Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Zagađenje tokom grejne sezone zagonetka i za najboljeg hemičara

Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) održala je okrugli sto pod nazivom "U susret novoj sezoni trovanja" čiji je cilj da se pred početak nove grejne sezone u Srbiji često "poznate" i po korišćenju gume i plastike kao ogreva. Štetne posledice takvog zagađenja ne bi mogao da izmeri ni najbolji hemičar na svetu, upozporavaju stručnjaci.Od posledica aerozagađenja u Srbiji prerano umre 10.000 ljudi, naglašavaju učesnici okruglog stola. Oni su analizirali zvanične podatke o zagađenju koje je u svom izveštaju sakupila i obradila državna Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) obradila objavile domaće i strane institucije.Predstavnik NEA Milenko Ivanović kaže da u praksi zagađenje nije smanjeno: "Prekoračene vrednosti zagađenja su 65%, to je tako godinama, to je eksplicitan podatak. Arsen, olovo i živa najtoksičniji su u Boru, 46 puta su prekoračene vrednosti na jednom mestu. Toliko su građani tamo opterećeni tim zagađenjem."Ivanović upozorava da je Bor ostao rekorder po zagađenju azot-oksidima, čije su visoke vrednosti prekoračenja čak 25 puta veće od zakonskih. Dodaje da broj umrlih od zagađenja u Srbiji može da se smanji, ali i da zakon treba eksplicitno da definiše zagađenje.Dejan Lekić, takođe predstavnik NEA podsetio je da je svaki građanih u proseku 85 dana godišnje izložen zagvađenju, dok je zakonom ta granica na 35 dana. On je ukazao i na to da zakoni podrazumevaju pravoremeno informisanje građana o zagađenju."Prema ustavu svi imaju pravo na zdravu životnu sredinu i pravoremeno obaveštavanje o tome. Da li smo za Vinču imali obaveštavanje šta nas guši ako nas ništa ne truje", zapitao se Lekić podsećajući na problem gradsek deponije u Beogradu koja često ima problem sa požarima."Zagađenje vazduha alarmantno, nadležni ne poštuju zakonske obaveze"EWB: Srbija evropski lider u zagađenju vazduhaZagađenje vazduha povezano sa većim stopama smrtnosti od koronavirusaMirijevski potok i dalje je divlja deponija i kanalizacija Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju kaže da je aerozagađenje zagađenje posledica sagorevanja lignita za potrebe energetskog sektora i neodgovornog ponašanja građana:"Odgovorno tvrdim da nam je vazduh najtoksičniji na svetu, sagorevanje guma i plastike ni najbolji hemičar na svetu ne bi bio u stanju da izmeri. U Srbiji se 75% električne energije dobija sagorevanjem lignita. Ugalj se uduvava u ložište kao prah, praškaste materije izlaze kroz dimnjake, elektro-filteri koji ih prečišćavaju nisu svemogući, pa mi dosta toga udišemo".Prema njenim rečima, termoelektrane (TE) u Obrenovcu emituju preko 30.000 tona pepela u vazduh i oslobađaju arsen, radon i živa, u gasovitom stanju, kada mogu da budu veoma opasni jer je ono što udišemo kao produkt sagorevanja lignita zapravo ono što je najtoksičnije u tom procesu.Ipak, štetan uticaj, kako naglašava Đorđevićeva, dolazi i iz TE u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na Kosovu i Metohiji (ubrajaju se u najopasnije), ali i zbog paljenja strnjike na njivama: "Neka svaki deseti zapali njihvu, tada imamo veliko opterećenje vazduha štetnim česticama. Arsen iz termo-elektrana se pretvara u organska jedinjenja, koja su mnogo opasnija."Đorđevićeva podseća da je cena zaštite životne sredine prilikom ulaganja u neku investiciju od 30 do 50% njene ukupne cene zbog čega se iz Kine u Srbiju uvoze prljave tehnologije. Razlog je što domaći zakoni ne zahtevaju striktne ekološke standarde od stranih investitora.Ona napominje da je vlast je neodgovorna, kao i da za njene predstavnike ono što ne znaju zapravo i ne postoji: "Krajnje je vreme da se zapitamo kome smo poverili da nam vodi državu", poručuje Đorđevićeva.Vladimir Đurđević, sa Katedre za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu smatra da naši zakoni nisu dovoljni dobri kako bi obezbedili odgovorajući kvalitet vazduha: "Vazduh je čist u odnosu na domaće zakone, ne i u odnosu na standarde Svetske zdravstvene organizacije", objašnjava Đurđević.Kada bi se u osam postrojenja koja su glavni zagađivači smanjila emisija štetnih čestica, prema Nacionalnom planu za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje (NERP) 2.500 ljudi bi bilo spašeno od prerane smrti koja dolazi kao posledica aerozagađenja, naglasio je Đurđević.Ipak, on smatra da bi država izostanak tih mera više pravdala njihovom cenom, ne i značajem u pogledu smanjenja smrtnosti.Administrator fejsbuk stranice Eko straža koja često organizuje ekološke proteste i akcije Bojan Simišić, kaže da aktivisti stalno nailaze na probleme u komunikaciji sa nadležnim institucijama koje ih smatraju protivnicima vlasti: "Mi se zapravo smatramo megaforonom struke i zvanične statistike, ništa ne govorimo 'iz glave'".

