Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Šta se u Srbiji najčešće „guglalo“ ove godine?

Građani Srbije ove godine su najviše guglali o novim merama Kriznig štaba i prijavama za 30 evra državne pomoći, saopštila je kompanija Gugl. Građani su najčešće pretraživali i aktuelne događaje, poznate sportiste, kao i televizijske programe.Na toj listi našla su se i imena muzičara koji su nedavno preminuli, Marinka Rokvića i Đorđa Balaševića. Najveće interesovanje u oblasti televizijskih sadržaja bilo je za seriju Crna svadba i rijaliti Zadruga, kao i serije Squid Game, kao i domaća ostvarenja Kalkanski krugovi i Tajna vinove loze.Među sportskim događajima dominirale su NBA utakmice, Euro 2020, fudbalski meč Srbija-Portugal i Olimpijske igre.Evrovizija se kao pojam našla na drugom mestu najpretraživanijih događaja 2021. godine u Srbiji, slično zemljama u okruženju.Google od naučnika tražio da u izveštajima o veštačkoj inteligenciji koriste "pozitivan ton"Google se nagodio u tužbi o diskriminaciji žena Na vrhu liste najpretraživanijih sportista su Novak Đoković, Milica Mandić i Kristijan Eriksen.Najpretraživaniji pojmovi u Srbiji 2021 godine: Nove mere, Prijava za 30 evra, Marinko Rokvić, Đorđe Balašević, Krizni štab, Popcat, Novak Đoković, NBA, Crna svadba, Euro 2020.Najpretraživanije TV serije i rijaliti programi: Crna svadba, Zadruga 5, Squid Game, Kalkanski krugovi, Tajna vinove loze, Pokucaj na moja vrata, Ginny and Georgia, Pevačica, Jedini izlaz, Vreme zla.Najpretraživaniji sportisti: Novak Đoković, Milica Mandić, Kristijan Eriksen, Rafael Nadal, Tijana Bošković, Ivana Španović, Rodžer Federer, Jovana Preković, Stefanos Tsitsipas, Aleksandar Mitrović.Google ilegalno špijunirao zaposlene pre nego što ih je otpuštaoGoogle razmatra trajno uvođenje fleksibilne radne nedelje

Srbija

Kako do ravnoteže između posla i porodičnog života?

Usvakoj fazi radnog ciklusa žena i muškarac se suočavaju sa izazovima kombinovanja radnih odnosa i roditeljstva, ovaj izazov mnogi mladi rešavajuodlaodlaganjem rađanja, a mnogi roditelji sa jednim detetom se ne odlučuju za drugo ili treće. Zato je usklađivanje radnih obaveza i roditeljstva važna karika objašnjava koautorka istraživanja "Usklađivanje rada i roditeljstva – poslodavci i zaposleni" Gordana Bjelobrk, na panelu "Žene, diskriminacija i radna prava u Srbiji".Uspostavljanje ravnoteže u ovoj sferi povećava zadovoljstvo pojedinca, samim tim produktivnost rada se pospešuje, a briga o deci se ravnomernije deli između partnera što pospešuje i rast feriliteta, napominje Gordana Bjelobrk.Ona je predstavila rezultate istraživanja "Usklađivanje rada i roditeljstva – poslodavci i zaposleni" u kom se oko 90 odsto roditelja izjasnilo da bi dalo prednost poslodavcu koji bi im omogućio fleksibilan raspored radnog vremena. Ohrabrujuće jekao i da je svaki drugi poslodavac, koji nije organizovao radni proces tako da roditelji sa malom decom mogu da klizno radno vreme i rade od kuće, spreman da im ubuduće ponude te opcije.Takođe 71,4 odsto muškaraca se izjasnilo da je napredovalo u karijeri dok je imalo dete mlađeg školskog uzrasta (do 11 godina), nasuprot 37,5 odsto žena koje su mogle da se pohvale istim uspehom.Profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, dr Bojan Urdarević i autor priručnika o radnom pravu za zaposlene i poslodavce rekao je da je svrha ovog priručnika da se izvrši edukacija radnika i poslodavaca da bi se upoznali se upoznaju sa radnim pravima i obavezama. On objašnjava kako poslodavci najbolje poznaju potrebe svojih zaposlenih i apeluje na njih da uvđenje mera koje bi uskladile porodični i radni život nisu skupe i zahtevaju samo dobru volju poslodavaca, naglašavajući da je dobar radnik teško zamenljiv kao što brojne velike kompanije prepoznaju.Ostanak zaposlenog na radnom mestu ne zavisi samo od zarade već i od uslova rada, i neretko se dešava da se zaposleni odlučuju za posao koji im možda donosi manje novca, ali pruža sigurnije i povoljnije uslove rada dodaje on.Takođe Urdrević je istakao da u Zakonu o radu još od 2014. godine postoji član koji dozvoljava obavljanje poslova van prostorija poslodavca i obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.U brojnim kompanijama postoje inicijative za usklađivanje rada i porodičnog života.Liderka za održivost kompanije IKEA Srbija, Staša Stojkov Rošić ističe da je jedna o inicijativa koju je IKEA sprovodi isplaćivanje pune zarade majkama koje su na porodiljskom bolovanju, bez obzira na radni staž i visinu plate kao i povlastice u periodu povratka na posao. One uključuju da prvih mesec dana majka može raditi 50 odsto radnog vremena i primarti pun iznos plate kao i mesec dana plaćeno za očeve kada se majka vrati na posao.Ona takođe napominje saradnju sa Fondacijom Ana i Vlade Divac imaju u sprovođenju zajedničkog projekat usmerenog na podršku ekonomskog osnaživanja žena pod imenom "JA sam ODVAŽNA!"Supervizorka za privlačenje i selekciju kadrova, NELT grupe Ivana Idei Todorić dodaje da u ovoj kompaniji pored isplaćivanja pune zarade majkama tokom porodiljskog bolovanja postoje i beneficije prema kojima ona tokom drugog meseca od povratka na posao može se odliućiti da li će raditi puno radno vreme ili 80 odsto i primati 80 odsto plate, a postoje i razni bonusi i nagrade za decu zaposlenih koji upisuju 1. razred, parove koji se venčavaju i dobitak prvog deteta.Panel "Žene, diskriminacija i radna prava u Srbiji" je održan u okviru projekta "Jednaki - Ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih" koji realizuju Ministarstvo za brigu o pordici i Fondacija Anai Vlade Divac, uz finansijsku podršku Evropske unije, kroz program "Prava, jednakost i državljanstvo".

