Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Nebojša Đinović (Superior seed): Nikad teža godina za proizvodnju semena

Nebojša Đinović, direktor porodične firme Superior seed iz Velike Plane koja se bavi proizvodnjom semena povrća i sadnica voća kaže da je ova godina bila izuzetno teška za proizvodnju semena povrća zbog visokih letnjih temepratura i zato ima manje semena i lošijeg je kvaliteta.  “Situacija je veoma teška na tržištu proizvodnje semena i u poslednjih 30 godina nikad teža. Teška je bila godina ne samo zbog toga što je bilo dosta dana bez padavina, već su bili toliko topli dani da se seme praktično “kuvalo”. Tako da semena em ima manje, em nije kvalitetno”, kaže Đinović.Ipak on napominje, ne preti nestašica, biće semena na tržištu ali lošijeg kvaliteta.                     “Neće Srbija ostati bez semena, ali biće manje kvalitetno”, kaže on. Pored, svega toga, još jedna otežeavajuća okolnost za poslovanje, kako on kaže, jeste nestašica ambalaže na tržištu, u koju pakuju zrnevlje od kog raste povrće.Nova ekonomija je pisala o nestašici kartona jer su se fabrike kartona u Srbiji remotovale i ove godine je zbog toga bila nestašica repromaterijala za ambalaže.“Uplatili smo ambalažu u junu ove godine i još je nismo dobili jer je nema na tržištu. Kupci čekaju jer ne možemo da pakujemo robu”, kaže on. Ove godine, oko 50 odsto manje su proizveli semenskih bobica u odnosu na planiranu proizvodnju, kaže on. Nakon tridesetogodišnjeg poslovanja, Đinović kaže da svake godine imaju nove probleme.“Svake godine idemo u “prvi razred”, imamo nove izazove. Sledeća godina će biti loša jer nećemo imati dovoljno robe da ispoštujemo kupce. Prodajemo 51 odsto proizvodnje na domaćem tržištu, ostalo izvozimo u 18 zemalja. Najviše u Bugarsku i Rumuniju, Rusiju, Tursku, Kazahstan…”, kaže direktor ove porodične firme, koja proizvodi 55 registrovanih sorti koje razvija njegov otac, selekcionar dr Ivo Đinović. Poslovanje u regionu“Prilikom izvoza u zemlje bivše Jugoslavije, u Sloveniju i Hrvatsku, uvek postoje prepreke pogotovo sa Hrvatskom prethodnih godina. Ranije je bio problem što nisu prihvatali Fito dokument na ćirilici iako je latinica na drugoj starni, ali to je rešeno jer moraju da private ako postoji napisano i na engleskom jeziku”, kaže on.Kako objašnjava, na tržištu Slovenije i Hrvatske za razliku od drugih zemalja, stalno su potrebni dodatni papiri, na primer u Sloveniji često traže neke nove analize. U druge zemlje, kako kaže, na primer, na tržište Turske izvoze bez problema. Domaće tržišteNajveći problem na domaćem tržišti u oblasti proizvodnje semena predstavljaju, kako napominje, proizvođači koji sami ostavljaju seme. (problem definisan tzv. "farmer seed” ili seme sa tavana i izražen je kod sadnje pšenice i povrća)“Kod pšenice, proizvođači ostave između 100 i 200 kg da bi imali sledeće godine da seju. Takav slučaj je i kod krompira i to rade veliki proizvođači”, kaže Nebojša Đinović, agronom i direktor porodične firme. Bolje je kupiti seme zato što je sertifikovano i prošlo je sve analize (od Ministartsva poljoprivrede, Uprave za zaštitu bilja, prošlo interne kontorle, konktrolu Jugoinspekta), nego praviti sopstveno seme”, poručuje Đinović. Tekst seme sa tavana

Srbija

Pijaća voda može da poskupi zbog urbanizacije Makiša

Zoran Stevanović, profesor hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u penziji, kaže da je studija o Makiškom polju i o izgradnji metroa vraćena na doradu.On smatra da o problematičnim projektima njegove kolege sa tog fakulteta i sa Instituta Jaroslav Černi ćute jer strahuju za svoju egzistenciju.Nećemo ostati bez vode, imaće je desetine generacija posle nas, ali je pitanje kakvu ćemo vodu piti. Podzemne vode su kako naglašava nevidljivi resurs, pa će Ujedinjene nacije sledeću godinu proglasiti godinom podzemnih voda.Prema njegovim rečima, tri četvrtine populacije u Srbiji ranije je koristilo podzemne voda, sada je taj broj manji i iznosi 50%. Druga polovina pije rečnu vodu, koja je sanitarno ispravna, ali je lošijeg kvaliteta od podzemnih.Prerada podzemnih voda kako objašnjava obezbeđuje bolji kvalitet, jeftinije i lakše tehnološke procese za njeno prečišćavanje.

Srbija

Beograd prodaje građevinsko zemljište u Barajevu

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda oglasila je prodaju građevinskog zemljišta površine 18.833 kvadratana metra u Barajevu. Početni iznos cene zemljišta iznosi 52,4 miliona dinara. Ponuđeno zemljište se nalazi u privrednoj zoni uz Lipovački put, u naselju Trebež. Prema planskom dokumentu, na lokaciji je moguća izgradnja poslovno-proizvodnih, magacinskih i poslovno-stambenih objekata.Kako se navodi, prijave za učešće na javnom nadmetanju podnose se do 28. decembra, dok će se javno nadmetanje održati sledećeg dana u prostorijama Direkcije.Zemljište će biti prodato investitoru koji ponudi najveću cenu, a ponuda mora biti ista ili veća od početne cene i kasnije se ne može umanjivati, navodi Direkcija. Pod "blokadom" zemljište vredno 626 miliona evraPreko pet hektara kod Ade Ciganlije ponuđeno za 3,17 milijardiObaveza investitora biće da izvede sve radove na pripremanju i opremanju građevinskog zemljišta u okviru lokacije koja mu bude otuđena i da sa nadležnim komunalnim preduzećima i drugim pravnim licima ugovori i plati troškove za elektrodistributivnu i telekomunikacionu mrežu i objekte, kablovske distributivne sisteme, kao i za mrežu i objekte toplifikacije i gasifikacije.Sa druge strane, obaveza Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je uređivanje javnog građevinskog zemljišta u skladu sa Programom uređivanja i dodele građevinskog zemljišta. 

