Srbija

Želite li da studirate u Australiji? Sve informacije na besplatnom vebinaru 20. avgusta

Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) organizovaće 20. avgusta prvi besplatan onlajn seminar o studijama u Australiji za studente iz Srbije i regiona. Sektor za obrazovanje ove privredne komore ostvario je saradnju sa vodećim univerzitetima iz Australije koji su zainteresovani za ostvarivanje veće pristupačnosti za studente iz našeg regiona, piše u saopštenju ASCC .Zvanično pokretanje programa za širu javnost ostvaruje se kroz besplatan onlajn seminar koji će se održati u petak 20. avgusta 2021. godine sa početkom u 10 časova ujutru, po vremenu u Beogradu. "Vebinar će se dotaći glavnih pitanja i nedoumica koja budući studenti mogu imati, ali nisu imali prilike da dobiju konkretan odgovor. To će omogućiti neposredan i direktan pristup stručnjacima za obrazovanje dva najveća australijska univerziteta", piše u saopštenju.Radi se o Univerzitetu Monaš u Melburnu i Univerzitet Zapadne Australije u Pertu koji se nalaze na listi 100 najboljih univerziteta na svetu.Tokom vebinara, stručnjaci za obrazovanje sa ova dva univerziteta će predstaviti programe i stipendije koji su dostupni studentima iz ovog regiona.Učesnici seminara će takođe biti povezani sa predstavnicima univerziteta koji im mogu biti od pomoći u procesu apliciranja za studije u Australiji, piše u saopštenju. Vebinar je namenjen svima koji su zainteresovani za osnovne, master ili doktorske studije u Australiji. Za učestovanje na vebinaru je potrebna registracija.

Prosvetari ponovo na protestu uoči nove školske godine

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) najavila je da će poslednjeg dana avgusta organizovati novi protest. Prethodni protest održan je 16. juna kada je počelo potpisivanje onlajn peticije za smanjenje broja učenika u odeljenju i najavljeno okupljanje za avgust."Evo, dođe avgust, situacija je i dalje neizvesna, a od ministra ni traga, ni glasa. Ponovo proživljavamo prošlu godinu, kada ništa nije bilo poznato do samog početka nastave", izjavila je za Zelenu učionicu predsednica USPRS Jasna Janković.Ona je rekla da je cilj okupljanja obaveštavanje šire javnosti o problemima sa kojima se susreću prosvetni radnici, materijalnom položaju zaposlenih, prekovremenom radu učitelja i nastavnika u kovid vremenu. Tema protesta će biti i smanjenje broja učenika u odeljenju jer je to jedini način da zadržimo i popravimo kvalitet obrazovanja."Manje učenika u odeljenju, evropski prosek od 18 do 20, bar u prvom i petom osnovne škole i u prvom razredu srednje, izlaz je iz ove situacije", tvrdi Janković.Ona kaže da ministra prosvete Branka Ružića, prosveta odlično poznaje, ali ne iz ovog mandata, već kada je organizovao pregovore o platnim grupama i razredima, 2018. godine kada je bio na čelu ministarstva zaduženog za državnu upravu i lokalnu samoupravu.Koliko vas košta onlajn škola? (ANKETA)Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremenaLekar specijalista ima samo tri puta veću platu od čistačice "Zašto (ružić) ignoriše mnogobrojne pokušaje da se sa njim sastanemo, to je pitanje za njega. Zašto je uvek zauzet za makar i kratak susreta sa predstavnicima Unije SPRS, ne znam, ali je manir ignorisanja sindikata poznat od ranije. Na žalost, tu se ništa ne menja na bolje", objasnila je predsednica USPRS.Kako kaže, dopisi koji stižu iz Ministarstva prosvete su tužna slika administrativne države, kojoj je najbitnije da je nešto otpremila, a ne zanima je na kakav je odziv naišlo i ima li ko da sprovede reči u dela.VAKCINACIJA PROSVETARA"Što se tiče vakcinacije, Unija SPRS podržava napore države da se što veći broj prosvetnih radnika vakciniše, ali se protivi obaveznoj vakcinaciji. Smatramo da je vakcinacija lična odluka i kao takvu je poštujemo", rekla je Jasna Janković.Prema njenim rečima, svaka represivna mera dala bi samo kratkoročne rezultate i učinila dugoročnu štetu. Janković kaže i da prosvetni radnici nisu lekari da bi nekoga savetovali da primi vakcinu."Šta god da se desi nadalje, pretpostavljam da nas čeka još jedna godina kombinovane nastave i haosa. Uz to će ići i ministrovo ubeđivanje javnosti da je sve u najboljem redu, a ništa nije u redu", ocenjuje predsednica USPRS.

Nema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u julu

Tokom jula 2021. godine u Srbiji je zaključeno 12.992 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što predstavlja povećanje od šest odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a u poređenju sa julom 2019. godine povećanje od 22,3 odsto, navodi Republički geodetski zavod.Najviše ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključeno je u Vojvodini j, 4.289 ugovora.U Gradu Beogradu je u julu 2021. godine zaključeno 3.289 ugovora, u Južnoj i istočnoj Srbiji 1.039, a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 3.375. Poređenja radi, u julu 2019. godine je ukupan broj zaključenih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti iznosio 10.622, a u julu 2020. godine 12.252.U julu je prometovano 14.228 nepokretnosti, od čega je 5.035 prometa zemljišta, 3.579 prometa objekata i 5.614 prometa posebnih delova objekata. Dominantno plaćanje gotovniom Količnina novca na tržištu u julu iznosila je 503,9 miliona evra. Dominanto je bilo plaćanje gotovinski, u 85 odsto realizovanih prometa. Iz kredita se češće plaćaju posebni delovi objekata, od ostalih vrsta nepokretnosti. U julu je to iznosilo 31 odsto od ukupnog broja prometovanih posebnih delova objekata.Zemljište se u 99 odsto prometa plaćalo gotovinom.Iz kredita se češće plaćaju stanovi, pa je u julu 34 odsto stanova plaćeno kreditnim sredstvima.Iz kreditinih sredstava se najviše plaćaju stanovi u Beogradu (39 odsto), zatim u Vojvodini (38 odsto), dok je najmanji udeo kretitnog finansiranja stanova bio u Šumadiji (24 odsto).