Ministar finansija Siniša Mali

Srbija

Siniša Mali odgovorao na pitanja o paušalcima i fiskalnim kasama

Ministar finansija Siniša Mali odgovarao je danas putem Instagram profila na pitanja građana o paušalnom oporezivanju.Građane je zanimao uticaj novog modela fiskalizacije na paušalce, od čega zavisi visina poreza, da li će porez biti povećan. Evo šta su građani pitali, a šta je ministar odgovorio: PITANJE: Šta se menja kod paušalaca koji su u obavezi da imaju kase?SINIŠA MALI: Zakonom o fiskalizaciji propisana je obaveza evidentiranja prometa preko elektornskog fiskalnog uređaja, između ostalih, i preduzetnicima - paušalcima koji vrše promet dobara na malo i pružaju usluge fizičkim licima, osim preduzetnika paušalaca čija je delatnost oslobođena Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja. Sa tim u vezi, nije od značaja za fiskalizaciju na kji način peduzetnik olača porez na prihode od samostalne delatnosti. PITANJE: Da li paušalci koji ne pružaju usluge fizičkim licima moraju da nabave novu fiskalnu kasu?SINIŠA MALI: U skladu da sa zakonom o fiskalizaciji poreski obveznici koji ne vrše promet na malo nisu obveznici fiskalizacije. Prema tome, poreski obveznici koji ne vrše isporuku dobara i pružanje usluga fizičkim licima ne smatraju se obveznicima fiskalizacije i nemaju obavezu da nabave fiskalni uređaj.PITANJE: Da li se porez može plaćati jednom godišnje?SINIŠA MALI: Odredbama čl. 100 i 110 Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se porez na paušalni prihod od samostalne delatnosti utvrđuje i plaća po rešenju nadležnog poreskog organa u roku od 15 dana po isteku svakog meseca. S tim u vezi, ukazujemo da porez dospeva u rokovima propisanim zakonom. Navedeno ne sprečava poreskog obveznika da svoje poreske obaveze plaća pre roka dospelosti. PITANJE: Da li se eko taksa plaća i prve godine postojanja?SINIŠA MALI: Što se tiče eko takse (naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine) napominjemo da novoosnovani obveznik nije oslobođen olaćanja predmetne nakande. Iznos naknade za plačanje se utvrđuje na osnovu stepena uticaja na životnu sredinu (u zavisnosti od pretežne delatnosti koju obveznik vrši) i veličine pravnog lica (mikro pravna lica i preduzetnici su posebna kategorija) srazmerno periodu obavljanja delatnosti. Prema zakonu o nakanadama za korišćenje javnih dobara obveznik naknada je pravno lice i preduzentik koji obavlja određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, a obveznik je dužan da svaku promenu koja je od uticaja na utvrđivanje obaveze prijavi nadležnom organu u roku od 15 dana od dana nastanka promene. PITANJE: Da li će biti povećani porezi i ostali izdaci od Nove godine?SINIŠA MALI: S obzirom na to da utvrđivanje visine obaveza po osnovu poreza na dohodak i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za obveznike koji se oporezuju na paušalno utvrđen prihod zavisi od većeg broja kriterijuma nije moguće dati odogovr o visini ovih obaveza koji bi se odnosio na sve obveznike. Kriterijumi za utvrđivanje visine obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obveznike koji se paušalni oporezuju nisu promenjeni. PITANJE: Od čega zavisi koliki će porez biti? Da li je to fiksno, ili zavisi na osnovu posla?SINIŠA MALI: Preduzetnici paušalci plaćaju porez na dohodak i doprinose za obavezno socijalno osiguranje po stopama propisanim Zakonom o porezu na dohodak i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Paušalno utvrđen prihod predstavlja osnovicu za obračun obaveza za porez na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Visina paušalno utvrđenog prihoda se izračunava u skladu sa članom 41. Zakona o porezu na dohodak građana. Polaznu osnovu za utvrđivanje visine paušalnog prihoda predstavlja pretežna delatnost koju preduzetnik obavlja, s tim da se ta polazna osnova dalje koriguje primenom sledećih elemenata: registrovano sedište obveznika, vremenski period koji je protekao od registracije obveznika, starost obveznika i njegova radna sposobnost, kao i ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.Primena navedenih kriterijuma za utvrđivanje visine paušalnog prihoda bliže je uređena Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti.Ono što je posebno važno da poreski obveznik na osnovu navedenih kriterijuma može unapred tačno izračunati svoje obveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom na to da njihova primena ne dozvoljava nikakvu procenu od strane poreskog inspektora.Upravo zbog tog razloga donošenje rešenja o visini obaveze po osnovu poreza na dohodak i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za obveznike koji se oporezuju na paušalno utvrđen prihod je u potpunosti digitalizovano. 

Srbija javna preduzeća

Sve veće subvencije iz budžeta investitorima i železnici (BUDŽET 2022)

Za privlačenje investicija naredne tri godine Vlada Srbije planira da izdvoji iz budžeta veće iznose od uobičajenih 12 milijardi dinara godišnje (100 miliona evra), navodi se u analizi budžeta Srbije za 2022. objavljenoj u najnovijem broju štampanog izdanja Nove ekonomije. Već naredne godine platićemo investitorima 20 milijardi dinara (160 miliona evra), a za 2023. i 2024. godinu planira se izdvajanje po 23 milijarde dinara (200 miliona evra). U pitanju je samo gotovina, a pored toga, investitorima se obezbeđuje besplatno zemljište, uređuje infrastruktura i slično, pa su ukupni izdaci države znatno veći.Nesporno je da Srbija u poslednjih par godina, pored "motanja kablova", subvencioniše i neuporedivo kvalitetnije investicije, gde se zapošljava stručna (i dobro plaćena) radna snaga. To nisu investitori koji će da „pobegnu“ kada isteknu subvencije, kao što se upravo dešava sa Geoksom i raznim drugim špekulantima. Međutim, "privlačenje" tih investicija zato plaćamo sve većim subvencijama iz budžeta.Večiti korisnik subvencija je i železnica (što je i evropska praksa). Treba primetiti da su subvencije železnici povećane na 17,5 milijardi dinara, odnosno 150 miliona evra, što je povećanje od oko 20 odsto u odnosu na višegodišnji prosek. To pokazuje da famozno „restrukturiranje železnice“, sprovedeno uz konsultante Svetske banke, ne daje rezultate. Paradoks je da se subvencije povećavaju iako je mreža pruga smanjena za 800 km i znatno je smanjen broj zaposlenih. Država će pored toga iz budžeta investirati skoro četiri milijarde evra u izgradnju i rekonstrukciju pruga i kupovinu vozova!BONUS VIDEO: 

Srbija

Za obavljanje radne prakse uskoro dve trećine minimalca?