Srbija

Građevinski fakultet se oštro protivi predlogu metroa

Građevinski fakultet Univreziteta u Beogradu (GRF) objavio je dokument sa nizom primedbi na trenutni plan razvoja beogradskog metroa u kojem se oštro protivi predloženom rešenju. GRF smatra da prva linija metroa mora povezati centar Novog Beograda sa centrom starog grada. Metro linije, pogotovo u prvoj fazi, moraju spojiti obavezne tačke, najizraženija težišta poslovnih aktivnosti, najizraženija težišta stanovanja, centre obrazovanja, zdravstvene centre, železničke stanice."U prvoj fazi se moraju kompletirati ključne i najskuplje stanice i čvorišta i savladati glavne prepreke kao što je reka Sava", poručuju sa tog fakulteta. GRF naglašava da je jedino ispravno rešenje ono u kome će prva faza metroa spojiti centre starog i novog dela grada. "Ovaj stav Fakultet ne može promeniti", naveli su.Prema mišljenu GRF-a, optimalan koridor za prvu liniju je Istočni obod Zemuna - Opština Novi Beograd - Centar grada - Bulevar Kralja Aleksandra. Ocenjuju da je jasno da je to urbanistička i saobračajna kičma grada."Izlaženje u susret privatnim investitorima"GRF smatra da "investicija ove veličine se sme praviti kompromis između privatnog i narodnog inetersa"Kako su ocenili najznačajnijim delom planirane trase prve linije povezuju se područja namenjena privatnim investitorima, sa nedovoljno jasnim planovima razvoja, kao što su Beograd na vodi, zaleđe Luke Beograd i Ada Huja. Sa druge strane, GRF, navodi da trasa ne povezuje ni glavne gradske centre, ni železničku stanicu, ni Klinički centar, ni centre obrazovanja, niti u širem smislu postiže realnu vezu sa Beovozom. "Investicija je takva da izlaženje u susret privatnim interesima ni sa čim ne može biti uzvraćeno. Kompromis sa tim ineteresima rezultiraće trajnom poremećenom funkcijom delova ili čak celine metro sistema",  poruluje GRF. "Vukov spomenik" i "Prokop" moraju biti uključeni u metro sistem u najranijim fazamaStanice BG Voza "Prokop", "Vukov Spomenik",  Klinički centar Beograda i Bulevar Kralja Aleksandra, prema mišljenju Građevinskog fakulteta,  moraju biti uključene u mrežu metroa u narajnijim fazama. GRF ocenjuje da je napuštanje veze metro sistema sa sistemom Beovoza u stanicama Vukov spomenik "velika greška". Takođe, navode da je železnika stanica "Prokop" pripremljena za upravan dolazak metro linija sa severa, sa eventualnim račvanjem prema jugoistoku i jugozapadu. "Ne možemo da shavtimo da u momentu kada se gradi brza pruga ka Novom Sadu i Budimpešti, ujedno ne postoji ideja adekvatne veze metroa i stanice Prokop. Potpuno je neprohvatljivo da se povezivanje Prokopa sa metroom odlaže za završnu fazu".Za Građevinski fakultet je neprihvatljivo i da se linija metroa iz Bulevara Kralja Aleksadnra premešta u Južni bulevar samo da se ne bi duplirale metro i trmavajske linije. "Sam obrađivač plana, unutar dokumentacije za Rani javni uvid, navodi nesporni priroritet koridora Bulevara Kralja Aleksandra koji je izražen brojem potencijalnih korisnika metroa, visokoškolskih i srednjoškolskih ustanova. To je jedan od razloga zbog kojeg Bulevarom Kralja Aleksandra i saobraća tramvaj, a ne Južnim bulevarom", navodi se.  Prednost ovog koridora je i postojanje Beovoza (u varijanti sa Južnim Bulevarom pod saobraćajem bi se morala graditi stanica Beovoza u Makenzijevoj).  Građevinski fakultet objavio je primedbe koje se odnosne na plansku osnovu, ciljeve i metodologiju odlučivanja, koncept metro mreže, položaj trasa, faznu gradnju."Ova investicija kasni, po mnogim kriterijumima čak četiri decenije, investicija je za Beograd i Srbiju ogromna, a pogrešni koraci u planiranju i realizaciji imali bi nesagledive posledice, finansijske, saobraćajne, ekološke, urbabističke i druge", poručio je Građevinski fakultet. Ako se metro bude gradio prema trenutno predloženom rešenju, sve do izgradnje linije tri, pokrivensot grada metroom biće veoma slaba, naglašavaju.GRF navodi da teritorija južno autoputa sa obe strane Save, sa izuzetkom uskog koridora Radničke ulice, ostaje van dohvata metroa. Naročito se skreće pažnja na slabu pokrivensot grada metroom nakon izgradnje prve linije. "Građevisnki fakultet niti želi, niti može da se nađe na strani koja će Novom Beogradu poručiti kako će i u drugu polovinu 21. veka možda morati tramvajem".

Srbija

Kako Srbija da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem?

Portal Klima 101, u saradnji sa članicama Klimatskog foruma, organizije u utorak 5.oktobar u 18 časova online tribinu "Kako Srbija može da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem?" na FB strani Green Fest Beograd.Teme:Kakvo je trenutno stanje domaćeg elektroenergetskog sistema?Koje konkretne korake Srbija treba da preduzme u narednih 10 godina kako bi na pravi način započela energetsku tranziciju i da li će u tome uspeti? Učesnici:Prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza eneretičara SrbijeAleksandar Macura, programski direktor RES FondacijeNikola Stamenov, direktor razvoja, CWP GlobalNemanja Milović, osnivač, Klima101, predstavnik mreže organizacija „Klimatski forum”Kontakt: Nemanja Milović, 064 2402 885, e-mail n.milovic17@gmail.com Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Sagorevanje fosilnih goriva radi proizvodnje električne i toplotne energije vodeći je izvor emisija ugljen-dioksida i dovodi do globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Planeta je u ovom trenutku toplija za oko 1,1 °C u odnosu na predindustrijski period, a izveštaji Međuvladinog panela za klimatske promene upozoravaju da bi u slučaju zagrevanja većeg od 1,5 °C došlo do ozbiljnih posledica.U poslednjih nekoliko godina došlo je do preokreta i mobilizacije država u cilju borbe protiv klimatskih promena. U ovom trenutku države koje zbirno kreiraju preko 70% svetskog BDP-a (među kojima su i najveće SAD, Kina i EU) imaju ciljeve dostizanja neto-nultih emisija CO2 do sredine 21. veka. Prvi korak na tom putu je dekarbonizacija elektroenergetskog sistema i napuštanje uglja kao energenta koji najviše doprinosi klimatskim promenama. U 2020. pomoću uglja se u Evropskoj uniji proizvelo tek oko 13% električne energije, dok je Srbija jedna od zemalja sa najvećim udelom uglja u proizvodnji struje sa približno 70%. Napredak na polju obnovljivih izvora energije i pad cena u poslednjih 10 godina su doveli do toga da je električna energija proizvedena pomoću sunca i vetra sada cenovno konkurentna fosilnim gorivima na velikom broju svetskih tržišta, što je olakšalo energetsku tranziciju.Tribina se sprovodi u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).

Srbija

Grad Zrenjanin oglasio prodaju zemljišta u Ečkoj

Komentarišući taj oglas, Dušan Kokot iz zrenjaninske nevladine organizacije Građanski preokret, kaže za Novu ekonomiju da se kroz papire i procedure se formalno provlače unapred postignuti dogovori između vlasti i Linglonga:Gotovo sam siguran da je i početna cena dogovorena i da će se pojaviti samo jedan ponuđač – Linglong, i da će ponuda te kompanije biti prihvaćena. Javni oglas je samo zadovoljavanje forme.

