Više od 80 predloga kompanija, organizacija i preduzetnika koji žele da pomognu državi u borbi protiv koronavirusa pristiglo je na adresu Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj, pre...
Tokom prošle godine doneta je naredba o pokretanju finansijskih istraga protiv 23 osobe u odnosu na 33 osobe u 2018. godini, pokazuju podaci posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije pri Višem tužilaštvu u Beogradu, saznaje Politika.Pored toga u ostalim predmetima je identifikovana i oduzeta protiv pravna imovinska korist od izvršilaca krivičnih dela u 2018. u iznosu 1,84 miliona dinara i 3350 evra, a izvršioci su u obavezi da obeštete oštećene u iznosu nešto većem od osam miliona dinara.U toku 2019. od okrivljenih je oduzeto nešto preko milion dinara na ime protivpravne imovinske koristi, a odlukom suda okrivljeni su u obavezi na obeštećene od 11,7 miliona dinara.U ove sume nisu uračunati iznosi iz sporazuma o priznanju krivičnih dela koje sud nije još potvrdio, kao ni vredni predmeti i imovinska korist čije se oduzimanje traži u podnetim optužnim aktima.Zloupotreba krivičnog položaja je najčešće koruptivno krivično delo zbog kojeg posebna odeljenja za borbu protiv korupcije pri višim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu pokreću postupke. Najveći broj krivičnih prjava za borbu protiv korpucje podnose građani, pa MUP, ostali organi i institucije.
Na kraju 2019. godine dug opšteg nivoa države Srbije iznosio je 24,4 milijardi dolara, tj. 52,9 procenata BDP-a. Samo tokom prošle godine dug opšte države je povećan za 1,0 mlrd evra u odnosu na kraj 2018, najviše usled povlačenja kredita stranih vlada i neto zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, ali i uticaja (nepovoljne) promene deviznih kurseva, pokazuje najnovija analiza javnog duga u 2019. godini koji je uradila Parlamentarna budžetska kancelarija. Stanje javnog duga treba gledati u kontekstu pandemije korona virusa i najavljenih mera Vlade Srbije jer novca za to trenutno nema i Vlada Ane Brnabić će morati prilično da se zaduži. Iako se povećao u apsolutnom smislu u odnosu na kraj 2018. godine, sadašnji nivo javnog duga predstavlja značajno smanjenje, kako u apsolutnom, tako i u relativnom smislu u odnosu na kraj 2014. godine, kada je počela fiskalna konsolidacija kroz smanjenja penzija i plata u zaposlenih u javnom sektoru.Javni dug je dug države, čine da direktan dug nastao zaduživanjem države i indirektne obaveze po davanju garancija.Javni dug čine državne obveznice (12,5 mlrd. evra) i krediti uzeti od stranih država (9,5 mlrd. evra).Najveći deo duga se koristi za budžetsku podršku i unapređenje javnih finansija, dok se krediti uglavnom koriste za restrukturiranje javnih preduzeća, putnu strukturu i otplatu dugova nastalih u vreme SFRJ.Među državama kojima Srbija duguje najviše su Emirat Abu Dabi, Kina, Rusija, Kuvajt i Azerbejdžan. Obaveze prema ovim poveriocima su u 2019. godini povećane za skoro pola milijardi evra.Republika Srbija ima značajan deo indirektnih obaveza, koje nastaju kao posledica izdatih garancija na zaduživanje javnih preduzeća (EPS, Putevi Srbije, Železnice, Srbijagas itd), ali i na zaduživanje preduzeća u kojima Srbija ima samo jedan deo (FIAT, Air Serbia). Ove indirektne obaveze iznose oko 1,5 milijardi evra, a prošle godine je aktivirano 91,6 miliona evra garancija. Vlada Srbije je 31. marta objavila detalje ekonomskog paketa pomoći privredi u iznosu u 5,1 milijardi evra, što predstavlja 11 procenata