji iznosi 1.368.590 stanovnika. Ukupan broj ljudi koji žive u dugoročnom siromaštvu u Srbiji raspoređen je u tri grupe. Prva, najblaža grupa obuhvata stanovništvo koje živi ispod linije siromaštva u poslednjoj godini ispitivanja i u dve od prethodne tri uzastopne godine, njihovi raspoloživi mesečni prihod iznose 7.367 RSD po članu domaćinstva. Karakteriše je loš kvalitet zaposlenja, osoba je samozaposlena i prihodi dominantno dolaze iz tog izvora ili prihoda u naturi, koji govore o kompenzatornom načinu plaćanja rada, što je karakteristika manje kvalitetnih poslova, kao i niski prihodi od penzija.  U drugu grupu spadaju osobe koje četiri uzastopne godine žive u dugotrajnom siromaštvu i njihovi prihodi po članu porodice iznose 7.680 RSD. Osobe koje su četiri godine zaredom u dugotrajnom siromaštvu najverovatnije nemaju prihode od penzija ili se ne oslanjaju na socijalne transfere već imaju samo prihode od samozaposlenja.Pripadnici treće grupe koja živi u četvorogodišnjoj teškoj materijalnoj deprivaciji ne oslanjaju se ni na jedan od prihoda koje ostvaruju prethodne grupe i odlikuje ih prihod od 7.610 RSD po članu domaćinstva.Naspram opšte populacije, gde je raspoloživi prihod po članu domaćinstva skoro četiri puta veći 28.581 RSD na mesečnom nivou. Zajedničko za sve tri grupe dugotrajno siromašnih jeste nizak intenzitet rada i nizak stepen obrazovanja – osobe koje nemaju završenu srednju školu. Razlika među karakteristikama kod ove tri grpe jeste postepeno opadanje različitih „protektivnih faktora“ (drugi izvori prihoda poput doznaka i prihoda drugih članova porodice) koje od standardno definisanog dugotrajnog siromaštva dovode do ekstremne materijalne deprivacije kod vrlo malog broja najugroženijih ispitanika.Osnovni cilj istraživanja je analiziranje osnovnih faktora kojima se može predvideti dugotrajno siromaštvo i utvrđivanje razlike u karakteristikama populacije. Ova  tema je važna jer dužina trajanja siromaštva ima negativnije efekte kako na pojedinca tako i na različite poželjne društvene ishode „Uvid u to koje su karakteristike domaćinstava i lica najviše povezane sa različitim obrascima dugotrajnog siromaštva, kao i razumevanje tih karakteristika mogu pomoći u formulisanju efektivnijih i uspešnijih mera za smanjenje dugotrajnog siromaštva u narednom periodu“ navodi se u analizi.Mere za smanjenje siromaštva mogu obuhvatiti nekoliko važnih pravaca delovanja čiji je cilj da povećaju socijalno uključivanje ljudi koji su u dugotrajnom siromaštvu. Jedan pravac delovanja bi trebalo da se odnosi na povećanje i olakšani pristup tržištu rada kao što su besplatne obuke za deficitarna zanimanja, mehanizam nadoknada, koji podrazumeva obavezna usavršavanja i prekvalifikacije u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje.Drugi pravac razvoja može obuhvatiti mere koje se odnose na obrazovni sistem. Ove mere bi podrazumevale uvođenje obavezne srednje škole sa razvijenim mehanizmima podrške za ostvarenje potpunog obuhvata srednjoškolskim obrazovanjem, koji bi morao da obezbedi dodatna finansiranja kao što su prevoz do srednje škole, a u nekim slučajevima i stipendije za najugroženije, kako bi imali najosnovnije uslove za školovanje.Treći pravac mera bi trebalo obuhvati bolje targetiranje socijanih transfera, što podrazumeva integraciju podataka i diferencijaciju različitih socijalno ugroženih grupa i samim tim i bolju raspodelu materijalne pomoći. Srbija zajedno sa Rumunijom i Severnom Makedonijom ima najveće stope dugotrajnog siromaštva u državama Evrope. Procenat dugotrajno siromašnih u Srbiji duplo je veći od proseka za Evropsku uniju, i to predstavlja izazov jer se broj povećava. Trend rasta dugotrajnog siromaštva je prisutan i na nivou zemalja Evropske unije. Veoma je važno da kreatori politike znaju parametre po kojima se pojedinci kvalifikuju kao dugotrajno siromašni, kako bi se preventivne politike bolje prilagodile njihovim karakteristikama i kako bi se stvorili mehanizmi za iskorenjivanje socijalne isključenosti budući da podaci o visokom broju dugotrajno siromašnih, kao i o tome da taj broj iz godine u godinu raste, govore u prilog tome da mere koje država Srbija preduzima za smanjenje siromaštva nisu dovoljno efikasne. 

