Javni dug Srbije na kraju juna 57,3 odsto BDP
Javni dug Srbije iznosio je na kraju juna 2020. godine 26,827 milijardi evra, što čini 57,3 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, objavilo je Ministarstvo finansija. Ukupne direktne obaveze po stanju...
Srbija
Pad BDP Srbije od 6,5 odsto: Najveći pad od bombardovanja
Srbija je pod uticajem zdravstvene krize u drugom kvartalu ove godine, prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku imala pad bruto domaćeg proizvoda od 6,5 odsto, što je najveće sman...
Privatne laboratorije počele da rade brze testove, skuplje nekoliko puta
U pojedinim privatnim laboratorijama tzv. brzi ili serološki testovi na koronavirus skuplji su i do četiri puta nego u državnim, pišu Večernje novosti. Podsećamo, postoje i PCR testovi za koje...
Ulice i škole ne treba nazivati po onima koje pamtimo samo po ubistvu
Intervju sa Željkom Matićem, profesorom istorije u Šestoj beogradskoj gimnaziji, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Željko Matić o reviziji istorije...
Kampanja za zaposlene u kulturi: Solidarnost važnija od visine pomoći
U saradnji sa sajtom donacije.rs, udruženje Nezavisna kulturan scena pokrenula je Crowdfunding kampanju sa ciljem da se skupi novčana pomoć za 20 kulturnih radnika, objavljeno je na internet stranici tog uruženja.Poseban Fond Solidarnosti predstavlja odgovor kulturnih radnika u Srbiji na aktuelnu krizu zbog pandemije u kojoj je veliki broj njihovih kolega ostao bez posla i sredstava za život. Fond predstavlja i odgovor na nedostatak sveobuhvatnih mera države za pomoć različitim kategorijama ljudi zaposlenih u kulturi.Podsećaju da je za vrlo kratak vremenski period stiglo preko 1000 zahteva za jednokratnu pomoć.Zahvaljujući međunarodnim donatorima, do sada je obezbeđena pomoć od 30 hiljada dinara za 150 umetnika i kulturnih radnika koji su ostali bez prihoda, a nisu obuhvaćeni merama države.Mnogi su ostali i bez ikakvih prihoda, naglašava se da među njima ima modela, statista, tehničara.Pozivaju se građani Srbije, pojedinci, grupe i pravna lica, da doniraju sredstva koja će biti upotrebljena za ovu namenu, Sredstva mogu da se doniraju preko web stranice Donacije.rs, preko žiro računa Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (za FOND SOLIDARNOSTI): Komercijalna banka, broj 205-351975-08, a donacije od 200 dinara preko SMS poruke na broj 7300. MNOGO RAZLOGA ZA SOLIDARNSTDodaje se da je iznos manje važan, naglašava se da je važnija spremnost na solidarnost, a apelu su se pridružili poznati umetnici. "Ko zna šta bi bilo sa Šekspirom da ga nije podržala Elizabeta, sa Molijerom da nije bilo Luja XIV? Stvar je u održavanju života umetnika, da ne pominjem održavanje njihovog dara. Zato i probelmi umetnika treba da budu prioritet, ali to se nažalost zaboravlja", naglašava za Nova.rs glumac Vojislav Brajović predsednik Udruženja dramskih umetnika."Verujem da postoji kritična masa koja ne bi dozvolila gašenje Kolarca. Mi nismo nasilni, ne bavimo se blokadama i sličnim potezima, ali sam siguran da bi svi ti ljudi bili spremni da pomognu SMS-om", poručio je Ljubiša Jovanović profesor na Fakultetu muzičke umetnosti.
