Srbija

NBS preporučuje zamenu starih „švajcaraca“

Narodna banka Srbije (NBS) podseća građane da je Nacionalna banka Švajcarske tokom maja najavila da će u prvoj polovini 2021. godine iz opticaja povući novčanice osme serije švajcarskog franka i predložila njihovu zamenu.NBS podseća da se radi o novčaniama švajcarskog franka koje su puštene u opticaj u periodu između 1995. i 1998. godine, kao i da će Narodna banka Švajcarske tačan datum povlačenja najaviti dva meseca ranije."Preporučujemo da se novčanice osme serije švajcarskog franka polože kod banaka na deviznu štednju, prodaju za dinare, konvertuju u drugu valutu ili zamene za opticajne novčanice švajcarskog franka (devetu seriju)", navodi NBS.Narodna banka podseća i da je deveta serija novčanica švajcarskog franka puštena u opticaj u periodu 2016–2019. godine. Naglašava se da će banke i ovlašćeni menjači prestati sa otkupom starih novčanica pre nego što one zaista postanu vanopticajne, jer je i njima potrebno vreme da izvrše prodaju novčanica koje se izbacuju iz opticaja.Dodaje se da će zamena novčanica biti moguća i kasnije, kada one prestanu da se koriste, ali na šalterima Nacionalne banke Švajcarske u Bernu i Cirihu ili putem slanja poštom istoj toj banci.Stare novčanice se povače iz opticaja zbog efikasnijeg sprečavanja falsifikovanja.Šesta serija, koja je povučena 2000. godine takođe može da se zameni na taj način, dok sedma nikada nije puštena u opticaj jer se čuva kao rezervna.

20 godina komšijske kupovine

Prepoznatljiva komšijska usluga, širok asortiman proizvoda, uvek sveže voće i povrće i osmesi prodavaca koji svakodnevno dočekuju svoje kupce deo su svakodnevice Maxi supermarketa. Vodeći se ob...

Ekonomija brige: Najviše profesionalnog rizika, a manjak pristojne plate

Ekonomija brige obuhvata sve one profesije koje podrazumevaju brigu o drugima, odnosno usluge u sektoru obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, kao i najčešće neformalne, ali plaćene usluge koje se pružaju domaćinstvima, a prema istraživanju koje je objavila organizacija stručnjaka SeConS zaposleni u ovoj oblasti uglavnom imaju višak posla, profesionalnog rizika i emotivnog stresa, a manjak pristojne plate, piše portal Biznis i Finansije.Prema istraživanju „Ekonomija brige u vreme pandemije Kovid-19 i mera za njeno sprečavanje u Srbiji“, zaposleni u četiri navedene kategorije čine skoro 18 odsto svih zaposlenih u nepoljoprivrednom sektoru. Među njima, više od polovine je zaposleno u obrazovanju, a 41,9 odsto njih radi u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite. Ekonomija brige bi se mogla nazvati i „ženskom ekonomijom“, budući da čak 78,7 odsto zaposlenih u pomenutim sektorima čine žene.Zdravstvo najizloženije rizikuPrema istraživanju SeConS-a koje je objavljeno u julu ove godine, zaposleni u ekonomiji brige značajno su manje bili pogođeni gubitkom posla zbog pandemije i uvođenja vanrednog stanja. U aprilu 2020. godine, u vreme najrestriktivnijih mera, bez posla je ostalo 4,3 odsto zaposlenih u ovom sektoru, dok je među ostalim zaposlenim licima stopa gubitka posla iznosila 9,1 odsto.„Ovo ne iznenađuje, imajući u vidu da je upravo reč o radnoj snazi u sektorima koji su bili na prvoj liniji fronta u borbi protiv pandemije, posebno kada je u pitanju sektor zdravstvene zaštite u kome su čak i povećane potrebe za radnom snagom“, navodi se u istraživanju.Značajan je udeo onih koji su bili izloženi velikim rizicima da se zaraze, a to su najčešće zaposleni u zdravstvu. Deo njih je prebačen u druge zdravstvene ustanove, više od četvrtine je trpelo daleko veće opterećenje na poslu, gotovo petina je radila duže radno vreme ili više smena nego inače, a značajan je i broj onih koji su se teško snalazili za prevoz do i sa posla.Pored otežanih radnih uslova, uključujući i rad pod punom zaštitnim opremom, istraživanje koje je sproveo SeConS je pokazalo da su medicinski radnici bili u strahu zbog mnoštva nepoznanica oko samog korona virusa, pa time i oko postupka lečenja i odgovarajućih terapija za obolele, ali i zaštite sopstvenog zdravlja.Zaštitna odela iz pčelarskih radnjiS druge strane, istraživanje „Uticaj Kovid-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“,koje je Centar za demokratiju uradio u okviru „Surge II“ inicijative Kancelarije za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR) u maju ove godine, pokazalo je da su najveći problemi sa zaštitom na radu bili prisutni upravo u sektoru zdravstva, koji broji oko 120.000 medicinskih radnika. Rezultati istraživanja pokazuju da je mnogo toga zavisilo od „dobre volje“ direktora: da li će se rad odvijati po smenama, da li će se štititi zdravstveni radnici koji spadaju u kritične kategorije povlačenjem na rad bez kontakta, da li će se odobriti roditelju odsustvo sa rada. Anketirani tvrde da se većinski nije vodilo računa o rizičnim grupama među zaposlenim zdravstvenim radnicima, te da su lekari koji spadaju u visoko rizične grupe raspoređivani na mesta sa direktnim kontaktom kao što su Kovid-19 centri.Mnogi lekari su se snalazili sami oko nabavke opreme za ličnu zaštitu. Nabavljali su zaštitna odela iz pčelarskih i farbarskih radnji, maske su masovno šili sami zdravstveni radnici, njihove komšije.Takođe su nabavljali naočare – dok ih je bilo – vizire i drugo o svom trošku i na različite načine. Ne može se reći ni da je zaštitna oprema bila zadovoljavajuća ukoliko je obezbeđena jedna hirurška maska za zaposlenog po smeni, ili jedne rukavice na 24 sata, ocenjuje se u istraživanju.Duplo manje plaćeni nego programeriIsti izvor navodi podatke Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), da ne postoje zvanični podaci koliko je zdravstvenih radnika preminulo tokom pandemije, ali da je, prema podacima do kojih je došao taj sindikat, u Srbiji do početka maja (u vreme kada je rađen OHCHR izveštaj), korona virusom bilo zaraženo 450 zdravstvenih radnika, prvenstveno zbog nedostatka opreme na samom početku epidemije, te da je njih 14 preminulo.Uprkos teškim uslovima rada i velikoj odgovornosti, u analizi SeConS-a se ističe da su prosečne zarade o oblastima koje spadaju u ekonomiju brige relativno niske. Neposredno pre proglašenja vanrednog stanja, prosečna zarada u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite je iznosila 61.044 dinara, dok je u sektoru obrazovanja bila 59.683 dinara.Prosek zarada u oba sektora je samo neznatno viši od proseka svih zarada u Srbiji koji je za isti period iznosio 58.132 dinara. Prosečna zarada u obrazovanju i zdravstvu je čak dvostruko manja od prosečne zarade u sektoru računarskog programiranja i konsultantskih delatnosti (137.898 dinara), iako je obrazovna struktura zaposlenih u sva tri sektora vrlo slična, zaključuje se u izveštaju.

