Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Nadležni u Šapcu preporučili zatvaranje kompanije Jazaki

Zavod za Javno zdravlje grada Šapca preporučio je zatvaranje japanske kompanije "Jazaki" na četranaest dana zbog velikog broja zaraženih radnika. Prema njihovim navodima, u toj fabrici, u kojoj radi oko 3.000 ljudi, na korona virus poztivine su 73 osobe, a pretpostavke su da zaraženih ima i više.Broj novozaraženih u Šapcu je i dalje u porastu, javio je RTS.Gradski Štab obavestio republički i premijerku Anu Brnabić.U tom gradu registrovana su još 102 slučaja, a ukupan broj zaraženih je 1.011.U šabačkoj kovid ambulatani redovi se ne smanjuje, juče je pregledano 248 pacijenta, 120 testirano PSR metodom. Svi kontakti zaraženih, kojih je 1.800, poštuju izolaciju.

Srbija

Huawei: U Britaniji stop za 5G opremu, u Srbiji glavni dobavljač Telekoma

Vlada Velike Britanije zabranila je korišćenja opreme kineskog dobavljača Huawei za 5G mreže, zbog navodnog ugrožavanja nacionalne bezbednosti i britanske infrastrukture. U Srbiji, kineski proizvođač je dobro došao i nikada nije dovedena u pitanje saradnja nakon što je Huawei postao predmet optužbi američkih vlasti da ova kineska kompanija špijunira zapadne zemlje i deli osetljive informacije sa kineskom vladom.Kako je ranije objavila Nova ekonomija, Huawei je jedan od najvećih dobavljača Telekoma Srbija, pre svega za različite segmente fiksne mreže - terminalna korisnička oprema, fiksni pristupni uređaji, IP/MPLS mreža, optička transportna mreža, platforma za payTV servise.Kompanija u Srbiji ima sporazume sa više ministarstava a najproblematičniji je posao sa MUP-om koji je omogućio postavljanja 1000 Huawei kamera za prepoznavanje lica.Pod pritiskom Trampove administracije, neke zemlje su već vlade prestale još prošle godine  da koriste Huawei telefone ili su naložille svojim kompanijama da izbegavaju Huawei tehnologije. Odluka Britanije da nakon dve decenije pristustva na tržištu kineske kompanije je takođe Trampova pobeda jer je njegova administracija dugo pritiskala britanskog premijera da "izbaci" Huavei, piše Fajnenšl Tajms.Ugledni britanski list navodi i da je u poslednjih pet godina Huawei povećao svoj udeo u globalnoj trgovini telekomunikacionom opremom na trećinu, ostalo su konkurenti poput Nokie i Eriksona koji imaju daleko manje globalne udele.Naime, telekomunikacioni operateri moći da kupuju novu 5G telekomunikacionu opremu od kineske firme do januara sledeće godine, a ostaje im sedam godina da uklone postojeću tehnologiju iz svoje 5G infrastrukture. Da bi se sačuvala digitalna ekonomije, kineska oprema se neće "čupati" iz postojećih 2G, 3G, 4G mreža.Procenjuje se da će troškovi toga biti oko dve milijarde funti. Objava britanske vlade prati novi izveštaj Nacionalnog centra za sajber bezbednost, koji govori o ulozi Huaveija u nacionalnoj infrastrukturi Velike Britanije.Odluka predstavlja zaokret u odnosu na prethodno stanovište, koje je najavljeno u januaru i podrazumevalo je da se oprema kompanije koristi uz izvesna ograničenja, u nacionalnoj 5G infrastrukturi.Tada je odlučeno da se kompanija ograniči na 35 odsto tržišnog udela, kao i da se njena oprema ne koristi u jezgrima mreže ili na bezbednosno osetljivim lokacijama.Britanski ministar za digitalnu kulturu, kulturu, medije i sport Oliver Dovden upozorio je da će ta odluka odložiti puštanje u rad nacionalne 5G mreže.Sa druge strane, operateri se savetuju da izbegavaju kupovinu širokopojasnih optičkih vlakana koje proizvodi ta kompanija.U zemlji i inostranstvu, Vlada Velike Britanije poslednjih meseci trpi sve veći pritisak, da potpuno zabrani Huavei, jer su stručnjaci zabrinuti da bi oprema te kompanije mogla da ugrozi nacionalnu bezbednost.Kako se navodi, Peking bi na taj način mogao da špijunira zapadne zemlje.Huavei je oštro demantovao sve te tvrdnje, a predstavnici firme odgovorili su da su iznenađeni zbog najnovijih vesti.