Rojters: Srbija kupila kineski raketni sistem, novi znak produbljivanja saradnje
Srbija je kupila od Kine novu generaciju raketa srednjeg dometa zemlja vazduh navođenih radarom, a prema pisanju britanske agencije Rojters to je novi znak produbljivanja saradnje između Pekinga i Beograda. Kupovina raketnog odbrambenog sistema FK-3 je uvrštena u godišnji izveštaj državne kompanije Jugoimport SDRP, koji je priložen prošle sedmice Agenciji za privredne registre Srbije.“Najveći deo uvoza se odnosi na modernizaciju aviona MIG-29, nabavku sistema dronova i sistema protivvazdušne odbrane FK-3,” navodi se u izveštaju.Kinesk FK-3 počeo je da se pominje u medijima pre dve godine kao sistem koji će da se nabavi za modernizaciju teritorijalne PVO Srbije.„Nabavka FK-3 uvek se u tim člancima dovodi u direktnu vezu sa susretima predsednika Si Đipinga i Aleksandra Vučića. Jedan od primera je početak teme jula 2018. kada je delegacija ministarstva odbrane Srbije posetila firmu Peking i videla sisteme FK-3 i FM-3000“, navodi specijalizovani portal Balkanska bezbednosna mreža.Jugoimport SDPR saopštio je da je sklopio 163 sporazma o uvozu iz 31 zemlje u vrednosti od 620.3 miliona dolara u 2019. godini. U to spada i nabavka dronova iz Kine i prva poznata kupovina u Evropi sistema FK-3.Peking gleda na Srbiju kao deo svoje inicijative “Jedan pojas, jedan put”, čiji je cilj otvaranje novih trgovinskih kanala za kineske kompanije, piše Rojters.Kina je investirala nekoliko milijardi dolara u Srbiju, uglavnom u “mekim zajmovima,” koji su uglavnom povoljni po kreditore, zatim infrastrukturne i energetske projekte, podseća Rojters.Krajem juna, Srbija je nabavila šest kineskih borbenih dronova naoružanih laserski navođenim raketama, što je prvo takvo razmeštanje bespilotnih letilica u Evropi.Srbija, koja se nada da uđe u Evropsku Uniju, proglasila je vojnu neutralnost 2006. i priključila se NATO-ovom Partnerstvu za mir, ali ne teži punopravnom članstvu u ovoj zapadnom odbrambenom savezu.Naoružanje vojske Srbije u velikoj meri bazirano je na bivšoj sovjetskoj tehnologiji a poslednjih godina Beograd je nabavio ruske borbene avione MiG 29, rakete, helikoptere, tenkove i oklopne transportere.
Izveštaj SKGO o cirkularnoj ekonomiji u Srbiji ukazuje na uspavanost njenih ključnih pokretača
Za prelazak na cirkularnu ekonomiju u Srbiji potrebni su novi poslovni modeli, lanci snabdevanja, finansijski instrumenti, ali i određeni nivo svesti o njenim osnovnim principima, piše u rezultatima ankete koje je nedavno objavila Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).Evropska komisija je inače 2015. godine donela Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju kako bi podstakla zapošljavanje, rast, ulaganja i razvila resursno efikasnu i konkurentnu privredu.U okviru tog plana cilj je da se do 2035. godine reciklira 65 odsto komunalnog otpada, 70 odsto ambalaže do 2030.Na deponije bi u narednih 15 godina trebalo da ode samo 10 odsto produkovanog otpada.PRIMERI DOBRE PRAKSEKao primeri dobre prakse razvoja cirkularne ekonomje navode se Brisel u Belgiji, sa projektom Good Food Brussels gde je pokrenuta platforma za proizvodnju hrane i samenjenje prehrambenog otpada u tom gradu. Pominje se i Ljubljana sa svojim centrom za popravke i preuređivanje, koji zapošljava socijalno ugrožene ljude, a bavi se remontom opreme i popravkama stvari koje rade električari, krojači, stolari.U švedskom gradu Geterborgu izgrađen je Alelikan park za odlaganje i ponovnu upotrebu robe koja može da se korsti više puta.U vlasništvu je grada i u njemu se nalazi i niz specijalizovanih prodavnica za popravke ili prodaju recikliranih proizvoda. ISTRAŽIVANJE O POTENCIJALIMA SRBIJEIstraživanje u kome su učestvovali