Srbija

U kompleksu na Dorćolu gradi se još 347 stanova

Na lokaciji bivše fabrike "David Pajić Daka" u beogradskoj opštini Stari grad gradiće se stambeno-poslovni kompleks. Sekretarijat za zaštitu životne sredine objavio je obaveštenje o podnetom zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje stambenog poslovnog kompleksa VenizelosovaLokacija kompleksa je Venizelosova 29 i obuhvata nekadašnju fabriku. Projekat obuhvata dogradnju rekonstrukciju, i prenamenu komercijalnog objekta "Platnara" i izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa, predviđenog za realizaciju u dve faze. Stambeno-poslovni kompleks, kako piše u projektu, planiran je sa podzemnom dvoetažnom garažom, prizemljem i šest do dvanaest spratova, sa pripadajućom saobraćajnicom i infrastrukturomKomercijalni objekat Platnara namenjen je za restoran sa pratećim funkcijama. 

Srbija

PIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evra

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) će izradu novogodišnjih česitki, obaveštenja penzionerima, ali i brendiranje različitih predmeta platiti 5,9 miliona dinara (50.000 evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Toliko će za ove usluge dobiti izabrana firma Smart Mach Solutions iz Beograda.Izabrani ponuđač će za potrebe PIO fonda štampati zidne i stone kalendare sa logoom Fonda, kao i znake i logoe na kišobranima, majicama, pomoćnim baterijama i termosima.Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja godine Na tenderu je PIO obezbedio izradu 165.000 primeraka obaveštenja za penzionere, digitalnu gravuru metalne kopče na notesu od eko kože i 300 komada novogodišnjih četitki u koverti.Takođe, predmet javne nabavke bile su i paprine kocke, digitalna štampa kesa, fascikle, lifleti, vizit karte, pisaći blokovi i slično.Na poziv PIO fonda su pristigle dve ponude, izabrana kompanije Smart Match Solutions i firme Krones iz Prijepolja čija je ponuda bila povoljnija, ali su od nje odustali jer ne ispunjavaju zahtevane finansijske kapacitete.Firma Smart Match Solutions je firma registrovana za delatnost agencija za zapošljavanje. Prošle godine firma je imala ukupne poslovne prihode od 8,6 miliona, a 2019. 8,3 miliona dinara. To znači da je vrednost samo jedne nabavke PIO fonda više od polovine dosadašnji godišnjih prihoda kompanije.Smart Match Solutions na svom sajtu navodi da se bavi osmišljavanjem i sprovođenjem marketing strategija, formiranjem digitalnih strateških kominikacija i organizacijom korporativnih i specijalnih događaja. Takođe, posao im je i izrada veb sajtova i selekcija i regrutacija kandidata iz različitih sektora.Ni u jednom segmentu se ne pominju štamparske usluge.Firma je u toku 2021. dobila posao na osam javnih tendera od gradskih uprava Niša, Pančeva, Smedereva, Šapca i Agencije za bezbednost saobraćaja. Prvi posao u procesu javne nabavke dobila je u decembru 2020. godine od gradske uprave Pančeva. Poslovi se odnose na organizaciju kampanja, izrade promotivnog materijala, kao i analize efekata kampanja. U toku postupka javne nabavke zainteresovane firme su slale pitanja PIO fondu ukazujući na to da tehnička specifikacija tendera nije srazmerna uslugama koje se od ponuđača traže."Tehnička specifikacija predmetne javne nabavke definiše pozicije koje nisu u skladu sa svrhom, namenom i vrednošću javne nabavke, odnosno predstavljaju neekonomično trošenje javnih sredstava", piše u jednom od pitanja.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Dimenzije i oblik predmeta na kojima PIO zahteva štampu dati su bez dozvoljenog odstupanja, što ograničava konkurenciju, piše u nastavku istog pitanja."Većina pozicija u tehničkoj specifikaciji zahteva tehnike štampe uz pomoć specifične opreme što nije uobičajeno za usluge štampanja informativnog i propagandnog materijala koje su predmet javne nabavke", piše u jednom od pitanja potencijalnih ponuđača."Ministarstvo namestilo nabavku prečišćivača vazduha u centimetar PIO fond je odgovorio da je, kroz prethodne postupke, "uvideo svoje potrebe koje nisu uticale na cenu", kao i da su imali "više ponuda koje su bile prihvatljive tako da konkurencija nije ograničena".Na pojedinačne zamerke koje je potencijalni ponuđač imao u vezi sa vrstom štampe i graviranja tvrdeći da su i manje zahtevne tehnike od onih koje PIO traži jednako kvalitetne, Fond je odgovarao da mu je potrebna dugotrajnost, otpronsot i kvalitet predmeta i ostao pri svim zahtevima.Na pitanja Nove ekonomije nisu odgovorili ni iz PIO fonda ni iz firme Smart Match Solutions.