Srbija

Vlada Srbije želi efikasniju eksproprijaciju

Zbog potrebe da se brzo okonča postupak eksproprijacije koja se sprovodi u javnom interersu Vlada Srbije predložila je izmene Zakona o eksproprijaciji. Predlogom su definisani kratki rokovi za postupanje upravnih organa, a uvodi se i postavljanje privremenog zastupnika mogućim naslednicima neke imovine koja je predmet eksproprijacije.Vlada kako se navodi može da utvrdi javni interes za eksproprijaciju ako je ona neophodna za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata u oblasti: obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture, državnih objekata, kao i za izgradnju stanova za socijalno ugrožene.Postavljanje privremenog zastupnika u postupku eksproprijacije primenjivaće se onda kada je vlasnik nepokretnosti preminuo, a nije sproveden postupak raspravljanja zaostavštine ili ako se vodi postupak utvrđivanja vlasništva, kao i u ostalim slučajevima propisanim Zakonom o opštem upravnom postupku. Ovim bi se kako se navodi doprinelo efikasnosti eksproprijacije. Predlogom se omogućava privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, kada ono služi izgradnji objekta od javnog interesa (radi smeštaja radnika, materijala, mašina ili izvođenja radova koji su u funkciji izgradnje objekta ili ustanovljenja službenosti). Privremeno zauzimanje zemljišta može jednom produžiti za još tri godine.Utvrđena je obaveza korisnika eksproprijacije da, pre rušenja zgrade, obezbedi zakupcu stana u društvenoj, državnoj svojini i javnoj svojini odnosno na neodređeno vreme, odnosno nosiocu stanarskog prava u eksproprisanoj stambenoj zgradi ili stanu kao posebnom delu zgrade, korišćenje drugog odgovarajućeg stana u javnoj svojini sa pravima zakupca na neodređeno vreme.Za odlučivanje o predlogu za dozvolu vršenja pripremnih radnji uveden je rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Utvrđuje da rok za vršenje pripremnih radnji počinje da teče sledećeg dana od dana uručenja rešenja strankama u postupku.Predloga zakona menja se član 29. Zakona određivanjem kraćih rokova za postupanje organa uprave u cilju bržeg i efikasnijeg sprovođenja postupka eksproprijacije. Predloga zakona menja se član 30. Zakona dodavanjem novog stava kojim se omogućava opštinskom organu uprave da donese delimično rešenje u slučaju da o zahtevu korisnika eksproprijacije i zahtevu ranijeg sopstvenika za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti nije moguće odlučiti istovremeno, a sve u cilju bržeg i efikasnijeg sprovođenja postupka eksproprijacije.Predloga zakona menja se član 31. tačka 2) Zakona tako što se nepokretnost koja se ekspropriše naznačuje isključivo na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti.Predloga zakona menja se član 32. Zakona tako što je opštinska uprava, umesto do sada korisnika eksproprijacije, dužna da dostavi po službenoj dužnosti predlog za eksproprijaciju nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra, radi upisa zabeležbe pokretanja postupka eksproprijacije.Korisnik eksproprijacije snosi troškove postupka i kada je usvojen zahtev za eksproprijacijom preostalog dela nepokretnosti.Kada je predmet eksproprojacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.Korisnik eksproprijacije se obavezuje da podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade i kada se donese delimično rešenje o eksproprijaciji u slučaju iz člana 30. stav 4. Zakona.Precizira se da nadležni organ koji sprovodi postupak eksproprijacije po službenoj dužnosti dostavlja pravosnažno rešenje o eksproprijaciji, odnosno izvršne isprave o naknadi nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra.Prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sa ili bez upisanog prava korišćenja, mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti po zahtevu lica iz člana 8. ovog zakona, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).Predviđeno je da će se postupci eksproprijacije započeti u skladu sa Zakonom, a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Srbija

Vesna Jevtić, nastavnica i eko aktivistkinja: Kore od voća za zdravije zemljište

Kompostiranje je proces koji unapređuje kvalitet života u urbanoj sredini, čoveka povezuje sa prirodom i tlu vraća neophodne materije, kaže Vesna Jevtić, nastavnica engleskog jezika u VI beogradskoj gimnaziji, koja je angažovana na ekološkom projektu “Biram da kompostiram”. “U školi u kojoj sam do skoro radila, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, u okviru Erazmus projekta pod nazivom “Jedi pametno. Sačuvaj planetu” (Eat Smart. Save Your Land) naš tim je napravio tri kompostera. Umesto što se baca na deponiju, organski otpad može da se kompostira. Sa tim saznanjem, počela sam da kompostiram u svom domaćinstvu”, kaže ona.Prednosti kompostiranja, prema njenoj oceni su nebrojene.“Korišćenjem komposta za đubrenje bašte izbegava se upotreba hemijskih preparata za zaštitu bilja i veštačkih đubriva. Smanjuje se količina otpada koji se proizvodi, dok dobijeni proizvod utiče na zdravlije tlo, potiskuje patogene i jača imunitet biljaka”, kaže ona. Preterana potrošnja dovela je do toga da se napuštaju stare zdrave navike, kupuje se preko svake mere, zbog čega, kako kaže, razne vrste otpada koje bi se mogle reciklirati završe na deponiji. Projekat je kompletno finansijski podržao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, kroz program “Znanje za održivi razvoj”, sponzorisan od strane Nemačke ambasade. U okviru projekta “Biram da kompostiram” radio je mali školski četvoročlani tim.“Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnje. Bacanjem organskog otpada na deponiju, gde završava kao samo još jedan izvor štetnih gasova koji doprinose efektu staklene bašte, kompostiranjem dobijamo hranljivu zemlju koju možemo koristiti za žardinjere, leje, saksije sa cvećem ili bašte”; kaže ona. Kompost se pravi od zelenog otpada i smeđeg otpada iz kuće. Zeleni otpad su kore od voća i povrća, ljuske od jajeta, talog od kafe, kesice čaja, a smeđi: karton, pamučna tkanina, suvo lišće, piljevina.