Srbija Beogradski metro

Ko sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?

JKP "Beogradski metro i voz" raspisao je tender za stručni nadzor za izradu geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa.Posao obuhvata nadzor nad svim inženjerskogeološkim, geomehaničkim i geofizičkim istražnim radovima i nad laboratorijskim ispitivanjima.Kriterijum za dodelu ugovora je cena, a procenjena vrednost javne nabavke nije navedena u dokumentaciji. Stručni nadzor prati i kontroliše terenske istražne radove, čije su lokacije određene Projektom geoloških istraživanja, kao i laboratorijska ispitivanja u samim laboratorijama Izvođača. Rok za izvršenje je 300 dana od dana stupanja ugovora na snagu. Uslov za dodelu posla je da ponuđač u poslovnoj 2018., 2019. i 2020. godini nije iskazao gubitak u poslovanju kao i da u prethodnih 12 meseci nije imao nijedan dan nelikvidnosti.Potrebno je i da je u poslednje tri godine obavljao stručni nadzor na najmanje dva projekta inženjerskogeoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje ili rekonstrukcije saobraćajnih infrastrukturnih objekata, a za potrebe izrade Projektno tehničke dokumentacije na nivou idejnog Projekta ili Projekat za građevinsku dozvolu ili Projekta za izvođenje.Tender za Izrada geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa raspisan je u junu ove godine, a posao je krajem jula dobila grupa ponuđača Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geomag, Geoing, Hidrozavod DTD Novi Sad i Ri DOO Beograd. Vrednost ugovora sa PDV-om bila je 239,6 miliona dinara. Ista grupa ponuđača dobila je i posao izrade geotehničkog elaborata za prvu liniju metroa.

U septembru rešenje za legalizaciju divlje gradnje

Vlada će u septembru izaći sa detaljnim rešenjem problema legalizacije bespravno izgrađenih objekata, saznaje RTS.Potvrđeno je da će biti olakšana legalizacija građanima koji su rešavali egzistencijalno pitanje, dok će se 10 odsto onih koji su gradili na divlje zbog zarade suočiti sa rušenjem objekata. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović rekao je da je Zakon predvideo da se do 2023. godine upišu svi objekti. "Mi ne odustajemo od tog datuma", istakao je Momirović.Kako piše RTS, iz Vlade su potvrdili da traže sistemski model koji će olakšati legalizaciju ljudima koji su bespravnom gradnjom rešavali egzistenciju i računaju da je takvih 90 odsto."Suština je da ćemo ljudima koji su nelegalnom gradnjom rešili svoje socijalno, odnosno stambeno pitanje omogućiti da maksimalno jednostavno uknjiže svoje objekte. A da ljudi koji su u tome videli priliku za biznis, ostvarivali materijalnu korist čineći krivično delo oni neće biti abolirani", kaže ministar Tomislav Momirović.Ustavni sud: Za legalizaciju potrebna saglasnost svih suvlasnika zemljišta Bez papira o ozakonjenju ne mogu dobiti ni priključak za struju, grejanje, gas a sada ni subvencije za energetsku efikasnost."Mora da se realizuje kako bi i država i proizvodnja i sami ljudi koji imaju takve objekte došli do zakonskog objekta koji može da im da i kredit i novi posao i da ga stave u promet da ga prodaju. Ovako je sve zakočeno, imaćemo mnogo problema ako se pod hitno ne reši ta legalizacija", rekao je potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.Više od 7.000 divljih objekata u Beogradu ozakonjeno prošle godine Svi objekti građeni za lično stanovanje podignuti do 2015. godine dekretom će biti upisani u katastar, nezvanična su saznanja. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se priprema rešenje za "punu i jeftinu" legalizaciju bespravno građenih objekata da bi se naplaćivao porez na imovinu. Vučić je naveo da će posle legalizacije država naplaćivati realno značajno više poreza na imovinu, jer će od 2,5 miliona nelegalnih objekta biti dva miliona novoprijavljenih objekata više.Ocenio je da deset odsto objekata neće moći da bude legalizovano i da će oni morati da budu uklonjeni.Zakon o legalizaciji usvojen je 2015. godine a do sada je doneto samo 7.500 rešenja o rušenju objekata izgrađenih bez dozvole.