Srbija

Rio Tinto dobio lokacijske uslove za postrojenje u kom će izdvajati litijum

Ministarstvo građevine izdalo je kompaniji Rio Sava Exploration, kćerci firmi Rio Tinta, lokacijske uslove za faznu izgradnju postrojenja za preradu rude jadarit u mestima Gornje Nedeljice i Slatina kod Loznice, preneo je N1. Kako se navodi u tom dokumentu, lokacijski uslovi su potrebni za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje.Ova informacija odjeknula je domaćoj javnosti jer se protiv Rio Tinta u Srbiji već više od godinu dana organizuju građanski protesti. Posebno je postala problematična činjenica da se o tim lokacijskim uslovima za Rio Tintovo postrojenje do sada nije govorilo.U dokumentu koji je dostupan na sledećem LINKU dodaje se da je sve to "u skladu sa Prostornim planom područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar". Datum izdavanja dokumenta je 19. oktobar 2021. godine, a rok žalbe je bio tri dana i davno je istekao.Podaci su kako javno dostupni na sajtu APR u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura (CEOP) za izdavanje građevinskih dozvola. Navedeno je i na kojim katastarskim parcelama se planira procesno postrojenje.Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa zakonom. Lokacijski uslovi sadrže i podatke o objektima koje je potrebno ukloniti pre građenja.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Kako se navodi u dokumentu koji je potpisao pomoćnik ministra Branislav Popović, prostorni razvoj projekta Jadar "podrazumeva prethodna istraživanja i promenu namene i režima korišćenja prostora, izgradnju objekata, saobraćajnica i infrastrukture, sprovođenje rudarskih aktivnosti, preradu rude, proizvodnju, deponovanje materijala, uspostavljanje mera zaštite i razvoj drugih aktivnosti na prostoru ukupne površine od oko 2.030,69 hektara".Foto: ScreenshotTo područje predstavlja područje posebne namene u širem smislu, a ujedno predstavlja i preliminarni obuhvat detaljne regulacione razrade planskih rešenja, dodaje se u dokumentu.Navodi se da je prostor potreban za realizaciju projekta Jadar podeljen na više zona i podzona.- Prva zona je prostor potreban za odvijanje rudarskih aktivnosti i prostor u kome će doći do uticaja tih aktivnosti na okolinu, površine 854,8 hektara i podeljen je na dve podzone.- Druga je zona proizvodno-industrijskih aktivnosti i ona obuhvata prostor i površine koje su potrebne za izgradnju i formiranje kompleksa u kome se vrši prerada rude i dalja proizvodnja, kao i prostor u kome će doći do uticaja tih aktivnosti na okolinu, ukupne površine od 646,54 hektara.Druga zona je takođe podeljena na dve podzone. Njena prva podzona zauzima površinu od 79,8 hektara, gde treba da se izgradi kompleks za preradu rude i proizvodnju litijum-karbonata, natrijum-sulfata i borne-kiseline, železnička i putna infrastruktura.ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA "Prostornim planom se vrši trajna promena namene površina i zemljišta u ovoj podzoni u građevinsko zemljište posebne namene za proizvodno-industrijske i druge prateće objekte i aktivnosti. U ovoj podzoni se planira izgradnja industrijskog železničkog koloseka, internih saobraćajnica i drugih infrastrukturnih sistema i objekata", navodi se u dokumentu.U drugoj podzoni proizvodno-industrijskih aktivnosti planiraju se osnovne aktivnosti koje obuhvataju pripremu mineralnih sirovina litijum-karbonata, litijum-hidroksid-monohidrata i natrijum-sulfata, njeno drobljenje i presavijanje, transport minerala, otpada, tehnološke vode, skladišta i magacini, objekti za odbranu od površinskih voda, kao i objekti za prečišćavanje otpadnih voda.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA Kako se navodi u lokacijskim uslovima, Projekat Jadar ima za cilj eksploataciju i preradu jadarita u jednom od najvećih svetskih nalazišta litijuma. Postrojenje za preradu jadarita, kako se napominje, sastoji se iz sledećih teničko-tehnoloških celina: postrojenja za rastvaranje borne kiseline, njenu kristalizaciju, uklanjanje nečistoća, kristalizaciju litijum karbonata, natrijum sulfata, za skladištenje i pripremu reagenasa, procesnih cevnih mostova.U blizini planiranog postrojenja Rio Tinto bi iskopavao rudu jadarit, koja sadrži litijum. Tome se protive građani, jer strahuju da će ta kopmanija izazvati brojne ekološke probleme po kojima je poznata širom sveta. Sve te navode Rio Tinto negira.Protesti protiv Rio Tinta proširili su se na celu Srbiju, posebno u mestima gde se takođe istražuje litijum, kod Požege, Gornjeg Milanovca, Valjeva, Jagodine. Bunt građana naročito je porastao nakon usvojenih izmena zakona o referendumu i eksproprijaciji za koje se smatra, kako se navodi, da se donose u korist te rudarske kompanije.

Srbija

Osetan rast cena polovnih automobila, očekuju se dalja poskupljenja

Cena polovnoh automobila veća je za 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a za čak 23 odsto u odnosu na period pre pandemije prema analizi prosečnih cena automobila oglašenih na sajtu Polovno automobili. Najveći izazov na tržištu prema mišljenu prodavaca predstavlja upravo sve veća cena i manja ponuda.Pandemija je uticala i na tržište polovnih automobila, iako je oporavak vidan očekuje se sporije dostizanje ravnoteže ponude i potražnje. Glavni razlog leži u otežanoj nabavci određenih komponenti koje su neophodne za proizvodnju novih automobila. Manja ponuda novih vozila ima značajan efekat i na ponudu polovnih, a posledično i njihove cene.Sajt Polovni automobili sproveo je anketu među 4.456 kupaca i 302 trgovca u cilju utvrđivanja efekata pandemije na tržište polovnih automobila. Pored toga, realizovana je i analiza prosečnih cena na sajtu, na osnovu kojih se može zaključiti o kretanjima na tržištu, kao i analiza prodaje polovnih automobila u tekućoj godiniPrema analizi prosečnih cena oglašenih automobila na sajtu Polovni automobili, rast cena najizraženiji je kod novijih polovnih automobila, starih između jedne i tri godine, veći je gotovo je 21 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a čak 30 odsto u odnosu na period pre pandemije.Trgovci svedoče o rastu prodajnih, ali i nabavnih cena polovnih automobila u odnosu na period pre pandemije, 82 odsto navodi da su prodajne cene veće, dok čak 97 odsto navodi da je to slučaj i sa nabavnim cenama. Povećanje cena zapažaju i kupci automobila, više od 70 odsto navodi da su cene polovnih automobila porasle od početka pandemije.Polovina anketiranih kupaca, procenjuje da pandemija nije uticala na ponudu polovnih automobila, 34,8 odsto smatra da je ponuda znatno smanjena, a 16 odsto da je čak i veća nego pre pandemije.S druge strane zbog manje ponude polovnih automobila, a uz aktuelnu potražnju, 73,8 odsto prodavaca očekuje dalji rast cena u narednom periodu, a isto mišljenje deli i gotovo trećina kupaca.Oko 60 odsto prodavaca automobila, očekuje pad prodaje u odnosu na prethodnu godinu, ali i u odnosu na period pre pandemije. Ipak, nešto manje od 30 odsto njih predviđa rast.Ovakve prognoze povezane su sa manjom ponudom polovnih automobila na inostranom tržištu, koju čak 37 odsto anketiranih prodavaca izdvaja kao najveći izazov za njihovo poslovanje, 28,5 odsto navodi rast cena polovnih automobila na inostranom tržištu, a značajan broj ispitanika navodi i smanjenu potražnju. Manja ponuda polovnih automobila usko je povezana sa dešavanjima na tržištu novih. Usled teže nabavke mikročipova za proizvodnju novih vozila, došlo je do njihove smanjene proizvodnje, a posledično i manje ponude, kupovina novog vozila je otežana te se kupci opredeljuju da zadrže svoj automobil i tako dolazi do smanjene ponude polovnih vozila, koja se ispoljava i u rastu cena.Više od polovine ankretiranih trgovaca, tvrdi da je interesovanju za kupovinu automobila smanjeno. S druge strane polovina anketiranih kupaca navodi da nije odustalo od kupovine automobila, skoro 30 odsto njih je odložilo kupovinu, dok je nepunih 10 odsto potpuno odustalo.Kada je cenovini rang polovnih automobila u pitanju najveći broj anketiranih kupaca traga za automobilom vrednosti od 3.000 do 5.000 evra, zatim od 2.000 do 3.000 evra i najmanje je onih koji tragaju za automobilom u cenovnom rangu između 5.000 i 7.000 evra (14,7 odsto).Uprkos rastu cena polovnih automobila 10 odsto anketiranih kupaca je povećalo planirani budžet, polovina navodi da nije promenila budžet za kupovinu, a više od trećine je smanjilo planirani budžet.Prema analizi koju je sproveo sajt Polovni automobili na osnovu podataka prikupljenih u saradnji sa „CUBE Team“-om, prodaja polovnih automobila iz uvoza u periodu od januara do oktobra ove godine nadmašila je prodaju ostvarenu u istom periodu prethodne godine za gotovo 10 odsto. Ovakav podatak je i očekivan imajući u vidu vanredno stanje koje je bilo na snazi u prvoj polovini 2020. godine i znatno uticalo na samu prodaju. Stoga je prodaju ostvarenu u prvih deset meseci ove godine značajno uporediti sa prodajom ostvarenom u istom periodu 2019. godinom. Takva analiza ukazuje da je u tekućoj godini prodaja automobila iz uvoza prodaju u periodu pre pandemije, čak je i zabeležila blagi rast od 1,4 odsto.Najviše se kupuju polovni dizelaši, a najprodavaniji brendovi polovnih automobila su Volksvagen, Opel, Pežo, Audi i Reno. 