Srbija

Nebojša Bjelotomić novi direktor Inicijative „Digitalna Srbija“

Nebojša Bjelotomić danas stupa na poziciju direktora Inicijative "Digitalna Srbija", nevladine i neprofitne organizacije sa ciljem strateškog razvoja jake i globalno konkurentne digitalne ekonomije u Srbiji, navodi se u saopštenju.Bio je i jedan od prvih članova Skupštine Inicijative "Digitalna Srbija", ima skoro 20 godina iskustva na različitim liderskim pozicijama u kompanijama u digitalnom ekosistemu Srbije, a u prethodnoj godini se angažovao i kao aktivni mentor i investitor koji podržava razvoj domaćih startapa.Samo u poslednjih nekoliko meseci kao poslovni anđeo podržao je domaće startap timove u njihovim naporima za širenje na svetskom tržištu i direktno učestvovao u dve investicije ukupne vrednosti od pola miliona evra.Nebojša Bjelotomić je rođen u Beogradu, a diplomirao je kao stipendista Bostonskog univerziteta u oblasti biomedicinskog inženjeringa. Karijeru je započeo u jednom američkom startapu, a nakon povratka u Srbiju radio je u IBM-u, zatim i u Fujitsu Siemensu gde je vrlo brzo došao do pozicije sa koje je vodio poslovanje u celom regionu.Paralelno je nastavio svoje usavršavanje magistraturom u oblasti menadžmenta i marketinga i postao direktor kompanije Printec koja se bavi razvojem rešenja za automatizaciju finansijskih transakcija, da bi poslednjih pet godina proveo na mestu direktora kompanije Saga koja je u tom periodu zabeležila značajan rast, a pored učvršćivanja pozicija u tradicionalnim oblastima, nadgledao je razvoj segmenta za veštačku inteligenciju i data science. "Pred Inicijativom 'Digitalna Srbija' je izuzetno uzbudljiv period u kome će naši članovi moći da, po ko zna koji put, upotrebe ne samo kompanijske resurse, znanje i iskustvo, već i ličnu motivaciju svojih lidera i njihovu mrežu kontakata kako bi podržali razvoj digitalne ekonomije naše zemlje. Ubeđen sam da će Nebojša Bjelotomić sa velikim uspehom nastaviti da krči put na kome smo već odneli mnogo pobeda i punim srcem živeti veliku ideju koja nas je okupila", kaže Branko Milutinović, predsednik Upravnog odbora organizacije.Na mesto direktora Inicijative "Digitalna Srbija" Bjelotomić dolazi umesto Nebojše Đurđevića koji je na toj poziciji proveo tri godine, a koji će u narednom periodu blisko sarađivati sa Bjelotomićem, nastaviti da aktivno učestvuje u daljem radu organizacije i doprinosi svojim iskustvom i domenskom ekspertizom kao savetnik Upravnog odbora za strateška pitanja.

Srbija

KRIK: Dokazano da je Mali bio vlasnik 24 luksuzna apartmana

Sadašnji ministar finansija i bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali bio je vlasnik 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju, dokazuju dokumenta do kojih su novinari KRIK-a došli u okviru međunarodnog projekta „Pandorini papiri“. Kada su 2015. godine novinari KRIK-a i novinarske mreže OCCRP otkrili da je tada moćni gradonačelnik Beograda Siniša Mali kupio 24 luksuzna stana u bugarskom letovalištu „Sveti Nikola“ na obali Crnog mora, on je bio besan na medije. Novinare KRIK-a optužio je da lažu. Siniša Mali dobio meru javne osude zbog plagiranog doktorata „Ukoliko utvrdite da sam vlasnik bilo kojeg od ovih stanova, svi su vaši. Dobićete ključ istog trenutka“, rekao je novinarima KRIK-a na vanrednoj konferenciji koju je organizovao upravo zbog ovog istraživanja.Otkriće da je Mali kupio ove nekretnine izazvalo je burne reakcije u javnosti. Njihova vrednost iznosila je oko pet miliona evra – višestruko je premašivala legalne prihode Malog, kako u svom tekstu navodi KRIK.Mali je priznao da je kupio jedan stan, onaj čije se vlasništvo vodilo na njegovo ime. Tvrdio je, međutim, da ne stoji iza dve ofšor kompanije, „Brigham Holding & Finance Inc.“ i „Etham Invest & Finance Corp.“ koje su kupile preostala 23 apartmana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama brani svog bliskog saradnika od sumnji da je umešan u korupciju, takođe tvrdeći da je KRIK slagao. „Imam apsolutno poverenje u ministra Sinišu Malog“, rekao je Vučić ranije ove godine. „Podsetiću na sve laži o njemu, o 24 stana u Bugarskoj, političari koji su tu kampanju vodili su lagali, mediji su lagali.“KRIK: Oduzeto šest bugarskih apartmana koje je kupio Siniša Mali Sada, šest godina kasnije, u međunarodnom projektu „Pandorini papiri“ koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), pojavila su se dokumenta procurila iz agencije za osnivanje ofšor firmi „Trident Trust“, čiji je Mali bio klijent, a koja su dokaz da je Mali definitivno bio vlasnik dve ofšor kompanije i apartmana u Bugarskoj, piše KRIK.U Pandorinim papirima i Bler i ĐukanovićMilioni dokumenata koji su procurili iz 14 agencija za osnivanje ofšor kompanija otkrivaju tajne 35 sadašnjih i bivših svetskih lidera i više od 330 funkcionera iz preko 90 država. Novinarsko istraživanje zasnovano na ovim dokumentima, „Pandorini papiri“, otkriva sakrivene poslove kralja Jordana, predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, Ukrajine, Kenije i Ekvadora, premijera Češke i bivšeg premijera Velike Britanije Toni Blera, prenosi KRIK.Milo i Blažo Đukanović su 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravljanju njihovom imovinom skrivajući se iza komplikovane mreže povezanih kompanija iz Velike Britanije, Švajcarske, Britanskih devičanskih ostrva, Paname i Gibraltara, piše crnogorski MANS.Sin Predsjednika Crne Gore je iskoristio tu strukturu da formira i dve skrivene kompanije sa ćerkama firmama u Londonu i Crnoj Gori.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju Skrivenu imovinu ima i bivši britanski premijer Toni Bler, pokazuju „Pandorini papiri”. On i supruga su 2017. godine posredstvom ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva postali vlasnici zgrade u Londonu vredne oko 7,6 miliona evra.Papiri ukazuju na to da je Toni Bler, koji je bio diplomata na Bliskom istoku nakon što je 2007. godine prestao da bude premijer, sa suprugom kupio ofšor kompaniju od porodice bahreinskog ministra industrije i turizma Zajeda bin Rašida al Zajanija. Time što je kupio kompaniju a ne direktno zgradu, bračni par Bler izbegao je da plati porez na imovinu od oko 340.000 evra, piše KRIK.