Građanski preokret: Eksplozija u zrenjaniskoj fabrici vode je dramatično upozorenje

Eksplozija u fabrici vode u Zrenjaninu koja se dogodila jutros i u kojoj su dve osobe ozbiljnije povređene predstavlja "vrlo dramatično upozorenje" da je posao koji je veoma važan za zdravlje ljudi i funkcionisanje grada "predat sumnjivoj i nesposobnoj grupi ljudi koji se predstavljaju kao investitori", saopštio je Građanski preokret.Građanski preokret podseća da se radi o fabrici koja punih pet godina ne uspeva da ispuni ugovorne obaveze i obezbedi zdravstveno ispravnu pijaću vodu:"Konzorcijum koji je sastavljen od mikropreduzeća bez zaposlenih, sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama, a bez ikakvih referenci u oblasti vodosnabdevanja, dobija političku podršku državne i gradske vlasti i ozbiljnu finansijsku pomoć iz budžeta", podseća građanska organizacija iz Zrenjanina.Građanski preokret tvdrdi i da je država menjala Zakon o komunalnim delatnostima onda kada su JKP "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina i fabrika vode zaključili ugovor koji je bio u suprotnosti sa njegovim prethodnim odredbama.Tada je omogućeno da se postrojenje u privatnom vlasništvu uključi u delatnost distribucije vode za piće, a lokalna vlast im je više puta produžila i rok da počnu sa pružanjem usluga."Iz budžeta je tom privatnom investitoru do sada uplaćeno najmanje sto miliona dinara, kao subvencija ili pozajmica, navodi Građanski preokret.Organizacija podseća i da je 2019. godine podnela krivičnu prijavu protiv tadašnjeg gradonačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića i još pet povezanih lica, među kojima su bili direktor gradskog vodovoda, zakonski zastupnik fabrike vode, kao i tada aktuelni ministar privrede i bivši gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević."Krajnje je vreme da pravosuđe smogne snage i pretrese slučaj zrenjaninske fabrike vode, kako bi zaštitilo zdravlje i bezbednost građana i sprečilo dalje rasipanje javnih finansija na privatno-političke projekte", naglašava Građanski preokret.

Tiodorović: Krizni štab će razmišljati o strožijim protivpandemijskim merama

Član Kriznog štaba, epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je za Radio televiziju Srbije da će se razmišljati o uvođenju rigoroznijih mera, ako ne dođe do poboljšanja situacije u vezi sa pandemijom. On kaže da svakako moraju da se uvedu mere za državljane Srbije koji u zemlju dolaze iz inostranstva. "Negativan PCR test, ne stariji od 48 sati, a oni koji ga nemaju, moraće u karantin 10 dana. To je najsigurnije da primenimo što se već primenjuje u Evropi. Biće zelenih lista, na kojima će biti nekih zemalja kao što je Finska, koja je najbolja, Estonija", naveo je član Kriznog štaba.Prema Tiodorovićevim rečima, nije došlo do poboljšanja epidemiološke situacije i on je dodao da će Krizni štab možda razmišljati o uvođenju vanrednog stanja i policijskog časa, ako se nešto ne promeni.Epidemiolozi su kako naglašava, očekivali bolji razvoj stuacije, a postojeće mere su sasvim dovoljne ako se poštuju."To sve zavisi da li ćemo pokazati odgovornost", istakao je epidemiolog.Tiodorović objašnjava da svi izveštaji, pogotovo u lokalnim samoupravama, govore da se dobro kontrolišu mere, a ipak se došlo u situaciju da dosta ljudi zahteva hospitalizaciju.Uporedio je Kruševac sa Trstenikom, koji ima mnogo manje stanovnika, a broj zaraženih u ta dva mesta je približno isti."Ipak tamo nešto ne funkcioniše. Lokalna samouprava mora bolje da sprovodi mere. Možda će nas to dovesti u situaciju da budu strože mere", napomenuo je epidemiolog.Sednica kriznog štaba zakazana je za ponedeljak u 15.30.

UPLS: Na Adi Huji potonuo još jedan brod

Tokom noći 7. decembra na Adi Huji, u blizini Pančevačkog mosta u Beogradu potonulo je istovarno postrojenje "Lim", saopštilo je na svom portalu Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS). To je kako se napominje treće potonuće jednog broda u Beogradu za samo godinu dana."Apelujemo na sve nadležne institucije da se ozbiljno pozabave ovim problemom koji već dostiže formu apsurda i ukazuje na ozbiljne probleme u sistemu bezbednosti plovidbe", navodi u svom saopštenju Upravni odbor UPLS.Kako se navodi brod nije bio registrovan i ostavljen je bez posade, a pri potonuću nije bilo žrtava. Dodaje se i da je primećena mrlja od izlivanja kaljužnog otpada nekoliko kilometara nizvodno, kao i da nadležna lučka kapetanija Beograd povodom tog slučaja nije izdala nikakvo saopštenje.UPLS podseća i da je u poslednje dve godine potonulo 11 brodova.