Srbija

Za rehabilitaciju putnih objekata u Beogradu 166 miliona dinara

Javno preduzeće sa upravljanje javnim putevima Beograda raspisalo je tender za radove na rehabilitaciji putnih objekata na teritoriji grada. Vrednost radova procenjena je na 166,6 miiliona dinara. Radovi podrazumevaju održavanje betonskih površina, antikorozivnu zaštitu čeličnih površina, zamenu dilatacionih spojnica, popravku i izradu novih konstruktivnih elemenata putnih objekata. Obustavljen tender: Putevi Srbije "potcenili" izgradnju puta do Golupca "Putevi Srbije" za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evraDa bi dobio posao, ponuđač treba da, za poslednje tri godine, ima ukupan poslovni prihod od najmanje 300 miliona dinara. Uslovi za ponuđača su i da je u poslednje tri godine (u gradskim uslovima pod saobraćajem) izveo radove antikorozivne zaštite na čeličnim mostovskim konstrukcijama u ukupnoj vrednosti od najmanje 20 miliona dinara; radove na ugradnji dilatacionih spojnica u ukupnoj zbirnoj vrednosti od najmanje 12 miliona dinara i radove na asfaltiranju ulica ili opštinskih puteva u ukupnoj zbirnoj vrednosti od najmanje 70 miliona dinara. Kako piše u oglasu o javnoj nabavci trajanje ugovora je dve godine. Rok za podnošenje ponuda je 27. decembar. 

Srbija

„Trećina privrede će stati zbog poskupljenja struje“

Trećina srpske privrede će stati jer neće moći da istrpi novu cenu struje, piše Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i osnivač i vlasnik Point grupe u novom broju Nedeljnika NIN.Onaj deo firmi koji i preživi poskupljenje, će podići cene svojih proizvoda što će nas odvesti u još veću inflaciju u toku naredne godine, piše Drakulić.Cena struje ostaje ista za privredu mesec dana duže On objašnja da se javio Elektroprivredi Srbije (EPS) kako bi saznao cenu koju bi njegova firma trebalo da plaća u toku 2022. "Moja firma se javila i - dobila cenu 2,7 puta veću od one koju plaćamo ove godine."To znači da bi cena struje bila 170 odsto veća nego ove godine.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju "Sa tom, 2,7 puta većom cenom, moje srednje preduzeće sa 100 zaposleni, samo po osnovu razlike između buduće i sadašnje cene električne energije, pokriće 2,5 odsto 90 miliona evra vredne investicije EPS-a."Podsetimo, Vlada je nedavno donela Zaključak prema kome će se firmama kojima ugovor za kupovinu struje od EPS-a ističe 30. novembra, cene ostati iste i u toku decembra. 

Srbija

PKS: Od juna država evidentira pol privrednika

Od juna naredne godine u Registar privrednih subjekata biće upisivan podatak o polu vlasnika, direktora, članova privrednih društava i preduzetnika, pa će država imati preciznije podatke o ženskom preduzetništvu, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u Srbiji trenutno posluje 32.733 privrednih društava čiji su osnivači žene i 96.949 preduzetnica.U PKS ocenjuju da će nove izmene omogućiti bolju statistiku i efikasnije formulisanje državnih programa podrške namenjenih privrednicama, kao i  precizan uvid u broj kompanija čije su vlasnice žene. Reč je o inicijativi kojom je izmenjen Zakon o privrednim društvima. Žensko preduzetništvo je kako se dodaje prepoznato kao veliki ekonomski potencijal, pa je žene potrebno konstantno ohrabrivati da započnu sopstveno poslovanje, ugledaju na uspešne privrednice i slede njihove primere i da kvalitetno iskoriste finansijsku pomoć koja im je namenjena. Žensko preduzetništvo na selu: Nećete nas pomeritiCovid-19 nesrazmerno jače utiče na žensko preduzetništvoAleksandra Popović (Nag Uniforme): Porodičan biznis vodim 16 godina Pol kao obavezan podatak u Registru privrednih subjekata propisan je novim odredbama Zakona o privrednim društvima. Usvajanje inicijative olakšaće PKS praćenje poslovanja privrednica, statistike o broju osnovanih ili ugašenih privrednih društava koja su osnovale žene.Analize koje PKS bude kreirala će doprineti, između ostalog, definisanju obima ovog sektora i u skladu sa time definisanje programa podrške privrednicama, podizanju kapaciteta privrednica, kao i promovisanju sektora ženskog preduzetništva.