Institut za voćarstvo iz Čačka popisao 60 genotipova domaćeg voća

Da bi se sačuvalo ovo značajno nacionalno i prirodno bogatstvo agronomi čačanskog instituta za voćarstvo locirali su i popisali oko 60 autohtonih genotipova voća, pre svega, na prostoru jugozapadne Srbije, javio je Čačanski glas."Locirali smo i popisali 17 autohtonih genotipova jabuke, 17 kruške, 14 šljive i deset višnje. One su nam značajne za oplemenjivanje i stvaranje novih sorti, kao izvor osobina kao što su, pre svega, otpornost na sušu, mraz, prouzrokovače bolesti i štetočine, prilagođenost na 'skromnije' zemljište, kvalitet ploda, visok sadržaj rastvorljivih suvih materija, šećera, bioaktivnih komponenti", kaže rukovodilac projekta, Ivana Glišić.Glišić podseća da je prostor Balkanskog poluostrva i Srbije veoma bogat genetičkim resursima jabučastih i koštičavih vrsta voćaka, koje čine autohtoni genotipovi, prirodne populacije i divlji srodnici ovih vrsta.Ona napomnje ida su te vrste su zapostavljene, jer je agrarna politika dugo favorizovala novije, superiornije sorte zarad boljih rezultata u proizvodnji. Međutim, u novije vreme neke stare sorte, baš zbog dobrih prerađivačkih osobina, ponovo su na ceni.Kako se navodi, rad na projektu je i odgovor na sve veću tražnju za zdravom hranom, kao i na dobar trend zaštite životne sredine.Lociranje i popisivanje autohtonih genotipova rađeno je na području Valjeva, Kraljeva, Kruševca, Leskovca, Novog Pazara, Užica, Čačka, Aranđelovca, Arilja, Gornjeg Milanovca, Ivanjice i Lučana.Hladnjače pune domaćih jabuka, a marketi ih uvozePola dece u Srbiji jede voće svaki danPrvo ugovor, pa otkup voća i povrća "Za godinu dana uspeli smo da izdvojimo genotipove i da ih oklemimo u cilju budućeg ispitivanja u istim uslovima. Okalemljeno je deset genotipova jabuke i 16 genotipova kruške, dok je kod preostalih sprovedena oštra rezidba. Radićemo dalja ispitivanja, kako bismo proverili jednogodišnje i dobili pouzdanije rezultate", najavljuje Glišić.Ona je rekla i da su neke autohtone sorte potpuno su nestale, dok se ono što je ostalo nalazi u starim, zapuštenim voćnjacima, na okućnicama, kao i na rubovima parcela.Glišić navodi i primer Dragiše Marinkovića iz Gornje Crnuće kod Gornjeg Milanovca, koji ima nekoliko hektara crvene ranke od koje ima solidan prihod. Inače, stručnjaci Instituta su u ranijim projektima radili klonsku selekciju i sertifikaciju crvene ranke i dragačevke.Stručnjaci Instituta za voćarstvo u Čačku popisali su autohtone sorte u proteklih godinu dana, u okviru projekta koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Projekat je značajan ne samo za naučnike, već i voćare i prerađivače.

Crni dim noćas gušio Beograđane, građanima rekli prskaju komarce

Građane Beograda u više delova grada probudio je noćas, oko ponoći, vrlo neprijatan miris paljevine koja je izazivala kašalj i svrab u očima. Crni dim se bukvalno golim okom mogao videti na Voždovcu, Banjici, Kumodražu, a Avala i Kumodraž su bili u potpunoj magli.Građanima koji su zvali vatrogasce, rečeno je da prskaju komarce i da je smrad normalna pojava.Međutim, jutros Tanjug navodi da mu je u Vatrogasnoj službi Beograda rečeno da je moguće da je dim doneo vetar sa deponije u Vinči. Inače, u svakoj rečenici Tanjug naglašava "U Vinči, gde je požar saniran". Podsećamo, požar na deponiji Vinča izbio je za vikend. Nadležni su tek nakon objava na društvenim mrežama priznali šta se dešava zbog čega je kasnilo upozorenje o zatvaranju prozora i izbegavanju izlaska napolje.Izlaganje ovom dimu je opasno, upozoravaju lekari, jer se u Srbiji ne meri koncentracija najotrovnijih materija koje isparavaju sa Vinče, a koje dospevaju u pluća i krv.Pulmološkinja Tatjana Radosavljević izjavila je za Betu da je zdravlje Beograđana pogoršano isključivo zbog dima koji dolazi sa deponije u Vinči i da je greška nadležnih što nisu na vreme obavestili građane o njegovom širenju. U dimu ima sumpor dioksida i azot oksida i oni su razlog za pogoršanje svih hroničnih bolesti pluća, dodala je ona.„To je kao da se zatvorite u kupatilo i udišete domestos“, objasnila je doktorka.Sve je u redu, kažu merenjaPrema merenjima Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh u Vinči, jutros je zagađen, dok je u ostalim delovima Beograda od prihvatljivog do odličnog. Prema trenutnim merenjima u Vinči, koncentracija suspendovanih čestica PM 2,5 je veća od 80.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je jutros da se neprijatan miris sa deponije u Vinči osećao u mnogim delovima grada i da je sada u toku dogašavanje požara.Prema njegovim rečima, 100 tona vode sipano je noćas, a šest mašina rade jutros i prevrću smeće, što je način na koji se vrši dogašavanje.Vesić je za RTS rekao da deponija u Vinči postoji od 1972. godine i da se svake godine tamo odloži 500.000 tona smeća.Ponovio je da će problem deponije do kraja godine biti rešen i ona će biti zatvorena i ubuduće će se otpad prerađivati.Međutim, naglašava da će se dim osećati još pet, šest dana i dodaje da je situacija sa požarima širom Evrope mnogo gora i da kod nas bar niko nije bio životno ugrožen.