predstavnici i zaposleni u 170 gradova i opština u Srbiji, pokazuje da je 57 odsto ispitanika donekle upoznato sa konceptom cirkularne ekonomije, 14 odsto smatra da znaju dosta o tome.Predstavnici velikih gradova sa preko su nešto bolje informisani, 82 odsto njihovih odgovora ukazuje na delimično ili vrlo dobro poznavanje koncepta. U ostalim poznavanje koncepta cirkularne ekonomije kreće se od 64 odsto kod opština sa manje od 20 hiljada stanovnika do 74 odsto većih lokalnih samouprava.Predstavnici lokalnih vlasti smatraju da će cirkularna ekonomija najlakše naći primenu u sektoru proizvodnje ambalaže i njenog otpada, poljoprivredi, prehrambenoj industriji i u proizvodnji električnih i elektronskih uređaja.KO TREBA DA BUDE POKRETAČNajveći broj ispitanika 71 odsto smatra da institucije centralne vlasti treba da budu glavni pokretači promena prelaska na cirkularni tip ekonomije u Srbiji, a potom jedinice lokalne samouprave i privreda.Glavne prepreke su nedostatak svesti o njenoj koristi kod ključnih aktera, donosilaca odluka na lokalnom nivou, kao i nedostatrak finansija.Ispitanici smatraju i da građani nemaju dovoljno visok nivo svesti o cirkularnoj ekonomiji i njenim prednostima.Anketa je pokazala i da sektor ambalaže i njenog otpada treba da ima važno mesto u procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, što neće biti ostvarljivo bez direktnog učešća građana.
Pad BDP Srbije u drugom tromesečju 6,5 odsto
Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS), realni pad bruto društvenog proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu 2020. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio...
Poništen konkurs za specijalizaciju u Novom Pazaru nakon protesta lekara
Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Novom Pazaru, Meho Mahmutović, ponovo je počeo da nakon mesec dana bolovanja, lekare bez specijalizacije protestovali zbog nepravednog konkursa, objavio je Radio Sto plus.Kasnije se ispred Dijagnostičkog centra okupilo desetak lekara Doma zdravlja, obučenih u skafandere.Oni su okretanjem leđa izrazili nezadovoljstvo zbog nemogućnosti da se prijave na konkurs Opšte bolnice za dobijanje specijalizacije."Očekujemo da se taj proces završi do jeseni i da će tada biti raspisan veliki konkurs za 40 specijalizacija čime ćemo zadovoljiti želje naših mladih kolega da se školuju i usavršavaju, ali i potrebe zdravstvenog sistema u Novom Pazaru", izjavio je upravnik Opšte bolnice Alan Kurpejović.U krugu Opšte bolnice bilo je i desetak građana koji su i prethodnih dana protestvovali tražeći istinu o obolelim i umrlim od kovida-19, kao i smenu odgovornih u zdravstvenim ustanovama i Štabu za vanredne situacije.Mhmutovićevu dužnost je do sada obaljao Mirsad Đerlek, koji će ostati koordinaor za kovid pacijente.Prošle nedelje raspisan je interni konkurs za dodelu deset lekarskih specijalizacija u Opštoj bolnici, piše list Danas . U tom dokumentu, koji je potpisao dr Mirsad Đerlek, zamenik v.d. direktora Opšte bolnice, piše da su specijalizacije samo za lekare Opšte bolnice, zaposlene na neodređeno, sa položenim stručnim ispitom i obavljenim pripravničkim stažom.Takvi uslovi konkursa izazvali su veliko nezadovoljstvo među lekarima Doma zdravlja, među kojima ima onih koji na specijalizaciju čekaju i sa navršenih deset godina radnog staža.Više od 40 lekara opšte prakse potpisalo je peticiju, kojom se od dr Đeleka zahteva da izmeni uslove konkursa, kako bi i oni imali pravo da konkurišu za specijalizacije.
Maske obavezne za decu u školi, u protivnom kazne
Đaci koji budu dolazili u školu od 1.septembra moraće da nose maske. A najavljene su i kazne za one koji se toga ne budu pridržavali, piše Blic. Kako je istakao ministar Šarčević, "od s...