Srbija

Samo Login, slovenački milijarder: Zdrava hrana iz Vojvodine po istim cenama kao komercijalna

Naš cilj je proizvodnja organske hrane na održiv način po istim cenama po kojima se proizvodi komercijalna hrana, rekao je Samo Login, osnivač i vlasnik kompanje Login Eko iz Slovenije, koji je uložio u proizvodnju organske hrane u Vojvodini, na današnjoj konferenciji CEO Summit.On je rekao da je izazov napraviti zdravu hranu, na održiv način, koja će biti pristupačna svima.“Proizvodnja organske hrane po istim cenama kao što su komercijalne zvuči nemoguće, ali moguće je tako što se mogu smanjiti troškovi”, kazao je Login koji u vlasništvu ima poljoprivredno dobro koje se prostire na 4.000 hektara u Vojvodini. Naša vizija je da se poljoprivredna proizvodnja promeni u budućnosti, da se hrana prozvodi na ekološki održiv način, rekao je Login, jedan od najuspešnijih biznismena u regionu koji je prodao udeo u IT kompaniji Outfit 7 za milijardu evra i njihov najpoznatija aplikacija za mobilne telefone je Talking Tom.Cilj nam je da proizvodimo zdravu hranu za razliku od današnje prakse u poljoprivrednoj proizvodnji zbog koje nastaju ogromni problemi za životnu sredinu: zagađenje vode, zemljišta, vazduha i gubitak biodiverziteta, rekao je “Mi se ne vodimo samo profitom, nama je cilj proizvodnja zdrave hrane za sve ljude. I da se za deset ili najkasnije za 15 godina poljoprivreda promeni, modernizuje i da način na koji mi radimo počne da se primenjuje svuda u svetu, da imamo šansu da preživimo kao čovečanstvo”, kaže jedan od najuspešnijih biznismena u regionu koji je prodao udeo u IT kompaniji Outfit 7 za milijardu evra i njihov najpoznatija aplikacija za mobilne telefone je Talking Tom. Govoreći o razlozima ulaganja u organsku proizvodnju u Srbiji, rekao je da se pojavila prilika za kupovinu zemlje u Srbiji i da su oslučili na taj korak jer je hrana najbitnija za budućnost stanovništva. U biznisu je važno, prema njegovoj oceni, ne opterećivati se pogrešnim odlukama kojih ima u svakom biznisu već treba biti fokusiran na cilj.“Bilo kojim bizinisom da se neko bavi dešava se mnogo pogrešnih odluka, ali važno je prepoznati ih i ne treba biti sentimentalan koliko je uloženo novca i energije, samo se treba fokusirati na cilj”, rekao je Login. 

Srbija

Ista firma čuva i Stefana Nemanju i vakcinalne punktove

Grad Beograd angažovao je, bez sprovođenja pregovaračkog postupka, obezbeđenje za vakcinalne punktove u tržnim centrima Ušće i Galerija. Posao, koji je Grad procenio na pet miliona dinara, dobila je firma Atlas Security, a kriterijum je bila najpovoljnija ponuda (cena).Firma je za posao ponudila cenu od 3,57 miliona dinara bez PDV-a (4,28 miliona sa PDV-om).Atlas Security je početkom oktobra dobio posao i obezbeđenja vanckinalnog punkta na Beogradskom sajmu, isto bez sprovođenja pregovaračkog postupka. Grad je tu obezbeđenje na punkta na Sajmu procenio na 4.000.000 dinara bez PDV-a, a firma Atlas security je ponudila cenu od 3,999.800 što je ocenjeno kao ekonomski najpovoljnija ponuda. Kako piše u tom oglasu, ugovor stupa na snagu danom potpisivanja obe ugovorne strane a važi do ispunjenja svih ugovornih obaveza, odnosno utroška sredstava. "Radi stvaranja uslova za nesmetano obavljanje masovne imunizacije stanovništva protiv zarazne bolesti COVID-19 i potrebe za obezbeđivanjem redarske službe koja će biti angažovana 24 časa, Gradski štab za vanredne situacije grada Beograda je naredio Sekretarijatu za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima da sprovede javnu nabavku društvenih i drugih posebnih usluga - 'Fizičko-tehničko obezbeđenje punkta za masovnu vakcinaciju na Beogradskom sajmu'. Kako je Naredbom Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji Grada Beograda predviđeno da ista stupa na snagu odmah, neophodno je javnu nabavku sprovesti u skladu sa članom 61. stav 1. tačka 2. Zakona o javnim nabavkama", navodi se koa obrazloženju za dodelu ugovora bez javnog poziva. U članu 61. stav 1. tačka 2 piše da "naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva ako samo određeni privredni subjekt može da isporuči dobra, pruži usluge ili izvede radove zbog nepostojanje konkurencije iz tehničkih razloga". Posao obezbeđenja punkta za masovnu vakcinaciju Atlas Security je dobio i sredinom avgusta. Tada je Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima sa ovom firmom sklopio ugovor vredan 2,348.000 dinara, a procenjena vrednost javne nabavke iznosila je 2.350.000,00.

Srbija

I za vreme krize, građani „štedeli“ u nekretninama

Ljudi su u poslednje vreme kao najbolji način za ulaganje novca videli ulaganje u nekretnine, naročito u ovom regionu, rekao je  Ivan Čakarević, jedan od direktora Ruftop Kapitala, na panelu posvećenom  rastu cena na tržištu stambenih kredita. Beograd predstavlja veliki potencijal za izgradnju jer jedna od poslednjih prestonica u Evropi koja izlazi „iz senke“, a cene idu gore i ne postoje nikakve granice koje se ne smeju preći, dodao je Čakarević.Jovana Martinović Mrics, zamenica direktora Merin Grupe, dodaje da cena nekretnina u Beogradu zavisi i ode dela grada kao i da 20-25 odsto kupuju kao investicij, dok ostatak kupuje za život, ali to ne važi za Novi Beograd.Ona je dodala da nije nije iznenađenje što cene nekretnina idu na ogre jer je imamo i inflaciju da je to očekivano. „Analizirajući šta se dešava sa cenama , možemo videti razilku u cenama to jest rastcena iz godine u godinu, prošlogodišnji iznosi od 7,5 do 15 odsto, što  je dokaz da se na stambenom tržištu se pokazuje ima dobar trend.“, rekao je Sergej Stoliarčuk,  generalni direktor MaksifajaČakarević je kazao da su glavni izvori rasta cena nekretnina ljudi i insvetitori.Tek kada ivestitori ostvare određenu dobit, i ukoliko se slaže sa očekivanom, onda ćemo moći da kažemo detaljnije kretanje cena, dodaje on.Smatra da će ova nestabilnost i povećanje cena osetiti i na drugim tržištima.Ljudi provode više vremena kod kuće, pa će zato neće pristati buduu  neudobnoj zoni, na koju su pristajali ranije. Zato je primetan trend rasta koncepta „zero kilometar“ i da infrastruktura ima smisla kada su im restorani ili posao u istoj zgradi ili u blizini, kazao je Stoliarčuk. Dodaje je ljudima pored ovoga veoma veoma bitna lokacija stana na primer negde blizu ili prirode, šume ili obale mora.Slavica Milić iz Porto Montenegra je rekla da su su poslednje dve godine za njih bile veoma uspešne i da očekuju povećanje cena u narednih 6 meseci do godinu dana.Milić napomenula i trend digitalnih nomada koji je aktuelan već par godina. Smatra da će se taj trend nastaviti i u narednoj godini.Takođe dodaje da su kvalitet koji pruža Crna Gora kao desitnacija može da istakne u pandemiji. Priroda i životna sredina koju nude, takođe visok standard življenja sa niskim cenama je atraktivan ljudima. Podsetimo, Srbija je treća zemlja po ulaganju nekretnine u Crnoj Gori. Građani Srbije su od počteka godine uložili oko 27,5 miliona evra. Martinović je rekla jedan od najvećih problema sa koji se susreću je rast cena građevinskog materijala, ne samo sada već i u poslednje tri godine. „Ivestitori da moraju imati sjajan projekat kako bi mogli pregovarati o cenama.“Stoliarčuk kaže da treba naći konekciju između plana prihoda i cene grsđevinskog materijala i cena i da kompanije koje uspeju ovo da usklade imaju bolje pozicije na tržištu, prema njegovom mišljenju. „Prodaja Ne treba da se vrši ni suviše brzo, a da ni gradnja ne bude prespora, jer to sve stvara nove izaove u projektu“, zaključio je Stoliarčuk.Panel „Rast cena na tržištu stambenih nekretnina“ održan je u okviru međunarodne konferencije o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope “Balkans Property Forum 2021”.