Vlada Srbije objavila je nacrt zakona o radnoj praksi koji, između ostalog, propisuje pravo praktikanta na naknadu za obavljanje radne prakse u iznosu od najmanje dve trećine minimalne zarade, uvećane za pripadajuće doprinose i porez.U dokumentu koji je upućen na javnu raspravu, piše da praktikant koji obavlja radnu praksu sa nepunim radnim vremenom ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse srazmerno vremenu provedenom na praksi.Pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada. Lica starosti od 15 do 24 godine u Srbiji konstantno beleže višu stopu nezaposlenosti od stope zaposlenosti.Ovo je bio slučaj i tokom 2020. godine kada je stopa nezaposlenosti mladih iznosila 26,6 odsto, dok je stopa zaposlenosti bila na nivou od 20,8 odsto.Zakon o radnoj praksi urediće radno angažovanje ograničenog trajanja koje organizuje poslodavac, a koje praktikantu omogućava da stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine u određenom zanimanju.Zakonom će biti uređen i način sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu,  ali i prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i praktikanta.U Nacrtu je definisano da je praktikant fizičko lice do 30 godina života koje obavlja radnu praksu kod poslodavca u cilju sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština za rad u određenom zanimanju.Prktikant, kako piše u nacrtu, radnu praksu za rad u zanimanju u okviru stečenog nivoa kvalifikacija može da obavlja tokom prvih devet meseci od završetka školovanja.Radnu praksu može obavljati nezaposleno lice nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih koje ima najmanje 15 godina života i koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu.Poslodavac praktikanta prakrikanta za obavljanje radne prakse, prema predlogu u nacrtu, angažuje na osnovu ugovora o radnoj praksi. Ugovorom o radnoj praksi se ne zasniva radni odnos. 

Srbija

Pošta suspendovala nabavku mopeda

Javna nabavka preko 1000 mopeda koju je raspisala Pošta Srbije suspendovana je nakon što je podnet zahtev za zaštitu prava.Pošta Srbije je sredinom oktobra objavila tender za nabavku preko 1.024 mopeda čiju je vrednost procenila na 395 miliona dinara.Pošta je tada u specifikaciji navela da mopedi treba da budu žute boje i maksimalne brzine do 45 km/h. Moped treba da bude dvostrano brendiran znakom i logotipom Pošte.Potrebno je da mopedi poseduju prednji nosač prtljaga minimalne nosivosti 25 kilograma, a od dodatne opreme i kofer-kutiju za transport tereta, kao i prenosivu torbu. Pošta kupuje kutije, sandučiće i dostavne depoePošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniformePošta je prethodnih meseci raspisala javne nabavke za kupovinu bicikala, koverti, uniformi, mopeda, kao i za sistem za unapređenje kurirskog servisa.U cilju promocije svojih usluga, Pošta je početkom novembra raspisala i tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata. 

Srbija

Rast BDP-a evrozone u trećem kvartalu 2,2 odsto

BDP evrozone porastao je za 2,2 odsto u trećem kvartalu ove godine, dok je u Evropskoj uniji rast BDP-a iznosio 2,1 odsto, u odnosu na prethodni kvartal ove godine, saopštio je Eurostat. U poređenju sa istim periodom prošle godine, BDP je u trećem kvartalu porastao za 3,9 odsto u evrozoni i 4,1 odsto u EU.Rast BDP-a je i u drugom kvartalu ove godine iznosio 2,2 odsto za evrozonu i 2,1 odsto za Evropsku uniju. Rast u drugom kvartalu 2021. godine je u odnosu na drugi kvartal 2020. imao rast od 14,4 odsto u evrozoni i 13,8 odsto u EU.U trećem kvartalu najveći rast BDP-a u odnosu na prethodni kvartal imale su Austrija (3,8 odsto) i Franuska (3 odsto).Sa druge strane, najmanje stope rasta BDP-a zabeležene su u Rumuniji i Slovačkoj (0,4 odsto).Zaposlenost porasla 0,9 odsto Broj zaposlenih i u evrozoni i u Evropskoj uniji je u trećem kvartalu porastao za 0,9 odsto.U poređenju sa istim periodom prethodne godine, zaposlenost (u evrozoni i Evropskoj uniji) porasla je 2,1 odsto. Najveći rast zaposlenosti u odnosu na prethodni kvartal ove godine zabeležen je u Irskoj (4 odsto), Španiji (2,6 odsto), Litvaniji( 2,1 odsto), Estoniji i Grčkoj (1,9 odsto). Sa druge strane, zaposlenost u Letoniji je zaposlenost opala za dva odsto. U trećem kvartalu je broj radnih sati porastao 2,2 odsto u evrozoni i 1,7 odsto u Evropskoj uniji. U poređenju sa istim periodom prošle godine broj radnih sati je porastao 3,4 odsto u evrozoni i 3,3 odsto u EU. 