srpskog BDP-a (procentualno, među većim paketima u svetu).Fiskalni savet predviđa da će Vlada Srbije morati da se zaduži za dodatnih 3 milijarde evra, kojih trenutno nema u budžetu, da bi ovaj paket sprovela u delo.Uzimajući u obzir neizbežnu privrednu kontrakciju (Bečki institut za međunarodnu politiku i privredu predviđa za Istočnu Evropu kontrakciju od 3-5 procenata kao optimističnu prognozu, odnosno 10 procenata kao pesimističnu), ovo bi najverovatnije moglo da pogura nivo javnog duga na 60 procenata BDP-a, predviđa Fiskalni savet.S ozbirom na to da će zaduživanje preko država biti smanjeno, Srbija će verovatno morati da se zadužuje putem emitivanja obveznica. U poslednjih pet godina Srbija popravila rejting na međunarodnom tržištu hartija od vrednosti, tako da danas ima rejting BB+ (Standard and Poor’s, Fitch) ili Ba3 (Moody’s).Ipak, obveznice sa ovim statusom se i dalje smatraju rizičnim i sugerišu da kod dužnika postoji značajna verovatnoća da neće moći da isplati sav dug, što će povećati cenu zaduživanja mimo trenutne već povećane potražnje za novcem na svetskom tržištu. Kamatna stopa na desetogodišnje državne obveznice R. Srbije je na kraju 2019. iznosila manje od 2 procenta.Izvor. Parlamentarna budžetska kancelarija; WIIW; FS.
Država Srbija traži model za nerelizovane turističke aranžmane,koji će biti privatljiv i za agencije i za putnike koji su uplatili aranžmane, ali zbog pandemije korona virusom ne mogu da ih realizuju, rekao ...
Privrednici Srbije od danas mogu da se prijave za državnu pomoć u okviru ekonomskih mera za saniranje posledica uticaja virusa korona na privredu Srbije.Svi zainteresovani moći će da se prijave, i to kroz poresku prijavu, koju i inače popunjavaju.Vlada Srbije usvojila je u petak tri uredbe kojima se precizira primena mera za podršku privredi u vanrednom stanju nastalom zbog pandemije virusa korona.Privrednici mogu da se prijave za odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za april, maj i jun, odnosno maj, jun i jul (ako su već isplatili martovske plate). Uslov je da od 15. marta do prošlog petka nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto. Odloženi porez će se naplaćivati od 4. januara sledeće godine u 24 mesečne rate.Ova uredba reguliše i isplatu minimalnih zarada za preduzetnike, paušalce, preduzetnike poljoprivrednike i zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima koje će država isplatiti u maju, junu i julu. Po pola minimalca dobiće zaposleni u velikim preduzećima koji su dobili rešenje o prekidu rada (što nije isto kao i otkaz).ŠTA URADITI DA BISTE SE PRIJAVILI I DOBILI PORESKE OLAKŠICE I MINIMALAC ZA RADNIKE?Najjednostavnije rečeno, pošto se odlaže plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04.01.2021, pri popunjavanju poreske prijave, kao dan početka plaćanja poreza stavićete taj datum. I to je sve što treba da uradite. Samim tim, prijavljujete se automatski i za novčanu pomoć u iznosu od 30.000 dinara.Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja podnosi praktičmp Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (dalje u tekstu:Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP- PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa.Pravno lice koje se opredeli da koristi Fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne Pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine.Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovun penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.