Srbija

Stalno učenje preduslov za uspeh startapa

Šanse za finansiranje startapa u Srbiji sada su znatno opipljivije nego ranije, kažu učesnici debate "Startapi: Neočekivana prilika za ozbiljne igrače" koja je održana na konferenciji CEO Summit. Oni naglašavaju da ima dovoljno startapa u koje vredi da se ulaže, ali i da je potrebno dodatno obrazovati njihove osnivače i investitore."Kada smo napravili proizvod došli smo do malog problema ljudi iz tradicionalne privrede i sveta venture kapitala nisu koristili isti jezik kao mi. Nastupio je period učenja, gde smo morali da se naviknemo da inženjerski pristup nije u svim situacijama najbolji za osiguravanje kapitala za brži rast", kaže Andrej Benčić jedan od četvorice inženjera osnivača startapa Tenderly.Startap Tenderly se inače bavi blokčejn tehnologijom. Ona se koristi za izradu baze podataka koje se ne nalzi na jednom mestu. Tenderly je u prethodnom periodu skrenuo pažnju javnosti privlačenjem investicije od 13,5 miliona dolara. Benčić napominje se da postoji nebrojeno razloga i načina da se tradicionalni industrijski sektori uključe u razvoj domaćeg startap ekosistema.  "Sa 19 godina sam imao priliku da vidim kakav potencijalni povrat investicije može da se ostvari ulaganjem u tehnološke startape. U proseku, jedan od deset startapa ostvari uspeh, a prosečan povrat investicije u portfoliju od 12 startapa iznosi 2,5 puta ukupnog plasiranog kapitala u periodu od tri godine", kaže Milovan Milić, osnivač kompanije Devtech.Milić je aktivni investitor u startape i član grupe poslovnih anđela koju je nedavno okupila Inicijativa Digitalna Srbija.  Prema njegovim rečima, aktivnim učešćem u startapu doprinosi se većoj šansi za njegov uspeh.Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzećaProjekat Univerzum podstiče rast startap zajedniceStartap akcelerator za mlade preduzetnike "Mi kao rani investitori imamo priliku da utičemo na uspeh tog startapa kroz mentorstvo, savetovanje. To su stvari koje u toj kritičnoj ranoj fazi kompanije mogu drastično da promene šanse za uspeh", smatra Milić.Dodaje da kroz umrežavanje investitora u grupi poslovnih anđela Inicijative Digitalna Srbija nije nužno u potpunosti razumeti industriju u kojoj posluje neki startap u koji se investira. "Zajednički možemo da identifikujemo prilike u koje vredi uložiti. Na primer, ja nisam ekspert za blokčejn, ali u grupi imamo vrsne stručnjake za ovu tehnologiju i mi ostali ćemo se osloniti na njihovu procenu", napominje Milić.Tema koja je pokrenuta tokom razgovora bila je i objavljivanje vodiča za startape "Preduzmi ideju — pokreni startap" koji će pružiti praktične informacije i savete neophodne za buduće i sadašnje pokretače inovativnih biznisa.Ovaj dokument je kreirala Inicijativa Digitalna Srbija u saradnji sa konsultantskom kućom PwC Srbija, a u okviru projekta "Preduzmi ideju" koji realizuje zajedno sa partnerima FON, Nova Iskra, PwC i Startit, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Srbija

Cene stanova u Srbiji porasle 20 do 30 odsto za godinu dana

"Cene stambenih nekretnina jesu kod nas porasle i to verovarno na godišnjem nivou oko 20 do 30 odsto" izjavila je predsecinca Nacionalnog udruženja procenielja Srbije i profecionalni procenitelj nepokretnosti Danijela Ilić. Ona objašnjava da dalji trend rasta cena zavisi od brojnih faktora kao što su trenutna inflacija, porast cena gradnje, građevinskog materijala kao i nedostatak radne snage."Srbija na mnogim mestima razvija infrastrukturu, a tamo gde krene infrastruktura odmah dolazi do povećanja vrednosti nekretnina", dodaje ona.Ilićeva pojašnjava da kod nas tržište funkcioniše prema kratkim impulsima. Kada je bila vanredna situacija, zaključavanje i nemogućnost kretanja bile su aktuelne i popoularne kuće van gradova, a nakon zaršetka vanredne situacije potražnja je opala i cene nekretnina ovih objekata nisu skočile, kao što se to desilo u mnogo razvijenijim tržištima."Za vreme vanredne situacije imali smo potpunu stagnaciju, nije bilo likvidnosti, dakle nije bilo prodaja. Međutim čim je vanredno stanje ukinuto krenule su realizacije ugovora, tržište se stablizovalo, a što se tiče stambene nepokretnosti i sada je veoma likvidno tako da nema promena u metodama naše procene" rekla je Danijela IlićNa panelu Finansiranje i procene vrednosti u Jugoistočnoj Evropi na Međunarodnoj konferencije o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope "Balkans Property Forum 2021” istaknuto je da je pandemija uzrokovala povećanje cena robe, usluga i izvora energije, a u kombinaciji sa povećanom inflacijom u Evropi vredonst cene nekretnina rasu, mnogi eksperti smatraju čak i previše."Predvideti protok novca je teško jer imamo povećanje internih zakupa tako da zavisi odsta od komercijalnih nekretnina kao i od toga kako će inflacija i izolavija uticati na tržište u budućnosti i zato nema smisla predviđati bilo kakav protok novca", rekao je agent za hipoteke Srđan Runjevac iz Sektor za strateške rizike, portfolio i upravljanje kapitalom Erste banke.Runjevac naglašava da nema predviđanja, pravog ili pogrešnog mišljenja, mogu se samo da posmatrati slični slučajevi koji su se događali u prošlosti radi lakšeg pristupa ovakvim situacijama u budućnosti.Kao bitnu stvar Runjevac ističe da su postojali su pozitivni signali na tržištu tokom pandemije u vidu transakcija koje su se ticale čak i kancelarijskog prodajnog segmenta i da je iz perspektive banaka to pozitivan signal da tržište i dalje funkcioniše i da su investitori zainteresovani."Razumno je na tržištima kao što je srpsko, da kada su ljudi i investitori zabrinuti zbog efikasnosti valuta i stopa inflacije počinju da istražuju prihode i kao očigledn rešenje odlučju da investiraju u nekretnine", ocenio je Milan Vićentić član izvršnog odbora i rukovodilac Sektora za korporativno bankarstvo Euro Banke.Pandemija će nesumnjivo ostaviti posledice na poljima nekrentniama, bankarstva i finansija.