Srbija

Vlasnik trgovine Gomex: Sve više radnika na bolovanju

U trgovini je danas teško naći radnike i najteže je u velikim gradovima, kaže  za Novu ekonomiju Goran Kovačević, vlasnik trgovinske firme Gomex koja zapošljava 2.500 radnika.Osim toga, problem je što raste stopa bolovanja zbog korona virusa i svakodnevno poslovanje otežavana nam nedostatak radne snage u prodavnicama, kaže on. “Veliki broj radnika otvara bolovanje, trenutno u našoj kompaniji je oko 15 odsto radnika na bolovanju zbog korone. Veoma je teško u takvoj situaciji odmah naći radnike, što nam stvara velike probleme u poslovanju. I od kada se povećao broj zaraženih i opet pogoršala epidemiološka situacija u našem sistemu imamo nekoliko prodavnica koje ne rade puno radno vreme”, kaže Kovačević za Novu ekonomiju.Za razliku od prošle pandemijske godine kad je povećan promet u trgovinskom sektoru i kad su građani panično kupovali namirnice, kako on kaže, trenutno je potrošnja stabilna. Tokom pandemije specifično je bilo to što se smanjio broj kupovine a povećala se vrednost potrošačke korpe i bila je preterana potražnja za hemijskim sredstvima i osnovnim životnim namirnicama.“Potrošnja je stabilna ništa drugačije se ne dešava, prošle godine je bila nenormalna situacija i zbog toga ne upoređujemo rezultate sa prošlom godinom nego sa prethodnom”, navodi Kovačević.U prodavnicama Gomex, prošle godine zbog povećane potražnje promet je porastao osamnaest odsto, dok ove godine, prema njegovoj oceni, neće biti tako.BONUS VIDEO:Olivera Bojić

Srbija

Nova doplatna poštanska marka za opremanje Hrama Svetog Save

U periodu od 11. oktobra do 11. decembra naplaćivaće se doplatna poštanska marka "Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save" u iznosu od 10 dinara na sve poštanske pošiljke u unutrašnjem saobraćaju, osim na pošiljke novina i časopisa.Sredstva koja se prikupe namenjena su za finansiranje unutrašnjeg tehničko-tehnološkog opremanja Spomen-hrama Svetog Save. Doplatna marka "Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save" izdaće se u tiražu od 7,6 miliona komada. Za Hram Svetog Save još 720 miliona od državeZa izgradnju i uređenje Hrama Svetog Save u Beogradu krajem avgusta je prebačeno 720 miliona dinara iz budžetskih rezervi, prvobitno namenjenih za subvencije privatnim preduzećima radi ublažavanja posledica koronavirusa.Sredinom aprila Srpska pravoslavna crkva dobila je 1,7 milijardi dinara iz budžetskih rezervi za završetak radova na Hramu Svetog Save, pisala je Beta. Iz državnog budžeta do 2020. godine u taj hram je uloženo 43 miliona evra.Vlada daje dodatnih 116 miliona dinara za Hram Sv. Save

Srbija

Srbija naručuje jarbol od 45 metara za granicu sa Bugarskom

Republička direkcija za imovinu raspisala je tender za izgradnju i ugradnju 45 metara visokog jarbola na graničnom prelazu Gradina u Dimitrovgradu. Procenjena vrednost javne nabavke je 11 miliona dinara. U opisu posla navodi se da je potrebno "izraditi i postaviti jarbol visine 45 metara, za nošenje zastave dimenzija 6x10 metara sa Projektom za izvođenje". Potrebno je i da izabrani ponuđač demontira postojeći jarbol koji je visok 12 metara. Novi jarbol treba da bude osvetljen na način da zastava bude prepoznata u noćnim uslovima, navodi naručilac. Rok za završetak radova je 90 dana od dana uvođenja u posao. Za zamenu jarbola potrebno je i da investitor pribavi saglasnost od Ministarstva unutrašnjih poslova. Rok za podnošenje ponuda je 18. oktobar.  

Srbija

Evropske svinje obaraju cenu domaćih

Proizvodjači tovnih svinja u Srbiji ocenjuju da su mogućnosti za izvoz svinjskog mesa u Evropu skoro nikakve jer su, zbog viška tog mesa, na evropskom tržištu i cene niže nego na domaćem, pi&sc...

