Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija je usled promenljive epidemiološke situacije i posledičnih ograničenja u putovanjima odlučila da produži akciju besplatne promene datuma putovanja i tu pogodno...
Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" saopštilo je da će u sredu, 23. decembra, održati protest ispred Ministarstva finansija, obzirom da do danas nije došlo do direktnog dijaloga između institucija i predstavnika male privrede."Ovo je vreme da zaposleni u ministarstvima preduzmu konkretne i adekvatne korake da uspešno i bez velikih gubitaka prebrodimo ovu krizu. Postoje izvodljivi mehanizmi koji druge zemlje već primenjuju, a za početak je neophodno da naši službenici u ministarstvima počnu da razmišljaju u tom pravcu koji je u interesu privrede, ekonomije i same države", navodi se u saopštenju.Udruženje privrednika smatra da se umesto dijaloga nastavlja sa praksom donošenja jednostranih odluka i "bespoštedan medijski rat zasnovan na poluinformacijama, pa čak i dezinformacijama" koje u javnost iznose predstavnici vlasti."Na taj način stavljeno nam je do znanja da su interesi stranih korporacija prioritet i da nikom nije važno što odluke koje se donose idu direktno na štetu domaćih privrednika. Pod izgovorom prodaje prehrane, supermarketima je dozvoljena prodaja svih vrsta roba i izigravanje mera dok su mali privrednici, u čijim objektima odavno nema gužvi, nemilice zatvarani i ograničavani. Za nas ova situacija deluje kao dogovor države i stranih lanaca supermarketa da im se omogući ekstra profit pred kraj godine na štetu domaće privrede", ocenjuju u "Zaštitniku preduzetnika i privrednika Srbije".Dodaje se i da su nameti države sve veći, a da su proteklih dana na naplatu došli obračuni za eko-taksu, kojusmatraju neprihvatljivom nezavisno od privredne krize koju je izazvala pandemija koronavirusa. "Ponašanje poreske uprave koja pretnjama blokadom računa naplaćuje akontaciju poreza na dobit je suvišno komentarisati... Vreme krize nije vreme ni za trošenje novca na modernizaciju fiskalizacije koja ništa suštinski neće promeniti i koja komotno može da se odloži za godinu ili dve. Predlažemo da reagujete i odgovorite na naše zahteve što pre, jer nas korak deli od opšte pobune, a to je poslednje što želite da imate u svojim rukama i za šta želite da budete odgovorni", zaključuje se u saopštenju.Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije je prethodno podneo svoju listu zahteva nadležnom ministarstvu, koji se tiču otpisa odloženih poreza i doprinosa koji stižu na naplatu od januara 2021. godine, kao i nadoknadu svim delatnostima koje su merama sprečene da rade delimično ili u potpunosti.Privrednici predlažu i ukidanje novih parafiskalnih nameta, akontacije poreza na dobit, "monopola osiguravajućih kuća koji uništava turistički sektor" i zaustavljanje "korišćenja inspekcija kao sredstva represije i iznude".Na spisku zahteva se nalazi i reformisanje poreskog sistema na "pravedniji i transparentniji način, kao i pravedan model uvođenja frilensera i ostalih honoraraca u poreske tokove.
Subvencije za izgradnju psotrojenja za obnovljive izvore energije, koji su podržani i od Evropske unije isisalu su novac i uništili netaknute reke u Srbiji i okolnim zemljama, piše BIRN. Prema podacima, koji su prikupljeni od lokalnih samouprava i Zavoda za zaštitu prirode, najmanje 24 male elektrane izgrađene su bez rešenja o uslovima zaštite prirode, koje nalaže zakon.BIRN napvdi da je "revolucija obnovljivih izvora energije" na Kamenu Goru, zabačenu planinu u jugozapadnoj Srbiji, stigla "uz prasak". U julu 2015. radnici koji su gradili pristupni put kroz planinu minirali su stenu u zaštićenom području koja se našla na putu cevovoda za malu hidroelektranu.Radnici su prethodno posekli drveće u zaštićenom području i izazvali klizište.Žitelji tog kraja bili su revoltirani, jer je potok generacijama, kako tvrde, služio za navodnjavanje polja, a MHE je pretila da im oduzme vodu. Njena izgradnja posebno je začuđujuća u kontekstu Vladine uredbe, objavljene godinu dana ranije, da se Kamena Gora proglasi zaštićenim područjem predelom izuztenih odlika."Niko ne bi smeo da gradi u tako lepom predelu. To ugrožava prirodu i nije u interesu građana", kaže Nehro Rovčanin, tadašnji član saveta mesne zajednice u selu Gračanica, koji je tada počeo je da prima pritužbe građana.Rovčanin je pozvao policiju i nakratko zaustavio izgradnju, ali su nekoliko dana kasnije radovi nastavljeni, iako je kako se naglašava vlasniku buduće elektrane nedostajao važan dokument, Rešenje o uslovima zaštite prirode.MHE počela je da radi 2016. godine, iste godine kada je njen vlasnik, kako podseća BIRN ,građevinski preduzetnik Branislav Savić Gugi, uhapšen u Crnoj Gori zbog upletenosti u višemilionsku aferu sa nekretninama, poznatu u javnosti kao "Afera Budva". Ta afera inače je označila i kraj političke karijere Svetozara Marovića, bivšeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore i dugogodišnjeg drugog najmoćnijeg čoveka u Crnoj Gori.Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ranije je pisao o poslovima Miloša Pandrca, koji je osuđen za šverc droge kao pripadnik klana Darka Šarića. Firma, čiji je on bio zastupnik, je pribavila građevinsku dozvolu od firme, koja se dovodi u vezu sa Ljubišom Buhom Čumetom, svedokom saradnikom u slučaju atentata na premijera Zorana Đinđića.Ipak MHE u Srbiji deo su šire priče, koja je zahvatila čitav Balkan. U poslednjih 20 godina stotine ovakvih postrojenja izgrađeno je u slivu Dunava, od Rumunije na istoku do Albanije na zapadu, kao i od Severne Makedonije na jugu do Slovenije na severu, obuhvatajući tako i zemlje članice Evropske unije, ali i one koje teže da to postanu.Deo novca za podsticaj MHE upravo je dolazio iz Evrope. Cilj je bio da se podstakne "zelena" alternativa uglju, koji je dominantno gorivo za proizvodnju električne energije na ovim prostorima. Evropske banke nudile su kredite investitorima za projekte obnovljivih izvora, dok su države davale subvencije kako bi privukle privatne kompanije da ulažu u ovaj sektor.Međutim, u mnogim od ovih zemalja zakoni, koji štite životnu sredinu bili su blagi ili su se slabo primenjivali. Kombinacija državnih subvencija i labave regulative dovela je do ekspanzije gradnje malih hidroelektrana, pri čemu se zaštita prirode našla na putu profita.Cevi, beton i turbine svoje mesto su tako našli duž netaknutih reka, zadirući u nacionalne parkove, rezervate prirode i staništa ugroženih autohtonih vrsta na Primer pomenute MHE u Srbiji pokazuje kako je ekološka regulativa, koja treba da predstavlja preduslov za gradnju često ignorisana ili tek naknadno primenjena."Zakonski okvir je davao mogućnost da se i takvi projekti na adekvatan način procesuiraju, da se sprovedu sve mere zaštite i spreče oni koji su bili štetni, ali se definitivno to u pojedinim ili većini slučajeva izigravalo, izbegavalo", objašnjava za Goran Sekulić, bivši