Udruženje hotelijera: Oporavak tek od proleća 2021. godine
Gubici zbog pandemije u srpskom turizmu procenjuju se na oko 300 miliona evra u prvoj polovini godine, a oporavak se očekuje tek u martu 2021, kažu u Udruženju hotelijera HORES, a prenosi portal Javnog servisa."Popunjenost je do dva procenta za hotele sa četiri i pet zvezdica, a ogroman je problem jer nema ni rezervacija i vi ne znate da li ćete imati goste sledeće nedelje. Nema više kongresnog turizma i većih okupljanja", rekao je za Georgi Genov iz Udruženja hotelijera HORES gostujući na RTS-u.Smatra da recept za opstanak hotela sa četiri i pet zvezdica, koji imaju skupu kvadraturu, ne postoji."Šanse imaju oni menadžeri koji uspeju da se prilagode, recept ne postoji. Banjski hoteli imaju velike šanse jer turistička mesta po Srbiji funkcionišu, a u ekspanziji je i seoski turizam, ali ti smeštajni kapaciteti moraju da se kategorišu", naglašava Genov.ČEKA SE POMOĆ DRŽAVE"Država je izašla svima u susret, ali mi i dalje čekamo sektorske mere jer smo mi najugroženiji. Fiskalna politika takođe treba da razmisli o recimo smanjenju PDV-a, zatim još nemamo zakonom definisano angažovanje sezonskih radnika u turizmu.", objašnjava Genov. Dodaje da je 30 hiljada ljudi u toj oblasti ostalo bez posla, jer je poslodavcima trebalo radno angažovanje samo na dan ili dva.Genov ističe i da veliki broj restorana i noćnih klubova takođe ima problem i smatra da treba jasnije definisati meru fizičke distance prema kvadraturi i kapacitetu objekta."Mi krećemo u sertifikaciju hotela, restorana i drugih ugostiteljskih objekata kako bi se gosti osećali bezbedno, jer jedino tako ćemo moći da preživimo. Sertifikat o sigurnoj zoni garantuje uprava hotela odnosno ugostiteljskog objekta da ispunjavaju sve bezbednosne protokole", rekao je Genov.Istakao je da bi možda bilo bolje da u Srbiji postoji više hotela sa tri zvezdice, jer bi mogli da se prenamene u poslovni prostor ili porodične hotele. Priocene govore da će u svetu čak 197 od 330 miliona zaposlenih u turizmu ostati bez posla, jer su prihodi 80 odsto manji nego lane.
Načelnik dnevne bolnice Gradskog zavoda za plućne bolesti: Lekari Kriznog štaba lutke koje pomera Vučić
Načelnik dnevne bolnice Gradskog zavoda za plućne bolesti dr Dejan Žujović izjavio je za N1 da je priča o lekarima iz Kriznog štaba, priča o pogrešnim licima, jer oni uopšte nisu važni i ništa se ne pitaju.On je kazao da nije potpisao pismo lekara "Ujedinjeni protiv kovida", jer nije hteo time da ugrozi svoje kolege, budući da mesecima javno iznosi svoje drušveno-političke stavove. Iako podržava zahteve lekara, mišljenja je da bi trebalo da budu angažovaniji, a i saglasan je sa ocenom premijerke Ane Brnabić da je pismo usmereno protiv predsednika Aleksandra Vučića, jer su, prema njegovoj oceni, članovi Kriznog štaba "samo lutke na njegovim prstićima".Žujović je u Novom danu TV N1 rekao da je pismo "Ujedinjeni protiv kovida" akademsko, i da lekari koji stoje iza tog apela možda ne shvataju najbolje društven-politički ambijent u kojem se krećemo."Vi morate da razgovarate sa određenom osobom istim jezikom, jer je to jedini način da vas razume. Kolege su mislile da neki ljudi ne zaslužuju da budu članovi tog imaginarnog tela - imaginarnog, jer Krizni štab ne postoji ni u jednom zakonu, Vlada ga je donela jednom uredbom - i jedna od reakcija premijerke bila je da je to napad na predsednika. Ja se slažem sa tim. Moramo da razumemo da je u pitanju jedan igrokaz. Zamislite pozorište lutkica, one samo pričaju ono što treba da kažu. Svaki prstić ima ulogu za jednu lutkicu", naveo je Žujović.Upitan čiji su prstići, Žujović je rekao