Srbija

Od petka u celoj Srbiji zabranjeno okupljanje više od 10 ljudi, maske i rastojanje obavezni

Na teritoriji cele Srbije od petka, 17. jula, zabranjena su okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru za više od deset ljudi, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.Na današnjoj sednici Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od COVID-19 odlučeno je da će zabrane okupljanja važiti bez obzira da li je u određenoj opštini ili gradu proglašena vanredna situacija ili ne.Takođe od petka, za vreme boravka na javnim mestima između okupljenih mora postojati distanca od jedan i po metar, odnosno svaka osoba mora zauzimati minimum četiri kvadratna metra."Mera koja se tiče zaštitnih maski i koja je na snazi u Beogradu, danas je proširena na teritoriju cele Republike Srbije, bez izuizetka. Zaštitne maske obavezne su i na otvorenom prostoru, na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od jedan i po metar, poput redova ispred prodavnica, apoteka, autobuskih i voznih stajališta i slično. Na svim ostalim javnim mestima na otvorenom prostoru, preporučuje se nošenje zaštitnih maski", navodi se u saopštenju.Vlada Srbije dodaje i da ukoliko bi svi građani, pri svakom izlasku iz kuće, konstantno nosili zaštitnu masku, to predstavljalo ekvivalent potpunoj zabrani kretanja "jer na takav način sprečavamo epidemiološki rizične kontakte i sprečavamo širenje koronavirusa". 

Srbija

Prodaje se deo Beograđanke

Grad Beograd oglasio je prodaju dela Palate Beograd, popularne Beograđanke, po početnoj ceni od 20,6 miliona evra, objavljeno je na sajtu Grada Beograda.Prodaja će biti izvršena u postupku javnog nadmetanja, a pravo učešća imaju sva fizička i pravna lica.U ponudi je više od 19 hiljada kvadrata poslovnog prostora u toj zgradi.Prijave za kupovinu mogu da se podnesu do 29. jula, a javno nadmetanje zakazano je za 31. jul.Kako se navodi u oglasu, budući kupac je u obavezi da u roku od tri godine izvede građevinske i zanatske radove na adaptaciji i rekonstrukciji objekta u vrednosti koja ne sme da bude niža od osam miliona evra.Kupac mora da se obaveže i da neće promeniti namenu zgrade, jer kako se navodi  na sajtu,  Palata Beograd se nalazi pod statusom prethodne zaštite od od 16. aprila 2018, a u evidenciji nepokretnosti pod prethodnom zaštitom je od 14. aprila 2009. godine.Prilikom zaključenja ugovora sa kupcem ugovara i kazna u novčanom iznosu od 10 odsto postignute kupoprodajne cene, ako on u celosti ili delimično ne ispuni preuzete obaveze.Takođe, neophodno je i da se na ime obezbeđenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija.Razgledanje nepokretnosti moguće je svakog radnog dana od 16. do 29. jula u periodu od 12 do 15 časova, uz obaveznu prethodnu najavu.Palata Beograd, izgrađena je u periodu od 1969. do 1974.Projektant je bio arhitekta Branko Pešić.Ta činjenica, naime, izaziva zabunu, jer se projektant poistovećuje sa tadašnjim, čuvenim gradonačelnikom Beograda, Brankom Pešićem.Reč je u stvari o dvojici ljudi sa istim imenom i prezimenom.Zgrada je visoka 101 metar i ima 23 sprata.