Srbija

Postaje nemoguće kupiti domaći beli luk

Država mora da subvencijama zaštiti povrtare, voćare i ratare, smatraju poljoprivrednici, dok je u prodavnicima gotovo nemoguće pronaći domaći beli luk, a kineskog ima svuda. Srpski agrar uskoro dobija novi krovni dokument – Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2024. godine, prenosi RTS.Kada je od roditelja nasledio zemlju u Žitištu, Zrenjaninac Aleksandar Granić odlučio je da njoj  uzgaja beli luk, a znanje sa Mašinskog fakulteta pomoglo mu je da napravi mašine za obradu. Zadovoljan je prinosom, a i cenom, trenutno je kilogram 350 dinara, a prolećni beli luk ekstra klase dostiže cenu i do 550 dinara."Čini mi se da se naši ljudi vraćaju kvalitetu. Odustali su od korišćenja tog uvoznog belog luka, definitivno nema ta svojstva i hemijski sastav koji ima naš beli luk", kaže Aleksandar Granić, poljoprivrednik iz Žitišta.Resorno ministarstvo najavljuje da će država ulagati u sisteme za navodnjavanje i obezbediti infrastrukturu, a da je na poljoprivrednicima da to iskoriste i tvrde da će svako ko podnese potpun zahtev za subvenciju dobiti novac.Granić je rekao da je konkurisao za sistem za navodnjavanje, ali nije dobio subvenciju te su odlučo da o svom trošku uvede sistem za navodnjavanje i nije se pokajao.Marinko Pajić koji uzgaja beli luk na pola hektara zemlje u Kleku naglašava da bi organizovani otkup bio od pomoći, jer preprodavci ne bi mogli da uslovljavaju poljoprivrednike i dodaje da se nada da će naći "zajednički jezik" što se tiče subvencija koje trenutno postoje na nivou pokrajine i republike budući, a nisu pristupačne malim proizvođačima.Iako je tržište slobodno, stručnjaci naglašavaju da je važno da čuvamo svoje sorte i hibride"Bez visokih prinosa mi ne možemo biti konkurentni na svetskom tržištu", kaže prof. Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta u Čačku.Uz prave investicije i modernizaciju, povrtarska i voćarska proizvodnja u Srbiji mogla bi da se poveća od četiri do pet puta, a ratarska od dva do tri puta. Toliko su veći prinosi koje postižu Holandija, Nemačka i Francuska, dok Holandija ima četiri puta manje zemlje od Srbije, a od poljoprivrede zarađuje 25 puta više.

Srbija

Savet za borbu protiv korupcije:Zakon o ekspropriaciji na štetu građana

Savet za brobu protiv korupcije ocenio je da su je predlog Zakona o izmenama i dopunama  Zakona o eksproprijaciji krši osnovna ljudska prava propisana Ustavom Republike Srbije, kao i pravnu sigurnost građana. U izveštaju se navodi da odredbe nisu obimne, ali „suštinski zadiru u osnovna ljudska  prava građana  Republike Srbije, kao što je pravo na mirno uživanje prava svojine i njihovu pravnu sigurnost sa jedne  i mogućnost sistemske korupcije širokih razmera sa druge strane.“Savet Vlade Srbije se navodi da je izostala javna rasprava, koja bi na širokoj naučno-pravnoj osnovi mogla  dati odgovore na pitanja, da lima na je potrebna uopšte izmena postojećeg zakon, u čijem je interesu donošenje zakona po hitnom postupku, kao kao i na pitanja uskraćivanja i  ugroženosti ljudskih prava predloženim izmenama.           Ukazuje se na činjenicu da predložene izmene izvršene na brzinu i na štetu građana Republike Srbije i povrede njhovih osnovnih ljudskih prava, ne vodeći računa pravim zagarantovnaim Ustavom, koja bi usvajanjem ovakvog predloga zakona uticala na pravnu sigurnost građana Republike Srbije.Kao prvi problem, Savet izdvaja član 1 po kom „hitnost postupka eksproprijacije postaje pravilo, a ne izuzetak, bez navođenja činjenica i zakonskih razloga kojima bi se ta hitnost opravdala“.  Kao sledeći problem se navodi da zemljište koje proglašeno kao od javnog značaja, može se oduzeti vlasniku od tri, odnos 6 godina, predstavlja „kršenje Ustavom Republike Srbije zagarantovanog prava na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava vlasnika nepokretnosti.“                     Savet ukazuje i na to da bi novim Zakonom Vlada mogla da odlučuje šta je od javnog značaja, i time bi svaki strani privredni subjekt koji ima potpisan međudržavni  ugovor sa Republikom Srbijom, mogao da bude korisnik ekspropriacije. U novoj izmeni Zakon dolazi i do proširavanja definicije ekspropriacije jer „posle reči izgradnje objekata, dodaju reči rekonstrukcije i adaptacije objekata, što je u direktnoj suprotnosti sa definicijom pravnog instituta eksproprijacije, koji podrazumeva eksproprijaciju nepokretnosti u javnom interesu isključivo  radi izgradnje pojedinih objekata, a ne njihove rekonstrukcije ili adaptacije.“Kada su u pitanju rokovi koji su predviđeni predloženim izmenama Zakona o eksproprijaciji, jedna od odredbi u vezi propisanih rokova da nije „predviđen rok od 5 radnih dana, već samo rok od pet dana, već je i nepravična s obzirom da u kratkom roku obavezuje vlasnike nepokretnosti da se izjasne o svojim egzistencijalnim pravima i pravima koja se tiču njihove imovine.“Sledeći problem predstavlja utvrđivanje vrednosti objekta ekspropriacije, bez obzira da li je objekat uknjižen ili je u toku proces.Savet smatra da je predlog Zakona gledajući u celini suprotan proklamovanom principu i ustanovljenom načelu da vlasnik jedne nepokretnosti ne može biti doveden u nepovoljniji položaj od onog u kojem je bio pre postupka eksproprijacije, te da su predložene izmene izvršene isključivo u korist krupnog kapitala kao korisnika eksproprijacije.Takođe, kao što je to već napred navedeno predloženim izmenama zakona, ugrožava se pravna sigurnost građana Republike Srbije i njihovo Ustavom zagarantovano pravo mirnog uživanja prava svojine i drugih imovinskih prava.Savet smatra da bi se bi bila ugrožena prava čitavih kategorija građana Republike Srbije, od vlasnika objekata koji su podneli zahteve za njihovu legalizaciju, do poljoprivrednika čije se nepokretnosti, zgrade, njive i pašnjaci mogu biti predmet eksproprijacije, ako su nekom privatniku „za oko“, privatni interes u svakom trenutku bez jasnih kriterijuma i uslova može proglasiti javnim interesom (Vlada bi to mogla učiniti, ukoliko se usvoji Zakon) kao osnovom za eksproprijaciju. „Predložene izmene Zakona o eksproprijaciji uvode novi koncept u eksproprijaciju, redefinišu pojam javnog interesa bez dovoljno preciznog objašnjenja i u društvu gde institucije ne funkcionišu u punom kapacitetu, a međudržavni ugovori su često tajni, unose koruptivni potencijal. Savet ne vidi razlog da se jedna ovako značajna izmena zakona donosi po hitnom postupku bez široke javne rasprave,“ navedeno je u zaključku. Kao preporuka Saveta se navodi da ne treba proglasiti Zakon i da ga treba zjaedno sa obrazloženjem ponovno na odlučivanje i da Skupština na da na prvoj narednoj sednici odluči da glasa i da donese odluku kojom se odbija usvajanje zakona.