Intervju sa Pericom Gunjićem, glavnim i odgovornim urednikom Cenzolovke, za podcast “Dan posle” (link za audio intervju).Razgovarao: Aleksandar GubašJedanaestog aprila, pre dvadeset i jednu godinu, a takođe za vreme vanrednog stanja, ubijen je Slavko Ćuruvija. Kako se vi, kao višegodišnji saradnik pokojnog Ćuruvije, sećate tog dana?Perica Gunjić: Tih dana je zaista bilo vanredno stanje, i delimično je po nekoj atmosferi podsećalo na ovo danas. Ta neka jeziva tišina, koja je vladala gradom dobrim delom dana -- kada su najavljivana bombardovanja, ili kada su ljudi prosto ostajali u stanovima... Mada, nije baš sve bilo isto, pošto tada nije bilo zabrane kretanja kao danas, ali je istovremeno ta jezovitost imala veze i sa tim što je, i tada, opasnost dolazila od nekog nevidljivog neprijatelja. Danas je to virus, a tada su to bili nevidljivi bombarderi. Slavko Ćuruvija je praćen i prisluškivan, ne samo tih nekoliko dana pre ubistva, nego je to zvanično počelo od jeseni prethodne godine, a tokom suđenja za njegovo ubistvo smo imali prilike da čujemo da je to trajalo i dosta duže. Sećam se te jeze, i tog straha kod mnogih novinara... U tom trenutku je bombardovanje tek bilo počelo pre nekih dvadesetak dana, pa su mnogi ljudi mislili da je to samo početak krvavog obračuna sa svim kritičarima Miloševićevog režima. Taj strah, ta jeza koju su mnogi posle toga osećali opstala je, ja mislim, i dugo posle toga. Verovatno i dan danas mnogi ljudi pomišljaju na to kolika je moć tajnih službi u ovoj zemlji, koje su se i tada, na takav drastičan način, obračunavale sa nekim političkim neistomišljenicima ili kritičarima režima. Posle Ćuruvije taj obračun nije išao dotle da su ljudi ubijani, ali možemo videti mnoštvo jasnih signala da je to, kako bih rekao, srce tame ove države i dalje veoma veoma aktivno, i da određuje sudbine mnogih ljudi -- pa i cele ove države. Dakle, nažalost, nije samo vanredno stanje, i nije ova zlosutna tišina kao što je sada... Nije to jedini, kako bih rekao, strah, i jedina jeziva stvar, nego je to prosto i sama struktura ovog sistema, koja je na neki način ostala nepromenjena.Još jedna stvar koja povezuje 1999. i 2020. godinu je ličnost Aleksandra Vučića. On je u vreme ubistva Ćuruvije bio ministar informisanja, a sada je, formalno, predsednik države -- ali je neformalno zapravo on taj koji usmerava sve resore Vlade, pa tako i informisanje. Kako bi izgledalo poređenje Vučića nekad i sada, što se tiče odnosa prema medijima?PG: U to vreme, devedesetih, su posledice po medije, kao što je bilo i to ubistvo Slavka Ćuruvije, ponekad bile drastičnije. Nepunih godinu dana pre toga je donesen taj Zakon o informisanju -- to je bilo u oktobru ‘98. godine -- koji je, u stvari, služio isključivo za obračun sa medijima. Tu je, pre svega, na udaru bio Slavko Ćuruvija i njegov Dnevni telegraf, i kasnije Evropljanin, ali i drugi nezavisni mediji. Jedan od najodgovornijih ljudi, ako ne i najodgovorniji, za jedan takav zakon bio je, naravno, ministar informisanja Aleksandar Vučić, koji je tada, na vrlo beskrupulozan način -- u vreme kada je isto najavljivano ratno stanje, zbog sukoba na Kosovu, i tako dalje -- pretio medijima, onako bezočno, i te pretnje sprovodio u delo. Ne znam koliko ljudi danas znaju, tada je zabranjen Ćuruvijin Dnevni telegraf -- to je bilo čak i pre tog Zakona o informisanju, jedno nedelju dana. Posle toga su tako drakonske kazne, u stotinama hiljada dolara po jednoj presudi, donošene protiv medija... I u tome svemu je jednu od glavnih uloga igrao radikal Aleksandar Vučić. On je veoma vešt u propagandnom ratu. Dakle, on je kompletnu medijsku scenu, koju relativno dobro poznajem, prekomponovao -- videćete da je