Srbija

Privatne laboratorije počinju da testiraju na koronavirus

Privatne zdravstvene laboratorije počeće u sledećih par dana da testiraju građane na prisustvo COVID-19, kažu u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije za današnju Politiku.Očekuje se da će ovaj potez pomoći rasterećenju državnih zdravstvenih centara, u kojima su, u pojedinim slučajevima, popunjeni termini do kraja meseca čak i za testiranje građana na lični zahtev, odnosno plaćena testiranja.Tokom protekla dva dana finalizovani dogovori oko serološkog testiranja (tzv. brzi testiranja), nakon što je privatnicima, po zaključku Vlade Srbije, odobrena kupovina brzih seroloških i hemiluminiscentnih testova od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).Pojedine privatne laboratorije već su juče počele da rade serološko testiranje, potvrđeno je za Politiku u jednom od velikih privatnih zdravstvenih sistema, uz napomenu da je njihov kapacitet 200 testova dnevno, kao i da su u pripravnosti za PCR testiranje.Privatnim laboratorijama odlukom Kriznog štaba od kraja juna odobreno je da rade serološko testiranje, podseća Politika, a privatnici procenjuju da bi mogli da obrade 1.000 testova dnevno.Na pitanje zašto se segmenti privatne zdravstvene zaštite ne uključuju u testiranje stanovništva, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je prethodno rekla da, prema njenim saznanjima, privatne laboratorije nisu bile zainteresovane da rade PCR testove, odnosno da nemaju kapaciteta za to, što su u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova demantovali."Privatne laboratorije i privatni zavodi za laboratorijsku dijagnostiku rešenjima o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti koja su dobili od zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja imaju pravo pružanja usluga iz oblasti mikrobiološke dijagnostike sa virusologijom i u tu oblast spadaju i serološka i PCR testiranja na prisustvo koronavirusa", kazali su za Politiku.Oni napominju da mikrobiološke privatne laboratorije imaju kadar, stalno zaposlene molekularne biologe, opremu, PCR mašine, i prostor opremljen za rad sa infektivnim materijalom."Privatne laboratorije spremne su da se uključe u testiranje građana, imaju rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje ove delatnosti, što znači da postoje svi uslovi u pogledu prostora, opreme i stručnog kadra i one već dugi niz godina obavljaju testiranja za sve druge viruse iz oblasti serologije, virusologije i PCR  dijagnostike", zaključuju u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije.

Srbija

Spotify od sada dostupan i u Srbiji

Jedna od najpoznatijih platformi za striming muzike Spotifaj (Spotify) je od danas dostupna u Srbiji, Hrvatskoj i na još 11 tržišta, prenosi portal Netokracija.Time se ta globalno popularna platforma proširila na ukupno 92 tržišta, a na to se odlučila nakon snažnog rasta tokom pandemije korona virusa.Spotifaj je dostupan i besplatno, a uz pretplatu na Spotifaj Premium korisnici će dobiti verziju sa boljim kvalitetom zvuka i bez reklama, mesečna pretplata kreće od 580 dinara.Širenje Spotifaja na nove države, može se povezati sa poslovnim planom kompanije koja dostupnost ovog servisa omogućava u fazama, pa tako Srbija i Hrvatska pripadaju širem istočnom bloku, s obzirom na to da će Spotifaj sledeće nedelje biti dostupan i u Rusiji.Prema statistici Spotifaj mesečno aktivno koristi čak 286 miliona ljudi, od kojih 130 miliona koristi premium usluge koje ovaj servis nudi. Spotifaj drži oko 36 odsto globalnog striming tržišta sa svojom bazom od 50 miliona muzičkih numera.Dolazak Spotifaja u Srbiju mogao bi da promeni sliku tržišta striminga muzike. Jedan od razloga zašto bi ovaj servis na lokalnom nivou mogao vremenom da postane najpopularniji jeste i to što nudi opciju slušanja podkasta.Podkast kao format u poslednje vreme doživljava ogromnu popularnost i sve je više rasprostranjeniji kako u Srbiji, tako i u regionu, a Spotifaj će sada nuditi podkaste uz muziku i na taj način će korisnicima sve biti na jednom mestu.Najveći konkurent Spotifaju će biti Dizer (Deezer), koji je na sprskom tržištu prisutan poslednjih sedam godina i za to vreme je stekao poverenje i veliki broj korisnika. Spotifaj je platforma iz Švedske koja je lansirana 2008. godine i koja je krajem prošle godine prestigla Epl (Apple) kao predvodnik tržišta slušanja muzike.

Srbija

Srbija skinuta sa liste bezbednih zemalja

Ambasadori zemalja članica Evropske unije skinuli su Srbiju sa liste bezbednih zemlja za čije građane važi preporuka da mogu da pređu preko spoljnih granica Šengena, preneo je RTS. Srbija je, zajedno...