Srbija

Ponovo se nudi „Nova livnica“, početna cena 26 miliona evra

Agencija za osiguranje depozita oglasila je prodaju kompleksa "Nova Livnica", imovina Beobanke, u Omladinskih brigada na Novom Beogradu. Procenjena vrednost ponuđenje nepokretnosti je 29,98 miliona evra, a početna cena 26 miliona evra. Nepokretnost čini 11 objekata ukupne površine 38.815 metara kvadratih, a ukupna površina zemljišta pod i oko objekata iznosi 73.771 metara kvadratnih. Na prodaju su između ostalog fabrika odlivaka, livnica, kompresorksa stanica, stanica sečenje.  Na prodaju objekti novobeogradske "Nove livnice" površine 39.000 kvadrataJavno nadmetannje će se održati 11. januara 2022. godine. Agencija je prodaju imovine "Nove livnice" sa pripadajućom opremom oglasila i početkom jula. 

Srbija

Digitalna akademija za mikro, mala i srednja preduzeća počinje sa radom

Danas je počela sa radom specijalizovana onlajn digitalna poslovna akademija Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije, prvenstveno namenjena vlasnicima i menadžerima mikro, malih i srednjih preduzeća. Akademija će tokom kratkog promotivnog perioda biti besplatna, a zainteresovani se mogu prijaviti na adresi: www.digitalnaakademija.rs."Zahvaljujući iskustvu realizacije nekoliko uspešnih, obimnih konsultantskih projekata namenjenih  mikro, malim i srednjim preduzećima, Centar za digitalnu transformaciju je u prilici da precizno odredi koja znanja i veštine su neophodni ovom segmentu privrede da bi preduzeća mogla da unaprede svoju proizvodnju" navodi direktor Centra za digitalnu transformaciju PKS, Predrag Nikolić.On objašnjava da Digitalna akademija u ovom trenutku polaznicima nudi četiri programa: Osnovni program u kojem polaznici saznaju više o suštini i značaju digitalne transformacije, Digitalni marketing, Poslovni modeli i inovacije i biznis orijentisan ka korisniku.Svi predavači u akademiji su sertifikovani konsultanti Centra za digitalnu transformaciju, eksperti u svojim oblastima, sa značajnim iskustvom u pružanju konsultantske podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji..Pored snimljenih video predavanja, polaznicima se nudi i pažljivo selektovani materijal za čitanje i spremanje testova, kojima se evaluira stepen znanja korisnika i omogućava njihov dalji progres ka dobijanju završnog sertifikata. Akademija je namenjena poslovnim ljudima koji imaju specifične potrebe u smislu znanja i veština, ali su dobrodošli svi oni koji žele da se usavršavaju u skladu sa zahtevima globalnih poslovnih trendova obeleženih tehnološkom revolucijom 4.0 i digitalnom transformacijom. Polaznici je mogu pohađati u vreme koje njima odgovara, kontinuirano ili u fazama, u skladu sa svojim preferencama. Akademija je projekat Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije i razvijena je uz svesrdnu podršku nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju).

Srbija

Oliver Brak, novi direktor za operacije NSM Engineering

Oliver Brak novi je direktor za operacije (Chief Operating Officer) švajcarske softverske kompanije NSM Engineering, čiji najveći tehnološki centar godinama posluje u Srbiji, navodi se u saopštenju.Brak će biti zadužen za optimizaciju procesa i razvoj novih servisa. Prethodno, radio je na poziciji direktora za DevOps (development, operation) sektor i partnera u švajcarskoj kompaniji Zühlke Engineering gde je bio odgovoran za dizajn, projekte klijenata i razvijanje internih kompetenci. Zajedno sa timom od 30 eksperata, rukovodio je, održavao i razvijao softvere klijenata. Brak je, takođe, dve godine radio u Beogradu kao direktor, gde je bio odgovoran za ceo razvitak tehnološkog centara za Zühlke Engineering, navodi se u saopštenju ove kompanije. Najavljene promene u menadžmentu kao i u Izvršnom odboru od januara 2022. godine, doprineće, kako se navodi, daljem razvoju centara u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, gde NSM pod imenom enjoy.ing zapošljava više od 250 ljudi. Kako objašnjavaju u NSM Engineering-u, tokom 2021. godine, uspeli su da dodatno razviju svoje poslovanje i da pokrenu projekte sa brojnim novim klijentima, ali kako bi bolje odgovorili na potrebe rastućeg tržišta i potrebe klijenata, odlučili su da pojačaju Izvršni odbor.Osim toga, na poziciji direktora za ljudske resurse (Chief Human Resource Officer), Arnoud A. Douv preuzeće vodeću ulogu u svim pitanjima koja se tiču zaposlenih u NSM grupi. Douv je osnivač i partner konsultantske kompanije „i opener AG” koja je specijalizovana za biznis i liderstvo, transformaciju i razvoj kulture. Ima multinacionalno iskustvo kroz različite pozicije u seniorskom menadžmentu kao što je COO i direktor ljudskih resursa u kompanijama kao što su Swiss Re, Jet Aviation i Julius Bär, navodi se u saopštenju.Arnoud A. Douv i Oliver Brak, počeće sa radom 1. januara, odnosno 1. februara 2022. godine.Trenutno postoji rastuća potreba za razvojem softvera i usluga u celoj našoj grupi. Uz jačanje i unapređenje kompetencija u Izvršnom odboru odnosno u menadžmentu, nastavićemo sa uspesima i rastom. Želimo da optimizujemo ono što nudimo klijentima na najbolji mogući način, a Oliver i Arno će doneti nove ideje i impulse zahvaljujući dugogodišnjem međunarodnom iskustvu, istakao je Oliver Marjanović, izvršni direktor (CEO), NSM Engineering-a.„Veoma smo zadovoljni što smo pridobili Olivera i Arnoa za NSM. Sa njihovim sveobuhvatnim iskustvima, ionako već dobra baza za uspeh NSM-a biće učvršćena. Planiramo da iskoristimo ovo za dalji razvoj naše kompanije”, izjavio je Rodžer Študer, član Borda direktora i vlasnik NSM Engineering-a.