Grad Niš odlučio, finansiraće izgradnju akvaparka kod Niške Banje

Usvojenim preglogom budžeta za 2021. godinu Veće Grada Niša odobrilo je 496 miliona dinara za izgradnju prve faze akva-parka kod Niške Banje, kao i 100 miliona dinara za završetak radova na Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog, porenela je agencija Beta."Tekući prihodi planirani su u iznosu od 10 milijardi i 677 miliona dinara, što je u odnosu na plan za ovu godinu više za 385 miliiona, dok su tekući rashodi planirani u iznosu od osam milijardi i 818 miliona dinara, što je za 10,3 miliona manje u odnosu na ovogodišnji plan", izjavila je sekretarka za finansije Grada Niša, Danijela Spasojević.Prema njenim rečima, obim planiranog budžeta za narednu godinu iznosi 11 milijardi i 796 miliona dinara i to je za ili 5,34% više u odnosu ovogodišnji budžet.Ona je rekla da se očekuje da u narednoj godini punjenje budžeta bude bolje nego 2020. kada je to kroz prva tri kvartala bilo teško.Dodaje međutim da je priliv poboljšan u poslednjem kvartalu pa bi gradski budžet do kraja godine trebalo da dostigne devet milijardi dinara.Spasojević je rekla da će neki rashodi za narednu godinu biti smanjeni.Zbog epidemije korona virusa izostala je javna rasprava o predlogu budžeta, ali su građani mogli da predloge dostave Gradu, opštinama i Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Kako je rekla Danijela Spasojević, građani su najviše predloga imali za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, za šta će naredne godine iz gradskog budžeta biti izdvojeno 250 miliona dinara.

Savet za borbu protiv korupcije ukazao na malverzacije u privatizaciji banjskih kompleksa

Savet za borbu protiv korupcije saopštio je da je na osnovu dostupne dokumentacije dšao do zaključka da postoji sumnja u sistemski organizovanu korupciju širih razmera priliko prodaje specijalnih bolnica za rehabilitaciju koji su u vlasništvu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO).Kako se napominje, Savet je pratio rad fonda u periodu od 2009. do 2019. godine, a sistemska korupcija koja je uočena bila je usmerena na svesno pričinjavanje štete.Kako se tvrdi svesno se omogućavalo trećim licima da se činjenjem ili nečinjenjem obogate na račun imovine Fonda putem kupovine nepokretnosti po cenama koje su znatno niže od tržišnih.U pomenutom periodu RFPIO je kako se objašnjava ukrupnjavao svoju imovinu i sprovodio politiku sa ciljem da se smanje dotacije i rastereti državni budžet.Dijametralono suprotno je rađeno tokom drugog perioda kada je fond formalno-pravno postao vlasnik nepokretnosti i ponašao se usprotno ovlašćenjima koja pripadaju vlasniku jende stvari.Tokom trećeg perioda fond je preduzimao i radnje koje su svesno imale za cilj da se ona smanji."Da je Fond nastavio da sprovodi u delo utvrđenu poslovnu politiku usvojenu odlukama Upravnog odbora Fonda 2012. godine, ... velika je verovatnoća da bi danas dotacije Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje od strane države, koje prema zvaničnim izveštajima iznose oko 23%, za više od polovine bile umanjene", piše u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.PREPORUKE ZA DRISavet je preporučio Državnoj revizorskoj instituciji (DRI) da uradi reviziju procene tržišne vrednosti prilikom prodaje nepokretnosti banjskog kompleksa "Žubor" u Кuršumlijskoj banji. Kako dodaje, ocenio je da su te nepokretnosti procenjene, a zatim prodate za višestruko niži iznos od njihove prvobitno procenjene tržišne vrednosti.Prema mišljenju Saveta DRI bi trebalo i da obavi reviziju procene tržišne vrednosi prilikom prodaje zemljišta bez objekta od 16.000 kvadratnih metara Specijalne bolnice u Vranjskoj banji.Tvrdi se da je ta nepokretnost procenjena, a zatim prodata "za deset puta nižu cenu od provobitno procenjene tržišne vrednosti".PREPORUKE ZA VLADU SRBIJEVladi Srbije Savet je predložio da zaduži nadležne institucije, pre svega Tužilalštvo za organizovani kriminal, da se preduzmu mere koje su predviđene zakonom i da se otkriju i procesuiraju počinioci.Objašnjava se da se to preporučuje zbog prodaje nepokretnosti banjskog kompleksa "Žubor" u Кuršumlijskoj banji i nepokretnosti u Vranjskoj banji, jer im je svesno smanjena tržišna vrednost.Takođe, preporučeno je i da se kod Državnog pravobranilaštva i RFPIO inicira pokretanje postupka za utvrđenje ništavnosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Banjskog kompleksa "Žubor" u Кuršumlijskoj Banji, zemljišta Specijalne bolnice Vranjska banja.Među navedenimpreporukama nalazi se i predlog kojim bi se Narodnoj Skupštini predložila izmena odredbi poglavlja XII Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje definiše organizaciju RFPIO.Razlog za to je kako se objašnjava što je imovina RFPIO u privatnoj svojini, pa zbog sukoba interesa, odluke o raspolaganju nepokretnostima ne mogu da se donose od strane Upravnog odbora RFPIO čiju većinu čine predstavnici Vlade Republike Srbije.

Rešenja o imovini od sada stižu i u elektronsko sanduče

Na adresu eSanduče portala Portalu eUprave ove nedelje počela su da stižu rešenja o upisu prava svojine, pa građani kojima je ta usluga neophodna više neće morati da čekaju poštara, saopštila je Kancelarije za infromacione tehnologije i elektronsku upravu. Dodaje se da je Republički geodetski zavod (RGZ) je do sada građanima dostavio 265 takvih rešenja. "Usluga elektronske dostave koje je omogućena na Portalu je brza, besplatna i pouzdana. Nema potrebe za odlaskom u katastar niti može da dođe do problema u isporuci dokumenata", kaže direktor Kancelarije za infromacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović.Direktor RGZ-a, Borko Drašković podseća da prilikom kupovine ili nasleđivanja neke nekretnine, od trenutka kada pokrenu postupak kod javnog beležnika, građani već mogu da prate status svog predmeta na sajtu te ustanove. "Sada, pored efikesnijeg postupka upisa u Katastar nepokretnosti, pojednostavljen je i način dostave što građanima drastrično skraćuje vreme potrebno za ostvarivanje prava na nepokretnostima", ističe Drašković.Naglašava se da će građani koji još nemaju kreiran nalog na Portalu eUprava dobijati rešenja u formi odštampanog primerka tog elektronskog dokumenta, preporučenom pošiljkom, putem pošte. "Na inicijativu NALED-a, izmenama Zakona o postupku upisa u katastar postavljen (je) osnov za dostavu preko elektronskog sandučeta, a Kancelarija za IT i RGZ su ovu reformu uspešno sproveli", kaže Jelena Bojović iz nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).KAKO SE SADA OBAVLJA DOSTAVA?Dostava rešenja katastra kako se navodi od sada se obavlja na dva načina: tako što se rešenje odmah po donošenju objavljuje na eOglasnoj tabli RGZ-a. Zatim počinje proces dostave u eSanduče na Portalu eUprave. Ukoliko nije moguće da se dostava izvrši u eSanduče (jer stranka nema otvoren nalog na Portalu eUprava), pokušaće se dostava lično na adresu stranke. Smatraće se, kako se naglašava da je rešenje uredno dostavljeno po isteku 30 dana od trenutka kada je objavljeno na eOglasnoj tabli RGZ.Naglašeno je da dobijanje dokumenta u eSanduče ima istu snagu i važnost kao i dobijanje putem pošte ili na šalteru.