pomoćnik direktora u Zavodu za zaštitu prirode Srbije u Sektoru za istraživanje i razvoj. Zavod je, između ostalog, zadužen za izdavanje Rešenja o uslovima zaštite prirode, a dokumentacija, do koje je došao BIRN, pokazuje da su najmanje 24 male elektrane od ukupno 116 njih, koje su u 2019. godine bile deo državnog sistema za proizvodnju električne energije, izgrađene bez dokumenta koji je preduslov za izgradnju u proseku petina elektrana nema Rešenje o uslovima zaštite prirode. Naglašava se da se institucije se do sada nisu bavile previše ovim pitanjem, a državni organi analizirali su tri od ukupno 24 slučaja, koja je pronašao BIRN zbog sumnje da su građevinske dozvole nezakonito izdate, pošto uslovi zaštite prirode nisu prethodno pribavljeni. Sve istrage su okončane bez daljeg gonjenja."Onda smo imali da neki vrlo štetni porojekti, očigledno, koji su u zaštićenim područjima ili drugim osetljivim područjima da su dobijali dozvole bez problema", kaže Sekulić, koji je Zavod napustio 2015. godine i sada radi u Svetskoj organizaciji za prirodu (WWF).Prema njegovim rečima, veliki broj MHE izgrađen je bez potrebnih dozvola, ali su one kod kojih je bilo sve dobro na papiru oštetile prirodu.Za razliku od Branislava Savića, većina investitora u Srbiji nema iza sebe probleme sa zakonom. Njihovo prisustvo u poslu sa malim hidroelektranama, međutim, moglo bi da bude znak da su podsticaji za razvoj ovog sektora privlačili širok spektar komercijalnih interesa.Motiv investitorima da uđu u ovaj biznis jesu subvencije poznatije kao feed-in tarife, koje države koriste kako bi privukle privatnike da ulaže u obnovljive izvore. Država garantuje da će električnu energiju proizvedenu u takvim postrojenjima kupovati po fiksnoj ceni određeni period – u Srbiji je to 12 godina."Definitivno je odlučivanje oko toga bilo prevashodno vođeno time da se ide ka tom odobravanju i tom nekom finansijskom interesu investitora u odnosu na životnu sredinu.(…) Jednostavno, životna sredina u odnosu na to nije imala dovoljno snaga, moći da se izbori."Bes zbog načinjene štete naveo je lokalne ekološke pokrete, poljoprivrednike i predstavnike seoskih mesnih zajednica da protestuju na ulicama Beograda. Evropske institucije pozivale su zemlje u regionu da ukinu subvencije, dok su evropske banke pooštrile pravila za finansiranje obnovljivih izvora.Do sada je došlo samo do delimičnog poboljšanja. Neke zemlje u regionu preduzimale su početne korake ka postepenom ukidanju podrške ovakvim projektima, ali promene su spore i neizvesne – kako u zemljama članicama EU, tako i onima koje to nisu.REGULATORNI OKVIREvropa je treći najveći potrošač električne energije, posle Kine i Amerike. Više od polovine energenata je uvozi, a Rusija je njen glavni snabdevač naftom i prirodnim gasom. "Usredsređenost na obnovljive izvore pre svega dolazi kao potreba EU da smanji zavisnost od spoljnih dobavljača, s obzirom na to da se veći deo energije iz obnovljivih izvora proizvodi lokalno", kaže Jakub M. Godzimirski, sa Norveškog instituta za međunarodne poslove. Prema njegovim rečima, EU razvojem konkurentnoti može da se takmiči sa akterima koji deluju u globalnom kontekstu.Kao treće najveće energetsko tržište u svetu, EU može da izvrši značajan uticaj na energetsku politiku svojih članica i zemalja na Balkanu, koje žele da joj se priključe. Sa ekonomskim uticajem dolazi i sposobnost promovisanja propisa o životnoj sredini i tržišnih reformi, čiji je cilj često smanjenje dominacije državnih monopola.EU vrši taj uticaj na istok vrši kroz Energetsku zajednicu, međunarodnu organizaciju sa sedištem u Beču, a Srbija je 2006. godine postala jedna od šest balkanskih zemalja, koje su ratifikovale sporazum sa njom. Zemlje su se obavezale da usklađuju zakone o životnoj sredini sa EU, investicijama, tržišnom ponašanju i obnovljivim izvorima energije, što je uslov za pristup evropskim fondovima.Samim tim balkananske zemlje su preuzele obavezu da povećaju proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, a MHE su više dobile na značaju u odnosu na vetroparkove i solarne panele.Ipak, prilikom njihove izgradnje krče se šume, a voda potoka i reka završi u kilometarskim cevima.Godzimirski objašnjava da male i velike hidroelektrane nisu suštinski problematične, ako su pravilno regulisane, mogle bi da donesu veliku korist. Naglašava da je suština u tome kako je tržište organizovano, kao i u podsticajima koji se daju investitorima, naglašava da treba da se radi "u skladu sa pravilima"."Suština je u tome kako je tržište organizovano, suština je u podsticajima koje dajete investitorima (vodeći računa da se one) rade u skladu sa pravilima."ŠTETA ZBOG KRČENJA ŠUMABIRN podseća da je MHE u selu Seoce u Kamenoj Gori 2014. i 2015. godine kontrolisala inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine, kao i da su nspektori su zabeležili da su neke od ekoloških dozvola za ovu elektranu izdate ranije, u maju 2012, mnogo pre nego što je Kamena Gora proglašena zaštićenim područjem, odnosno predelom izuzetnih odlika.Investitoru je naloženo da pribavi Rešenje o uslovima zaštite prirode od Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Umesto toga, radovi u planini su nastavljeni. Izgradnja pristupnog puta uz miniranje stene na trasi cevovoda i uklanjanje vegetacije u zaštićenom području, nastavljeni su bez validnog uslova Zavoda.U julu 2015. godine, Ministarstvo je pokrenulo sudski postupak protiv vlasnika male elektrane, jer je gradio bez uslova zaštite prirode. Međutim, sud na kraju nije uspeo da sasluša vlasnika i postupak je zastario u decembru 2017. godine.U međuvremenu, vlasnik je od Zavoda za zaštitu prirode pribavio potrebne uslove, čime je gradnja nastavljena u skladu sa zakonom. BIRN prenosi da dokumentacija Ministarstva zaštite životne sredine pokazuje i da je vlasnik takođe platio posečeno drveće, ali se ne navodi iznos."Vi kad uklanjate drveće onda se ošteti i zemljište na kome je to drveće", kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ristić podseća da je i u slučaju novog pošumljavanja, za formiranje kvalitetnog šumskog ekosistema potrebno najmanje 60 do 100 godina.BIRN je kako navodi tražio komentar i od vlasnika MHE Seoce, firme "15. Avgust", ali odgovora nema, jer vlasnik, Branislav Gugi Savić nijednom kada su ga zvali nije bio u mogućnosti da razgovara.Seoce je jedna od 116 malih hidroelektrana, koje su se nalazile u sistemu proizvodnje električne energije u 2019. godini, od kojih je većina izgrađena u poslednjih deset godina. Prema podacima, koje je BIRN prikupio od lokalnih samouprava i Zavoda za zaštitu prirode, najmanje 24 male elektrane izgrađene su bez rešenja o uslovima zaštite prirode, koje nalaže zakon.Vlasnici ovih elektrana počinjali su izgradnju bez prethodno pribavljenih uslova. U slučaju male hidroelektrane Seoce, potrebni uslovi su izdati naknadno. Na taj način, ekološka regulativa, koja treba bude preduslov za gradnju, tek je naknadno primenjena.