MUP traži trenere za padobransku obuku pripadnika SAJ-a

Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo je javnu nabavku za osnovnu padobransku obuku i usavršavanje zaposlenih pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) sa upotrebom aviona za iskakanje padobranaca "Cesna 182".Kriterijum za dodelu ugovora biće najniža ponuđena cena, a u dokumentaciji nije navedena procenjena vrednost javne nabavke.U dokumentaciji se navodi da ponuđač mora posedovati avion "Cesna 182". Takođe, u obavezi je i da poseduje Potvrdu o pravu na obučavanje Centra za obuku izdatu od strane Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Srbije sa svojstvom odobrenog Centra za obuku sa pravom da vrši osnovnu obuku padobranaca u skladu sa Pravilnikom o dozvolama i centrima za obuku padobranaca.Izvođenje padobranskih skokova je planirano za okvirno 12 padobranaca Specijalne antiterorističke jedinince.Planirano je skakanje sa 1200, 1500, 2000 i 3000 metara. Predviđeno je 35 skokova po padobrancu i ukupno 420 skokova za celu grupu. Rok za izvršenje usluge je 12 meseci od potpisivanja ugovora. Za istu, padobransku obuku, MUP raspisao tender i početkom juna, ali je u julu doneta odluka o obustavi postupka od jer su sve ponude bile "neprihvatljive". Tada je kao neprihvatljiva ocenjena ponuda "Padobranskog kluba Feniks". U dokumentu o obustavi iz jula navodi se da procenjena vrednost javne nabavke iznosila 1,1 milion dinara.

Vlasnici privatnih šuma: Šteta od požara je više miliona evra

Projekat "Od šuma za šume" koji je pokrenula Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma (RAŠ ) "Omorika" ima za cilj da promeni prakse u procesu usmeravanja Namenska sredstava Fonda za šume i doprinese unapređenju kulture učešća građana u političkom odlučivanju na lokalnom nivou, kada je u pitanju zaštita životne sredine, preneo je portal Javnozagovaranje. "Zlatiborski okrug je jedan od najšumovitijih regiona Srbije gde šume zauzimaju 45% teritorije, a 51% tih površina su privatne šume. Za svaki kubni metar posečenog drveta vlasnik privatne šume dužan je da uplati u Budžetski fond za šume određeni iznos, što čini prihod budžeta lokalne samouprave", navodi se u saopštenju."Omorika" tvrdi da se novac koji je prikupljen na taj način najčešće ne koristi za unapređenje stanja šuma i ili za potrebe sela kako je predviđeno zakonom već se koristi u druge namene."Promena koju RAŠ „Omorika“ želi da izazove se odnosi na promenu dosadašnje prakse planiranja budžeta lokalnih samouprava, preciznije efikasnijem planiranju budžeta i njegovo namensko i transparentno trošenje. Kako se navodi, projekat se realizuje od 1. aprila do 31. oktobra 2021. godine. RAŠ "Omorika" je osnovana na inicijativu tri lokalna udruženja vlasnika privatnih šuma iz Užica, Bajine Bašte i Priboja.To su Udruženja vlasnika privatnih Šuma "Bor" iz Užica, "Zaovine" iz Bajine Bašte i "Alba" iz Priboja. Tada je neformalna mreža ovih lokalnih udruženja koja je okupljala više od 100 vlasnika privatnih šuma u ove tri lokalne samouprave formalizovana u regionalnu asocijacijuOva tri udruženja prethodno su se bavila uključivanjem vlasnika privatnih šumskih poseda u lanac snabdevanja drvnom biomasom kako bi se obezbedila sirovinska baza, lanac snabdevanja učinio održivim i smanjila energetska nezavisnost Zlatiborskog okruga od fosilnih goriva.