PKS: Kroz program „Druga šansa“ prošlo 70 domaćih kompanija privrednika

Kroz međunarodni projekat "Druga šansa" i obuku sa mentorima prošlo je više od 70 kompanija i privrednika iz Srbije, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Oni su dobili podršku i savet kako da ponovo pokrenu biznis nakon neuspeha u prvom pokušaju, što će im koristiti i u 2021. godini kada dospeva naplata odloženih poreza, doprinosa i kredita. "Prema podacima Small Business Administration (SBA), svega polovina privrednih subjekata preživi prvih pet godina, a samo trećina dođe do desenije poslovanja", kaže Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi, i mikro, malim i srednjim preduzećima. Prema njenim rečima ohrabruje činjenica da je gotovo svaki uspešan privrednik barem jednom bio neuspešan, bilo da ga je odbila neka velika kompanija ili investitor, da je pogrešio sa prototipom, dobio otkaz, ili bankrotirao. "Pokretanje poslovanja od nule nije lako, a namera nam je da kroz "Drugu šansu" pomognemo posrnulim firmama i da ih ohrabrimo da ponovo pokrenu biznis", dodaje Dunđerović.Projekat "Druga šansa" realizuje Privredna komora Srbije sa partnerima iz Dunavskog regiona s ciljem da se pomogne privrednim subjektima koji su u procesu restrukturiranja ili stečaja ili su suočeni sa drugim problemima u poslovanju. PKS podseća da nudi edukativnu uslugu mentrostva svima koji su u problemu, a edukacija je usmerena na podizanje kapaciteta firmi, utvrđivanje greške i razumevanje šta je do nje dovelo, kao i na redefinisanje strategija poslovanja.DRŽAVA ĆE GARANTVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDA SPREČITI GUBITAK RADNIH MESTAUkazuje se i na činjenicu da je u zemljama Dunavskog regiona, broj poslovnih neuspeha prošle godine porastao za 3,6 odsto, dok se u Evropskoj uniji oko 200.000 preduzeća svake godine suoči sa nesolventnošću, što rezultira gubitkom 1,7 miliona radnih mesta."U trenutku kada se svi privrednici suočavaju sa posledicama KOVID-19 pandemije koja utiče na povećani rizik poslovanja, možemo očekivati da se broj problematičnih biznisa u narednom periodu poveća", navodi Dunđerović.Ona podseća i da u 2021. godini dolaze na naplatu odloženi porezi i doprinosi, kao i nastavak plaćanja kredita koji su bili pod moratorijumom.Ukazuje i na to da će pad prometa i niže privredne aktivnosti uticati i na kapacitet za vraćanje dugovanja privrednih subjekata, pa će zbog toga jaz biti sve veći.Tamara Dunđerović naglašava i da je tokom trećeg tromesečja premapodacima Narodne banke Srbije, povećana tražnja za kreditima, koja je najpre vođena potrebom za likvidnošću.PKS navodi da u projektu "Druga šansa" učestvuje više od 400 kompanija i privrednika, nacionalnih i finansijskih institucija celog Dunavskog regiona.

BCBP: Trećina građana Srbije smatra da je pandemija pogoršala nivo demokratije

Trećina ispitanih građana Srbije smatra da je pandemija praćena opadanjem nivoa demokratije u Srbiji, pokazuju podaci istraživanja javnog mnjenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), koje je sprovedeno tokom oktobra 2020. godine.Iako čak trećina građana Srbije ne veruje, ili ima ozbiljne sumnje u postojanje pandemije COVID-19, ogromna većina građana misli da će ova zdravstvena kriza imati ozbiljne ekonomske posledice. Rezultati istraživanja pokazuju da je društvo podeljeno po pitanju mera koje su preduzete u odnosu na pandemiju COVID-19, kao i načina na koji nadležne institucije reaguju na ovu zdravstvenu krizu. Građani su iskazali najveće poverenje u zdravstveni sistem, dok je poverenje u predsednika Srbije kao i u Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovištva od zarazne bolesti COVID-19 skoro podeljeno. Ove podele su posledica lošeg informisanja građana o toku i posledicama pandemije i čestih kontradiktornih poruka koje upućuju Krizni štab i organi vlasti, a upravo to je jedan od najvećih problema rukovođenja pandemijom. Najveći broj ispitanih građana smatra da je za bolje upravljanje pandemijom neophodno bolje informisanje, strožije kažnjavanje zbog nepoštovanja mera i bolja organizacija. Trećina građana Srbije veruje da je pandemija uticala na kvalitet demokratije u Srbiji, a od tog broja, 29,3 odsto smatra da je došlo do erozije demokratije, približno isti procenat smatra da su odluke nadležnih institucija ugrozile demokratiju, dok skoro četvrtina smatra da je sva vlast u rukama jednog čoveka. Gotovo 70 odsto građana smatra da je Kina dala najveću finansijsku i humanitarnu pomoć za vreme pandemije. Iako i dalje nije poznato koliki je iznos kineske pomoći, procenjuje se da je Evropska unija bila ta koja je najviše pomogla Srbiju u borbi protiv korone. Kina je ipak u očima građana ubedljivo na prvom mestu, što je rezultat obimne propagande koju je vlast sprovela tokom pandemije.