Srbija

Dve milijarde evra za modernizaciju Vojske

Modernizacija Vojske Srbije (VS) novom tehnikom prema do sada utrošenom novcu i planom za iduću godinu preći će prag troškova od dve milijarde evra, piše Balkanska bezbednosna mreža.Sa dodatnim novcem u ovoj godini odbrambeni budžet prešao je po prvi put granicu od jedne milijarde evra. Kada se uračuna sve što je od 2016. potrošeno, planirano za ovu godinu i predviđeno za iduću za nabavke biće potrošeno oko 2.084 milijarde evra.  "Posle dugog niza sušnih godina za VS sa skromnim troškovima nabavki od decembra 2016. pokrenut je nagli proces modernizacije. U periodu do 2020. potrošeno je 977,38 miliona evra prema završnim računima budžeta za ekonomsku klasifikaciju broj 512 koja se odnosi na tehniku", navodi se u tekstu Balkanske bezbednosne mreže.U okviru tih troškova su i nabavke novih sredstava ratne tehnike, sredstava veze, namenskih sistema za obaveštajno-bezbednosne poslove i modernizacija i generalni remonti naoružanja. Sa velikim ulaganjima u VS krenulo se krajem 2016. kada je sa Rusijom je ugovoren program za prijem šest MiG-29 iz donacije, radove na njima i produžetak životnog veka četiri aviona nasleđena iz SFRJ.  Ugovorena je i avansno plaćena nabavka devet Erbasovih H145M od kojih su prvo šest određeni za VS i tri za policiju. Kasnije je policija dobila jedan više, a vojska jedan manje.Za svečane i službene uniforme Vojske 132 milionaU 2017. nabavke su porasle na realizovanih oko 63,4 miliona evra. U 2018. dramatično su poskočile na čak 220,45 miliona evra.  "Izvesno je da su u to vreme morali da se  avansno plate neki od velikih poslova kao što je nabavka iz Rusije četiri Mi-35M i tri Mi-17V-5 koji su stigli u jesen 2019. i sistema PVO Pancir-S1E koji je primljen početkom 2020", navodi se u tekstu.Novi veliki skok je zabeležen u toj 2019. sa troškom od 300,48 miliona evra za obimnu modernizaciju.U toj godini ugovoreni su obimni poslovi modernizacije MiG-29 uključujući nabavke vođenih raketa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, kineskih dronova CH-92A i raketnog sistema PVO FK-3, francuskog sistema PVO kratkog dometa Mistral 3+, ali to su dugoročni programi koji će se plaćati iz višegodišnjih budžeta.  Deo te tehnike tek treba da se uvede u naoružanje. Radovi na modernizaciji MiG-ova za sada su u toku, a raketni sistem FK-3 stići će početkom iduće godine. Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama Ministarstvo odbrane kupuje cipele i drugu opremu za vojsku za 80 miliona dinaraGodine 2020. troškovi po klasifikaciji 512 skočili su na 322,47 miliona evra, a Ministarstvo finansija  prošle je godine u dva navrata obezbedilo dodatni novac ministarstvu odbrane iz budžetskih rezervi. "Prvi put poverljivim zaključkom Vlade od 30. jula 8,14 milijardi dinara (oko 69,23 miliona evra). Zatim, 22. oktobra takođe poverljivom odlukom prebačeno je na račun resora odbrane još 1,14 milijardi dinara (oko 9.7 miliona evra)", navodi Balkanska bezbednosna mreža.Rast nabavki nastavio se 2021, koja je u toku, pa još ne može da se podvuče crta pod troškove, ali izvesno je da je posle rebalansa iz oktobra planirano 592,83 miliona evra. "Taj iznos je veći od svakog godišnjeg budžeta VS u periodu koji analiziramo sve do zakonom odobrenog budžeta za 2018", piše Balkanska bezbednosna mreža.U 2020. i 2021. ugovorene su velike nabavke naoružanja domaće proizvodnje kao što su borbena vozila Lazar 3 i Miloš i samohodne haubice Nora-B52. "U 2022. prema Zakonu o budžetu planirano je da se po ekonomskoj klasifikaciji 512 potroši 514,27 miliona evra, ali sudeći po praksi iz prethodnih šest godine cenimo da će tokom godine doći još novca u vojnu kasu", piše u tekstu.Pre decembra 2016. u nabavkama se uglavnom su najavljivani konkretni potezi u modernizaciji VS, ali utrošeno novac bio je skroman.  