U Beogradu su otvorena dva dodatna objekta za pomoć beskućnicima koji će, osim smeštaja i hrane, imati i zdravstvenu negu, potvrdila je sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević za Tajnug, prenosi Beograd.rs.Prema njenim rečima, to su izdvojene radne jedinice Prihvatilišta za odrasla i stara lica u koje ljudi bez doma dolaze po uputu Gradskog centra za socijalni rad. Jedan objekat nalazi se na Vračaru, gde se krenulo sa prijemom korisnika, dok je drugi na Autokomandi danas otvoren.„Svaki objekat ima kapacitet od 20 kreveta i izolacioni blok, a svi korisnici moraju imati negativan PCR test. Po javljanju za prijem, radnici Centra za socijalni rad vode korisnike na besplatno testiranje. Grad Beograd je na vreme preduzeo niz mera i aktivnosti kako bi u predstojećim hladnim danima bio spreman za smeštaj beskućnika kojima je potrebna pomoć i podrška Grada“, istakla je Nataša Stanisavljević prilikom obilaska objekta na Autokomandi i dodala da je Beograd jedini grad u regionu koji je otvorio dodatne kapacitete za pomoć beskućnicima.Ona je navela da je osim glavnog objekta za bolesna i stara lica u Kumodraškoj ulici koji može da primi 104 korisnika, Grad za pomoć beskućnicima obezbedio ukupno četiri objekta.„Osim pomenutih na Vračaru i Autokomandi, obezbeđena su i dva nova dnevna centra gde beskućnici mogu da dobiju obrok, higijenski paket i odeću. Ukoliko se za to ukaže potreba, Grad će obezbediti još objekata za smeštaj beskućnika, pre svega koristeći domske ili druge centre“, dodala je Nataša Stanisavljević i pozvala građane da ako primete lica kojima je potrebna pomoć, prijave ih centrima za socijalni rad.
žUnija poslodavaca Srbije predložila je Vladi Srbije da proširi uredbu o subvencijama za ugostiteljsku i turističku privredu na preduzeća koja su "neopravdano izuzeta od ove mere", a koja su takođe pogođena poteškoćama u poslovanju."Unija poslodavaca pozdravlja donošenje Uredbe o utvrđivanju Programa rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede zbog poteškoća izazvanih pandemijom", navodi se u pismu UPS upućenom predsednici Vlade Ani Brnabić.Iz Uredbe je izostavljen deo ugostiteljske privrede kao što su subjekti koji se bave poslastičarskom delatnošću, igraonice i slični objekti koji nesporno svoje prihode ostvaruju od usluživanja hrane i pića. Tu su zatim i privredna društva koja imaju registrovanu delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata kao svoj ogranak."Da su i jedna i druga grupa preduzeća nesporno deo ugostiteljstva potvrđuje to što su obuhvaćeni i Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, a koja trenutno predviđa zabranu rada svih ugostiteljskih objekata radnim danima nakon 17 časova, kao i subotom i nedeljom", navodi se u saopštenju.
Predrag Ćulibrk, dugogodišnji direktor Telekoma Srbija smenjen je sa te pozicije, a na njegovo mesto je postavljen dosadašnji koordinator za internet i multimediju Vladimir Lučič, prenose mediji uz napomenu da je to upravo potvrđeno na Sednici Vlade Srbije. Kako se navodi Lučić je time konačno ostvario svoju dugogodišnju ambiciju, još sa početka 2000-tih godina, da postane prvi čovek Telekoma Srbija.Ovu smenu je prva najavila Marinika Tepić prošlog vikenda, ali mediji koji su upućeni tu zamenu očekuju je još od letos, kada je navodno Lučić faktički već preuzeo rukovođenje kompanijom. Lučić inače važi za čoveka koji je idejni tvorac stvaranja multimedije u Telekomu Srbija, kupovinu sportskih kanala i Kopernikusa, kao i pokretanje TV kanala Željka Joksimovića na Telekomovoj platformi. Upućeni izvori kažu da dugo traje borba suprotstavljenih lobija oko Telekoma i interesnih grupa koje zarađuju na saradnji sa ovim preduzećem. Lučić, navodno, predstavlja novu "struju" koja je ojačala poslednjim akvizicijama.Predrag Ćulibrk je pre postavljanja na mesto direktora Telekoma Srbija bio direktor Telekoma Republike Srpske M:tel, a Lučić je bio drugi čovek Telekoma Srbija dok je direktor bio Branko Radujko do 2012. godine i dolaska naprednjaka na vlast. Bio je i direktor MTS-a i to smatra "najvećim uspehom u karijeri". I tada se špekulisalo da Lučić pokušava da bude postavljen za prvog čoveka, ali ga je Radujko poslao da vodi ispostavu Telekoma u Crnoj Gori. Posle smene vlasti vratio se u Beograd i tada se spekulisalo da je viđen za novog generalnog direktora, ali je ipak iz Banja Luke doveden Ćulibrk.