Srpska farmaceutska industrija: Skok proizvodnje i izvoza, ali i uvoza

U prvih deset meseci ove godine proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata u Srbijim prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) veća je za 8,6%, dok je izvoz porastao za 8,7%, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Ipak, naglašava se da je u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaren deficit, jer je uvoz tih proizvoda za 624,6 miliona evra veći od njihovog izvoza."Farmaceutska industrija u Srbiji je reagovala brzo i odgovorno, održavajući stalnu komunikaciju s regulatornim autoritetima i u vanrednim okolnostima, i obezbedila sigurno snabdevanje lekovima i medicinskim sredstvima, ali i dodatnu pomoć u vidu značajnih donacija", izjavila je Mirjana Vučićević, iz Privredne komore Srbije.Navodi se da su najviše tražene zaštitne maske i rukavice, dezinfekciona sredstva, preparati za jačanje imuniteta, kao i lekovi koji se koriste u terapiji lečenja Kovida 19. Prema istim podacima, najveći skok prodaje proizvoda farmaceutske industrije bio je tokom marta, a širenjem pandemije većina proizvođača je se koncentrisala se na one proizvode za kojima je vladala veća tražnja.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), od januara do oktobra ove godine, vrednost izvoza domaće farmaceutske industrije veća za 387,1 miliona evra u odnosu na isti period 2019. godine.U istom periodu uvoz farmaceutskih proizvoda vredeo je 1,1 milijardu evra pa je zabeležen spoljnotrgovinski deficit u toj oblasti poslovanja.U kompaniji Hemofarm kažu da su i pored svih teškoća koje je donela pandemija korona virusa zadovoljni ovogodišnjim poslovanjem."Uspeli smo da proizvedemo 6,5 milijardi raznih doza i formi, što je povećanje do šest odsto u odnosu na prošlu godnu, a očekujemo i rast prodaje od pet procenata", rekao je za Tajnug Veljko Pešić iz te kompanije.Prema njegovom mišljenju, farmaceutska indsutrija je na globalnom nivou prošla bolje nego neke druge, ali je i u njoj bilo kompanija koje su prijavile gubitke."Najbitnije je bilo da imate čvrst lanac snabdevanja i širok portfolio koji bi mogao da odgovori potrebama tržišta koje su se u trenutku pandemije javile", izjavio je Pešić.Dodaje da je 70 odsto proizvodnje Hemofarma namenjeno stranom tržištu, kao i da se izvozi u 19 zemalja Evropske unije i na tri kontinenta.

Grad Beograd oglasio rani javni uvid u planove o nadogradnji bunkera

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda saopštio je da je stavio na rani javni uvid dva plana za detaljnu regulaciju ratnih skloništa u Borči i na Čukarici. U dokumentu se navodi i da se ta skloništa "nalaze na površinama definisanim kao zelene površine u otvorenim stambenim blokovima".Ranim javnim uvodiom predviđeno je da dokumenti u zgradi Gradske uprave Beograda budu dostupni građanima do 21. decembra. Prema predloženom planu, ukupno tri skloništa u Borči i jedan na Čukarici mogli bi da se nadograde.Naglašava se da je cilj i da se ti objekti koji su polu-ukopani sačuvaju, jer je njihova prvobitna namena zaštita ljude tokom ratnih dejstava.U elaboratu, koji je dostupan i na sajtu Grada Beograda, na lokaciji dva bunkera u stambenom naselju omeđenom ulicama Bele Bartoka i Ranih vojnih invalida u Borči predlaže se izgradnja objekta sa komercijalnim sadržajem, kao i objekta namenjenog za stanovanje.Foto: Google Maps/Jedna od lokacija bunkera u ulici Bele BartokaNa lokaciji skloništa u ulici Julije Delare koja se takođe nalazi u Borči, u elaboratu se takođe predlaže izgradnja stambenog prostora i naglašava se u da je Borči tim planovima obuhvaćen prostor na potezu površine 14,3 hektara. Na tom potezu, inače se nalaze četiri skloništa, a tri bunkera mogla da budu nadzidana objektima visine do 21 metra.Napominje se i da je odluka o izradi ovog dokumenta doneta je na inicijativu JP "Skloništa" čija je ideja da se stvore povoljni uslovi za nadziđivanje i veću uređenost skloništa i njihovog okruženja."Planirano je nadziđivanje postojećih objekata, a ulazi se neće menjati, i neće biti narušena osnovna funkcija skloništa", navodi se u planovima.BEOGRAD OGLASIO JAVNI UVID ZA JOŠ JEDNU IZMENU PLANA, DA LI PONOVO PRETI SEČA ŠUME Predloženim planom, kako je naglašno, na Čukarici je obuhvaćeno samo jedno sklonište koje se nalazi u bloku između ulica Ratka Mitrovića, Jablaničke i Šavničke.Prostor oko tog skloništa sada je, kako se navodi u elaboratu, a može lako i da se proveri na internet mapama - zelena površina.Okruženje je zelena površina jer su skloništa nakon izgradnje prekrivena zemljom, sa ciljem da budu otporna na radijaciona dejstva.Nije teško zaključiti da se predloženim elaboratima smanjuju i zelene površine, pa bi građani svakako trebalo da daju svoje mišljenje o tim namerama gradske vlasti u Beogradu, kao i da se o tome pre bilo kakvog izjašnjavanja dobro informišu na navedenim adresama.

AiCure i Toptal imenovali predstavnike za Srbiju

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da su kompanije AiCure i Toptal, obe sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama imenovale svoje predstavnike za Republiku Srbiju.Predstavnik kompanije AiCure za Srbiju je Advokatska kancelarija SOG/Samardžić Oreški Grbović iz Beograda, dok je predstavnik za Topal Snežana Marković, sa kojom se može stupiti u kontakt preko imejl adrese serbianprivacyteam@toptal.com.AiCure je kompanija za analizu podataka koja koristi veštačku inteligenciju da bi razumela kako pacijenti reaguju i koliko se pridržavaju pripisanoj terapiji.Toptal kompanija koja nudi platformu za slobodne resurse koja povezuje preduzeća sa softverskim inženjerima, dizajnerima i poslovnim konsultantima.U skladu sa zakonom, ovim predstavnicima se Poverenik ili drugo lice može obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti, a u cilju obezbeđivanja poštovanja odredbi ovog zakona.Poverenik ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.

Posle tri godine poslovanja Simit Sarayi zatvorio pekare u Beogradu

Turski lanac pekara „Simit Sarayi“ zatvorio je sve objekte u Beogradu nakon što je zapao u finansijske poteškoće.Poslednja tri lokala koja su radila u samom centru grada su zatvorena, navodno zbog Covid-19, a zbog dugova zakupa privatnim vlasnicima, kao i gradu, u međuvremenu su ostali bez prava na korišćenje prostora, pisao je Blic.Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), kompanija je u kontinuiranoj blokadi od 13. januara ove godine, međutim problemi datiraju još iz 2018. godine, tako da je kompanija od dolaska do danas, u blokadi bila 551 dan. Ukupna blokada juče je iznosila 15,4 miliona dinara. (oko 126.000 evra).U Beograd su došli na „velika vrata“, objašnjava Blic. U jednom trenutku imali su devet prodavnica na najboljim lokacijama i ukupno 120 radnika. „U početku je sve izgledalo fantastično“, kaže jedan od bivših radnika turske kompanije.„Problemi su započeli 2019. godine, prvo su počeli odlaganjem plata, pa smo u decembru 2019. godine dobili pet zaostalih zarada, a zatim je usledilo zatvaranje objekata. Ove godine nismo dobili plate za januar, februar i mart“, kaže bivši radnik i dodaje da su poslednje tri prodavnice prestale da rade u martu, uz obrazloženje lokalne uprave da je reč o privremenom zatvaranju zbog pandemije. Međutim, nije bilo zvaničnog saopštenja vlasnika iz Turske.Za petnaest godina poslovanja turska kompanija je postala pekarski gigant koji ima 426 prodavnica u 22 zemlje gde svakodnevno opslužuje oko milion gostiju.Pre turskog lanca pekara, nekoliko drugih stranih kompanija naglo je napustilo Srbiju, a javnost i radnici bili su šokirani načinima na koji je to učinjeno.