Srbija

Kroz COVAX sistem u Srbiju stiglo još 306.000 Sinofarm vakcina

U Srbiju je danas stigla nova isporuka vakcina protiv COVID-19 koja je nabavljena kroz COVAX mehanizam. Ova isporuka obuhvata 306.000 doza vakcina Sinofarm, saopštio je Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF).  "Nova isporuka vakcina protiv COVID-19 dolazi u trenutku kada je u Srbiji epidemiološka situacija nepovoljna, sa visokim brojem novozaraženih na dnevnom nivou, dok je obuhvat vakcinacije u ukupnoj populaciji ispod evropskog proseka. UNICEF u Srbiji posebno radi na dodatnom osnaživanju prosvetnih radnika i svih koji rade u obrazovnom sistemu u borbi sa pandemijom COVID-19", navodi se u saopštenju.Međunarodni fond je dodao i da vakcinacija, uz poštovanje preventivnih mera nošenja maski, pranja ruku i fizičku distancu, štiti od korona virusa i utiče da se tok pandemije u kolektivu zaustavi, spreči mutiranje i dalje razmnožavanje virusa. U Srbiju je do sada kroz COVAX mehanizam dopremljeno više od 500.000 doza vakcina protiv COVID-19, konkretno 295.200 doza AstraZeneka vakcina i 306.000 doza Sinofarm vakcina.Vlada Srbije finansirala je nabavku ovih vakcina, dok je UNICEF kao posrednik u COVAX mehanizmu, obezbedio nabavku, transport i dostavu u Srbiju. COVAX inicijativu vode  GAVI (Alijansa za vakcine), Svetska zdravstvena organizacija i CEPI (Koalicija za inovacije i epidemiološku spremnost). Cilj inicijative je da obezbedi da sve zemlje na svetu imaju pravičan i pristupačan pristup bezbednim i efikasnim vakcinama protiv COVID-19, bez obzira na stepen razvijenosti.

Srbija

Akademija inženjerskih nauka očekuje „trajne negativne posledice“ Rio Tinta

Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) izražava veliku zabrinutost zbog trajnih negativnih posledica koje će prouzrokovati realizacija projekta Jadar na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji.Realizacija projekta Jadar vodi ka degradaciji predela doline Jadra i ugrožavanja primarnih prirodnih resursa: zemljišta, šuma, voda i originalnog biodiverziteta. Posebno zabrinjava proces kojim se dovodi u pitanje suverenitet Srbije, jer Rio Tinto sprovodi Akcioni plan relokacije stanovništva, gde se neometano obavlja otkup zemljišta i nekretnina od lokalnog stanovništva, uz prećutnu saglasnost grada Loznice i državnih institucija. Početne aktivnosti na formiranju rudnika dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 ha: predviđa se uklanjanje šuma i šikara na 204 ha, poljoprivrednih površina na 317 ha, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 ha i voćnjaka na 4,2 ha.Predviđeno je formiranje deponija u dolini Jadra na 146 ha, kao i na slivu potoka Štavica na 166 ha, za šta je potrebno uklanjanje šuma na 149 ha, sa 26.000 m3 drvne mase.Ovako masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.Biodiverzitet će biti desetkovan, a čitav prostor biće suočen sa gubitkom većeg dela ekosistemskih funkcija (poremećaj režima površinskih i podzemnih voda, modifikacija mikroklimatskih uslova, povećan rizik od erozije i bujičnih poplava, intenzivna emisija gasova staklene bašte). Predviđeno je sleganje gotovo 850 hektara površina, usled eksploatacije materijala i vode iz podpovršinskih kopova.Godišnja prerada 1,6 miliona t rude jadarita, proizvodnja 286.000 t borne kiseline, oko 60.000 t litijum karbonata i 259.000 t natrijum sulfata godišnje vodi ka formiranju deponija koje pojedinačno prekrivaju oko 20 hektara, visine su 40-60 metara, dužine 800-900 metara, širine 200-250 metara, zapremine više miliona tona, sa hiljadama tona arsena, nikla, kadmijuma i olova. U podzemlju doline Jadra nalazi se značajne rezerve podzemnih voda u Srbiji, a predviđenim rudarskim aktivnostima dovodi se u realan i visok rizik od zagađenja.Izrazito dinamičan hidrološki režim reke Jadar utiče na čestu pojavu destruktivnih bujičnih poplava , tako da je nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta polutanata do toka Save, zatim nizvodno do Šapca i Beograda, čime bi se uspostavio stalan rizik po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije.Takođe, eventualnim probojem brane na Štavici, došlo bi do izlivanja više miliona tona hipertoksičnog otpada i katastrofalnog zagađenja vode i zemljišta.