Srbija

Osvrt na dobročinstvo: Veliki napredak Srbije na Svetskom indeksu davanja

Autor teksta je Veran Matić, direktor Srpskog filantropskog forumaNa Evropski dan fondacija i donatora koji se obeležava 1. oktobra, Srpski filantropski forum se osvrće na najnovije podatke da je na Svetskom indeksu davanja, koji već deset godina objavljuje međunarodna organizacija Charitable Aid Foundation (CAF), Srbija 2020. godine zabeležila izuzetan skok na 48. mesto, sa 129. pozicije na kojoj je bila 2018. godine, te postala šesta zemlja na listi zemalja koje su najviše napredovale. Filantropska zajednica u Srbiji je godinama nastojala da dobročinstvo u Srbiji predstavi na najbolji mogući način, i kada je reč o načinima formiranja ove liste i adekvatnim podacima za njeno kreiranje. Pre četiri godine, u Srbiji je formirana Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, čiji je član i Srpski filantropski forum, zajedno sa Trag fondacijom, Smart koletkivom, Catalyst Balkans, Forumom za odgovorno poslovanje i Privrednom komorom Srbije. Ubrzo je inicirano i osnivanje Saveta za filantropiju Vlade Srbije, koju čine predstavnici Koalicije i Vlade Srbije sa predsedavajućom, premijerkom Anom Brnabić i kopredsednicima, izvršnim direktorom Srpskog filantropskog foruma, Veranom Matićem i šefom kabineta predsednice Vlade Srbije, Milošem Popovićem, sa ciljem unapređenja okvira za davanje. Iako je poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući naporima koje je ulagala Koalicija, bilo napretka, do prošle godine smo, ipak, bili na donjem delu liste koja obično obuhvata od 110 do 140 zemalja. Imajući u vidu teške okolnosti prošle godine, ovaj izuzetan skok postaje još značajniji. Srpski filantropski forum i Koalicija za dobročinstvo, , ponosni su na ovaj rezultat koji je najviše doprineo osobama kojima je pomoć i podrška najpotrebnija u jednoj od najtežih godina opterećenoj izazovima koje je donela pandemija COVID-19. Kada je reč o podacima koji su prikupljeni u zemlji, Catalyst Balkans, članica Koalicije za dobročinstvo, izvestila je da je zabeležena gotovo tri puta veća darivana suma u 2020. u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj ogroman skok, i kada je reč o konkretnim podacima, i kada je reč o listi Svetski indeks davanja, rezultat je niza uticaja: nema sumnje da je kontinuirana aktivnost Koalicije za dobročinstvo doprinela tome, ali je pandemija COVID-19 snažno podstakla tu motivaciju, kako poslovnog sektora da naprave veliki iskorak u davanju za opšte dobro, tako i građana koji su se masovno odazivali i pružali podršku pojedincima i zdravstvenom sistemu. Protekle godine je zabeležena rekordna suma, građani i kompanije donirali su više od 90 miliona evra za opšte dobro. Isti motiv je doprineo i nizu inovativnih individualnih akcija, različitih aukcija na društvenim mrežama u kojima su pojedinačne inicijative, aukcije donosile više desetina hiljada evra individualnih i kolektivnih donacija. Građani i kompanije u Srbiji su dokazali da poseduju visok stepen odgovornosti prema javnom interesu i humanost u odnosu na pojedinačne potrebe solidarnosti. Ovaj veliki iskorak govori o potencijalima, da kada je teško, granice dobročinstva i solidarnosti ne postoje. Pandemija je svakako dala veliki impuls ovakvim rezultatima. Tu se, međutim, ne treba zaustaviti, sada je neophodno zaista unaprediti zakonski okvir za davanja tako da on ne bude incident za koji je neophodna velika nacionalno nesreća ili globalni problem, već da se stvore zakonski uslovi koji podstiču solidarnost i davanja bez tih destruktivnih podsticaja. Vlada mora da obezbedi da svako davanje bude propraćeno odavanjem priznanja i uklanjanjem svake prepreke koje dodatno opterećuju davanja za društveno odgovorne i humanitarne akcije. Zato pozivam Vladu Republike Srbije da usvoji predloge Koalicije za dobročinstvo, koji se tiču ukidanja PDV na donacije hrane pred istek roka trajanja, jer bismo time značajno povećali količine donirane hrane, koje bi bile na raspolaganju za najranjivije grupe. Kampanja "Spasimo hranu, spasimo humanost“ koja je u toku, a povodom Nacionalnog dana davanja, 9. oktobra, koji je ustanovio Srpski filantropski forum, ukazuje na problem nedovoljnih donacija hrane i nudi rešenje , između ostalog, kroz solidarnost građana, kompanija i medija, ali i kroz poruku institucijama Vlade Srbije da stvore okolnosti u kojima će biti nedopustivo uništavanje viškova hrane ili one kojoj predstoji istek roka trajanja, kao i da svi kapaciteti budu usmereni ka rešavanju problema nedostatka hrane sa kojim se suočavaju naši najsiromašniji sugrađani. U Evropi danas postoji 147.000 fondacija koje daju približno 60 milijardi evra godišnje za osnaživanje zajednica širom Evrope. Neprofitne organizacije u EU kroz podršku koju pružaju, procenjuje se, plaćaju 6 milijardi evra PDV-a na koje nemaju pravo povratka, osim u određenim zemljama poput Irske i Danske koje vrše povrat plaćenog PDV-a neprofitnim organizacijama kroz kompenzacione fondove. U Srbiji je, prema aktuelnim podacima, registrovano 993 fondacija i zadužbine.Srpski filantropski forum je članica Evropske federacije fondacija i donatora - DAFNE, koji je 2013. godine ustanovio 1. oktobar kao Evropski dan fondacija i donatora. Svakog 1. oktobra, dobrotvorne organizacije, fondovi, zajednice, donatori, filantropi i volonteri se okupljaju širom Evrope kako bi ukazali na pozitivnu ulogu koju fondacije imaju u evropskim društvima, podigli svest javnosti o značaju filantropije i dobročinstva i podstakli još više davanja i građanskih akcija. Tim povodom, DAFNE i Centar evropskih fondacija (The European Foundation Centre) pokreću kampanju pod nazivom "Korak u budućnost" sa ciljem podizanja svesti javnosti o doprinosu filantropije u izgradnji bolje budućnosti za naredne generacije - na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.  Da bismo zakoračili u sutra, moramo otključati potencijal filantropije kako bi filantropija bila katalizator trajne i transformacione promene na bolje

Srbija

Komercijalna banka upozorila na lažne imejl poruke

Komercijalna banka upozorila je svoje klijente na lažne imejl poruke navodno od Komercijalne banke o novim ugovorima. "U prethodnom periodu pojavile su se lažne imejl poruke, navodno od Komercijalne banke, o novim ugovorima (Subject: ATTENTION: A New Contract Document Was Shared For Your Review), koje se šalju sa lažne imejl adrese: management@kombank.com", navodi se na sajtu Komercijalne banke.Komercijalna banka navodi da poruke sadrže dugme za preuzimanje forme za logovanje, koja je zapravo pokušaj krađe podataka, a samim tim i kompromitovanja korisničkog naloga. "Zbog toga je neophodno da ih odmah izbrišete iz svih foldera - inbox i deleted items", navode iz te banke. Komercijalna banka navodi da je preduzela sve  neophodne mere kako bi pomogla klijentima i zaštitila ih od zloupotreba.