Krizni štab nije preporučio nove mere, stare važe do utorka

Krizni štab za borbu protiv covida 19 je razmatrao epidmiološku situaciju i eventualno uvođenje novih mera u Srbiji, ali su one za sada izostale, javio je RTS.Prema saznanjima Javnog servisa, uvođenje novih mera se i dalje razmatra, dok će postojeće ostati na snazi do utorka 15. decembra.Dodaje se i da eventualni razog za uvođenje novih mera leži u činjenici zbog toga što se 19. decembra slavi Sveti Nikola, a kasnije stižu novogodišnji i božićni praznici.Razgovaralo se o meri uvođenja obaveznog karantina i PCR testa za državljane Srbije koji bi došli iz inostranstva, ali odluka o tome još nije doneta.Nova sednica Kriznog štaba zakazana je za ponedeljak, nakon čega bi trebalo da se zna koje mere će važiti nakon utorka.Radio televizija Srbije navodi da su u Beogradu već izašle i ponude za doček Nove godine na dvadesetak različitih lokacija, u zatvorenom prostoru, iako lekari upozoravaju da na takvim mestima postoji najveći rizik od zaražavanja.KRIZNI ŠTAB: MASKE OBAVEZNE ZA SVE I NA OTVORENOM PROSTORU

DRI: Brojne nepravilnosti u radu Opštine Petrovac na Mlavi

Opština

Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privreda

Naredne nedelje pred narodnim poslanicima će se naći Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, putem koje će država garantovati vraćanje kredita koje će banke izdavati za likvidnost ili obrtna sredstva. Primenom tog propisa bi olakšao malim i srednjim preduzećima pristup neophodnim sredstvima, ali i smanjila cena zaduživanja kod komercijalnih banaka.U obrazloženju zakona se navodi da je garnatna šema "neohodan nastavak preduzetih mera za podršku privredi", a da je cilj da se kroz mehanizam garantovanja države poveća likvidnost privrednih subjekata za kredite koje odobravaju banke, te da će garancija koju izdaje Republika Srbija u korist banaka biti "bezuslovna, bez prava na prigovor i naplativa na prvi poziv".Da bi banke bile osigurane, Srbija se obavezuje da će za tu namenu obezbediti sredstva u budžetu, a maksimalni iznos garnacije na nivou osiguranog portfolija biće 480 miliona evra.Izdavaće se pojedinačne garancije po portfoliju svake pojedinačne banke, sa stopom pokrića 80 odsto i stopom maksimalne garancije 30 odsto.Početkom otplate kredita, pojedinačna garancija će se sukcesivno i automatski umanjivati, srazmerno umanjenju iznosa glavnice.Kamatne stope će uređivati banke u skladu sa svojom kreditnom politikom, a u iznosu ne većem od jednomesečne stope belibora, uvećane za 2,50 odsto odsto za kredite odobrene u dinarima, ičo u iznosu koji nije veći od tromesečne stope euribora uvećane za 3 odsto, za kredite u evrima.Ukupna naknada po kreditu ne može biti veća od 0,5 odsto od iznosa odobrenog kredita, instrument obezbedjenja kredita su dostavljene najmanje menice korisnika i većinskog vlasnika korisnika (jednako ili veće od 25 odsto), korisnik kredita ne može isplaćivati dividendu ni povraćaj pozajmice osnivača u prvih godinu dana po zaključenju ugovora o kreditu, a korisnik kredita neće vršiti u toku grejs-perioda privremenu otplatu nekih drugih i postojećih zajmova kod banaka.Iznos po pojedinačnoj garanciji neće biti obnovljiv, zbog efikasnosti mehanizma garantovanja i da bi se smanjila mogućnost da se garancijama obuhvataju revolving krediti i kratkoročni krediti, perioda otplate do 12 meseci. Namena kredita je isključivo za finsiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, isključena je mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka.Iznos realizacije kredita od strane banaka je regulisan Predlogom zakona i pratećom uredbom, na iznose do 2 milijarde eura.Ko sve može da koristi kredite koje garantuje i država?preduzeće sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredna gazdinstva, a koje je registrovano u APR-u i klasifikoano kao preduzetnik, mikro, malo ili srednje privredno društvo, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice koje nije registrovano u APR-u, ali ima zvanično objavljene finansijske izveštaje i klasifikovano je kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje preduzeće, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice kome je u skladu sa kreditnom politikom banke odobren novi, ili zanavljanje postojećeg kredita, za koji Republika Srbija može garantovati banci, u skladu sa uredbom.Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su 2019. godine bila u teškoćama, koja imaju dospele a neizmirene poreske obaveze, u kojima republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50 odsto.Dodatno, iz novih mera biće isključeni korisnici čija su dugovanja bila u statusu neizmirenih obaveza prema propisima NBS ili prema kojima je banka preduzela mere restrukturiranja u period od 12 meseci pre kraja februara 2020. godine, kao i privredna društva nad kojima se sprovodi sporazumno finansijsko restrukturiranje, stečaj ili likvidacija.Srbija će izdavati Pojedinačnu garanciju isključivo ako je kredit pušten u tečaj najkasnije do 31. jula 2021. godine, da je rok otplate kredita do 36 meseci (od puštanja u tečaj), a u ovaj rok je uračunat i grejs period od devet do 12 meseci, osim u slučajevima primene moratorijuma navedenog propisima NBS zbog ublažavanja pandemije.Ugovor o kreditu mora biti zaključen do 30. juna 2021. godine i pušten u tečaj do 31. jula 2021. godine.