Užice: Proširena krivična prijava zbog radova na Teslinoj hidrocentrali

Nevladina organizacija Građanska čitaonica Libergraf iz Užica podnela je proširenu krivičnu prijavu zbog radova koji su izvedenih na staroj hidrocentrali koja je izgrađena 1900. godine i predstavlaj nepokretno kulturno dobro. Radove je izvelo javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) sa ciljem da se ona obnovi i ponovo koristi za proizvodnju struje.Prema rečima predstavnika Libergrafa, Vladana Sinđića, problem sa MHE Pod gradom je i nastao jer je ona zaštićeno kulturno dobro. Suština je da država poštuje zakone koje je sama donela.Kasnije je i Ministarstvo građevine poništila građevinsku dozvolu za izvedene radove i naložila investitoru da objekat vrati u prvobitno stanje.Kako se navodi, krivična prijava je podneta protiv N.N. službenog lica koje vrši ovlašćenja u EPS-u, kao i N.N. lica koje vrši ovlašćenja u Gradfskoj upravi za urbanizam, izgradnju i imovinsko.pravne poslove, odnosno Odeljenju za sprovođenje i izgradnju grada Užica.Uvidom u lokacijske uslove za izmene rešenje o građevinskoj dozvoli izdatih od strane gradske uprave za urbanizam izgradnju imovinsko pravne poslove odeljenje za sprovođenje planova izgradnju utvrđuje se u tački 6 nalazi da su izrade urbanističkog projekta pribavljeni uslovi međutim prema Stavila sam si zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.Zavodu za zaštitu prirode dužni su da u roku od 7 dana pošalju projekat međutim oni po pravilu to nikada ne rade iz gradske uprave to je neophodno kako bi da odu za zaštitu prirode Srbije bilo poznato Da li je taj projekat u ovom slučaju sve pod gradom usklađen sa lokacijskim uslovima koje zavod izdao. Međutim oni to po pravilu nikada ne rade.„Iz njihovih dopisa koje sam slao Javnom preduzeću Srbijavode vidi se da oni to nikada nisu uradili. Ja sam im na osnovu toga poslao vodnu inspekciju i vodni inspektor je to dokumentovano u svom zapisniku i naložio im mere da to isprave.“Sinđić podseća da je Gradska uprava Užica po Zakonu o planiranju i izgradnji dužna da to radi i da nosiocima svih javnih ovlašćenja dostavi projekat i građevinsku dozvolu na uvid kako bi oni jednostavno znali da li je sve to usklađeno ili nije.Pored MHE na užičkoj plaži, ista praksa utvrđena je i u slučaju sporne MHE Ravni, u istoimenom zlatiborskom selu, na reci Prištavici."Oni su ponovo išli u postupak pribavljanja lokacijskih uslova, međutim, grad ih je odbio na osnovu toga što su dobili dva negativna odgovora od Srbijavoda i Zavoda za zaštitu spomenika kulture."MHE Pod gradom inače ne radi zato što nema građevinsku dozvolu. Oni su izgubili građevinsku dozvolu nemoj više građevinsku dozvolu jer je ona poništena.Protiv rešenja ministarstva građevinarstva koje je poništilo građevinsku dozvolu za MHE Pod gradom, EPS je kako Sinđić podseća podne i tužbu pred Upravnim sudom. Tu nije kraj žalbama, jer se EPS žalio i Republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, zbog rešenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, kojim je naložena obustava radova na MHE Pod gradom. Sinđić smatra i da su EPS-u sve žalbe "jalove" bez građevinske dozvole za sporni objekat:"Ja sam podneo i zahtev kod Ministarstva kulture i informisanja za vršenje nadzora nad Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu. Ovde nije zaštićen samo objekat, šiti se i neposredna okolina. Stara hidrocentrala zajedno sa starim gradom čini ambijentalnu celinu."Prema Sinđićevim rečima EPS se zbog građevinske dozvole i našao u problemu jer se izdavanje mera tehničke zaštite odnosilo samo na objekat, odnosno staru hidrocentralu, ali ne i na celu zaštićenu okolinu.Sinđić napominje i da je Zavod za zaštitu spomenika kulčture iz Kraljeva zbog toga takođe u prekršaju, kao i da je to bio jedan od razloga da se obrati Ministarstvu kulture radi provere.

Vrednost građevinskih radova u Srbiji veća za 28 odsto

Vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije, prema podacima prikupljenim u drugom kvartalu, porasla je za 28,1 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 18,1 odsto u odnosu na drugi kvartal 2020. godine.Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova na zgradama povećana je za 9,6 odsto a na ostalim građevinama za 22,9 odsto, u stalnim cenama, navodi Republiči zavod za statistiku.Vrednost izvedenih radova, u stalnim cenama, najviše je povećana u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, 71,3 odsto, zatim u Beogradskom regionu, 25,7 odsto i Regionu Vojvodine, 1,0 odsto, dok je vrednost izvedenih radova opala u Regionu Južne i Istočne Srbije, 8,7 odsto, u odnosu na isti kvartal 2020. godine.Svi pitaju za građevinsku dozvolu, a niko ne pita odakle gazdi pare Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Srbije izvedeno je 96,8 odsto, dok je preostalih 3,2 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.Vrednost izvedenih radova izvođača iz Srbije u drugom kvartalu za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, porasla je za 25,8 odsto u odnosu na drugi kvartal 2020. godine, u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 15,9 odsto.U maju izdata 2.001 građevinska dozvola, najviše za zgrade

Od EBRD pet miliona evra za zamenu prozora i solarne panele

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila je kreditnu liniju od 588 miliona dinara za finansiranje investicija koje podstiču energetsku efikasnost domaćinstava u Srbiji, piše Beta. Kredit je namenjen za ulaganja u mere uštede energije, poput izolacije, prozora, toplotnih pumpi, solarnih panela, prenosi Danas.Građani će imati pravo i na bespovratna sredstva u iznosu do 20 procenata iznosa kredita, koja finansira Evropska unija (EU), navodi se u saopštenju EBRD-a.EBRD je kreditnu liniju u iznosu od pet miliona evra (588 miliona dinara) obezbedio Prokredit (ProCredit) banci, koja se pridružila Programu finansiranja zelene ekonomije (Green Economy Financing Facility – GEFF) u Srbiji.U okviru GEFF programa za Zapadni Balkan za finansiranje je ukupno opredeljeno 135 miliona evra, a program podržavaju EU, Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) i austrijsko Savezno ministarstvo finansija, a deo je Regionalnog programa energetske efikasnosti za zapadni Balkan.Cilj programa je da region Zapadnog Balkana, koji je poznat po visokom energetskom intenzitetu, poboljša energetsku efikasnost stambenog sektora, koji je jedan od najvećih potrošača energije, saopštio je EBRD.Direktor EBRD-a u Srbiji Mateo Kolanđeli rekao je da je GEFF već pomogao da više od 2.200 vlasnika kuća u Srbiji poboljšaju energetsku efikasnost domova.