Srbija

Pandemija dodatno pogoršala položaj ljudi sa invaliditetom u Srbiji

Hiljade osoba sa invaliditetom u Srbiji zadržavavaju se u specijalnim ustanovama a država u toj oblasti nije uspela da se prilagodi ni pandemiji ni međunarodnim standardima ljudskih prava, ocenjuju autori studije "Analiza položaja osoba sa invaliditetom tokom kovid 19 krize". Njihov položaj, život i prava, kako se navodi, dodatno je otežala preopterećenost zdravstvenih ustanova.Autori studije čiji je cilj da posebno osvetli položaj ljudi sa mentalnim invaliditetom, tvrde da pandeijske mere nisu bile prilagođene osobama sa invaliditetom jer predstavnici te populacije nisu učestvovali u njihovom donošenju.Naglašava se da u Srbiji ne postoji jedinstvena baza o osobama sa invaliditetom, pa zbog toga nije poznat ni broj ljudi sa mentalnim invaliditetom koji žive u našoj zemlji.Mere donošene u cilju prevencije  zaraze u ustanovama  su duboko zadirale u ljudska prava stanara tih domova, posebno pravo na ličnu slobodu, privatnost i porodični život, dodaje se u studiji. Postupci nadležnih organa pre i tokom pandemije su, kako se dodaje, potencijalno ugrožavali i pravo na život.ALARM U MINISTARSTVU PROSVETE NAKON ZABRINJAVAJUĆIH REZULTATA O DECI SA SMETNJAMA U RAZVOJU Osobe sa invaliditetom koje žive u porodicama i u zajednici srele su se sa pandemijskim merama koje u početku nisu prepoznale specifičnost njihove situacije, pa su teže podnele novu situaciju nego na ostatak stanovništva.Autori studije čiji je cilj da osvetli položaj ljudi sa mentalnim invaliditetom u Srbiji ističu da domaći propisi u toj oblasti i dalje nisu usklađeni sa međunarodnim standardima ljudskih prava, naročito sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetomPoložaj tih ljudi, kako se dodaje, uslovljen je predrasudama, nedovoljnim resursima, nerazvijenim ili nepristupačnim uslugama u zajednici. Ta grupa ljudi je kako se dalje ocenjuje marginalizovana i socijalno isključena, pa oni nisu dovoljno osnaženi da zastupaju svoja prava i interese. OSOBE SA INVALIDITETOM DOBILE PLATFORMU ZA ZAPOŠLJAVANJE Dolaskom pandemije deca sa smetnjama u razvoju koja se obrazuju po individualnom planu suočavala su se sa problemima u pristupu tom obrazovanju, kao i lošom komunikacijom sa školama.Škole su tokom jednog perioda, kako se podseća, zatvorile vrata za učenike sa mentalnim invaliditetom, dok se nastava u redovnim školama odvijala po uobičajenom ili kombinovanom modelu. Mnoge usluge deci i osobama sa mentalnim invaliditetom, kao što su dnevni boravci i lični pratioci, nisu funkcionisale, a povratak na uobičajen način funkcionisanja nije bio dovoljno efikasan.  U studiji se navodi da država nije spremna da rešava te probleme, kao i da doprinese ravnomernoj geografskoj raspoređenosti usluga koje treba da obezbedi osobama sa invaliditetom.VEĆINA ODSTO OSOBA SA INVALIDITETOM TRAŽI POSAO DUŽE OD GODINU DANA PREOPTEREĆENOST ZDRAVSTVENIH USTANOVAZbog preopterećenosti zdravstvenog sistema tokom pandemije, svi problemi sa kojima se deca i osobe sa mentalnim  invaliditetom inače suočavaju u oblasti zdravstvene zaštite, dodatno su produbljeni. U studiji se naglašava da treba rešiti sledeće probleme:  dijagnostiku razvojnih teškoća, nepristupačnost zdravstvenih objekata i usluga, nedovoljnu senzibilisanost zaposlenih u ustanovama i neuvažavanje potrebe da se osoba sa invaliditetom mora upoznati sa medicinskim procedurama kojima će biti izložena,  obavezano traženje njenog informisanog pristanka bez obzira na to da li je poslovno sposobna.  Poseban problem predstavlja i nedostatak protokola za decu i roditelje sa invaliditetom koji treba da se smeste u bolnice.Nepripremljenost na pandemiju je, kako se ističe, potencijalno koštala života mnoge ljude sa invaliditetom smeštene u institucije. Pandemija je dodatno pogoršala položaj osoba sa invaliditetom koji žive u porodicama i u zajednici, a posebno onih koji žive u ustanovama socijalne zaštite.

Srbija

Obavezne eFakture u poslovima sa javnim sektorom od 1. maja

Obavezna primena elektronskog fakturisanja u transakcijama unutar javnog sektora i privatnog sektora ka javnom startovaće 1. maja."Novi sistem e-faktura će značajno olakšati i ubrazati rad privrede i javnog sektora, te ispuniti jedan od glavnih zahteva privrede za brži povraćaj PDV-a. S obzirom na to da je budućim korisnicima potrebno još vremena da se prilagode novom modelu, mi ćemo odložiti početak njegove primene na 1. maj 2022",  najavio je ministar finansija Siniša Mali na obuci za predstavnike lokalnih samouprava u Palati Srbija.Sistem eFaktura biće uveden fazno: - od 1. maja obavezu izdavanja i primanja imaće javni sektor u međusobnim transakcijama kao i privatna preduzeća kada izdaju fakturu javnom sektoru,- od 1. jula javni sektor će biti u obavezi da izdaje eFakturu privatnom, - od 1. januara 2023. na eFakture će u međusobnom poslovanju morati da pređe i privatni sektor odnosno obveznici PDV-a. Reforma, kako se navodi u saopštenju NALED-a, donosi veliku promenu za više od 10.000 korisnika javnih sredstava kao i 125.000 preduzeća.Oni više neće izdavati i primati fakture na papiru, a elektronska procedura za sve njih značiće "niže troškove, manje birokratije i brže plaćanje", dok će državi obezbediti "efikasniji nadzor nad poreskim prihodima i smanjenje sive ekonomije".U saopštenju se navodi da su Ministarstvo finansija i NALED dosad organizovali 16 velikih radionica za privatni i javni sektor. Na sajtu efaktura.gov.rs otvoren je kontakt centar, a za pitanja je na raspolaganju i mejl adresa efakture@naled.rs.  Predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović najavio je da će biti organizovano još šest obuka i pozvao kolege iz lokalnih samouprava na radionicu 17. decembra u toj beogradskoj opštini. Više od 80 zemalja u svetu nalazi se u nekoj od faza uvođenja eFaktura dok su obavezne u svim članicama EU. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da su eFakture smanjile administrativno opterećenje privrede u Švedskoj za 25 odsto, a u Sloveniji i na Kipru za dvostruko više, navodi se. Najveću uštedu vremena za izradu fakture postigli su u Finskoj (sa 15 na minut), Švedskoj (sa 20 na dva minuta) i Poljskoj (sa 30 na tri minuta).

Srbija

Sajam knjiga se ipak održava, od 17. do 26. decembra

Beogradski sajam objavio je da će od 17. do 26. decembra organizovati sajam knjiga pod nazivom "Knjiga u srcu, srce na sajmu".Izdavači će, kako se navodi, ponuditi svoja nova i već objavljena izdanja, a oni najposvećeniji organizovaće promocije, prezentacije i susrete sa piscima."Prodajna manifestacija u čijem središtu se nalaze knjige i čitaoci i koja uoči velikih praznika Nove godine i Božića onima kojima nedostaje Beogradski sajam knjiga čuva tradiciju i pruža mogućnost da ostvare direktan kontakt sa knjigom i autorima", navodi se na sajtu.Beogradski sajam knjiga koji je bio najavljen za period od 24. do 31. oktobra otkazan je zbog epidemiološke situacije. 

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.