Srbija

Neke banke nezakonito obračunavaju kamatu nastalu tokom moratorijuma

Udruženje CHF Srbija, koja okuplja zadužene u švajcarskim francima, tvrdi da neke banke nezakonito obračunavaju kamatu koja nije plaćana tokom pauze u otplati kredita, kaže portal bankar.rs.Kamata koja nije plaćana tokom moratorijuma podeliće se na preostale rate kojih će sada biti za tri više, kao što je i najavljeno. Međutim, dužnici ukazuju da pojedine banke nezakonito obračunavaju “kamatu na kamatu”, čime im se uvećava ukupni dug.“Pripis ugovorene kamate glavnici je nezakonit. Trebalo je ugovorenu kamatu rasporediti na preostale rate, a ne uvećavati glavnicu za iznos te kamate. Pa potom ponovo, na tako uvećanu glavnicu, obračunati ugovorenu kamatnu stopu”, navode u Udruženju CHF Srbija.Osim ovakvog načina obračuna kamate, pojedini dužnici žale se i na zaračunat “trošak puštanja kredita” posle moratorijuma, koji je sabran sa kamatom i potom razdeljen na preostale rate.Ovakva vrsta troška na ime “puštanja kredita” obračunava se prilikom odobravanja kredita i obično se naplaćuje procentualno od iznosa celog zajma.Koliko će koji dužnik tačno da plati na ime kamate zbog korišćenja moratorijuma zavisi od nekoliko stvari.Najvažnija je iznos samog kredita. Potom, kamatna stopa pod kojom se uzajmio, pa rok otplate koji je ugovorio. Zavisi i od toga koliko je rata dužnik otplatio pre nego što je ušao u moratorijum.Najskuplje su prošli dužnici koji otplaćuju velike kredite, na dugi rok, a pre moratorijuma su otplatili tek nekoliko rata.

Srbija

Osnovan Fond solidarnosti za pomoć umetnicima i zaposlenima u kulturi

Sedam asocijacija, udruženja i saveza osnovalo je danas Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije, koji je namenjen zaposlenima u kulturi i umetnicima koji su zbog pandemije ostali bez ikakvih primanja, javlja agencija Beta.Fond su osnovali Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), BAZAART, STANICA Servis za savremeni ples i udruženje likovnih kritičara AICA Srbija.Za korišćenje sredstava Fonda mogu da se prijave i umetnici i kulturni radnici koji nisu članovi udruženja koosnivača.Prioritet za dodelu jednokratne pomoći imaće oni koji su u najtežoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji.Kako navode u zajedničkom saopštenju Fond solidarnosti treba da nadomesti nedostatak sveobuhvatnih mera države za pomoć zaposlenima u kulturi i umetnicima.Fond solidarnosti je namenjen i onima od čijeg rada zavisi kulturna i umetnička produkcija modeli, statisti, tehničari, a nemaju nikakvih garantovanih radnih obaveza, niti prava, navodi se u saopštenju.Do sada je prikupljen novac za jednokratnu solidarnu pomoć za oko 150 osoba u iznosu od po 30.000 dinara bruto.Novac za to su dali Fond za otvoreno društvo, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i platforma FundAction, kao i Fondacija "Hajnrih Bel" koja je podržala pripremu Fonda.Potpisnici očekuju odgovor Ministarstva finansija Srbije od kojeg su tražili oslobadjanje od plaćanja poreza pri isplati solidarne pomoći, da bi ugroženi dobili maksimalno moguću pomoć.