„Putevi Srbije“ za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evra

Subvencije javnim preduzećima "Putevi Srbije" i "Koridori Srbije" su rebalansom budžeta za ovu godinu povećane sa 9,7 na čak 25 milijardi dinara. Ova sredstva se koriste za izdržavanje i izgradnju puteva, pa bi ovo trebalo da je dobra vest, jer se povećavaju ulaganja u infrastrukturu koja je kod nas i dalje prilično zapuštena. Međutim, kada se tome dodaju nalazi izveštaja Državne revizorske institucije (DRI) o javnim nabavkama u JP "Putevi Srbije" za 2018. i 2019. godinu, onda stvari i ne izgledaju tako dobro.Inače su javne nabavke u Srbiji crna rupa u kojoj nestaje značajan deo javnog novca. Prema izveštaju DRI o poslovanju za 2019. godinu, utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijarde dinara ili 9,7 odsto, "što znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje smo revidirali, nepravilno potrošen".Revizija JP "Putevi Srbije" urađena je ove godine pa se nije našla u ovom izveštaju, ali da jeste stvari bi izgledale još mnogo lošije. Naime, prema nalazima DRI, JP "Putevi Srbije" su skoro pola milijarde evra u toku 2018. i 2019. godine potrošili sa greškama i nepravilnostima u primeni ili uopšte preskačući Zakon o javnim nabavkama.Na primer, preduzeće uopšte nema dokumentaciju o tome kako je utvrđivalo procenjenu vrednost javnih nabavki u vrednosti od 7,18 milijardi dinara, što je važan korak u procesu nabavki koji obezbeđuje da se ne uzimaju prenaduvane ponude.Za 30 postupaka javnih nabavki u vrednosti od šest milijardi dinara nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka, najčešće zato što te nabavke nije uopšte ni bilo u planu nabavki. Nabavke u vrednosti od čak četiri milijarde dinara naknadno su dodavane u plan nabavki i po pet meseci nakon što je javna nabavka obavljena.U JP "Putevi" su revizorima objasnili da je to rađeno zbog hitnosti i po nalogu osnivača, odnosno države, ali kako se navodi u izveštaju, ti razlozi za hitnost nisu dokumentovani. Zatim, kod 22 javne nabavke u vrednosti od 4,6 milijardi dinara postupci i ugovori nisu urađeni po zakonu.Recimo, u planu nabavki stoji jedna stavka, a u tenderu druga. U preduzeću su objasnili da se ne radi o drugačijem predmetu nabavki, već o preciziranju istog predmeta nabavki, ali državni revizori ne prihvataju objašnjenje "jer se kod navedenih javnih nabavki radi o očigledno drugačijim predmetima javnih nabavki od onih koji su navedeni u Planu nabavki i Odluci o pokretanju postupka, sa drugačijim radovima i drugačijim deonicama puta na kojima se izvode radovi".Za oko dve milijarde dinara preduzeće je pokrenulo postupke javne nabavke sa drugačijim predmetom nabavke od nabavke koja je planirana. Dalje, za posao vredan 1,3 milijardi dinara "Putevi", iako je u ugovoru stajalo, nisu od ponuđača uzeli bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla.Kod jednog posla od pet miliona dinara ne samo da nisu vratili neotvorenu ponudu koja je kasno dostavljena, već su je posle i prihvatili. Zatim, ima slučajeva da članovi komisije nisu potpisali izjave o sukobu interesa, kao i da nisu prijavili Upravi za javne nabavke i DRI tender na kome su prihvatili ponudu za 120 miliona dinara skuplju od procenjene vrednosti radova, kao i da nisu imali dokumentaciju o tome kako su procenili vrednost tih radova.Na kraju, u 2018. i 2019. godini radovi u vrednosti 51,38 milijardi dinara su sprovedeni bez raspisivanja tendera, što je neopravdano po mišljenju revizora. Naime, JP Putevi Srbije su preuzeli ugovor sa 24 preduzeća o održavanju puteva još iz 1992. godine, u kome stoji da će se primenjivati dok se ne raspiše postupak javnih nabavki, koje "Putevi" od 2006. godine, kada su nastali, ne sprovode.Njihovo objašnjenje je da ne sprovode javne nabavke zato što nemaju para "za sveobuhvatno održavanje mreže državnih puteva, kako leti tako i zimi" i zato što čekaju da se kategorišu državni putevi, za šta je potrebno snimiti sve putne pravce. Osim toga, deo novca je potrošen na urgentne radove, ali ispostavilo se da oni nemaju propisanu dokumentaciju koja bi potvrdila da su ti radovi bili urgentni.Šlag na tortu je što je DRI utvrdila da je direktor JP Putevi Srbije više od šest godina u v. d. stanju, što je protivzakonito i preporučio Nadzornom odboru da izabere direktora po zakonu. Ipak, ovo nije pitanje za preduzeće već za Vladu, koja već godinama održava v. d. stanje u javnim preduzećima.U takvim okolnostima zanimljivo je videti koje vrednosti JP "Putevi Srbije" neguju, bar u svojim godišnjim izveštajima. Na vrhu su zakonitost u radu i vršenju usluga, kompetentnost, profesionalizam, etičnost i odgovornost, efikasnost i efektivnost.Nekako baš u vreme kada je izveštaj o reviziji trošenja novca JP "Putevi Srbije" objavljen, v. d. direktora Zoran Drobnjak je najavio da će tražiti od Vlade poskupljenje putarina za pet do šest odsto. Inače, ove godine skoro ne postoji tranzitni saobraćaj koji je donosio značajna sredstva od putarina.Prema ranijoj izjavi Drobnjaka, do kraja avgusta je gubitak na putarinama bio 40 miliona evra. Novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je ocenio da "građane Srbije u ovom trenutku ne možemo da opterećujemo novim nametima. Smatramo da pre svega moramo da radimo na podizanju unutrašnje efikasnosti u javnim preduzećima".Istovremeno, odnosno u poslednje dve godine, JP "Putevi Srbije" napravili su gubitak od 28 milijardi dinara, odnosno više od 230 miliona evra. U prošloj godini gubitak je dostigao celih 16,8 milijardi dinara.U finansijskim izveštajima objašnjavaju da je gubitak posledica toga što se u bilansima preduzeća nalazi vrednost svih državnih puteva kojima upravljaju, pa stoga imaju ogroman trošak amortizacije. "Putevi" su u prošloj godini imali poslovne prihode od 33,5 milijardi dinara i rashode od 48,7 milijardi dinara, odnosno gubitak iz poslovanja od 15,25 milijardi dinara.Istovremeno troškovi amortizacije puteva su iznosili 10,7 milijardi dinara, pa bi čak i da nisu ni dinara dali za amortizaciju, bili u gubitku pet milijardi dinara. Treba reći i da su u prošloj godini 20 milijardi dinara dobili iz državne kase. Oko 10 milijardi su subvencije koje se knjiže kao poslovni prihodi i koriste se za održavanje puteva, a 10 milijardi su dugovi po inostranim kreditima za izgradnju puteva koje država otplaćuje umesto preduzeća.Ovakvih kredita država je od 2009. do sada otplatila u iznosu od 632 miliona evra. Oni se vode u bilansu "Puteva" kao obaveza prema državi, a još 2015. godine pokrenuta je inicijativa da država to pretvori u kapital preduzeća.S obzirom na to da je država 100 odsto vlasnik JP "Putevi Srbije", to je ravno otpisu duga.Ipak, jasno je i da prihodi od putarine ne pokrivaju ni blizu troškove održavanja puteva. U prošloj godini prihodi su iznosili 22,3 milijarde dinara, a održavanje 10 milijardi više. S druge strane, uporedne analize sa okolnim zemljama pokazuju da su naše putarine među skupljima u regionu.Dakle, sva je prilika, a i izveštaj DRI pokazuje, da ima dosta prostora za "povećanje unutrašnje efikasnosti". Inače, JP "Putevi Srbije" upravljaju državnom imovinom vrednom 523 milijarde dinara ili 4,5 milijardi evra. Kako upravljaju, pokazuje i podatak iz njihovog finansijskog izveštaja za 2019. godinu, da su na 100 dinara poslovnog prihoda ostvarili 45,5 dinara poslovnog gubitka.Prema mišljenju Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija, da ima države - tužilaštva i sudova - to bi bilo procesuirano."Izveštaj najvažnije državne institucije koja se bavi kontrolom trošenja javnih sredstava objavljen je pre više od mesec dana i bilo je dovoljno vremena do sada da se pokrenu procesi. Kod nas nema pravnih posledica, niti sankcija za zloupotrebe. Tamo se ne radi o malim, administrativnim greškama, već se radi o grubim kršenjima zakona. Radi se o skoro 500 miliona evra", smatra on, dodajući da za razliku od pravnih, ekonomskih posledica ima.Prema njegovim rečima, jasno je da bi manje novca bilo potrošeno da je urađeno sve po zakonu."To je tako i rađeno da bi neko zaradio. Cilj je da se istisne konkurencija i pošto im je komplikovano bilo da to rade kroz procedure javnih nabavki i tehničku dokumentaciju, pretpostavljajući da se time niko neće baviti, odlučili su da ne primenjuju zakon. A jasni su i strogo propisani izuzeci kada se ne primenjuje zakon o javnim nabavkama", ističe Dobrašinović uz komentar da se i u postupcima javnih nabavki potiskuje konkurencija, dok se u slučajevima kada se postupak i ne sprovodi, konkurencija automatski briše."Nekoliko dana posle objavljivanja izveštaja, traže povećanje putarine. Od naših sredstava, jer dobijaju i pare iz budžeta, rade ovako i još preko traže još novca. I te subvencije se prelivaju poslovnim partnerima. Ne samo da se poslovi dobijaju mimo pravila, po dogovorima, a ne po zakonima ove zemlje, nego se još na njima prave ekstraprofiti. To je slika kataklizme pravnog sistema zemlje. I može se izvesti zaključak koji je i važniji od trošenja novca, a to je da u ovoj zemlji nema ni tužilaštava ni sudova. Služe da pokriju korupciju", rezigniran je Dobrašinović.Prema istraživanju Koalicije za nadzor nad javnim finansijama od 100 najvećih ugovora koje je država potpisala u okviru javno-privatnih partnerstava, javnih nabavki i međudržavnih sporazuma prošle godine u 72 nema konkurencije, odnosno nema drugog ponuđača.U narednih 19 su samo dve ponude, ali može se, ocenjuje Dobrašinović, pretpostaviti da je u dosta slučajeva reč o fiktivnim, simulovanim ponudama da se prikaže da ima konkurencije. Samo u devet ugovora ima tri i više ponuđača.U suzbijanju konkurencije veliku ulogu igraju međudržavni sporazumi."Međudržavni sporazumi direktno suspenduju konkurenciju i oni i služe da bi vrh vlasti direktno skapao poslove. Tako se ugovaraju ne samo poslovi već i krediti", napominje naš sagovornik.Gradnja puteva u Srbiji iz godine u godinu postaje sve skuplja, a Danijel Dašić, građevinski inženjer, ističe da nije problem samo u zaobilaženju javnih nabavki već i da je problem što je deo troškova potpuno neopravdan.On podseća na izveštaj komisije za izgradnju istočnog kraka Koridora 10 gde je nađeno da je uplaćeno 24 miliona evra, ali ne zna se za šta. Kasnije je taj izveštaj netragom nestao.Miloš ObradovićProjekat "Javna preduzeća u Srbiji" finansira National Endowment for Democracy. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja National Endowment for Democracy.