GRAWE osiguranje proširilo je paket putnog zdravstvenog osiguranja za pokriće rizika oboljevanja od virusa COVID 19, kao dodatno osiguravajuće pokriće tokom boravka u inostranstvu, saopštila je kompanija. Kako se navodi, pandemija se posmatra u širem smislu i ne odnosi se samo na trenutno aktuelnu pandemiju SARS-CoV-2/COVID 19, već na sve eventualne buduće pandemije.U slučaju pandemije ne postoji ograničenje u teritorijalnom niti vremenskom smislu, što znači da ugovorena pokrića važe za ceo svet i da su bez vremenskog ograničenja, odnosno važe do daljnjeg. Cena je jedinstvena za sve destinacije sveta, a dodatna prednost za skijaše je što premija osiguranja nema doplatu za skijanje, navodi se u saopštenju.Ukoliko se ugovori dodatno pokriće za slučaj pandemije, pokriće obuhvata naknadu troškova ambulantnog i stacionarnog lečenja i hospitalizacije u iznosu do 10% od osnovne sume osiguranja, troškove boravka u hotelu u karantinskoj izolaciji do 1.000 EUR po osobi, kao i 100% pokriće u slučaju otkaza ili prekida putovanja.„Tokom pripreme ovog programa imali smo širu sliku, pa se u ovom slučaju dodatni rizik pandemija ne odnosi samo na trenutnu, aktuelnu situaciju i širenje virusa COVID 19, već je program putnog zdravstvenog osiguranja proširen i na eventualne buduće pandemije koje se mogu desiti. Kao i do sada, GRAWE se prilagođava potrebama ljudi, trenutno onima koji žele i imaju mogućnosti ili moraju da putuju u inostranstvo. Ipak, želimo da budemo spremni dugoročno, iako se nadamo da pandemija više neće biti i kao odgovorno osiguravajuće društvo znamo da uvek moramo biti u korak sa vremenom.“ – rekao je predsednik Izvršnog odbora, gospodin Christoph Czettl.Detaljne informacije građani mogu da dobiju od zastupnika GRAWE osiguranja, a svi koji žele da uštede vreme, olakšaju kupovinu i ujedno izbegnu fizički kontakt,programe putnog osiguranja mogu kupiti putem online shop-a na adresi webshop.grawe.rs.
Organizacija "Ne davimo Beograd" (NDMBG) upozorila je građane Beograda da se najveće vodoizvorište Beograda Makiško polje, iza leđa, svesno i bez prisustva javnosti žrtvuje zbog koristi investitora bliskim vlastima. Reakcija je usledila nakon što je gradska vlast onemogućila građane da učestvuju na javnom uvidu planova o detaljnoj regulaciji tog dela Beograda."Na današnjoj javnoj raspravi, gradska vlast je onemogućila javnost da učestvuje i iznese argumente koji upravo govore o tome da se ovim štetnim i protivzakonitim planom dovodi u opasnost pijaća voda svih građana Beograda", izjavio je Dobrica Veselinović iz "Ne davimo Beograd".Prema njegovim rečima, Grad Beograd je uskratio zakonom garantovana prava građanima da učestvuju u procesu donošenja odluka o planskim i urbanističkim aktima, kao i da je obezbeđenje onemogućilo okupljene građane da učestvuju na javnoj raspravi o tome.NDMBG podseća i da su zajedno sa stručnnjacima i organizacijama poput "Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu" (RERI) više puta zahtevali da se u toku pandemije COVID-19 obustavi sprovođenje javnih rasprava.Kako dodaju, smatraju da se zbog opravdnog rizika od zaraze učesnika, ne sme odstupiti od zakonom zagarantovanog prava javnosti da učestvuje u donošenju odluka. Foto: Ne davimo Beograd"Upravo se to danas desilo kada je gradska vlast pokušala da tumači situaciju tako da ograniči i onemogući javnost da u javnoj raspravi učestvuje", navodi se u njihovom saopštenju.Ne davimo Beograd smatra i da nacrt plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, sa "Izveštajem o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu", koji su danas bili na javnom uvidu, žrtvuje budućnost prostora na kojem se nalazi najveće vodoizvorište Beograda."Javnost do sada nije imala ni jednu priliku da od nadležnih institucija čuje argumentaciju opravdanosti kako plana za Makiško polje", navodi se između ostalog na portalu organizacije RERI."Podsetimo i da je sa druge strane reke, vodoizvorište Savski nasip, već dovedeno u opasnost divljom gradnjom i odbijanjem države da ga zaštiti", naglašavaju u "Ne davimo Beograd".RERI takođe smatra da moguća intenzivna izgradnja na Makiškom polju u neposrednoj zoni zaštite vodoizvorišta "predstavlja izrazit ekološki rizik i preti narušavanju javnog zdravlja i kvaliteta života u Beogradu".
Strani državljani koji ulaze u Srbiju obavezni su da se testiraju na korona virus, poslednja je odluka Kriznog štaba, dok će građani Srbije koji se vraćaju u svoju zemlju, morati da budu u karantinu 10 dana, ukoliko ne dostave negativan PCR test, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.Restriktivne mere ostaće na snazi do 18. decembra, nakon čega će se razmatrati da li će se one menjati ili će se dodati neke nove.Cena testiranja na lični zahtev za strane državljane od danas iznosi 18.000 dinara, dok je za državljane Srbije cena do kraja godine nepromenjena i ona iznosi 6.000 dinara. Od 1. januara 2021. godine, cena testiranja na lični zahtev za domaće državljane iznosiće 9.000 dinara.Zabrana rada svih objekata od 17 sati, a koja se ne odnosi na prehrambene objekte, apoteke i pumpe produžena je za još 3 dana, a kako je nakon sastanka Kriznog štaba rekla ministarka Darija Kisić Tepavčević, restriktivne mere su dale neke rezultate.