Srbija

Korona minimalac za sada ne vodi u krizu javnog duga

Vlada Srbije pre nekoliko dana isplatila je poslednji treći korona minimalac kao deo paketa pomoći privredi u pandemiji. Uz ostale mere u vidu odlaganja plaćanja poreza i garancija za kredite, ukupni fiskalni stimulans Srbije iznosi oko 2,1 milijarde evra, pokazuje računica Kvartalnog monitora, biltena Ekonomskog fakulteta i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).Tromesečno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobit najvećim delom predstavlja formalizaciju onoga što bi se dogodilo automatski, bez državne intervencije, jer veliki deo preduzeća u tom periodu ne bi bio u stanju da izmiruje poreske obaveze, ocenjuje se u Kvartalnom monitoru Fiskalni stimulans koji se primenila Srbija je relativno veliki, ali je fiskalno održiv, što znači da njegova realizacija neće značajno povećati verovatnoću krize javnog duga, ocenjuje se u analizi. Prema prognozama, javi dug će skočiti na 60 odsto BDP.Međutim, primena snažnog fiskalnog stimulansa u kratkom  periodu znatno je umanjila je fiskalni prostor za primenu dodatnih fiskalnih mera tokom druge polovine 2020. godine i u narednoj godini. Autori analize očekuju da će Vlada tokom druge polovine godine usvojiti dodatne fiskalne mere kako bi pomogla opstanak i oporavak preduzeća u delatnostima koje su naročito snažno pogođene krizom,  što će imati za posledicu dodatno povećanje fiskalnog deficita i javnog duga. Podsećamo, predsednik Srbije je rekao da neće biti novog paketa pomoći privredi.Najveći antirecesioni potencijal ima tromesečna isplata minimalca preduzetnicima i zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima. Ova mera će doprineti očuvanju radnih mesta u segmentu privrede koji je najsnažnije pogođen krizom. Najslabiji antirecesioni efekat ima odobravanje 100 evra svim punoletnim građanima Srbije. Dodeljivanje pomoći samo siromašnima građanima bi imalo veći uticaj na privredu, nego da se ista količina novca dodeli svim građanima, jer bi siromašni potrošili celu pomoć, a u njihovoj potrošnji više učestuju domaći proizvodi. Ekonomisti mupozoravaju i da je sa stanovišta dobre antirecesione politike vrlo pogrešna odluka Vlade da javne investicije smanji za 0,8% BDP, jer okončanje epidemije predstavlja pravi trenutak za ubrzanje javnih investicija. 

Srbija

RSE: Suzavac iz devedesetih na protestima u Beogradu

Na protestima koji su u Beogradu počeli 7. jula zbog najave pooštravanja epidemioloških mera, policija je na demonstrante ispaljivala suzavac koji je proizveden devedesete godine, što je izazvalo uznemirenost i osude građana i pojedinih opozicionih stranaka, saznaje Radio Slobodna Evropa.U rasterivanju okupljenih ispred zgrade Skupštine Srbije i okršajima sa grupama demonstranata u centru Beograda 7., 8. i 10. jula ispaljen je veliki broj patrona suzavca koje su se mogle ponaći na ulicama i po završetku višesatnih sukoba.Reporteri Radija Slobodna Evropa (RSE) zabeležili su one sa oznakama "Metak 38mm MN-01 CS"."Metak 38 milimetara je standardni kalibar za puške koje vidite u rukama policajaca koji ih ispaljuju, a CS je oznaka nadraživca", kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.Kao godine proizvodnje na nekim patronama je upisana 2012. godina, a neke su proizvedene pre trideset godina.Ovaj tip patrone nalazi se u ponudi kompanije "Trayal" iz Kruševca.U tehničkim karakteristikama navodi se da je rok upotrebe suzavca pet godina, odnosno da ga je "najbolje upotrebiti" u tom periodu.Iz Trajala nisu odgovorili šta se dešava sa sastavom i njegovim efektima događa kada je rok prekoračen 25 godina.Odgovori nisu stigli ni iz Ministarstva unutrašnjih poslova na pitanje da li toliko star suzavac može imati posledice po zdravlje ljudi."Pod uslovom da su stajala u magacinu u originalnom pakovanju, protokom vremena ova sredstva samo gube deo svoje snage", rekao je direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević.Prema navodima američkog državnog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju, simptomi izlaganja suzavcu, uz suzenje i peckanje očiju i sluzokože, zamagljen vid, crvenilo, kašalj, otežano disanje i gušenje, mogu biti i opekotine ili osip na koži, a ponekad se javljaju i mučnina i povraćanje.Dugotrajno izlaganje ili izlaganje velikoj dozi, posebno u zatvorenom okruženju, može izazvati ozbiljne efekte, upozorava američki centar.

Srbija

Predmeti zaštite uzbunjivača hitni, ali i dalje ima nerešenih

Predmeti radi zaštite uzbunjivača u srpskim sudovima smatrahu se hitnim, ali i dalje ima predmeta u kojima postupak nije oknčan ni posle tri godine, navodi se u Godišnjem izvešaju o radu sudova u Srbiji za 2019. godinu.Takvih predmeta je na kraju prošle godine bilo trinaest, dok je ukuono ostalo nerešeno 60 predmeta radi zaštite uzbunjivača od odmazde zbog obelodanjivanja informacija u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača. U 2019. godini primljeno je 152 nova predmeta, od ukupnog broja predmeta u radu (220) sudovi su rešili 160 predmeta.Iako ovi predmeti nisu brojni, njihov je značaj veliki, s obzirom na to da je ostvarenje prava na uzbunjivanje, kao ljudskog prava koje štiti slobodu govora, od značaja za vladavinu prava i razvoj svakog demokratskog društva, ocenjuje se u izveštaju.Prema izveštajima sudova zbog krivičnih dela sa elementima korupcije u 2019. primljeno je 1.516 novih predmeta, rešeno je 1.792 predmeta, a ostalo nerešeno 1.290. Smanjen je broj ovih nerešenih predmeta, a od ukupnog broja nerešenih predmeta u 498 starih premeta, postupak traje duže od tri godine računajući od dana podnošenja inicijalnog akta.Uzbunjivač iz Krušika: Četiri preduzeća povlašćena prilikom kupovine municijeUkinut pritvor uzbunjivaču iz Krušika