Poslodavci pristaju na veći minimalac, ali uz manje poreze i doprinose

Unija poslodavaca Srbije (UPS) saopštila je da postoji osnova za povećanje minimalca, ali uz umanjenje poreza i doprinosa na zarade. Prema njihovom istraživanju, 63% poslodavaca smatra da je povećanje minimalca neophodno i to je četiri puta veće nego 2020, u vreme najjače kovid krize.UPS navodi da je ta podrška znatno veća i od rezultata istraživanja pre pandemije kovida, 2018. i 2019. godine.Dodaje se da su poslodavci ukazali na nužne uslove koje treba ispuniti da bi rast zarada bio održiv, dugoročan i prihvatljiv za preduzeća. Ona se pre svega tiču finansijskog rasterećenja privrede.Čak 85% anketiranih poslodavaca na vrhu liste zahteva stavilo je umanjenje poreza i doprinosa na zarade, dok povećanje neoporezivog dela zarade podržava 55% anketiranih. Suzbijanje rada na crno 44% preduzetnika smatra vrlo važnim za održivo poslovanje srpskih preduzeća.UPS je saopštila da će predložiti povećanje neoporezivog iznosa, odnosno ukidanje fiskalnog opterećenja za minimalne zarade, kako bi se omogućio održivi rast minimalne zarade.SVAKI DAN U CRVENOJ ZONI, A U DŽEPU MINIMALACZAŠTITNIK PREDUZETNIKA: POREZI I DOPRINOSI NA MINIMALAC TREBA DA BUDU 10 ODSTOSEDMINA ZAPOSLENIH U EU ZARAĐUJE "MINIMALAC" Na listi predloga biće i smanjenje poreza i doprinosa za sve zaposlene, administrativnih procedura i troškova, kao i poreske olakšice za novozaposlene i osobe starije od 45 godina."U skladu sa stavom poslodavaca iskazanim u ovoj anketi, Unija poslodavaca će pristupiti pregovorima o minimalnoj ceni rada, koji počinju 15. avgusta, a sa obavezom da cena minimalca za iduću godinu bude utvrđena najkasnije do 15. septembra", dodaje se u saopštenju.Reprezentativni sindikati UGS Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije, zalažu se da minimalna zarada bude veća, kako bi barem mogla da namiri troškove minimalne potrošačke korpe od oko 40.000 dinara.S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da će novi minimalac iznositi 35.022 dinara, odnosno da će biti povećan nešto više od devet odsto.Pregovori o povećanju minimalne cene rada uglavnom počinju sredinom avgusta da bi odluka bila doneta do 15. septembra. Neto iznos minimalca u Srbiji trenutno je 32.000 dianra.

Radnici Fabrike reznog alata najavili protest

Radnici Fabrike reznog lata (FRA) u Čačku, koja se nalazi u procesu stečaja, najavil su danas protestno okupljanje ispred fabrike, jer država još uvek nije počela isplatu otpremnina za 281 radnika, piše Beta. Predsednik Industrijskog sindikata fabrike Dušan Đelić rekao je agenciji Beta da je do sada oko 159 radnika fabrike dobilo otpremninu, ali da još uvek nije počela isplata otpremnine za 281 radnika, kojima je država obećala da će dobiti po 200 evra za svaku godinu radnog staža.Za te radnike država bi trebalo da izdvoji oko 150 miliona dinara."Okupićemo se ispred fabrike sa apelom nadležnima da se dinamika isplate otpremnina radnicima 'uozbilji'. Socijalni program je sa predstavnicima resornih ministarstava dogovoren 5. marta i radnici su nezadovoljni, jer ni posle pet meseci on nije realizovan. Spiskovi radnika, koji bi trebalo da dobiju tu otpemninu, vraćani su tri puta iz ministarstva na doradu i sada, kada su kompletirani, oni traže nov presek broja radnika", rekao je Djelić.Protestno okupljanje biće održano za nekoliko dana, a datum još uvek nije određen. Privatizaciji društvenih preduzeća i dalje se ne nazire kraj Đelić je dodao da oko 140 bivših i sadašnjih radnika FRA traže i da se uplate doprinosi i zaostale plate radnicima kojima fabrika duguje oko 11 plata."Zbog neuplaćenih doprinosa i zarada, penzija radnicima koji su sa 41 godinom radnog staža otišli u penziju iznosi 16.000 dinara", rekao je Đelić.On je dodao da će FRA posle isplate otpremnina otići u stečaj, ali je izrazio uverenje da će posle stečaja biti osnovano novo preduzeće za obradu metala, koje će koristiti proizvodne fabričke hale i zaposliti oko 210 bivših radnika te fabrike.Radnici Fabrike reznog alata u Čačku opet sprečili izvršitelje da preuzmu fabriku FRA je osnovana 1953. godine od kada je proizvodila alate koje je izvozila u zemlje u regionu, a deo fabričkih pogona bavio se proizvodnjom i za vojnu industriju.

Udeo u Beogradskoj berzi kao stančić na Vračaru

Atinska berza platila je najverovatnije oko 13 miliona dinara ili blizu 110.000 evra za paket od 426 akcija koje čine 10,24 odsto udela u kapitalu Beogradske berze, piše Danas.Kako tvrdi nezvanični izvor tog lista, svoje akcije prodala je jedna od brokerskih kuća koja je u stečaju, pa je to deo procedure koju je sproveo stečajni upravnik.Akcije su prodate praktično po nominalnoj vrednosti jer među sadašnjim akcionarima nije bilo zainteresovanih uprkos niskoj ceni."Pre izvesnog vremena ostalim akcionarima berze stigla je ponuda za otkup tih akcija s obzirom na to da su imali pravo preče kupovine, a ponuđena cena bila je 30.416 dinara. Ispod toga nije moglo da se proda, a malo je verovatno da bi Atinska berza ponudila značajnije veći iznos od ovog", kaže sagovornik Danasa.Beogradska berza se polako gasi Nakon saglasnosti koja je stigla iz Komisije za hartije od vrednosti, Beogradska berza je objavila informaciju da je dobila novog akcionara, Atinsku berzu koja je jedna od najjačih na području Istočne i Jugoistočne Evrope.Za Beogradsku berzu, koja već se godinama suočava sa problemom skromnog prometa i još skromnijeg broja kompanija koje preko nje prikupljaju kapital ili investiraju, ovo je bila dobra vest.Atinska berza postala suvlasnik Beogradske berzeVeruju da će novi akcionar doprineti da srpsko tržište kapitala postane vidljivije na globalnoj investicionoj mapi.