Srbija

Da li će notari preuzeti sve ostavine?

Osnovni sudovi bi uskoro mogli da poveravaju sve ostavine javnim beležnicima, rečeno je na petom savetovanju javnih beležnika održanom od 3. do 5. decembra na Kopaoniku, kome je prisustvovalo 150 notara iz cele Srbije, prenosi Politika.Na savetovanju su prstavljeni planovi izmene Zakona o javnom beležništvu kojim bi se omogućilo poveravanje objedinjenog sastavljanja smrtovnice i raspravljanja zaostavštine javnim beležnicima i tako naslednici ne bi bili primorani da nekoliko meseci čekaju završetak procedura na sudu. Najavljene su i izmene koje bi unapredile postupak upisa u katastar nepokretnosti kao i pokretanje platforme za digitalno arhiviranje dokumenata."Uspeli smo da za sedam godina postojanja javnog beležništva u Srbiji ostvarimo kontrolu pravnog prometa, povećanje pravne sigurnosti građana i rasterećenje rada pravosuđa. Siguran sam da ćemo u narednom periodu učiniti javnobeležnički sistem još efikasnijim. U toku je i nekoliko akcija u kojima neposredno komuniciramo sa građanima u nameri da im što više približimo našu delatnost i korist koju imaju od uspostavljanja javnobeležničkog sistema", rekao je predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić.On je istakao da je na nedavnoj konferenciji Savezne notarske komore Nemačke u Berlinu, posvećenoj notarijatu u jugoistočnoj Evropi, ocenjeno je da javno beležništvo u Srbiji najviše napreduje.Direktor JP "Pošta Srbije" Zoran Đorđević predstavio je beležnicima detalje buduće platforme "eNotar" za arhiviranje dokumentacije i digitalizaciju javnobeležničke građe.Šef kabineta Ministra pravde Marijana Savić Simić izjavila je da Ministarstvo prepoznaje ulogu i značaj javnog beležništva i pruža punu podršku javnim beležnicima u obavljanju njihove deletnosti i istakla značaj predstavljanja novog informacionog sistema "eNotar".Savetovanju su prisustvovali i predstavnici Ministarstva pravde, Pošte Srbije, sudije apelacionih sudova iz Novog Sada i Kragujevca i profesori Pravnog fakulteta u Beogradu.Direktor JP "Pošta Srbije" Zoran Đorđević predstavio je beležnicima detalje buduće platforme e-notar za arhiviranje dokumentacije i digitalizaciju javnobeležničke građe.

Srbija

UNS: Finansije su novinarima u Srbiji najveći problem

Ekonomska nesigurnost najviše utiče na rad novinara u Srbiji, pokazuje najnovija anketa Udruženja novinara Srbije (UNS) koja je sprovedena među novinarima i medijskim radnicima. Čak 91 odsto njih kaže da su im glavni profesionalni problemi finansije, dok posle njih slede pretnje i pritisci u 39 odsto slučajeva.Prema mišljenju dve trećine ispitanika ispitanika, najveći pritisak na medije potiče od centara političke moći, političkih stranaka (45 odsto) i države (43 odsto). Skoro četvrtina (24 odsto) ispitanika tvrdi da pritisak potiče od vlasnika medija i menadžmenta.Neregulisane radne obaveze su na trećem mestu, kod 35 odsto ispitanika, dok je trećina ispitanika (34,3 odsto) navela da su novinari u Srbiji cenzurisani u velikoj meri. Oko 30 odsto njih kaže da su njihove kolege povremeno cenzurisane, a nešto manje od petine, odnosno 23,5 odsto da nije primetilo cenzuru.Izjašnjavajući se o ličnim iskustvima sa cenzurom trećina ispitanika tvrdi da nikada nije bilo izloženo cenzuri, 38,6 odsto tvrdi da se sa cenzurom susreće povremeno, a gotovo petina, odnosno 19,8 odsto novinarki i novinara lično je, prema sopstvenom priznanju, konstantno cenzurisano.Nekoj drugoj vrsti pritiska u vezi sa obavljanjem novinarskog posla izloženo je 57 odsto novinara, dok 43 odsto ispitanika tvrdi da nije bilo izloženo pritiscima. Isti odnos odgovora dobijen je i na pitanje da li su novinari lično pretrpeli pretnju, verbalni ili fizički napad.Objavljen Priručnik za ekonomske novinarePravi novinari neće podleći samocenzuriKad novinari počnu da beže, ja počinjem da radim Od ispitanika koji su doživeli neku vrstu pritiska 26,8 odsto prijavilo je pritisak ili napad. Na pitanje da li se osećaju bezbedno radeći svoj posao 44,6 odsto je odgovorilo potvrdno, 17,8 odsto odrično, dok 37,6 odsto kaže da se oseća bezbedno.Novinarskim udruženjima ili sindikatima se zbog napada i pritisaka za pomoć obraćalo 19,6 odsto ispitanika, dok 21,6 odsto smatra da novinarska udruženja i sindikati ne mogu da pruže adekvatnu pomoć. Dve trećine ispitanika misli da u slučaju napada i pritisaka novinarska udruženja i sindikati mogu samo delimično da im pomognu.Da vlasnik medija u velikoj meri utiče na uređivačku politiku smatra 52 odsto ispitanika, 11 odsto njih smatra da vlasnici medija uopšte ne utiču na uređivanje. Oko 27,3 odsto ispitanih smatra da mediji mogu da se odupru pritiscima, a 48,5 odsto misli da mediji samo delimično mogu da odgovore na pritiske.Nešto više od petine ispitanika, 22,8 odsto, smatra da u Srbiji postoje objektivni mediji, dok 30 odsto njih smatra da takvi mediji ne postoje. Tri četvrtine ispitanika smatra da postoje novinari koji mogu biti uzor mlađim kolegama.U anonimnoj onlajn anketi učestvovala su 103 medijska radnika, od kojih je 41 odsto žena i 59 odsto muškaraca. Polovina ispitanika su starosti između 30 i 50 godina, dok su druga polovina ljudi mlađi od 30 i stariji od 50 godina.