da su predsednika Vučića. Stoga je istakao da je priča o lekarima iz Kriznog štaba, priča o pogrešnim licima, jer oni uopšte nisu važni i ništa se ne pitaju."Zašto bismo diskutovali o statusu osoba koje se ništa ne pitaju. Koje su samo trbuhozborci", poručio je. Potpisnicima pisma je savetovao i da budu malo čvršći, jer ovo nije borba u koju možete krenuti "u belim helankama i baletankama". Kako je rekao, ne mora se ići u štrajk, ali bi bilo dobro široko se povezati sa sindikatima policije i vojske, jer su mnogi uniformisani momci oboleli ili preminuli od kovida zato što im "neko nije da zaštitnu opremu". "Dešava se (udruživanje), ali mora šire, jače, više. Ne znam da li je društvo svesno u koju smo situaciju zapali i kakav je jedini moguči izlaz. Postoji samo jedna mogućnost - promena sistema", kazao je Žujović.Upitan kako se menja sistem, odgovorio je da se menja izborima koji će, prema njegovoj oceni, biti ponovljeni mnogo pre kraja četvorogodišnjeg mandata buduće vlade. Zato je ponovio da je adresa na koju treba uputiti zahteve lekara - predsednik Vučić, i da treba iznedriti jak tim od bar petoro pregoravača koji će postaviti crvene linije "preko kojih gospodin koji voli da krši ustavna ovlašćenja ne sme da pređe". Na pitanje koje su to crvene linije, Žujović je rekao da je Vučić za njega već prešao sve crvene linije, da je "pao ispit", a po svemu sudeći će da "padne i godinu".Žujović se osvrnuo i na trenutnu epidemiološku situaciju, ističići da je pacijenata i dalje mnogo i da je pitanje da li će srpsko zdravstvo moći da se oporavi posle ove krize.Objasnio je da se kovid ne uklapa ni u jednu sliku zaraznih bolesti, jer ne pogađa teško samo ranjivije osobe, već imati i "more mladića od 25-30 godina, koji će možda preživeti, ali će ostati trajni invalidi". Naime, jedno istraživanje sprovedeno u Dalmaciji pokazalo je da čak i osobe koje su imale blagi oblik bolesti, mogu imati trajne posledice na svom respiratornom sistemu, naveo je gost Novog dana. Žujović je i sam preležao koronavirus, a posebno se osvrnuo na jednu posledicu bolesti o kojoj se u javnosti slabo govori, a to je stigmatizacija."Kad sam izašao iz bolnice sam sam bio sa onom torbicom sa svojim stvarima, i dolazim do taksi stanice, i ti iskusni vuci prepoznaju ko sam i odakle dolazim, i neće niko da me primi u auto. Sve dok nisam spustio torbu i održao motivacioni govor beogradskim taksistima. Onda sam dobio jednog dobrovoljca koji me je primio", kazao je Žujović.Šetajte slobodno, koronavirus nije drekavacRekao je i da je ono što se trenutno radi teretanama veliki zločin, jer je to jedino mesto "gde možete da se bavite svojim fizičkim i mentalnim zdravljem". Upitan od rizicima od zaraze u teretanama, Žujović je istakao da su oni manji nego u tržnim centrima gde svi pijemo iz istih šoljica, pipamo istu garderobu i šetamo pod centralnom klimom. "Ali njih nećemo da zatvorimo zato što je to krupni biznis", konstatovao je on.Odbacio je i ocene da će situacija na jesen biti teža, jer im, kako je rekao, to nećemo dati. "Nećemo im dati da nam bude teže, da nas ponovo zatvaraju kao babune po stanovima i da glumimo Jevreje 1939. Živećemo svoje živote punim plućima. Moći ćete u 8.15 da izađete i da se prošetate, i nemojte se plašiti na otvorenom uopšte, jer koronavirus nije drekavac (...) Nemojte ni masku da nosite. Slobodono, ako nema nikoga u blizini ništa vam se neće desiti, nemojte dati da vas lome", poručio je gost Novog dana. Zato je i istakao da se zbog svega što se globalno dešava, plaši da kao posledicu nemamo to da "da živimo sa ovim prokletim maskama non stop", i da nam se životi "potpuno dehumanizuju".