Zidanje kovid bolnice u Novom Sadu: Još 447 miliona dinara iz budžetske rezerve

Vlada Srbije izdvojila je više od 440 miliona dinara iz budžetske rezerve za troškove gradnje kovid bolnice na Mišeluku. Time su troškovi na izgradnji ovog objekta dostigli gotovo šest milijardi dinara, piše 021.rs.Vlada je u odluci objavljenoj 5. avgusta u Službenom glasniku navela da će sredstva predviđena za Ministarstvo privrede, odnosno prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled koronavirusa (subvenciije privatnim preduzećima), preneti Ministarstvu odbrane radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za objekat bolnice do 600 kreveta sa pratećom infrastrukturom, pristupnim objektima i priključnim saobraćajnicama u Novom Sadu.Ukupan iznos prenetih sredstava je 447 miliona dinara. U julu prebačen novac iz zdravstva i privredePočetkom jula, Nova ekonomija je pisala da su za ovu bolnicu prebačena sredstva i iz budžeta Ministarstva zdravlja i iz Ministarsva privrede. Tada je ukupno 1,37 milijardi dinara, odnosno oko 11,6 miliona evra, iz budžeta Ministarstva zdravlja i Ministarstva privrede prebačeno za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu i pristupnih saobraćajnica, pokazala su rešenja o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve. Iz budžeta Ministarstva zdravlja za opremanje bolnice prenamenjeno je ukupno 966 miliona dinara. Novac je prvobitno bio namenjen za sanitarni nadzor, podršku rada "Batuta", uspostavljanje Nacionalnog programa za presađivanje ljudskih organa, nabavku materijala za prevenciju kovida, kao i za podršku Banke reproduktivnih ćelija.Iz Ministarstva privrede je prenamenjeno 399,6 miliona dinara koji je trebalo da se potroši za subvencije privatnim preduzećima za prevenciju i ublažavanje posledica pandemije. Kamen temeljac za kovid bolnicu u Novom Sadu postavljen je krajem aprila ove godine kada je i najavljeno da bi ona trebalo da bude završena u "vrlo kratkom roku", do 1. septembra.U budžetu Srbije za 2021. godinu za kovid bolnicu u Novom Sadu opredeljeno je 3,5 milijardi dinara. Iz budžeta Novog Sada je za komunalno opremanje bolnice na Mišeluku izdvojeno 250 miliona dinara.

Grad Vranje prodaje žičare na Besnoj Kobili po drugi put

Grad Vranje po drugi put je oglasio prodaju žičare Duboka na planini Besna Kobila, po početnoj ceni od 16,75 miliona dinara, prenele su Južne vesti. Prva prodaja bila je krajem aprila, ali tada nije bilo zainteresovanih kupaca.Početna cena, koju je sudski veštak odredio prilikom prve prodaje, iznosila je 20,9 miliona dinara, a kako se niko nije javio da je kupi sada je ponuđena po ceni nižoj za 20%.Žičaru Duboko, koja je dugačka oko jednog kilometra, Grad Vranje je dobio 2008. godine od Skijališta Srbije za preduzeće JP Skijalište Besna Kobila, koje je tada otvoreno i koje je trebalo da razvije planinske potencijale u tom kraju.Žičara, međutim, nikada nije počela da radi jer je to zahtevalo prevelika ulaganja, a i preduzeće je ugašeno 2016. godine.Besna Kobila je udaljena oko 40 kilometara od Vranja. Sa njenog najvišeg vrha koji se nalazi na 1.922 metra nadmorske visine može da se vidi Kopaonik, Šar planina, kao i planina Rila u Bugarskoj.BUDŽET GRADA VRANJA I DALJE U VELIKIM DUGOVANJIMAGEOKS: VEĆA TRAŽNJA ZA PATIKAMA "PRESUDILA" FABRICI U VRANJUGEOX DEFINITIVNO ZATVARA FABRIKU U VRANJU

Prođoh Levač, prođoh litijum: Australijska kompanija dobila dozvolu za istraživanje