Srbija

Sve veći jaz između bogatih i siromašnih Evropljana

Od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala se u 14 od ukupno 27 država članica Evropske unije (EU), upozorila je Evropska konfederacija sindikata (EKS) i zatražila hitno donošenje Direktive o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju, kako je preneo portal Nezavisnost.org.U poslednjoj deceniji u većini zemalja EU porastao je jaz u zaradama između najbogatijih i najsiromašnijih Evropljana, zaključak je novog izveštaja koji je objavila EKS.Zašto često dobrostojeće firme isplaćuju minimalac? Izveštaj o „nejednakoj Evropi“ koji je pripremio Evropski istraživački institut EKS pokazuje da se od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala u 14 od ukupno 27 država članica EU. Jaz je najviše povećan u Mađarskoj, zatim Španiji i Belgiji, a nešto manje u Danskoj, Estoniji, Bugarskoj i Italiji. Na drugom polu su članice EU u kojima je raskorak u platama smanjen, najviše u Grčkoj, Litvaniji i Nemačkoj, zatim Švedskoj, Sloveniji, Slovačkoj i Austriji.Povećanje nejednakosti plata rezultat je smanjenja udela radnika obuhvaćenih kolektivnim ugovorima, ali i posledica pada ili zamrzavanja relativne vrednosti minimalnih zarada, objašnjavaju stručnjaci koji stoje iza ovog izveštaja.Pokrivenost radnika kolektivnim pregovaranjem opala je u 22 od 27 zemalja članica EU od 2000. godine.Više od 40 miliona ljudi širom sveta živi u modernom ropstvu Nejednakost plata se povećala u 8 od 14 zemalja u kojima je relativna vrednost zakonske minimalne zarade pala ili zamrznuta od 2010. godine.Do ovih nalaza stručnjaci su došli uoči završnih pregovora o Nacrtu direktive EU o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju nakon što je Evropski parlament podržao snažnu akciju u borbi protiv rastuće nejednakosti plata, saopšteno je iz EKS.Dodaje se da bi povećanje minimalnih plata značajno smanjilo i jaz u platama između žena i muškaraca.EKS poziva države članice EU da tzv. prag pristojnosti zakonom garantovane plate podignu na najmanje 60 odsto srednje (medijalne) plate i 50 odsto prosečne plate.Najveća evropska sindikalna centrala, takođe, zahteva da se zabrani svaki pristup javnom (budžet) novcu kompanijama koje odbijaju kolektivno pregovaranje ili raskidaju kolektivne ugovore. "Zaboravilja se na radna prava, najvažnije su investicije" Zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč ocenila je povodom tek objavljenog izveštaja da je EU sve dalje od „ekonomije koja radi za ljude“ koju je obećala Evropska komisija.„Jasno je da su politike vođene na nivou EU i na nacionalnim nivoima tokom poslednje decenije povećale nejednakosti na štetu mnogih radnika. Direktori mogu da priušte više luksuza, dok se milioni zaposlenih muče da plate račune za grejanje, moraju da jedu hranu lošijeg kvaliteta i primorani su da se zadužuju da bi plaćali kiriju”, kazala je Linč.Dodala je da ne iznenađuju porast društvenih i političkih polarizacija tokom poslednje decenije. Prema njenim rečima, izveštaj EKS pokazuje da su rešenja problema jednako jasna kao i njegovi uzroci – adekvatne minimalne zarade su ključne za smanjenje nejednakosti, a jače kolektivno pregovaranje je najbolji način za istinski pravedne plate.“Direktiva EU o minimalnim platama je šansa da se isprave greške iz prošlosti i osigura da milioni zaposlenih i njihovih porodica više ne žive u siromaštvu. Lideri EU i nacionalni lideri moraju da reaguju hitno jer to zahteva situacija opisan ovim izveštajem i da što pre završe pregovore o direktivi”, naglasila je Ester Linč.

Srbija

WWF: Novi ciklus prijava za mlade zabrinute zbog klimatske krize

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF, još jednom poziva mlade ljude iz cele Srbije uzrasta od 15 do 24 godine da se prijave na konkurs "Mladi protiv klimatskih promena" u okviru projekta "Na mladima klima ostaje" gde će imati priliku da sprovedu sopstvene inicijative za borbu protiv klimatske krize. Prijave su otvorene do 19. decembra u ponoć.WWF poziva mlade koji su zabrinuti po pitanju klimatske krize i žele da podižu svest o ovoj temi i rade na pronalaženju rešenja da postanu deo pozitivnih promena i da se prijave da učestvuju u projektu putem linka.Nije kasno da se stvari poprave, za budućnost današnjih mladih, ali i čitave planete.."Do sada smo podržali pet omladinskih inicijativa i svaka se na svoj način bori sa klimtskom krizom. Posvećenost i odlučnost ovih mladih ljudi u borbi za bezbedniju budućnost planete je zaista impresivna i upravo oni dolaze do najinovativnijih, kreativnih rešenja. Izuzetno se radujemo drugom ciklusu projekta, i upoznavanju i radu sa još mnogo divnih mladih ljudi.", ističe koordinatorka projekta "Na mladima klima ostaje" iz WWF Adrije Mina Mirić.Učesnici će moći da nauče više o razvoju građanskih inicijativa, komunikaciji sa javnošću i javnom zagovaranju, angažovanju zajednice i razvoju politika sa ciljem primene stečenih znanja kroz konkretne aktivnosti koje će imati prilike da sami osmisle i sprovedu u delo. Konkurs je otvoren po drugi put od početka projekta, a prva grupa učesnika je već imala priliku da predstavi svoje inicijative na prvom Omladinskom klimatskom forumu u organizaciji WWF-a na nacionalnom i regionalnom nivouWWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. 