Srbija

Pištaljka: Podaci o izradi portala javnih nabavki proglašeni tajnom

Ugovori i podaci o plaćenim uslugama iz projekta Evropske unije čiji je rezultat bio novi portal javnih nabavki proglašeni su poslovnom i službenom tajnom, saznaje Pištaljka.Ministarstvo finansija odbija da dostavi ove informacije, tvrdeći da bi njihovo objavljivanje ugrozilo odnose sa EU i naštetilo ekonomskim interesima Srbije. Da su podaci o plaćanjima u okviru projekta od javnog interesa koji je finansiran od EU poverljivi potvrđuje i pomoćnik ministra finansija Marko Jovanović.On je u pisanom odgovoru Pištaljci naveo je da bi otkrivanje informacija o tome gde je završio novac namenjen unapređenju sistema javnih nabavki u Srbiji, odnosno koji su eksperti i konsultantske firme bile angažovane na projektu "Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki" ugrozilo odnose sa Evropskom unijom i naštetilo ekonomskim interesima Srbije."Naime, prema zaključenim okvirnim sporazumima čiji je učesnik Republika Srbija, informacije iz ovakvih pravnih poslova, kao što su ovi za koje se zahtevaju informacije, predstavljaju najosetljivija pitanja koja se vezuju za ekonomske interese Republike Srbije",  piše u odgovoru Jovanovića.Pištaljka: U Jajincima prodaju stanove predviđene za rušenjeEvropski parlament odobrio novi IPA fond od 14 milijardi evraJedina dva konsultanta na projektu "Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki" vrednom 3,2 miliona evra do čijih je imena Pištaljka uspela da dođe su hrvatska konsultantkinja i bivša pomoćnica ministra ekonomije u Hrvatskoj Teja Кolar i inženjer Dean Firkelj iz Zagreba, koji je radio i na tamošnjem portalu.Teja Кolar je suvlasnica firme "Tematikom projekt", a posao rukovođenja timom za unapređenje javnih nabaki dobila je bez konkursa. Naime, ona je angažovana na predlog Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) kao ključni ekspert.Sa pobedom na međunarodnom tenderu konzorcijuma koji je predvodio GIZ, a činila su ga i dva ogranka revizorske kuće КPMG – iz Srbije i iz Italije – i Teja Кolar je dobila posao.Ona je, dok je bila na državnoj funkciji u Hrvatskoj, bila i vođa pregovaračkog tima u procesu pristupanja Evropskoj uniji za poglavlje javne nabavke.Iako su Teja Кolar i predstavnici EU do 2013. godine sedeli na suprotnim stranama pregovaračkog stola, sada EU finansira njen privatni biznis. Кolar je za Pištaljku rekla da je njen angažman u skladu sa svim pravilima i da za njega ne postoje prepreke u vidu sukoba interesa, te da ovo nije jedini projekat EU na kojem je bila angažovana.To što je učestvovala u pregovorima o pristupanju, tvrdi, ne samo što je ne ograničava u privatnom poslu već je naprotiv favorizuje."Najveći deo obaveznih uvjeta za TL-a (vođu projekta) bilo je iskustvo stečeno u državi članici EU ili državi kandidatkinji ili potencijalnoj kandidatkinji za EU vezano za javne nabave, kao e-nabave", napisala je Кolar i objasnila da su pravila zabranjivala da na projektu bude angažovan neko ko je radi u našoj državnoj upravi.Кolar je rekla da nije bila na suprotnoj strani tokom pregovora sa EU, jer u poglavlju javnih nabavki pregovaranja zapravo nije ni bilo."Dakle, sam pojam 'pregovori' je u stvari zavaravajući s obzirom na to da se o uvjetima ne pregovara, već ih je država dužna u potpunosti ispuniti. Pregovaranje postoji samo vezano za potencijalnu odgodu potpunog ispunjavanja uvjeta u nekim poglavljima, a što je najčešće vezano za financijski zahtjevna poglavlja (npr. Hrvatska je uspjela ispregovarati neke odgode u poglavlju 27. Zaštita okoliša vezano za izgradnju kanalizacijskih sustava i sl.) U poglavlju 5. Javne nabave nisu dopušteni nikakvi prijelazni periodi, odnosno odgode primjene nakon ulaska u članstvo u EU, tako da u ovom poglavlju nema nikakvog pregovaranja", napisala je u odgovoru.Njane reči potvrđuje i zvanični sajt Evropske komisije koji definiše pregovore o pristupanju kao proces usvajanja obaveznih normi, a ne pregovaranje o njima. Bespovratna pomoć Srbiji iz Evropske unije dodeljuje se kroz projekte od javnog interesa. Na ove projekte se primenjuju pravila iz međunarodnih okvirnih sporazuma IPA i IPA II.Ovi sporazumi u našoj zemlji imaju snagu zakona, pa se tako na primer naš Zakon o javnim nabavkama, koji se u skladu sa politikom pridruživanja Uniji i piše na zahtev EU, ne primenjuje kada je reč o trošenju novca iz pretpristupnih fondova EU.

Srbija

Objavljen plan za Nacionalni fudbalski stadion, javni uvid do 30. oktobra

Nacionalni fudbalski stadion planiran je na građevinskoj parceli u delu Surčinskog polja na površini oko 32 hektara, sa planiranim kapacitetom do 60.000 gledalaca, piše u Nacrtu plana. Maksimalna visina planiranog objekta Nacionalnog fudbalskog stadiona je 55 metara. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove objavio je javni uvid u Nacrt prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ukupna površina obuhvaćena prostornim planom iznosi 114 hektara. Javni uvid u Nacrt obavljaće se od 1. do 30. oktobra. Granicom plana obuhvata deo teritorije beogradske opštine Surčin koji predstavlja deo Surčinskog polja, između petlje Surčin jug (Južni Jadran) i petlje Ostružnica.Navodi se da je stadion planiran kao multifunkcionalni sportski objekat namenjen za međunarodna takmičenja od najvećeg značaja, a predviđena je mogućnost i da se koristi  za kulturne i druge manifestacije (koncerti, izložbe..). Planirani kapacitet stadiona je 52.000 stalnih mesta, uz mogućnost dodavanja 8.000 privremenih mesta za značajne  događaje.U centralnom delu Nacionalnog fudbalskog stadiona predviđen je fudbalski teren, mininalnih dimenzija 105m×68m. Oko fudbalskog terena je planiran slobodan prostor sa klupama za rezervne igrače i službena lica, prostor za zagrevanje igrača, prostor za fotoreportere i snimatelje, kao i  odgovarajući prostor za smeštaj osoba sa  invaliditetom i njihovih pratilaca.Predviđene su svlačionice za igrače, sudije, sobe za delegate, medicinske sobe, zona za medije, kao i VIP zona sa ložama za osobe od posebnog značaja. Nad prostorima za gledaoce, kako piše u planu, moguća je krovna konstrukciju, koja delimično ili u potpunosti nadkriva gledališni prostor.Za prateće sportske sadržaje, kao što su fudbalski tereni, pomoćni sportski objekti, parking namenjena je građevinska parcela površine oko 15 hektara. Od pratećih javnih sadržaja planirana je i sportska akademija, sportski muzej, izložbeni prostor i galerije, zdravstveni centar.Saobraćajni pristup budućem kompleksu ostvarivaće se sa planiranih ulica Nova 1, Nova 2 i Nova 4. U dokumentaciji piše i da je potrebno da se obezbedi 5000 parking mesta za putnička vozila gledalaca i posetilaca.Plan predviđa i mogućnost za komercijalne sadržaje kao što su ugostiteljstvo, trgovina, turizam, poslovanje, zabava… 

Srbija

Poreska uprava objavila spisak obaveza za oktobar

Poreska uprava objavila je poreski kalendar sa listom obaveza koje je potrebno ispuniti u oktobru mesecu 2021. Prve su na spisku obaveze dostavljanja obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecu, kao i dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstava. Obaveze koje treba izmiriti do 5. oktobra - Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Obaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu  IOSI.  Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Obaveze do 11. oktobra- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Obaveze koje treba izvršiti do 15. oktobra- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV, i kojima je poreski period kalendarski mesec, dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca. Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za treće tromesečje 2021. godine.Prijava se podnosi na Obrascu PP PDV - Poreska prijava za porez na dodatu vrednost.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu  akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.Obaveze do 29. oktobra 2021. godine.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.  