Kampanja Vojvođanske banke i Olimpijskog komiteta Srbije za podršku društvenoj zajednici pod nazivom "Krug podrške" proglašena je za najbolji sportski sponzorski projekat u Srbiji u 2020. u izboru regionalne organizacije SPORTO. Reč je o projektu koji je nastao u jeku pandemije, tokom dana kada je sve bilo zatvoreno, kada su i otkazane Olimpijske igre, baš kao i mnoga druga sportska takmičenja."Potreba za podrškom tada je bila veća nego ikada, usled čega je i nastala kampanja sa porukama sportista koji ohrabruju jedni druge i čitavu zajednicu, ističući jedinstvo i solidarnost. Nastao je krug podrške koji je priznat i na nivou cele Jugoistočne Evrope", navodi se u saopštenju banke.Na ovaj način Vojvođanska banka je ujedno ostvarila plasman na međunarodno takmičenje, ušavši u konkurenciju za prestižnu nagradu "Best of Europe", koju svake godine u Londonu dodeljuje Evropska sponzorska asocijacija (ESA).Vojvođanska banka će tako, kao jedini predstavnik iz Srbije, celoj Evropi prikazati kampanju "Krug podrške", gde se u glavnoj ulozi nalaze najuspešniji sportisti Srbije - tekvondistkinja Tijana Bogdanović, džudista Nemanja Majdov, kajakašica Milica Starović, plivač Čaba Silađi, strelkinja Zorana Arunović, džudista Aleksandar Kukolj, plivačica Anja Crevar, rvač Davor Štefanek, atletičar Mihail Dudaš, veslač Miloš Vasić, i drugi."Ponosni smo što smo tokom deset meseci pandemije učvrstili poziciju Vojvođanske banke kao lidera u sponzorstvu u sportu i društveno odgovornom ponašanju. Koliko je pomoć u novčanim sredstvima važna, toliko je i sistemska podrška neophodna kada se susrećemo sa velikim životnim izazovima poput borbe sa COVID-19... SPORTO priznanje nam daje dodatni podstrek da još jače nastavimo da pomažemo najugroženijima, kao i da pružamo podršku Olimpijskom komitetu Srbije i našim uspešnim olimpijcima. Jedva čekamo da najsjajnije medalje iz Tokija proslavljamo zajedno", izjavila je Milena Mićanović, direktorka za marketing i PR Vojvođanske banke.SPORTO je vodeća regionalna sportsko-marketinška platforma iz Ljubljane koja organizuje događaje već 16 godina za redom, a tradicionalno dodeljuje i nagrade najboljima, kako sportistima, tako i kompanijama koje podržavaju sport.ESA takmičenje organizuje u saradnji sa nacionalnim sponzorskim udruženjima i organizatorima nagrada iz Belgije, Hrvatske, Danske, Francuske, Mađarske, Irske, Norveške, Rusije, Slovenije i Švedske, i okuplja samu elitu kada je reč o kompanijama iz sveta sporta i marketinga.
I pored pandemije korona virusa dve trećine kompanija članica Američke privredne komore u Srbiji (AmCham Serbia) nastaviće sa investicijama u našoj zemlji, o čemu govore i rezultati njenog godišnjeg istraživanja o poverenju i zadovoljstvu investitora."Više od polovine kompanija, 56 odsto, očekuje u 2021. godini povećanje obima poslovanja i rast, dok 30 procenata planira nova zapošljavanja", kažu u Američkoj privrednoj komori Srbije.Zaposlenost u ovoj godini, kako se navodi, nije smanjena zahvaljujući pomoći Vlade Srbije, a najveći izazov 70% kompanija vidi u nepredvidivosti pandemije. Čak 82% njih misli da će pomoć države biti potrebna i u 2021. godini i naglašavaju da ta podrška treba da bude usmerena ka sektorima koji su najviše pogođeni.Privrednici su ocenjivali i efikasnost Vlade Srbije u pomoći privredi za vreme pandemije, a najbolje je ocenjen prvi paket mera državne pomoći, kao sveobuhvatan i pravovremen. AMERIČKE TEHNOLOŠKE AKCIJE VREDE VIŠE NEGO SVE EVROPSKE AKCIJE ZAJEDNO Iako se taj paket mera pozdravlja, većina kompanija članica AmCham-a (59%) nije ga koristila, a one koje su ih iskoristile uglavnom spadaju mikro, mala i srednja preduzeća. Najviše korišćene mere državne pomoći su direktna pomoć u vidu minimalne zarade za zaposlene, kao i odlaganje plaćanja poreza za 2021. godinu.Napominje se i da su institucionalne reforme i dalje na samom vrhu prioriteta članica AmCham-a.Kao se podseća, tu spadaju unapređenje vladavine prava, efikasnost pravosuđa i borba protiv korupcije, i dalje se pominju kao neizostavni preduslov za održivo poboljšanje poslovne klime.Američka privredna komora predstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje zapošljavaju više od 100.000 građana Srbije, a rezultati istraživanja predtavljeni su u okviru onlajn konferencije "Osmo prolazno vreme: e-progres".
Prema nekim procenama, trenutno na svetu ima oko 44 miliona servera i rok trajanja ovih servera je samo pet godina, iako veliki broj njihovih komponenti može ponovo da se koristi, data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada, piše portal Biznis i Finansije.Dok u svetu veliki broj kompanija odbacuje istrošene servere, u Srbiji se firme trude da im produže rok trajanja, ali ne zbog ekološke osvešćenosti, već zbog loše ekonomske situacije.Često isticanje digitalizacije poslovanja kao izuzetno efikasnog rešenja za očuvanje životne sredine, stvorilo je ubeđenje u javnosti da nam tehnologija donosi potpuno ekološka rešenja, bez negativnih uticaja na okolinu.Međutim, svako poslovanje, pa i ono elektronsko, podrazumeva čuvanje velike količine podataka, bilo da su oni u opipljivom, papirnom formatu, ili rezultat binarne aritmetike. Za čuvanje digitalizovanih podataka najčešće se koriste cloud servisi, ali se ti podaci zapravo „arhiviraju“ u data centrima.Data centri se popularno nazivaju farmama servera. To su poslovne zgrade ili čitavi blokovi zgrada u kojima se nalaze moćni kompjuteri i serveri. Oni za svoj rad utroše električne energije koliko i manji grad, jer u data centrima obično radi između 50.000 i 80.000 servera.Osim velike potrošnje struje, industrija servera je daleko od „zelene“ iz još jednog razloga. Prema podacima tehnološke kompanije Supermicro, svake godine data centri generišu oko dva miliona tona elektronskog otpada. Od tog broja, samo 20 odsto otpada se reciklira. Veliku količinu nagomilanog otpada čine upravo serveri.Odlaganje servera predstavlja ozbiljan ekološki problem, jer osim što zauzimaju prostor, oni mogu zagaditi životnu sredinu. Iz tog razloga, sve je više globalnih inicijativa da se serveri recikliraju, ali to nije jednostavan proces. On zahteva stručno rastavljanje njihovih hardvera i izdvajanje onih delova koji mogu i dalje da se koriste, poput kablova, adaptera za kartice i slično.Praktičnije je, kažu stručnjaci, izvršiti prenamenu servera u manje centre za bekap, podršku novim serverima ili u računare koji omogućavaju druge operacije. I koristiti ih dokle god je to moguće.„Preporučeni upotrebni vek servera je tri do pet godina. Međutim, malo je korisnika, posebno u Srbiji, koji mogu da priušte poštovanje ovih preporuka. Zato se serveri često koriste duže od pet godina, pa čak i u sistemima od posebnog značaja – kritičnoj infrastrukturi. Tako se zbog nepovoljne ekonomske situacije njihov rok upotrebe produžava, pa firme na otpade uglavnom odlažu oštećene ili pokvarene uređaje“, kaže Žarko Kecić, rukovodilac sektora za IKT u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) za BiF.U Srbiji je, prema rečima Kecića, veoma aktivno tržište starih servera i komponenti, i to ne samo „domaćih“, već i onih uvezenih sa Zapada. Kupci starih servera iz njih izdvajaju upotrebljive delove i vrše njihovu prenamenu, ili ih jednostavno ponovo stavljaju u funkciju. Međutim, ovaj proces ne može da ispoštuje principe, moderno rečeno, „zero waste“ ekonomije.Kecić podseća da su odlaganje i reciklaža elektronskog otpada u Srbiji regulisani zakonima i uredbama koje prate trendove evropske regulative. Ipak, dodaje, ako želimo da dostignemo nivo razvijenih zemalja mora se još raditi na razvoju ove delatnosti, „ali i na razvoju svesti o ekologiji i zaštiti životne sredine.Svake godine količina elektronskog otpada u svetu poraste za 2,5 miliona tona, dok količina recikliranog otpada na godišnjem nivou raste za 1,8 miliona tona, dakle sporije od rasta njegove proizvodnje. Samo u prošloj godini, odbačeni gedžeti, mašine i drugi elektronski aparati „težili“ su čak 53,6 miliona tona. Najviše ovog otpada proizvedeno je u Aziji, a sledile su je obe Amerike, Evropa, te Afrika i Okeanija. S druge strane, u 2019. godini je reciklirano svega 17,4 odsto elektronskog otpada, najviše u Evropi (42,5 odsto), objavilo je Globalno partnerstvo za statistiku o elektronskom otpadu, koje su osnovali Međunarodna telekomunikaciona unija, Univerzitet Ujedinjenih nacija i Međunarodno udruženje za čvrsti otpad.