Srbija

Zgrada Geneksa proglašena kulturnim dobrom

Vlada Srbije proglasila je za kulturno dobro utvrdila Stambeno-poslovni centar Geneks u Novom Beogradu, saopštio je Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, koji je i podnosilac tog predloga. Geneks je sagrađen u periodu od1970. do 1980. godine prema projektu arhitekte Mihaila Mitrovića (1922-2018). Navodi se da je Mitrović kombinacijom tradicije i nasleđa stvorio sopstvena rešenja koja predstavljaju originalan autorski izraz u domaćem graditeljstvu.Geneks čine dve kule koje su funkcionalno razdvojene na stambenu sa 30 spratova i poslovnu sa 26 spratova. One su povezane u arhitektonsku celinu posebnom konstrucijom u obliku mosta."Posebno originalan detalj na savremenoj arhitekturi jeste oslikavanje fasada. Slikar Lazar Vujaklija uradio je murale na betonskim fasadama prizemlja zgrade Geneksa 1979. godine", dodaje se u saopštenju.Dodaje se i da Geneks predstavlja materijalni dokument perioda naglašene želje beogradskog urbanizma za ostvarivanjem visinskih rekorda i formiranjem upadljivih gradskih simbola.Arhitektura u Čileu: Izgled krova prati oblik morskih talasaBeton obrisao istoriju na Kalemegdanu U Istorijskom arhivu Beograda prošle godine preuzimana je arhivska građa i formiran je Mitrovićev legat. Poznati arhitekta čija se dela svrstavaju u domaće ikone takozvane "brutalističke arhitekture", u koju neki svrstavaju i Geneks kulu, dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, Salona arhitekture, Velike nagrade za arhitekturu SAS, Sedmojulske nagrade za životno delo.U Mitrovićeva najznačajnija dela, pored Geneksa spadaju: hotel Narcis na Zlatiboru, stacionar Organizacije Ujedinjenih Nacija (OUN) u Banji Кoviljači, hotel Putnik, hram Svetog Vasilija Ostroškog u Beogradu.U Mitrovićeva dela spada i Vrnjački ciklus: topla voda Snežnik, Slatina, Rimski izvor, Jezero (svi se nalaze u Vrnjačkoj Banji), kao i veći broj stambenih objekata u Srbiji.

Srbija

Prodaje se „Novi autoput“ po ceni od 235 miliona dinara

Stavljeno na prodaju preduzeće Novi autoput po ceni od 235 miliona dinaraImovina GP Novi autoput iz Beograda stavljena je na prodaju zbog stečaja po početnoj ceni od 235 miliona dinara. Prodaju oglasila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Javno nadmetanje zakazno je za 3. decembar ove godine, prenosi Ekapija.Na spisku imovine koja se nalazi je mašinsko-transportni pogon na Voždovcu, zemljište u Dobanovcima, i kompleks objekata za smeštaj radnika u Leštanima. Kompleks u Kumodraškoj ulici na voždovcu nalazi se na površini od 4.494 kvadratnih metara i sadrži: servisno-remontnu radionicu, halu sa aneksima i podrumom, trafostanicu, pumpu za gorivo, nekoliko magacina, upravnu zgradu i ostalo. Dok zemljište  u Dobanvcima zauzima površinu od 5 hektara i 27 ari.Pravo na učešće imaju sva pravna i fizička lica koja uplate 500 hiljada dinara uvećanu za porez na dodatu vrdnost radi otkupa prodajne dokumentacije, depozit u iznosu 94 miliona dinara kao i da potpišu izjavu o gubitku prava na povraćaj kredita i ugovor očuvanju poverljivih podataka prilikom preuzimanja prodajne dokumentacije. 