Srbija

U Kragujevcu počela da radi platforma za veštačku inteligenciju

U državnom Data centru u Kragujevcu danas je počela da radi nacionalna platforma za veštačku inteligenciju, odnosno i poseban "superkompjuter" najnovije generaicje, saopštila je Vlada Srbije. Ukupna vrednost te investicije i ulaganja u izgradnju tog centra je 55 miliona evra."Projekti koje danas realizujemo u svakom smislu su nešto o čemu ranije nije moglo ni da se sanja. Mnogo toga je moralo da bude urađeno kako bi uopšte došlo do toga da Srbija može da ima data centar ili ovakvu platformu i superkompjuter", rekao je direktor Kancelarije za IT upravu Mihajlo Jovanović.Vlada Srbije je izgradnju Državnog data centra u Kragujevcu utvrdila kao projekat od značaja za Srbiju, jer je to jedna od kapitalnih investicija u tom gradu.Taj projekat kako se dodaje doprineće unapređenju rada javne uprave, što ubrzava procedure i pojednostavljuje svakodnevni život građana i poslovanje privrede. Data centar se prostire na 14.000 kvadratnih metara, a izgrađen je za nešto manje od godinu i po dana, a otvoren krajem prošle godine.Srbija osniva institut za veštačku inteligencijuVeštačka inteligencija rešava brojne probleme, ali donosi i rizike ČEMU SLUŽI DATA CENTAR?Platforma će kako se naglašava biti važna i za srpsku poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Zahvaljujući njoj moći će da se prate promene do kojih će dolaziti u narednih 10 godina u oblasti životne sredine, ali i da će moći da se oceni kvalitet zemljišta, njegova ph vrednost, šta može da se seje, kako da se navodnjava i drugo.Platforma kako se dodaje predstavlja superkompjuter poslednje generacije, visokih performansi, proizvođača NVIDIA, spreman da obradi ogromnu količinu informacija u kratkom vremenskom periodu.Nacionalna platforma će biti na raspolaganju državi, lokalnoj samoupravi, ali i univerzitetima, naučno-tehnološkim parkovima i startap kompanijama. Prilikom puštanja  platforme u rad dekani tehničkih fakulteta i instituta, direktor Kancelarije za IT upravu i direktori naučno-tehnoloških parkova potpisali su sporazum o korišćenju Data centra.Zahvaljujući toj platformi, Srbija je spremna da napravi novi iskorak u procesu digitalizacije našeg društva i obezbedi alat za još brži i snažniji razvoj naše istraživačke i inovativne zajednice.Projekat će doprineti unapređenju rada javne uprave, što ubrzava procedure i pojednostavljuje svakodnevni život građana i poslovanje privrede.Inovacije bazirane na veštačkoj inteligenciji za pametnija plaćanja"Kina je već pretekla SAD u razvoju veštačke inteligencije"

Srbija

Za 15. jubilej UNIQA daruje zdravlje

 UNIQA  obeležava 15 godina poslovanja u Srbiji sa mnogo više od 15 razloga za ponos na ljude sa kojima radi i ljude za koje radi. Jubilej u godini očuvanja zdravlja UNIQA slavi darujući besplatne sistematske preglede klijentima koji do 15.decembra ugovore individualno MedUNIQA zdravstveno osiguranje. Sistematski pregledi su poklon dobrodošlice novim korisnicima privatnog zdravstvenog osiguranja kojima će MedUNIQA, osigurati kvalitetne zdravstvene usluge 24/7 u 900 privatnih i državnih ustanova širom Srbije. Član austrijske UNIQA grupe, prisutne u 18 zemalja i jedne od vodećih osiguravajućih kompanija Centralne i Istočne Evrope, UNIQA u Srbiji prešla je značajan put tokom 15 godina. Od nove kompanije na tržištu, izrasla je u brend prepoznat po kvalitetnim proizvodima, uslugama i servisima svih vrsta osiguranja sa blizu 700.000 individualnih i korporativnih klijenata. Dosledna fokusu na zadovoljstvo kljenata, UNIQA se pozicionirala na vrh tržišta bankoosiguranja, putnog, osiguranja domaćinstva i MedUNIQA zdravstvenog osiguranja. Nastojeći da odgovori potrebama različitih klijenata, UNIQA je kontinuiranim investicijama u inovacije i digitalizaciju zaokružila i ceo online proces osiguranja – od iniciranja ponude, preko kupovine polise, plaćanja premije do prijave, procene i isplate štete. Istovremeno, postala je bliža svojim korisnicima šireći i mrežu UNIQA poslovnica u Srbiji. Da ispunjava data obećanja,UNIQA je odgovorno potvrdila dosadašnjom isplatom preko 32 milijarde dinara na ime odštetnih zahteva. Ponovo u igri - 8. Šekspir festival Odgovornost prema klijentima, UNIQA prenosi na celo društvo. Sa preko 100 miliona dinara pomogla je mnoge društveno - odgovorne i humanitarne projekte, zdravstvo, kulturu, sport, decu, mlade... Partner brojnih organizacija i institucija među kojima su pozorišni Šekspir festival, Beogradski maraton, Vaterpolo savez Srbije, UNIQA je godinu jubileja zaokružila saradnjom sa Galerijom Matice srpske osiguranjem da dela iz čuvene bečke Galerije Belvedere budu prvi put predstavljena u Srbiji. Vrhunska dela bečke Galerije Belvedere prvi put u Srbiji Posvećenost klijentima i lokalnoj zajednici nije prošla nezapaženo. U proteklih 15 godina, UNIQA je dobila brojna priznanja među kojima su Corporate Super Brand, Top Serbian Brand,  nagrada londonskog magazina World Finance i dvostruka nagrada European Business Awards za najbolju kompaniju u Srbiji kada je reč o strategiji rasta i odnosu prema klijentima. Jubilarna 15. godina zaokružena je još jednom „Customers’ Friend“ zlatnom medaljom za vrhunski odnos prema klijentima.Na putu daljeg rasta, UNIQA nastavlja da ispisuje nova poglavlja sigurnosti za klijente, zaposlene, poslovne partnere i sve ljude u lokalnoj zajednici uz koju i sa kojom se kompanija razvija jer ŽIVIMO BOLJE ZAJEDNO.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.