Srbija

Oglašena prodaja Specijalne bolnice za rehabilitaciju u Vranjskoj Banji

Početna vrednost Specijalne bolnice za rehabilitaciju Vranjska Banja, koju je država odlučila da proda, zajedno sa 4 hilajde kadratnih metara zemljišta, iznosi 870.304 evra, a ponude pisanim putem svi zainteresovani kupci mogu da dostave do 28. jula, saopštila je Republička direkcija za imovinu.U ponudu ulazi i zgrada za ugostiteljstvo Kičer, koja se nalazi u kompleksu pored zgrade specijalne bolnice sa pomoćnim zgradama, dodaje se u saopštenju.Pravo učešća na oglasu imaju sva pravna lica, koja otkupe prodajnu dokumentaciju, uplate depozit i ispune ostale uslove oglasa.Krajnji rok za uplatu depozita, nakon otkupljene dokumentacije je 24. jul dok se dokumentacije preuzima do 21. julaBolnica se prodaje u postojećem, takozvanom, "viđenom" stanju, bez prava kupca na naknadne reklamacije.Кupac se obavezuje i da preuzme, odnosno zasnuje radni odnos sa određenim brojem lica zaposlenih u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Vranjska Banja, a prema spisku koji je sastavni deo prodajne dokumentacije.

Srbija

Ekonomisti: Železara smanjila proizvodnju, pašće i srpski izvoz

HBIS grupa, koja je vlasnik železare u Smederevu, ugasila je jednu od dve visoke peći i prepolovila proizvodnju, jer je prodaja njenog čelika na međunarodnom tržištu opala za 100 miliona evra, zbog kovida 19, piše list Politika.Kako prenosi ovaj dnevni list, kada je izvoz pao za trećinu, Kinezi su peć stavili u režim tihog hoda i prepolovili proizvodnju najvećeg izvoznog aduta Srbije."Razlozi gašenja visoke peći broj 1 u kompaniji HBIS Srbija jesu uticaj kvota na izvoz našeg čelika u zemlje Evropske unije i smanjena potražnja za čelikom na tržištu, jer su mnogi naši klijenti obustavili proizvodnju usled pandemije kovida 19", obrazložili su u železari i najavili da će poslovanje prilagoditi porudžbinama.Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da pandemija jeste dovela do globalnih poremećaja, kao i da ništa nije neočekivano, kada se udruži sa kvotama koje je Evropska unija uvela na uvoz čelika."Ako je jedna peć na tihom hodu, to praktično znači da mogu najviše da proizvedu milion tona čelika. To će se odraziti na izvoz, ali i na rast srpskog BDP-a jer je železara imala značajno mesto u njegovom generisanju", kaže Savić, koji podseća da smederevska čeličana zapošljava 5.500 radnika."U svakom slučaju, dobar deo radnika više nema šta da radi. Da li će oni ići na plaćeno odsustvo od 60 odsto plate ili će nekoga privremeno otpustiti, možemo samo da nagađamo. Nešto će promeniti što se tiče zaposlenih jer nije normalno da polovina fabrike ne radi, a da svi ostanu kao da se ništa nije desilo", kaže Savić.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, inače, nije optimista kada je reč o pozitivnoj stopi rasta srpske privrede. Železara kontroliše trideseti deo srpskog BDP-a i njeno iskakanje iz sistema ne može da prođe bez posledica.Pad međunarodne tražnje za čelikom, inače je umanjio srpski izvoz za oko 100 miliona evra.Kineska kompanija HBIS je pre dve godine skinula Fijat sa trona najvećih izvoznika, kada je smederevski čelik prodala u svetu za oko 800 miliona evra. Čak i prošle godine, kada je Evropska unija uvela kvote na uvoz čelika, ona je zadržala prvu poziciju i izvezla čeliku u vrednosti oko 600 miliona evra.U najnovijem broju časopisa „Makroekonomske analize i trendovi”, autori su zapazili i da se uticaju kvota za čelik pridružio i pad tražnje u eri pandemije.Dodaje se i da je proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura smanjena je za 42 odsto. 