Stara planina na korak do zabrane gradnje mini hidrocentrala
Nacrtom novog prostornog plana Grada Pirota predviđeno da na Staroj Planini više ne bude izgrađena nijedna derivaciona mini hidrocentrala, piše Politika. Aktivisti pokreta Odbrnimo reke Stare Planine poručuju da se borba za reke nastavlja radnom akcijom vađenja cevi iz reke Rakitske reke.Zabrana MHE na Staroj Planini važiće 15 godina i iz katastra će biti izbrisani svi objekti tog tipa koji su predviđeni 1987, najavljeno je iz pirotske opštine."Da to nisu uradili meštani bi morali da se sele, jer više ne bi bilo vode. Tako bi smo dobili ekoloke izbeglice", izjavio je za Politiku Aleksandar Jvanović Ćuta iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine.On je podsetio da su političari dve godine odbijali da bilo šta preduzumu i spreče iništavanje reka."Ovaj poslednji korak koji smo preduzeli nije rezultat pritiska ni nekakvih lokalnih moćnika ni eko-aktivista, već zaključka da ne postoji javni interes da one (MHE) budu izgrađene. Isključivo smo se vodili interesom lokalnog stanovništva", rekao je za Politiku gradonačelnik Pirota Valdan Vasić.Dodao je i da se zabrana već poštuje."Nedavno je resorno ministrstvo odbilo zahtev jednog investitora zainteresovanog da gradi malu hidroelektranu na Staroj Planini pozivajući se upravo na zaključak o brisanju MHE koji je skupština usvojila prošle godine", napominje Vasić."Borba se nastavlja, jer moramo da odbranimo Rakitsku reku koja pripada opštini Babušnica. Kako investitor ignoriše rešenje o zabrani radova, meštani 15. avgusta organizuju radnu akciju vađenja cevi", rekao je Alksandar Jovanović Ćuta .Lokalne vasti u Pirotu su inače bile na meti oštrih kritika zbog nemog posmatranja gradnje MHE na Staroj Planini.Selo Rakita postalo je inače jedno od glavnih simbola borbe protiv MHE.U opštini Pirot kažu i da su za izgradnju MHE ostale još dve lokacije na reci Nišavi, ali da su uslovi koje investitori moraju da ispune pooštreni. Objašnjavaju da je Nišava velika reka i da neće završiti u cevima.
Srbija izvezla oružje za 458,76 miliona dolara u 2018. godini
Srbija je u 2018. realizovala izvoz naoružanja i vojne opreme u vrednosti 458,76 miliona dolara što je za 87,51 miliona dolara ili oko 16% manje nego u prethodnoj godini, navodi se u godišnjem ...
Kako će izgledati novi fudbalski stadion u Bačkoj Topoli
Centralni stadion FK TSC u Bačkoj Topoli jedno je od trenutno najvećih gradilišta u Vojvodini sa 4.100 sedećih mesta i preko 5.500 metra kvadratnih pod objektom, piše Gradnja.rs. &...
Sindikat prosvetara: Noćna smena u školama ako se primeni ministrov plan nastave
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ocenila je da je nemoguće u praksi primeniti kombinovani model nastave, koji se od 1. septembra najavljuje u osnovnim i srednjim školama, gde je predviđeno da nastavni dan traje od 8 do 20 sati, uz tročasovne vremenske razmake.Ministar Mladen Šarčević je izjavio da će nastavnici pre podne raditi u školi, a popodne onlajn od kuće, sa učenicima koji su se opredelili za ovakav koncept učenja i ocenio da je "to je itekakao moguće". "Izgleda da je moguće i da se za 20 minuta, koliko je predviđeno za čišćenje i dezinfekciju školskih prostorija, očisti prostor od 450 kvadratnih metara, jer je prema sistematizaciji, predviđeno da toliko kvadrata očisti jedna pomoćna radnica. Koliko god da su naše tetkice vredne, a vredne jesu, to je zaista nemoguće", ukazala je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.Uz dvadesetominutne pauze za čišćenje i dezinfekciju vremenski nastavni dan bi, u ustanovama koje imaju jednosmenski rad, a takvih je u Srbiji 450, trajao do 20.20 sati, ukazuje USPRS. U školskim ustanovama sa dvosmenskim radom, preostalih 1.310, ostaje treća smena "ili u prevodu, noćna nastava od jutra do sutra", upozorava USPRS. Iznuđene okolnosti izazvane pandemijskom situacijom nametnule su da u učionici ne sme biti više od 15 učenika, a u većini škola odeljenja su brojnija, ističe USPRS i naglašava da ponuđena rešenja moraju biti realna i moguća.