Srbija

Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o Srbiji

Strane direktne investicije u Srbiji su u periodu od januara do jula 2021. iznosile 2,72 milijardi evra, što ukazuje da bi tekuća godina mogla da obori osmogodišnji rekord, ukazuju podaci Rzvojne agencije Srbije. Najviše projekata koji je to telo do sada podržalo nalazi se u automobilskom sektoru, ukupno 51, a kroz njih je kreirano preko 37.000 radnih mesta, naveo je Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije na konferenciji "OKO za Državnu Pomoć"(Odgovorno, Korisno, Otvoreno).Prema njegovim rečima, Srbija se za investicione projekte na evropskom tržištu bori i sa mnogo bogatijim državama, koje su takođe spremne da velike kompanije "mame" subvencijama, ali su državna davanja i dalje samo jedna od stavki koje menadžeri analiziraju prilikom odlučivanja o otvaranju novih pogona."Mi trenutno imamo projekte vredne osam milijardi evra u pripremi, pregovori su u toku, ali postaje očigledno da se vrednost pojedinačnih investicija povećava, a broj koji planiraju da zaposle smanjuje, što ukazuje da su za našu zemlju sve više zainteresovane visokotehnološke kompanije", kazao je Gazdić.On je dodao i da investitori imaju razlog zašto dolaze u konkretne sredine."Kontinental neće u Prijepolje, niti MTU u Babušnicu. Postoji razlog zašto su te firme došle gde su došle, tiču se pre svega pristupa obrazovanim radnicima i infrastrukturi. S druge strane, mi ne možemo da biramo gde bi koja investicija mogla da dođe, jer bi to bilo protivzakonito", zaključio je Gazdić.Uroš Delević, profesor na londonskom Univerzitetu Grinič s druge strane smatra da ne postoje nikakvi ni naučni dokazi niti opravdanje da bilo koja zemlja subvencijama privlači strane direktne investicije, kao i da je njihov uticaj na smanjenje nezaposlenosti zanemarljiv."Povećanje pojedinačne subvencije za deset odsto dovelo je do povećanja zaposlenosti na nivou preduzeća od 0,2 odsto, dakle ne čak ni na nivou Srbije... Davanje subvencija za nekvalitetne investiceije je trka do dna, jer će kompanije sa nekvalifikovanom radnom snagom svakako izmestitit svoju proizvodnju kad troškovi porastu, kao što je bio u slučaju Leonija", naveo je Delević.On smatra da je uredba po kojoj se preduzeća u Srbiji trenutno subvencionišu "ekonomski neopravdana", jer kao glavni kriterijum uzima broj radnih mesta, fabričku proizvodnju, a da taj sektor ima najmanju dodatu vrednost."Ne možemo ocenjivati uspeh te uredbe, jer cilj države nije da stvori radna mesta. Ta politka postoji decenijama, ali je problem što je akcenat stavljen na pogrešne industrije... (Da bi došlo do ekonomskog prosperiteta) mora da postoji veza između strane firme i lokalnog privrednika, koji mora bitri uključen u globalana lanac vrednosti", dodao je Delević. Prema njegovim rečima, svega pet odsto stranih investitora traži subvencije, što znači da većini nisu potrebne, već gledaju druge uslove za poslovanje kako bi investirali. S druge strane, kombinacija ove činjenice i nedostataka u aktuelnoj politici subvencionisanja znači da najviše projekata u najrazvijeni opštine, što dovodi do daljeg odliva ljudskog kapitala iz slabije razvijenih opština."To im dalje umanjuje šansu da se samostalno razvijaju... Najveći fokus treba dakle na obrazovanje", zaključio je Delivić.Generalni direktor Continental Automotive Srbija Saša Ćoringa kazao je da je u velikoj selekciji lokacija za sledeći razvojni centar Novi Sad pobedio na prvom mestu zbog kvaliteta inžinjera u Srbiji, potom lokacije koja je u centru Evrope, ali i zbog subvencija koje su amortizovale prvobitne velike investicije.On je dodao da nije isto subvencionisati jednostavne proizvodne pogone ili razvvojne centre, a da su od dolaska Continental-a najveću korist imali inžinjerski i IT ekosistem najvećeg grada Vojvodine. "Zaposlili smo 650 kvalifikovanih inžinjera, doveli inovativnu tehnologiji i izgradili fabriku. Ako pitate inžinjere, oni su najsrećniji što smo mi došli, a ne samo vlasnici drugih kompanija ili IT zajednica. Tako je Srbija postala treća država nakon Nemačke i Rumunije po veličine naučno-razvojnog centra. Troškovi otvaranja ovakvog poduhvata u novoj državi su veći, svaki početak je tažak, a subvencija pomaže prvu fazu razvoja", rekao je Ćoringa.  Ulaganje državnog novca u ovakvav poduhvat se brzo isplati, dodaje Ćoringa, uz procenu da će Srbija već sada svake godine u porezima, dopirinosima, izvozu i pratećoj ekonomskoj aktivnosti dobiti svoje ulaganje nazad"Glvana stvar je kreiranje mreže dobavljača oko naše kompanije. Štutgart nije bogat grad zbog Poršea i Dajmlera, već zbog obilja malih firmi koje sa njima sarađuju i zapošljavaju veliki broj ljudi. Tako će biti i ovde. Postoji veliki broj proizvoda koji ne možemo da dobijemo u Srbiji, nažalost, ali ćemo se fokusirati da što više dobavljača bude iz Srbije - oko 40 odsto njih", zaključio je Ćoringa.Nebojša Savić, profesor na FEFA Fakultetu Univerzitet Metropolitan smatra da je Srbija "debelo zagazila" u središnju fazu ekonomskog razvoja, da neće moći da se razvija kao zemlja jeftine radne snage ili jednostavnih proizvoda."Mi sada imamo vrlo dobre ali jako izolovane inovacione centre. Prolem je što nasledili slabu infrastrukturu na kojoj treba da radimo. Naš razvoj je sve više utemeljen na povećanje produktivnosti, pa je za Srbiji važno da SDI koje dolaze imaju elemente inovativnosti", ocenio je Savić. U tome će ključnu ulogu imati mladi talenti."Mi već imamo velikog uspeha u IT sektorima kao što je blokčejn, po softveru smo u prvih deset zemalja po kvalitetu kadrova. To je ono što treba da koristimo, što je najkvalitetniji resurs koji imamo", kazao je profesor.