Srbija

Miroslav Mišković: Učim od mladih

I ja učim od mladih, ne bih danas bio to što jesam da sebe ne menjam. Dokazujete se uvek, i pred porodicom, i pred roditeljima, i zaposlenima“, kazao je Miroslav Mišković, predsednik Upravnog odbora Delta Holdinga na SAM akademiji, specijalnom događaja Srpske asocijacije menadžera (SAM).Kako je saopštila SAM akademija, on je rekao da mladima posebno savetuje da moraju da pronađu šta vole jer samo ako rade ono što vole. Mladi ljudi, prema rečima Miškovića, vrlo brzo shvate koliko je važna preciznost u poslu i napominje koliko od njih može da se nauči. „Kada shvate šta vole, najbolje je da stiču znanje, poželjno na Zapadu, jer znanje nema cenu. Važno je i da idu na skupove, da čuju šta drugi pričaju, ne samo da budu u kancelariji. Učenje počinje prvog radnog dana. Osnov svakog učenja je znanje,“ rekao je  Mišković i dodao da se u biznis mora ulagati. Kako je rekao, nije ružno da neko ne zna, ali mora naći ljude koji će znati. Zato privrednicima predlaže da plate čoveka koji zna najbolje i da obučavaju kadrove. On je rekao da je u izvršnom odboru Delta Holdinga od sedam članova četiri su žene. „Žene su, zaista mislim, pametnije od muškaraca, i bolji su studenti, stabilnije su. One samo to moraju da iskoriste“, rekao je Mišković. „Finansijska nezavisnost žene je najvažnija. Žena mora da ima uslove da može da radi. Žene u Srbiji još nisu samostalne, ali moraju da se bore, ne smeju se predati jer treba više da budu u društvu. Kada bi žene rukovodile svetom, bilo bi sve sasvim drugačije.“Na pitanje šta bi izdvojio kao najveću vrednost Delta Holdinga, Miroslav Mišković je odgovario: „Ljudi. Mi imamo kadrove koji su daleko iznad ostalih; ljudi su naša snaga. Delta se od drugih razlikuje u izuzetnom kadru. Ako je na ovim prostorima neko sistem, to je Delta. A sistem funkcioniše tako da se operativnim poslovima uopšte ne bavim. To radi sistem, a njega nije jednostavno napraviti. Pre 15 godina sam shvatio da to treba da uradim i danas zakazujem sastanke kada moji saradnici mogu. Ja nisam zauzet, oni su. Da biste se bavili razvojem, morate da imate vremena da razmišljate. A realizaciju svega toga čine zaposleni“. Najznačajniji trenutak u svakoj karijeri je njen vrhunac, kada se ukazuje prilika za nešto novo. Kad je kompanija na vrhuncu moći, tad se prodaje. Čoveku je mnogo lepo kad je kompanija na vrhuncu, ali ne sme da se uspava, tad se ukazuju prilike, posavetovao je on.Na pitanje koje industrije vidi kao najperspektivnije u Srbiji i gde bi sada ulagao, Miroslav Mišković ističe agrar. „Ali ako niste prvi u tome, birajte nešto drugo. U svemu što radite, morate biti najbolji. Ako to volite, morate tome da se posvetite. Ne možete prosečno raditi, a imati natprosečan uspeh i natprosečna primanja. Pravih profesionalaca je sve manje i zbog toga moraju i da se dobro plate. Plate su uvek najvažnije“.

Srbija

Verovatno morate da ponovite prijavu na ePorezima

U brojnim prijavama poslovnog prostora i poslovnih prostorija obveznika fiskalizacije uočen je niz nedostataka i nedoslednosti kod unosa podataka posredstvom portala ePorezi, navodi se u saopštenju Poreske uprave.Prijave nisu u skladu da pavilima propisanim Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora.U skladu sa pomenutim Pravilnikom, poreskim obveznicima se ukazuje na na sledeće:U nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije (polje 2.1) potrebno je uneti isključivo naziv  prijavljenog maloprodajnog objekta u kome će biti instaliran elektronski fiskalni uređaj i nema potrebe ponavljati naziv, ime i prezime obveznika fiskalizacije, osim ako to nije i naziv poslovnog prostora i poslovne prostorije. U ovo polje ne unosi ni adresa, tip objekta ili naziv delatnosti.Podatak o nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije sastoji se od Jedinstvene oznake koju dodeljuje Poreska uprava i naziva poslovnog prostora i poslovne prostorije. Podatak će biti upisan u bezbednosni element i ne može se samostalno menjati, bez promene bezbednosnog elementa.Primer: Obveznik fiskalizacije Samostalna trgovinska radnja „Supermarket ABC“ , preduzetnik Petar Petrović ima maloprodajni objekat pod nazivom  Prodavnica Mirijevski Bulevar, na adresi Mirijevski Bulevar 152.U tom slučaju u prijavi PGJO u polje 2.1 unosi se: Prodavnica Mirijevski Bulevar. PIB i naziv obveznika fiskalizicije preuzimaju se iz Registra, dok se podaci o adresi i mestu poslovnog prostora i poslovne prostorije preuzimaju iz polja 2.3 do 2.9 navedene prijave.Jedinstvena oznaka poslovnog prostora i poslovne prostorije će se upisati u bezbednosni element nakon dodele (u ovom primeru 10000001:) od strane Poreske uprave, u procesu personalizacije bezbednosnog elementa.Kao podatak o tipu poslovnog prostora i poslovne prostorije (polje 2.2) potrebno je uneti jedan od tipova poslovnog prostora i poslovne prostorije propisanog članom 3. pomenutog Pravilnika, uz striktno poštovanje navedenih uslova. Tip poslovnog objekta bira se iz padajućeg menija i označava sa: FIKSNI – nepomični objekat; POKRETNI – na prenosivim prodajnim objektima (vozilo, autobus); DALjINSKA TRGOVINA – trgovina putem interneta i AUTOMAT – isključivo samonaplatni uređaji (autoperionice, mašine za prodaju kafe, grickalica i benzinske pumpe bez posade).Za dodatne informacije o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama možete koristiti polje DODATNO.Ukoliko ste postupili drugačije u odnosu na gore napisana pravila prilikom podnošenja prijave potrebno je da obrišete poslovni prostor i poslovnu prostoriju koja je dobila jedinstvenu oznaku i da podnesete novu prijavu u kojoj ćete iskazati podatke na ispravan način.Detalje oko načina brisanja poslovnog prostora i poslovne prostorije možete pronaći u korisničkom uputstvu klikom na link.U saopštenju se napominje da je u polju Datum početka (2.12), omogućeno da datum početka korišćenja poslovnog prostora bude u budućnosti.Prijavljivanje poslovnog prostora i poslovnih prostorija u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje fiskalnog uređaja, počelo je 1. oktobra putem portala ePorezi. Preduslov za ostvarivanje prava na finansijsku podršku je prethodno uredno podneta prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije PGJO.