MUP planira nadzor sa 8100 kamera, nepoznato da li već koristi softver za prepoznavanje lica
Kamere će se koristiti i za utvrđivanje prekršaja, što je suprotno zakonu
-615x345.jpg.webp)
Vlada formirala radnu grupu za laboratorije koje testiraju na kovid-19
Vlada Srbije formirala je radnu grupe za utvrđivanje potreba mikrobioloških laboratorija u javnoj svojini koje rade laboratorijska ispitivanja na prisustvo virusa SARS-CoV-2, objavljeno je u najnovije...
Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu neće se pomerati
Spomenik kosovskim junacima neće se maći s mesta, tvrdi Aleksandar Cvetković, glavni gradski urbanista grada Kruševca, odgovarajući na strahove Kruševljana da će ovaj simbol Kruševca doživeti sudbinu nekih drugih gradskih spomenika. Kako piše Kruševacgrad.rs, Rekonstrukcija centra Kruševca, pred proslavu 6 i po vekova od osnivanja grada dogodine, neće doneti ni novu pešačku zonu, niti, kako kaže Cvetković, neka radikalna rešenja. Ono što će pretrpeti izmene, kako navodi naš sagovornik, jeste ostrvo na kome se Spomenik nalazi. Ono će biti prošireno kako bi ljudi mogli nesmetano i bezbedno da razgledaju spomenik, biće uklonjene sadašnje žardinjere sa cvećem, a na suprotnom kraju ostrva biće izgrađena fontana.
Predsednik Vučić ne isključuje mogućnost online nastave
Predsednik Aleksandar Vučić ne isključuje mogućnost onlajn nastave u novoj školskoj godini zbog epidemije koronavirusa i navodi da će đaci ići u školu ukoliko budu postojali uslovi koji garantuju sigurnost i očuvanje zdravlja."Još ne mogu da odgovorim da li će deca ići u školu. Voleli bismo da idu. Važno je da ulažemo u obrazovanje i znanje, da deca rade i bilo bi dobro da idu u školu. Ako budu postojali dobri uslovi koji garantuju sigurnost i očuvanje zdravlja, deca će ići u školu", rekao je Vučić novinarima u Batajnici, prenosi RTS.Podsećamo, ministar prosvete je obelodanio kako će se odvijati nastava od 1.septembra.Predviđeno je da roditelji sami odluče da li će deca ići u školu ili će nastavu pratiti online. Prednost u nastavi uživo imaju mlađi razredi do 4.razrada. Modeli nastave na daljinu koju je predložio ministar prosvete Mladen Šarčević nisu sprovodivi u praksi i otvaraju niz pitanja na koja on očito nema odgovor.Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković kaže i se država nije pripremila za pravu onlajn nastavu već se to svodi na tv časove. Da bi onlajn nastava zaista to i bila, potrebna je interakcija sa nastavnikom, kažu sagovonici Danasa.Istraživanje Unije je pokazalo da u prvom talasu pandemije, 10 odsto učenika nije moglo da prati nastavu uopšte jer nisu imali računar i TV, a procenjuje se da je još 50 odsto sigurno bilo sprečeno da gleda tv nastavu jer imaju samo jedan računar u kućiOna kaže da je u srpskim nesulovnim učionicama nemoguće ispuniti uslove o 15 učesnika i četiri metra kvadratna po učeniku.