Marka Žvaka dobitnik nagrade Novog optimizma

Dušanu Čaviću i Dušanu Šaponji, autorima emisije "Marka žvaka", danas je na Međunarodni dan ljudskih prava uručena nagrada "Dobar primer novog optimizma", koju dodeljuje pokret Novi optimizam.Osnivač pokreta Novi optimizam Branislav Guta Grubački, izjavio je da je, "sada više nego ikad važno da zadržimo veru u bolje društvo i u bolje sutra u Srbiji"."Ekipa 'Marka Žvaka' je u svojim emisijama na autentičan način stavljala fokus na ono ljudsko u čoveku, na onaj nukleus čovečnosti i plamen koji nas, sve dok tinja, tera da verujemo da nada i dalje postoji. Upravo zbog toga se ceo njihov angažman uklapa u koncept novog optimizma koji mi negujemo", naveo je Grubački.Laureat Dušan Šaponja je istakao da mu nagrada veoma znači, jer mu u porodici stalno govore da je preterani optimista, te da nagrada svemu tome daje smisla."Danas je Međunarodni dan ljudskih prava. Često smo pod utiskom ljudi koje snimamo. Jedna od priča koje smo nedavno radili je ona o socijalnim stanovima u naselju Kamendin. To su ljudi koji su dobili te stanove kao socijalni slučajevi. Masa njih danas živi bez struje, pod pretnjom izvršitelja. Bilo bi super kada bi se neko sem nevladinih organizacija koje se bave takvim pričama, iz samog Grada pozabavio time", rekao je Šaponja.Uz dodelu nagrada, simbolično je na otvorenom obeležen i 16. rođendan pokreta Novi optimizam, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.