Srbija

Sin Muamera Zukorlića izabran za zamenika predsednika RIK

Usame Zukorlić je imenovan za zamenika predsednika Republičke izborne komisije (RIK), piše u Odluci koju je potpisao predsednik skupštine Ivica Dačić.Zukorlića je za ovo mesto predložila Stranka pravde i pomirenja (SPP) koju vodi njegov otac Muamer Zukorlić, zamenik predsednika republičke skupštine, kako je objavio Danas.Da nema funkcionerske kampanje, kampanje uopšte ne bi ni bilo Protiv ovog predloga bila je narodna poslanica SDA Sandžaka Selma Kučević, koja je rekla da je dogovor bio da to mesto pripadne poslaničkoj grupi „Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka“, „kao jedinoj opozicionoj grupi“, preneo je ovaj list. Kučević je poručila da će o svemu obavestiti posrednike Evropskog parlamenta.U septembru ove godine Zukorlićeva supruga profesorka Elma Elfić, predsednica Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru (IUNP), je imenovana za pomoćnicu ministra za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.

Srbija

Alhem otvorio virtuelnu bazu o zelenim javnim nabavkama

U Srbiji je od sada dostupna Virtuelna baza znanja o zelenim javnim nabavkama. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu naše zemlje iznosi oko 8% godišnje. Nabavkom  dobara, usluga i radova sa manjim negativnim uticajem na životnu sredinu, organi javne uprave mogu da daju važan doprinos održivom razvoju Srbije.Zelene javne nabavke bi poslužile kao dobrovoljni regulatorni instrument koji bi povećao društvenu odgovornost javnog sektora u upravljanju javnim finansijama. U postupcima zelenih javnih nabavki, pored nabavne cene, naručilac uzima u obzir i troškove održavanja, uštedu vode i energije, vek trajanja proizvoda, kao i troškove zbrinjavanja kada proizvod postane otpad. Ali jedan od problema predstavja je nedostatak znanja o zelenim kriterijumima jedna od najvažnijih prepreka za primenu zelenih nabavki u praksi, navela Jasminka Ranđelović, programska koordinatorka ALHem.U Virtuelnoj bazi se mogu naći stručni vodiči za primenu zelenih kriterijuma, primeri dobre prakse, kao i drugi informativni i video materijali. Poseban naglasak je stavljen na Program obuke za zelene javne nabavke koji sadrži devet video modula namenjen svim zainteresovanim stranama.  Virtuelna baza o zelenim javnim nabavkama je razvijena u okviru Alternativa za bezbednije hemikalije, u organizaciji AL Heme i podrške Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.Pored ALHema, još 20 organizacija civilnog društva pokrenulo je inicijativu za izradu Akcionog nacionalnog plana za zelene javne nabavke. Sada je red na nadležnim organima da započnu sprovođenje ovog projekta. 

Srbija

Opština Rekovac glasala protiv istraživanja litijuma

Odbornici u Rekovcu: Ne plašimo se republičke vlasti!Odbornici skupštine opštine Rekovac danas su usvojili odluku o izmeni plana detaljne regulacije, što zapravo znači da će tražiti zabranu istraživanja na rudu litijum i sve druge minerale na svojoj teritoriji.Predsednik odborničkog kluba SNS-a, Pavle Mihajlović, izjavio je: "Naš plan je da zaustavimo sva istraživanja, ne samo litijuma, već bilo kojih minerala i ruda. Naše opredeljenje je da Levač , kao i do sada, bude privredni kraj, pre svega voćarski, vinogradarski, i stočarski kraj, kao i turistička destinacija, zbog onog čime raspolažemo.Za ovu odluku jednoglasno je glasalo devetnaest članova odbora.Za naš portal govorio je i Aleksandar Đorđević, predsednik opštine Rekovac:"Odbornici su danas, nakon inicijative gradjana i privrednika, kao i skupštinskog rednog tela, vezano za zaštitnu životne sredine, razmatrali i podelili zabrinutost sa svojim Levčanima. Odbornici su na današnjoj skupštini izglasali da se pokreću odredjene radnje kojim će se odbraniti Levač".Miomir Mitrović, odbornik SPS-a navodi da je dogovor baziran na izmeni i dopuni poslovnog plana: "Naš predlog će biti poslat i u ministarstvo u Beogradu, kao i naša odluka koja je negativna povodom tih ispitivanja"."Mi smo na našoj sednici podneli zahtev da se obustave sve naredne radnje u ispitivanju litijuma i da se uradi proširenje prostornog plana" kaže predsedik stalnog radnog tela za zaštitu životne sredine i ekologiju, Zoran Radojičić.Predstavik privrednika opštine Rekovac, Predrag Marković, rekao je da je postignut najvažniji cilj, za dalju pravnu osnovu: "Bitnije obećanje je da će biti formirana radna grupa koja će nadgledati aktivnosti. Predstavnici privrednika sa ovog područja će biti uključeni".Ispred skupštine opštine Rekovac, okupili su se i nezadovoljni meštani koji strahuju za svoj kraj, koji su i ranije održavali ekološke proteske. Pripadnici  policije fotografisali su skup meštana ispred skupštine opštine Rekovac.