Na čelo kompanije PepsiCo za južna tržišta Centralne Evrope i Baltičke zemlje došao je Nuno Pinto Leite, koji preuzima funkciju generalnog direktora u Srbiji. Ova promena je rezultat nove organizacije i ambicioznih planova kompanije PepsiCo za tržište Zapadnog Balkana i Baltika. Svojim izuzetno bogatim profesionalnim i međunarodnim iskustvom, Pinto Leite će doprineti jačanju liderske pozicije kompanije i daljoj poslovnoj ekspanziji.Nuno Pinto Leite se pridružio kompaniji PepsiCo 2017. godine preuzevši rukovodeću poziciju u Velikoj Britaniji, a zatim se pridružio timu u Centralnoj Evropi kao vodeći čovek jednog od najbrže rastućih biznisa u Evropi, a to su zemlje Litvanija, Letonija i Estonija. Prema njegovim rečima, prihvatanje nove pozicije za njega predstavlja veliku čast. „Veliko mi je zadovoljstvo što sam dobio priliku da budem na čelu tržišta u kojima prepoznajem veliki potencijal za rast. Tokom ovog izazovnog perioda prioriteti će nam biti razumevanje novih potreba potrošača, jačanje odnosa sa kupcima, ubrzavanje inovacija i ulaganja u najviše standarde kvaliteta u svakom segmentu poslovanja. Kompanija PepsiCo je jedan od lidera industrije, a Srbija predstavlja proizvodni hub jer pored tržišta bivše Jugoslavije, svojom ekspertizom podržava i tržišta Baltika i Centralne Evrope. Nastavićemo sa poslovanjem zasnovanim na poštovanju najviših principa i globalnih PepsiCo praksi, ali sa posebnim fokusom i osetljivošću na potrebe lokalnih tržišta“, izjavio je Nuno Pinto Leite.Kako čvrsto veruje da su ljudi glavni pokretač svakog biznisa, njegov fokus će takođe biti na unapređenju korporativne kulture kroz različite segmente kao što su razvoj zaposlenih, novi načini rada u promenjenim uslovima i njihova dobrobit.Svoje dugogodišnje iskustvo sticao je na menadžerskim pozicijama u multinacionalnim kompanijama L’Oreal, Bain & Company, Amazon UK. Po obrazovanju je pravnik, a poseduje i MBA diplomu prestižne London Business School (LBS).
Evropska federacija novinara (EFJ) pokrenula je, u partnerstvu sa svojim podružnicama u regionu i u Turskoj, kampanju na društvenim mrežama, radi podizanja svesti o potrebi da se novinari smatraju neophodnim radnicima.Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je da je pandemija COVID-19 mnogim novinarima značila duže radno vreme, niže plate, ograničenja putovanja, nedostatak zaštitne opreme i zdravstveno osiguranje, što ih dodatno izlaže virusu."Iako su neke vlade odlučile da kategorizuju novinare kao ključne radnike, zajedno sa radnicima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, prehrambenoj industriji ili nastavnicima, druge to nisu učinile. Ovaj status 'neophodnog radnika' omogućava im pristup brojnim pogodnostima kao što su sloboda kretanja, plaćeno bolovanje, zaštitna oprema, novčana naknada ili pristup brizi o deci", dodaje se u saopštenju.NUNS navodi i da ovom kampanjom novinarska udruženja i sindikati podsećaju nas da "iza ekrana ljudi i vesti koje konzumiramo nekoliko puta dnevno, novinari i medijski radnici vredno rade u teškim uslovima kako bi na najbolji mogući način informisali javnost".Generalni sekretar EFJ Rikardo Gutierez pozvao je sve evropske vlade da novinare smatraju neophodnim radnicima i pruže im odgovarajuću nadoknadu."Novinari su bili kritični prema vladinom odgovoru na COVID-19. Oni su verifikovali informacije, držali odgovornim zvaničnike, istraživali mnoge uglove pandemije, intervjuisali stručnjake. Informativni mediji su postali suštinski javni servis, doživeli smo ogroman porast konzumacije vesti. To bi trebalo nekako da se odrazi", kazao je Gutierez.Kampanju koordinira Evropska federacija novinara (EFJ) u okviru projekta koji je finansirao UNESCO "Izgradnja poverenja u medije u jugoistočnoj Evropi i Turskoj" u partnerstvu sa podružnicama u Albaniji (APJA), Bosni i Hercegovini (BH Novinari), Kosovo (AJK), Crna Gora (SMCG), Severna Makedonija (SSNM), Srbija (SINOS i NUNS) i Turska (TGS).
