Cene nekretnina ne rastu samo u Srbiji
Cene stanova na domaćem tržištu i dalje rastu, pa je novogradnja u Beogradu i Novom Sadu skuplja je za oko 14% nego lane, a u pojedinim delovima Niša kvadrat je skočio za više od 40%, saopštila je Erste banka. Promet na tržištu nekretnina u Srbiji veći je u odnosu na prepandemijsku 2019, ali i u odnosu na prošlu godinu kad aje pandemija počela.Ukupan iznos sredstava u prometu na tržištu nepokretnosti bio je dvostruko veći u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prošlu i 1,6 puta veći u odnosu na 2019. godinu, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.U poslednjih pet godina, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite (dinarski krediti indeksirani u stranim valutama i devizni krediti) je smanjena za 0,97 procentnih poena. Ona je u junu 2016. godine iznosila 3,47%, dok je u junu ove godine bila na nivou od 2,50%.Dešavanja na domaćem tržištu nekretnina, kako se primećuje, deo su šireg trenda, jer je prosečni rast cena u 40 država članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iznosio je 9,4% ove godine, što je najsnažniji rast u poslednjih 30 godina.Istraživanje Erste Grupe pokazuje da su stanovi poskupljivali više nego što su rasle plate u celom regionu Centralno istočne Evrope (CIE) od 2010. do 2020. godine. Za sada nema promena na strani ponude i potražnje, pa bi takav trend mogao da se nastavi.Od 2010. do prvog kvartala 2021. cene stambenog prostora u EU su porasle u proseku za 30,9%, a stanarina za 15,3%. U Mađarskoj su stanovi poskupeli skoro 100%, u Češkoj i Slovačkoj za preko 50%, dok je najmanji rast cena u Sloveniji, Hrvatskoj, preko 20%)i Rumuniji 10%.Razlozi za takav trend su neuravnotežena ponuda i tražnja, kao i povoljni krediti sa rekordno niskim kamatama, dodaje se u saopštenju."Treba uzeti u obzir i akumuliranu štednju građana u poslednjih godinu dana i sve veću potrebu za stambenim prostorom usled potrebe rada od kuće. Jedan od faktora je i dug proces pribavljanja građevinske dozvole, koji smanjuje ponudu", napominje Erste banka.Za razliku od Slovačke, gde taj proces traje najduže u regionu, čak 300 dana, i Rumunije i Slovenije (oko 250 dana), u Srbiji je taj proces kraći od 100 dana, po čemu je naša zemlja bliža Velikoj Britaniji (86 dana)."Uprkos brzom porastu cena stambenog prostora, rizik od ciklusa uspona i padova cena nekretnina u CIE (Centralno istočne Evrope) znatno je smanjen, a bankarski sektor nalazi se u dobrom i stabilnom stanju", dodaje se u saopštenju.I pranje novca povećava cene nekretnina u SrbijiSkok cene stanova: Štedimo u zidovimaNema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u julu PROBLEM ENERGETSKE EFIKASNOSTIProblem energetske efikasnosti trenutno nije aktuelan samo u Srbiji, već i u Evropskoj uniji, gde 75% stambenih zgrada zgrada nije energetski efikasno i troši 40% struje i emituje 36% gasova sa efektom staklene bašte. Zbog toga je potrebno udvostručiti energetsko renoviranje privatnih i javnih zgrada.Procenjuje se da će za to biti potrebno 275 milijardi evra investicija godišnje u projekte renoviranja."Prepreka na tom putu može da bude nedostatak privlačnih finansijskih podsticaja za sprovođenje takvih projekata, a osim toga, razumevanje potencijalnih koristi je i dalje na niskom nivou", napominje se u saopštenju.Prosečan iznos kredita za renoviranje u Srbiji bio je bio 398.500 dinara, a prosečan period otplate 46 meseci. Građani su ta sredstva najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u Vranju, Zrenjaninu i Somboru, dodaje se u saopštenju.
-270x152.jpeg)