Srbija

Beta: Propali pregovori štrajkača i Fijat plastika

Pregovori štrajkača Fijat plastika i poslodavca, uz posredovanje državnog miritelja, definitivno su propali i više neće biti novih sastanaka, a štrajk se nastavlja, rečeno je agenciji Beta u Štrajkačkom odboru.Predsednik Štrajkačkog odbora Zoran Miljković je rekao da ih je o tome u četvrtak obavestila državna miriteljka, da je održala sastanak sa predstavnicima Fijata.To je bila treća runda pregovora koja je održana odvojeno, ranije sa štrajkačima, a juče sa poslodavcem."Fijat nije spreman na ustupke već je ponovio svoju ponudu, koju smo već ranije ocenili kao bahatu i bezobraznu", rekao je Miljković.Objasnio je da je Fijat ponovo ponudio potpisivanje Kolektivnog ugovora u kome se ukida pravo na štrajk i umanjuje regres, zbog čega su radnici i  stupili u generalni štrajk krajem februara."Kako smo obavešteni, rekli su da će tek kada to prihvatimo da razmisle o eventualnom povratku mašina koje su tokom štrajka protivpravno izmestili iz naše fabrike u drugu kompaniju. Za nas je inače vraćanje mašina bio 'uslov svih uslova' i tema o kojoj nismo hteli da pregovaramo, već smo to zahtevali od poslodavca", rekao je Miljković.Radnici Fijat plastike započeli generalni štrajkFijat pozvao radnike iz Kragujevca da rade u SlovačkojOn je ocenio da Fijat nije pokazao volju da učini ustupke štrajkačima u cilju postizanja  dogovora iako je, kako navodi, Štrajkački odbor tokom postupka mirenja već "popustio"."Mi smo im ranije predstavili naša rešenja oko načina isplate regresa kao i u vezi sa Kolektivnim ugovorom, ali sada je jasno da Fijat nije bio spreman na ustupke", rekao je Miljković.Dodao je da mu nije jasno zbog čega je Fijat i prihvatio mirenje uz posredovanje državne Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, budući da je ostao pri svim svojim ranijim stavovima."Još jednom pozivamo ministarku rada Dariju Kisić Tepavčević da pošalje inspekciju u fabriku Fijat plastik i naloži poslodavcu da mašine vrati u našu fabriku, kao i da grupu radnika, koja je kao veštački tehnološki višak poslata na prinudni odmor, vrati na posao", rekao je Miljković.Poručio je da će, ukoliko ministarka to ne učini, štrajkači krenuti u "kampanju protiv državnih organa, jer gaze prava radnika".Miljković je rekao da se štrajk u Fijat plastiku nastavlja kada se radnici vrate na posao posle plaćenog odsustva, na kome se, do 4.oktobra, nalaze i zaposleni u sestrinskoj kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija.

Srbija

Ujedinjeni protiv kovida predložili četvoronedeljno zatvaranje

Zbog loše epidemiološke situacije udruženje zdravstvenih radnika Ujedinjeni protiv kovida traži da se u Srbiji na četiri nedelje pod hitno zatvore svi objekti čiji rad nije neophodan. Među predloženim merama traži se i obavezna vakcinacija svih radnika u zdravstvu, prosveti, policiji, vojsci i u javnim službama."Crni nivo" zatvaranja objekata na četiri nedelje, kako se navodi u saopštenju podrazumeva sledeće mere:- obustavljeni su svi masovni skupovi, - zabranjeni događaji (muzika, sport, zabava, umetnost), - proslave dozoljene za najviše četiri zvanice (venčanja, slave, rođendani), - potpuno su zatvoreni svi ugostiteljski objekti (sem rada za dostavu na kućnu adresu), - zabranjene su sve sportske aktivnosti u zatvorenom, na otvorenom treba da budu najviše dve osobe na rastojanju, - u javnom prevozu popunjenost kapaciteta treba da bude najviše do svakog drugog sedećeg mesta uz korišćenje više vozila i apel da se on koristi samo u slučaju nužnosti, - sahrane se sprovode samo uz prisustvo uže porodice, - kompletna nastava treba da bude online sem vrtića za decu roditelja esencijalnih zanimanja, - treba raditi od kuće što je više moguće, ako nije moguće onda jedna osoba treba da bude raspoređena na četiri kvadratna metra, - boravak u kući treba da se praktikuje što je više moguće, bez poseta i okupljanja koja nisu neophodna,- tržni centri i prodavnice treba da budu kompletno zatvorene sem prehrambenih prodavnica, apoteka i benzinskih stanica koje moraju da limitiraju broj kupaca.Nakon tri kako se dodaje treba ponovo proceniti situaciju i odlučiti da li da se mera nastavi ili postepeno popušta po predloženom modelu nivoa.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opremeUdvostručio se broj potpisnika inicijative Ujedinjeni protiv kovidaUjedinjeni protiv kovida: Ispunjeni uslovi za vanrednu situaciju Među ostalim merama, kako smatraju Ujedinjeni protiv kovida, treba da se sprovedu:- Obavezna vakcinacija svih radnika u zdravstvu, prosveti, policiji, vojsci, javnim službam tokom te četiri nedelje, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Treba uvesti i da se u javnom sektoru primene sankcije za one koji ne poštuju ovu obavezu. - RTS-u bi trebalo uputiti zahtev da u saradnji sa Katedrama za imunologiju medicinskih fakulteta i Društvom imunologa Srbije, napravi obrazovni program o značaju vakcinacije.- Treba obustaviti sistematsko sejanje nenaučnih stavova preko prorežimskih medija i pozvati medije na odgovornost, ukinuti senzacionalističke sadržaje o pandemiji.- Profesionalne i staleške organizacije kao i medicinski fakulteti treba da postave pitanje odgovornosti svojih članova, "koji sumnjama, izvrtanjem činjenica, ksenofobijom i idejama o svetskoj zaveri direktno ugrožavaju zdravlje građana".- Krizni štab treba da preuzme odgovornost za tekući epidemijski talas, poštuje naučna saznanja, bez kalkulacija o političkim efektima preduzetih mera, uz uvažavajnje iskustva iz drugih evropskih zemalja, čije su mere pokazale delotvornost. - Od Ministarstva zdravlja i Instituta Batut treba tražiti da redovno objavljuju ažurirane podatke o obolevanju i umiranju od Covida 19, po statusu vakcinisani ljudi i tipu vakcina.- Stručnoj javnosti treba dostaviti podatke od javnog značaja, o zaštiti posle druge doze i o opadanju titra antitela tokom vremena po vrsti vakcine.- Treba da se poveća kapacitet za testiranje i praćenje kontakata, ustanovi trijažni pozivni centar kako bi se smanjio pritisak na ambulante i domove zdravlja i ljudi poštedeli višesatnog čekanja u redovima.- Treba da se postavi pitanje odgovornosti organa i pojedinaca zbog krivičnog dela ponavljanog nepostupanja po zdravstvenim propisima u toku epidemije što se posebno odnosi na lekare na vakcinalnim punktovima koji odvraćaju građane od vakcinacije mimo protokola.- Zahteva se da se osmisli dugoročno funkcionisanje obrazovanja, zaštite đaci i studenti kako se ne bi ugrožavalo njihovo obrazovanje i mentalno zdravlje.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.