Visoko patogeni soj virusa ptičjeg gripa (Avijarne influence, HPAI) tokom ove godine potvrđen je u populaciji domaće živine i ptica u 20 evropskih zemalja, saopštila je Uprava za veterinu. Naglašava se da je samo tokom novembra od tog virusa obolela živina na farmama u devet zemalja, među kojima je i susedna Hrvatska."S obzirom na to da je uzročnik prisutan u divljoj i domaćoj populaciji različiti su mogući načini nastanka infekcije koja može biti izazvana neposrednim ili posrednim kontaktom sa divljim pticama ili putem prometa i ljudi koji mogu mehanički preneti virus", navodi se u saopštenju Uprave za veterinu.Kako se objašnjava, poslednja prijava žarišta HPAI evidentirana je 25. novembra u Francuskoj i Belgiji.Hrvatska je lokacija koja je najbliža Srbiji i u toj zemlji virus je potvrđen u Koprivničko-Križevačkoj županiji 21. novembra.Ministarstvo poljoprivrede je u cilju sprečavanja unošenja i širenja zarazne bolesti naredbu kojom se zabranjuje ili ograničava unos pošiljki živine, ptica i proizvoda živinskog porekla iz zemalja i regiona koji su zahvaćeni tom bolešću.Objašnjava se da se u slučaju pojave HPAI u Srbiji propisane mere koje se primenjuju na zaraženom gazdinstvu, kao i u zaraženom i ugroženom području, čije se granice određuju posebnim rešenjem.POLJSKA PROIZVELA NAJVIŠE ŽIVINSKOG MESA U EVROPSKOJ UNIJI ZVATI VETERINARA ČIJM SE POJAVI SUMNJANapominje se da Avijarna influenca spada u naročito opasne bolesti životinja koje se obavezno i hitno prijavljuju čak i u slučaju sumnje na njenu pojavu. Svaka promena opšteg zdravstvenog stanja živine na farmama i gazdinstvima praćene iznenadnim uginućima i respiratornim simptomima ili dijarejom predstavljaju prvi pokazatelj da se radi o pojavi zarazne bolesti koja se mora odmah prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.Kada se prijavi sumnja napominje se da je neophodno da se dekontaminiraju radnici, odeća, obuća i oprema u živinarniku.Živinarnik treba napustiti i ne smeju se posećivati druge farme sa živinom i pticama.Živinu ne treba premeštati, prodavati, niti jesti meso i jaja od živine sa farme i mora se voditi evidenciju o bolesnim i mrtvim jedinkama.
U Udruženju profesionalnih lađara Srbije (UPLS) kažu za Novu ekonomiju da su zajedno sa svojim poslodavcima apelovali kod nadležnih institucija da se plovidba Dunavom kod Smedereva učini bezbednijom. Naglašavaju i da su zbog čestih neprijatnosti i pljački u tom području tražili sastanak sa novim ministrom policije."Ukoliko problemi ne počnu ozbiljno da se rešavaju bićemo prinuđeni da ovaj problem podignemo na međunarodni nivo, jer sve je više stranih brodova koji doživljavaju neprijatnosti i pljačke", kaže za Novu ekonomiju kapetan Branislav Vajda iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije.Prema njegovim rečima, policija nema adekvatnu opremu, niti sa trenutnim resursima može da se izbori sa tim problemom. Kaže i da su dobili obećanja da će se problem rešiti, pa sada prate situaciju. "Tražili smo razgovor sa novim ministrom policije po ovom i drugim pitanjima vezanim za bezbednost plovidbe te ćemo se nakon obavljenog sastanka izjasniti do kraja po ovom pitanju", rekao je Vajda.UPLS je tokom vikenda saopštio i da je na Adi Huji koja se nalazi blizu Pančevačkog mosta u Beogradu potonuo brod koji je bio ostavljen bez posade.Tada su napomenuli i da je reč o trećem potonuću jednog broda za samo mesec dana, kao i da je u poslednje dve godine potonulo čak 11 brodova na našim rekama.Lađari u Srbiji često ukazuju i na druge probleme koji se javljaju u bezbednosti plovidbe, a kao jedan od razloga za to navode dugogodišnju nebrigu države u toj oblasti saobraćaja.Čedomir Savković
Muzičari ne mogu da rade na crno, svi oni, po odluci Vlade Srbije od pre par godina, moraju da imaju ugovor sa klubom u kom nastupaju, u kome će jasno biti navedeno koliko su plaćeni. Svaki poslodavac, vlasnik kluba ili kafića, imaće obavezu da im uplati minimalac - za mesec dana 22.000, a ako rade jedan dan - imaće oko 1000 dinara. To znači da se porez koji poslodavac treba da plati odbija od novca namenjenog muzičaru.Iako je ovaj zakon zamišljen da brani interese kako muzičara tako i poslodavaca, u praksi to nije slučaj i zato mnogi muzičari pronalaze „rupe“ i dogovaraju se sa vlasnicima klubova kod kojih sviraju, rekao je za Novu ekonomiju Aleksandar Mihajlović, bubnjar benda Efekat.„Bendovi sklapaju posebne ugovore sa ugostiteljima koji su tu prisutni samo u slučaju da dodje inspekcija, u slučaju da inspekcije ne bude taj ugovor se cepa i baca“, objašnjava on."Licencirani smo svi, svake godine vadimo licence koje nisu jeftine, jer je država takav sistem napravila da ovim poslom ne mogu da se bave svi, već samo licencirani muzičari koji su deo nekog muzičkog udruženja, ali ovaj sistem definitivno nije na strani muzičara, već na strani države", dodaje sagovornik Nove ekonomije.Nakon izbijanja pandemije, muzičari zajedno sa ugostiteljima našli su se u problemima, pa su tako primorani da rade druge poslove kako bi preživeli."Država nije davala nikakvu pomoć i po svemu sudeći muzičari je ne interesuju. Nisu dovoljno „zvučni“ kao recimo penzioneri. A kako većina njih ne plaća porez i doprinose to je samo još jedan razlog da se država „pravi luda“ na probleme u kojima se trenutno nalaze", rekao je Mihajlović i dodao da su članovi njegovog benda sada primorani da se bave drugim stvarima, jer muzikom ne mogu.