Srbija

BIRN: Plaćeni milionski penali tokom izgradnje brze pruge

Zbog kašnjenja radova na deonici brze pruge od Beograda do Budimpešte i nepovlačenja tranši ruskog kredita Srbija je do sada na ime penala platila više od 4,7 miliona dolara, a zbog greške u projektu vijadukta i tunela još dodatnih 30 miliona dolara, piše BIRN.Prema saznanjima BIRN-a, zbog grešaka koje je Institut za saobraćaj CIP napravio prilikom projektovanja vijadukta i tunela u Čortanovcima, država je morala da ruskom partneru plati odštetu od oko 30 miliona dolara.Prodaje se firma ZGOP, koja gradi železnicu do Mađarske BIRN takođe saznaje da zbog kašnjenja u povlačenju tranši ruskog kredita za izgradnju deonice od Stare Pazove do Novog Sada, Srbija je platila kaznu od više od 4,7 miliona američkih dolara. Tu informaciju iz Infrastrukture železnice i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nisu ni potvrdili ni demantovali, ali ju je za BIRN potvrdila bivša ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.Ona je kazala da se tek nakon uzimanja ruskog kredita od 800 miliona dolara došlo do saznanja da “po tom kreditu nisu dogovoreni konkretni projekti, već je načelno dogovoren iznos kredita za železnicu” što je bio jedan od razloga nepovlačenja kredita u dogovorenom roku i plaćanja penala. Građevinski fakultet se oštro protivi predlogu metroa BIRN je došao do dokumenata koji pokazuju da novac iz kredita nije korišćen samo za gradnju pruge, već je korišćen i za zakup šest automobila od ruske firme RŽD koja je izvođač radova na deonici od Stare Pazove do Novog Sada, što je plaćeno skoro neverovatnih 720.000 dolara.Aleksandar Vučić je krajem 2015. godine, tada na mestu premijera, u okviru predizbornih obećanja rekao da će “modernizacija pruge od Beograda do Budimpešte biti završena do sredine 2018. godine”.Tri godine kasnije ti predizborni rokovi nisu ispunjeni. Umesto obećanog brzog voza do sredine 2018. godine, dobili smo tek započete radove na prvoj deonici Beograd – Stara Pazova, koji se finansira iz kineskog kredita, a koji su svečano otvoreni za javnost 28. novembra 2017, dok su zvanično otpočeli tek pola godine kasnije. Za drugu deonicu Stara Pazova – Novi Sad, koja se gradi iz ruskog kredita, građevinska dozvola izdata je tek 31. januara 2019, iako je to trebalo da bude učinjeno do 29. avgusta 2017. Ima li mašinovođe u vozu Na trećoj deonica, od Novog Sada do Subotice (Kelebije), koja se takođe finansira iz kineskog kredita, radovi nisu započeti, a prema BIRN-ovim saznanjima, još traje postupak izdavanja građevinske dozvole. Najnovija obećanja ponovo su vezana za predizborni trenutak. Vučić, koji je u međuvremenu postao predsednik kom se u maju naredne godine završava mandat, ponovo obećava brzu vožnju, ovoga puta samo do Novog Sada i to početkom sledeće godine. Ekspert koji nije želeo da mu bude objavljeno, a koji je upoznat sa detaljima realizacije projekta na delu brze pruge, je za BIRN rekao da ne bi trebalo očekivati da saobraćaj bude pušten pre proleća. Slično se može zaključiti i iz odgovora koje je ovaj istraživački portal dobio od Infrastrukture železnice i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji kažu da su “radovi u viskom stepenu završeni”, ali i da predstoje testiranja pruge.