Srbija

Formirana komisija za nestale bebe

Vlada Srbije donela je odluku o formiranju Komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, objavljeno je u najnovijem Sl...

Srbija

Zastava oružje zbog korone stala na barem dve nedelje

U fabrici Zastava oružje, korona virusom zaraženo je 27 radnika, 132 ljudi nalazi se u samoizolaciji, pa je doneta odluka da se svi pošalju na dvonedeljni  prinudni odmor, potvrdio je za Novu S Zoran Šušić, izvršni direktor za tehničko-tehnološke poslove i proizvodnju.Prema Šušićevim rečima, potvrđeni broj zaraženih radnika verovatno nije konačan, pošto se još uvek očekuju rezultati testova."Pratićemo svakodnevno instrukcije Republičkog kriznog štaba, a i naš fabrički stab zaseda na svaka dva dana, tako da ćemo na osnovu praćenja broja inficiranih radnika donositi odluke o pokretanju proizvodnje”, rekao je Šušić.Kako je izjavio, odluku o zatvaranja na dve nedelje, do 27. jula, koja, zavisno od epidemiološke situacije, može da se promeni, doneo je fabrički Krizni štab.Ona se odnosi i na pogon koji posluje u Novom Pazaru, a prema Šušićevim rečima, tamo je zvanično jedan zaraženi radnik.Inače, uprava je odlučila da se tokom prinudnog odmora u fabrici uradi remont mašina i opreme. "Mogućnost za inficiranje radnika koji su angažovani na remontu sveli smo na minimum. Tu je pre svega uključen manji broj zaposlenih, a za sve njih smo obezbedili neophodnu zaštitnu opremu, maske, vizire, rukavice i sredstva za dezinfekciju", objasnio je Šušić.Remont je, kako ocenjuje Šušić, redovna procedura koja se sprovodi svake godine kada su radnici na kolektivnom odmoru.U Fabrici Zastava oružje zaposleno je preko 2.000 radnika.Sindikati upozoravaju da bi zbog posledica korona virusa, na jesen, u Srbiji, oko 300 hiljada radnika moglo da ostane bez posla, preneo je portal 021.rs.

Srbija

Domaći privrednici ne žele kredite sa državnom garancijom

Domaći privrednici su do sada uzeli samo polovinu kredita koje je država obezbedila i za koje je dala garanciju od 480 miliona evra, jer ne vide brz oporavak od pandemije, javlja startit.Za dodatnu pomoć nema prostora, bez ozbiljnih posledica po ekonomiju države, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.„Od dve milijarde evra za koliko je obezbeđena garancija države privreda je uzela ili aplicirala za kredite u iznosu od jedne milijarde evra, što je ozbiljan signal da i vlasnici preduzeća procenjuju da slamanje epidemije neće biti brzo i da će oporavak biznisa potrajati možda više godina, zbog čega oni neće moći uredno da servisiraju svoje dugove“, kaže Savić.Savić navodi i da stanje privrede u našoj zemlji u dobroj meri zavisi od oporavka privrede na svetskom novou, pre svega kod naših partnera iz Nemačke i Italije. Ukoliko na to dodamo i problem smanjenja stranih ulaganja u odnosu na isti period prethodne godine, te izostanak domaćih investicija, jasno je da će se stanje u ekonomiji dugo oporavljati.Savić očekuje da će nakon oktobra doći do povećanja broja otkaza.Poslodavci koji su uzeli pomoć države će tada moći da otpuštaju zaposlene, bez ikakvih kazni.”Desetine hiljada zaposlenih sigurno su u riziku da ostanu bez posla tokom jeseni i zime, a posebno oni koji rade u sektorima koje je pandemija najjača pogodila – turizmu, ugostiteljstvu, prerađivačkoj i kreativnoj industriji”, rekla je za Nova.rs istraživačica Fondacije Centra za demokratiju Sarita Bradaš.Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku predlaže da država smanji poreske i parafiskalne namete, kako bi kompanije mogle da zadrže isti broj radnika.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.