Putopisac Dernšvam je 1555. godine o levačkom kraju pisao: „Predeo ispresecan brdašcima, zemlja lepa i plodna, tu su odlični, lepi, niski, prostrani vinogradi koji su se veselo pružali kao oni od Beča pored Dunava i drugi dalje do Badena“.Ove 2021. godine u levačkom vinogorju preko 600 hektara je pod vinovom lozom, postoje tri velike vinarije koje vino uglavnom izvoze za Rusiju i zemlje Evropske unije i nekoliko porodičnih vinarija. Vinogradi sa vinskim sortama zauzimaju 92% ukupnih površina pod lozom.Ovde nema samo kućice Hajdinog dede, reći će dopisnik nacionalnog medija, dok grupa aktivista iz Rekovca pokazuje predeo u kome ‘prethodni rezultati uzorkovanja ukazuju da je bio perspektivan za naslage povezane sa izlučivanjem fluida obogaćenih litijum-borom i njihovih taloga’.U takvom okruženju firma Jadar Litijum dobila je u dozvolu za istraživanje bora i litijuma.Australijska kompanija Jadar Lithium, ranije Resources iz jugoistočne Azije, obezbedila je četiri nove dozvole za istraživanje u Srbiji, koje se nalaze unutar Vardarskog pojasa sa litijum-boratima. Kompanija je obezbedila dozvole za istraživanje Ursule i Siokovac, pored postojeće Jadrarove dozvole za Rekovac, gde je u njenom prvom programu bušenja utvrđeno prisustvo očuvanih minerala borata i litijuma, kao i dozvole Dobrinja i Pranjani koje se nalaze u zapadnoj Srbiji.Licenca Ursule pokriva površinu od 99 kvadratnih kilometara, a većina centralnih delova basena je mapirana kao sedimenti srednjeg miocena, dozvola Siokovac pokriva severni deo basena Grear Rekovac prekriven mlađim kvartarnim jezerom i aluvijalnom formacijom srednji miocenski morski sedimenti.Dobrinjske i Pranjanske dozvole pokrivaju približno 64 kvadratna kilometra izdanačkih bazena neogene starosti koji sadrže litifikovane jezerske sedimente kartirane u ranom, srednjem i gornjem miocenu.Imamo saznanja da su neka bušenja već vršena u selu Donja Sibnica i na potezu Motrića i Dragova. U opštini se prave da ne znaju o čemu je reč, kaže Marica Živanović Poljo, aktivistkinja i arhitektica iz Rekovca.Ona, sa grupom sugrađana pokušava da informiše građane Rekovca i okolnih sela šta se dešava.Ljudi bi morali da budu svesni šta je to što nas u budućnosti čeka, da ne dođemo u situaciju u kojoj je Loznica – pred svršen čin. Mislimo da ni odbornici ne znaju o čemu je reč.Živanović Poljo kaže da je velika opasnost činjenica da u levačkom kraju živi malo ljudi, pa bi mnogi mogli da prodaju zemlju, ali da je daleko opasnija ‘neobaveštenost’.I Goran Jakovljević, aktivista i član Zajedno Srbiju i Akcije Nebojše Zelenovića smatra da su građani neinformisani.Ovo je poljoprivredni kraj. Ljudi se bave voćarstvom i stočarstvom, uložili su mnogo u zasade vinograda. Levač je čista ekološka sredina, ova istraživanja i eventualna eksploatacija litijuma uništila bi naš kraj. O ovome se priča sa strane, dok mi Levčani najmanje govorimo o tome jer nismo informisani.Zbog istraživanja koja se sprovode zabriniti su i u selu Siokovac sa oko 300 stanovinka, koji se pretežno bave poljoprivredom.U Mesnoj zajednici (MZ) Siokovac novinaru Branku Vučkoviću rekli su da oni nemaju nikakve zvanične informacije o istraživanjima, ali da su meštani videli nepoznate ljude koji su nešto merili i obeležavali na njivama u ataru njihovog sela. Da strane kompanije traže litijum saznali su od vlasnika vikendica na planini Crni Vrh u čijem podnožju je njihovo selo.

Vlada donela odluku o izradi Prostornog plana za gasovod Beograd-Valjevo-Loznica

Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvodnog gasovoda RG-13 Beograd–Valjevo–Loznica sa elementima detaljne regulacije. Rok za izradu Nacrta prostornog plana je 12 meseci od dana stupanja na odluke. Sredstva za izradu Prostornog plana obezbeđuje Javno preduzeće "Srbijagas" Novi Sad.Okvrina granica Prostornog plana obuhvata delove teritorije Beograda, Valjeva i Loznice, kao i opština Lajkovac, Mionica, Ub, Osečina i Кrupanj, i to u 91 katastarskoj opštinu. U Beogradu će biti Plan obuhvatiti 15 katastarskih opština - Veliku Moštanicu, Železnik, Sremčicu, Barajevo, Vranić Meljak, Stepojevci, Veliki Crnjani, Brović, Draževac, Jasenak, Кonatice, Mala Moštanica, Piroman, Poljane. U Loznici broj obuhvaćenih katastarskih opština je 18: Bradić, Brnjac, Veliko Selo, Gornje Nedeljice, Gornji Dobrić, Grnčara, Donja Badanja, Donje Nedeljice, Jarebice, Кozjak, Lipnica, Simino Brdo, Slatina, Stupnica, Filipovići, Cikote, Šor i Šurice.U Ubu 11, Lajkovcu 12, Mionici 10, Valjevu 15, Osečini 6, Krupnju 4. Država garant za još 141 miliona evra kredita "Srbijagasa" U odluci piše i da će Nacrt Prostornog plana biće izložen na javni uvid u trajanju od 30 dana u sedištu jedinica lokalne samouprave koje su u obuhvatu Prostornog plana.Cilj donošenja ovog Plana je da obezbedi prostorne uslove za energetsku integraciju područja Кolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga u sistem snabdevanja prirodnim gasom u Srbije, odnosno dalji razvoj sistema distribucije prirodnog gasa i snabdevanje potrošača.

I Turistička organizacija Srbije će imati svoje influensere

Ko bi najbolje reklamirao Kopaonik, Kalemegdan ili Drinu?

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.