Srbija

Struja iz biomase: Energetska tranzicija uz očuvanje radnih mesta

Predstavnik komapnije E3 International Aleksandar Fragner, kaže da pored Srbije i Bosne i Hercegovine, o energetskim zasadima razmišlja i Severna Makedonija.Problem je kako dodaje što se te države stalno bore sa nezaposlenošću, pa se proizvodnjom biomase otvaraju nova radna mesta, a bivši rudari u rudnicima uglja dobijaju nove poslove.Biomasa koju Srbija sada dobija kako dodaje dolazi iz redovne oplodnje šuma i potrebne su joj dodatne količine. Kao prednsot korišćenja biomase navodi to što ona predstavlja stalni izvor energije, za razliku od vetra, solarnih i hidrosistema.Ocenjuje da bi dosta ljudi u Srbiji moglo da se bavi biomasom, ali država pre svega mora da favorizuje tu oblast i organizuje njen otkup. Pored toga treba urediti i odgovarajuće zakonske okvire.Energetske vrbe i trks kako dodaje mogu da se koriste i kao vetrozaštitni pojasevi kojih je nekada bilo u Vojvodini i koji su za razliku od drveća bezbedni pored puteva i železničkih pruga jer ublažavaju posledice saobraćajnih udesa. Pored toga štite njive od erozije vetra.Trenut ne postoji regist rasadnik za sadnice, to nije problem da se dobije, koris vrbe švedskog dobavljača.Vetrozaštitni pojasevi u starim zakonima, pomalo sečeno, toga više nema, brzorastuće sorte pogodne za zaštitu od erozije vetra, u zonama puteva i železnice.Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže da su zaposleni u RFB Kolubara ranije bili skeptični prema podizanju energetskih zasada na bivšim  kopovima, ali su se kako dodaje stvari u tom pogledu sada dosta promenile.Podsetio je da je Srbija pojačala svoje geotermalne izvore energije, vetroparkove i solarne izvore, ali je ocenio da su to za sada samo simbolične vrednosti. Srbija inače ima međunarodnu obavezu da 27% energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori u proizvodnj sada učestvuju sa oko 20%.Biomasa se u Srbiji trenutno dobija iz postojećih šuma, to je na skoro maksimumu. Svako dalje proširenje tih izvora ugrožava principre održivog gazdovanja šumama, pa je zato rešenje u podizanju bio-energetskih zasada, naglasio je Glavonjić.Rukovodilac sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine u RB Kolubara, Dragan Arsenijević podseća da je to preduzeće već rekultivisalo 700 hektara iskorišćenih rudnika koji se sada nalaze pod šumom. Kaže da se ugalj u posednje vreme sve teže kopa, jer se nalazi sve dublje u zemlji. "Pri tome nastaje velika količina zemlje, otktrivke, koja se odlaže na već iskorišćene rudnike i čuva se za dalje projekte u koje spadaju i energetski zasadi. Potrebno dosta zemljišta za vrbe i solarne panele."Objašnajva da to preduzeće može da ponudi 100 hektara bivših rudnika za energetske zasade, a 200 hektara može dodatno da se pripremi. Takođe, može da se obezbedi i zemljište za solarne panele."Radilo se dosta na tome, ali se to slabo prezentuje po medijima, grde nas kao zagađivače, ali niko ne pominje da imamo automatsku laboratoriju za ispitivanje čestica, buke, ti rezultati mogu onlajn da se prate", smatra predstavnik RB Kolubara.Arsenijević je ocenio da dosta aerozagađenja u Srbiji dolazi iz individualnih, kućnih ložišta, tokom grejne sezone. Na tri hektara RB Kolubara je zasadio vrbe, primile se 90%, bila je velika suša, ali navodnjavanje može da se reši podizanjem zasada pored reke Kolubare."Vrbe mogu da se mešaju sa ugljem i ta se smesa sagoreva u kotlovima. Tako će se smanjiti emisija štetnih gasova. Pored toga vrbe su hiperakumulatori teških metala."Predstavnik Elektroprivrede Bosne i Hercegovine Nevad Ikanović kaže da je ta kompanija zalaže za mirnu tranziciju na obnovljive izvore energije kako bi taj proces bio što bezbolniji. BiH prema njegovim rečima trenutno ima oko 12.000 zaposlenih ljudi u sedam rudnika uglja. U toj tranziciji kako dodaje, odlučeno je da imovina rudnika uglja u BiH ne bude teret. Napominje da u toj zemlji oko 200 hektara bivših rudnika pogodno za solarne panele. Smanjenje utroška uglja je kako podseća neophodno zbog EU taksi na emisije CO2.U BiH ima oko 20, 30 hektara za proširenje energetskih zasada, predstavnici kopmpanije odlaze u kantonalne vlade i predstavljaju te projekte, a sa idu u vlade kantona, upoznavaju ih sa projektima, trenut u god planove ulaze, a sa ljudima iz E3 priprema se zemljište.Tehnolog Sabina Benedek, koja je u Regionalnoj deponiji u Subotici zadužena za upravljanje otpadnim vodama kaže da je to preduzeće podiglo zasade energetske vrbe i trska na površini od 1,5 hektara. Kaže da biljke na energetskim zasadima mogu da rastu i po jedan santimetar dnevno. Njihova prednost je i u prečišćavanju vazduha.Naglašava da energetska vrba i trska mogu da se gaje i uz pomoć procesa prečišćavanja otpadnih voda iz kojih se odvaja mulj koji služi kao đubrivo. Sa druge strane biljke doprinose tako što otklanjaju aerozagađenje i koriste se kao obnovljivi izvori energije.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.