Rejting agencija Standard and Poor's je u poslednjem izveštaju potvrdila ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+ i zadržala stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštila je Narodna banka Srbije.Standard and Poor's očekuje privredni pad od 1,5 odsto ove godine, u odnosu na prethodno projektovanih negativnih 3,5 procenata u maju mesecu, kao i da će Srbija naredne godine stvariti privredni rast od 4,50 odsto.Dodaje se i da je smanjenjem javnog duga u prethodnom periodu stvoreno dovoljno fiskalnog prostora da se u uslovima krize podrži dodatno zaduživanje za paket mera podrške privredi, što je ujedno usporilo ekonomski pad srpske privrede, navedeno je na sajtu Ministartsva finansija.U izveštaju se navodi da je potencijalna ekonomska šteta od šoka izazvanog pandemijom koronavirusa ublažena zahvaljujući zajedničkom paketu mera podrške Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, koji iznosi skoro 13 odsto BDP-a.Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu za kumulativnih 100 baznih poena na 1,25% tokom 2020. godine i povećala likvidnost bankarskog sektora putem svop i repo-transakcija."Usled potrebe da se finansiraju mere podrške privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize u 2020. godini, došlo je samo do privremenog blagog porasta učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu i već u narednoj godini očekuje se da će se javni dug vrati na prethodni opadajući trend", dodaje se u saopštenju.Agencija navodi da su bankarski sistem i kurs dinara ostali stabilni, da su devizne rezerve na rekordnom nivou i da je nivo problematičnih kredita značajno smanjen sa 22,4 odsto koliko je iznosio u 2015. godini na 3,40% od ukupnog iznosa na kraju septembra 2020. godine.
Svi poslodavci koji žele da se uključe u sistem dualnog obrazovanja u narednoj godini treba da do 31. januara 2021. godine dostave Izjavu o spremnosti, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Naglašava se da će u ponudi biti pet novih obazvonih profila koji su uvedeni na inicijativu privrede.Među novim ponuđenim zanimanjima biće tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera, obućar, trgovinski tehničar, stolar i tehničar štampe. Napomnje se da prilikom prijavljivanja, pored Izjave o spremnosti za uključivanje u dualno obrazovanje poslodavci podnose i zahtev za akreditaciju.Prateću dokumentaciju za akreditaciju poslodavci dostavljaju najkasnije 10 dana od datuma podnošenja izjave i zahteva, elektronskim putem na mejl: obrazovanje@pks.rs ili na adresu Privredne komore Srbije, Resavska 13-15, Beograd. Više informacija poslodavci mogu dobiti na internet stranicama PKS i Dualno obrazovanje.Konačnu odluku o odobrenim odeljenjima po dualnom modelu obrazovanja Ministarstvo prosvete donosi objavljivanjem Konkursa za upis učenika u srednje škole, koji se očekuje krajem marta 2021. godine.Dualni sistem inače predstavlja model srednjeg stručnog obrazovanja u okviru koga se znanje stiče u školi i kompaniji. U zavisnosti od obrazovnog profila za koji se učenik opredeli, on već u prvom razredu može da počne sa realizacijom učenja kroz rad u kompanijama. Učenjem kroz rad učenici usvajaju praktična i primenljiva znanja u realnom radnom okruženju, u kompaniji.U tekućoj školskoj godini oko 6.900 srednjoškolaca učenje kroz rad, a do sada je više od 4.000 učenika završilo školu po dualnom modelu obrazovanja.PKS podseća da je inicirala uvođenje dualnog modela obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazovanja pre više od pet godina.
Narodna banka Srbije (NBS) propisala je bankama obavezu da dužniku (fizičkom licu, poljoprivredniku, preduzetniku ili privrednom društvu) koji usled okolnosti izazvanih pandemijom COVID-19 nije u mogućnosti da izmiruje svoje finansijske obaveze na njegov zahtev odobri olakšicu u otplati obaveza.Olakšice koje su predviđene odlukama odnose se na reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od 6 meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica.Tokom grejs perioda, banka obračunava kamatu, pri čemu se dužnik, u samom zahtevu, opredeljuje da li će plaćati kamatu tokom trajanja grejs perioda ili nakon njegovog isteka.Danas donete Odluka o privremenim merama za banke u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije COVID-19 i Odluka o privremenim merama za davaoce finansijskog lizinga u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije COVID-19 predviđaju koje kategorije stanovništva imaju pravo na olakšice.Centralna banka je procenila da potrebu za olakšicama imaju nezaposlena lica, dužnici čiji su prosečni neto mesečni prihodi u poslednja tri meseca ispod proseka zarada u Republici Srbiji, kao i dužnici sa prosečnim neto mesečnim prihodima u poslednja tri meseca do 120.000 dinara, a čiji neto mesečni prihod je manji za 10 ili više odsto u odnosu na prihod pre 15. marta 2020. godine, a čiji stepen kreditne zaduženosti, odnosno opterećenost mesečnih primanja kreditnim i drugim obavezama iznad 40 odsto tih prihoda.Za poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva ocenjeno je da je olakšice u otplati obaveza potrebno ponuditi naročito dužnicima koji su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda od najmanje 15 odsto u odnosu na 2019. godinu ili kod kojih je došlo do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije COVID-19.Takođe, pravo na olakšice imaće i dužnici koji su u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu po osnovu bilo koje obaveze na koje se odluka primenjuje.Pored navedenog, ostavljena je mogućnost bankama i davaocima finansijskog lizinga da na obrazložen zahtev dužnika, ukoliko usled drugih činjenica i okolnosti ocene da je došlo do pogoršanja finansijskog položaja i nemogućnosti izmirivanja obaveza dužnika, odobre olakšice dužniku.Drugi kreditni proizvodi, kao što su kreditna kartica ili dozvoljeno prekoračenje računa, mogu biti obuhvaćeni olakšicama u skladu sa ovom odlukom, na način da se odobri kredit za refinansiranje obaveza po osnovu tih proizvoda uz grejs period od šest meseci, i ugovorenu mesečnu otplatu."Posebno ističemo i da banke, odnosno davaoci finansijskog lizinga ne mogu naplatiti naknadu za preduzete mere i aktivnosti u skladu sa odlukama, kao ni troškove koje mogu imati u vezi s tim merama i aktivnostima, uključujući i troškove za obradu zahteva klijenta, osim troškova neophodnih za odobravanje potraživanja, a koje ne utvrđuje banka odnosno davaoci finansijskog lizinga (npr. kreditni biro ili katastar nepokretnosti)", dodaje se u saopštenju.U skladu sa odlukama, banke i davaoci finansijskog lizinga će najkasnije do 22. decembra na svojoj internet prezentaciji i u svojim poslovnicama objaviti obaveštenje kojim se dužnici informišu o mogućnostima podnošenja zahteva za dobijanje olakšica, kao i o uslovima koji u tom smislu treba dužnik da ispunjava.Svi dužnici koji ispunjavaju propisane uslove mogu podneti banci/davaocu finansijskog lizinga zahtev za dobijanje olakšica elektronskim putem ili poštom, kao i u poslovnim prostorijama do 30. aprila 2021. godine.Banka, odnosno davalac finansijskog lizinga dužni su da o zahtevu dužnika odluče i o toj odluci obaveste dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.Donete odluke stupaju na snagu sutra 15.12.2020. godine, te su dužnici već od narednog dana u mogućnosti da bez obzira na obaveštenje banaka/davaoca finansijskog lizinga podnesu zahtev za dobijanje navedenih olakšica.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