veoma uspešno uspostavio svoje medije, koji ga kompletno podržavaju, bez ikakvih naznaka da bi ijedan od njih, ikada, zbog bilo čega njega lično mogao da kritikuje. Ne samo što je stvorio svoje medije, pa i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, nego je stvorio i kompletnu tu scenu -- paralelna novinarska udruženja…Da, čak se i slično zovu udruženja! Zajedničko im je to “UNS”, a samo se početak razlikuje -- pa tako, sem UNS-a i NUNS-a, imamo i režimski PROUNS...PG: Da, upravo tako. To je jedan od tih, često lukavih, načina da se skrene pažnja i da se stvari prikažu suprotnim od onog kakve zapravo jesu. Vi imate udruženja sličnih imena, imate Fejsbuk stranice... Postoji čitava armija “botova” koja radi na Fejsbuku -- i na Tviteru, pošto je Tviter ugasio nekih 8500 naloga ljudi koji rade za Srpsku naprednu stranku. Uopšte, preko društvenih mreža imate različite načine na koje deluje ta propaganda, sve vreme praktično zavaravajući građane.Nov momenat, u celoj ovoj medijskoj situaciji, je i ova najnovija najava Kriznog štaba, da će se ubuduće konferencije za medije održavati bez novinara -- navodno, iz straha za njihovu bezbednost. Kako su uopšte do sada izgledale te njihove konferencije, i kako će izgledati sada kad se pitanja budu slala mejlom?PG: To je, ja mislim, ispunjenje vlažnih snova ove vlasti. Otprilike -- “Da ih više ni ne vidimo, a kamoli da nas nešto pitaju.” To je potpuno besmisleno... Malopre smo pričali o obesmišljavanju medija, i novinarskog posla uopšte, i tek je ovo sada vrhunac toga. Nadam se da se to neće održati, i da ćemo nekako uspeti to da promenimo -- odnosno, da ćemo nekakvim pritiskom na vlast uspeti se izborimo za to da informisanje ponovo stane na noge. Međutim, ne deluje mi kao da će se to uskoro dogoditi.Sve i kad imaju informacije, koliko, u ovoj situaciji, mediji slobodno izveštavaju? Koliko je jak problem autocenzura?PG: Mislim da je autocenzura sada mnogo veća, naročito posle hapšenja Ane Lalić, i da je to bila poruka koju su oni tada hteli da pošalju. Dakle, evo šta vam se može dogoditi -- možete da provedete jednu ili više noći u policiji, da vam pokupe telefone, laptopove i sve živo... Poruka je: “Saznaćemo sve o vama, i ako mislite da vam se to isplati, vi izvolite i pišite kritičke tekstove.” Verujem da su tu poruku tako razumeli mnogi novinari, i verujem da je autocenzura sada mnogo raširenija -- ali se isto tako nadam da pravi novinari, naravno, neće tome podleći.Kakva je situacija sa fizičkim napadima?PG: Poslednji i nadrastičniji fizički napad je, naravno, bilo paljenje kuće Milana Jovanovića, i pre toga prebijanje Željka Matorčevića -- urednika sajta na kome su Milan i Željko objavljivali tekstove o Dragoljubu Simonoviću, koji je na kraju optužen za to paljenje kuće. Ti fizički napadi na novinare, nažalost, nisu toliko retki -- ja sam prilično ubeđen da ih ima mnogo više nego što mi znamo, zato što se ponekad o njima i ne govori. Međutim, pored njih su veoma opasne pretnje i jezivo zastrašivanje koje mnogi novinari doživljavaju -- i to, pre svega, novinari lokalnih medija. Imamo slučaj u Inđiji -- Verica Marinčić, novinarka Inđija kafea, je mesecima praćena i na različite načine zastrašivana od strane jednog čoveka, kome se nije dopalo to što je ona objavila fotografiju njegovog bahato parkiranog automobila. Tortura koju ona prolazi, od prošlog leta -- to praktično traje i do danas -- je zaista jeziva, i to, nažalost, nije jedini slučaj takvog zastrašivanja u našoj zemlji. Toga ima jako mnogo, a najveći problem, kažem, imaju ljudi u lokalnim medijima, koji su praktično napadnuti sa svih strana.Može li država, i da li uopšte želi da uradi nešto po pitanju tih napada?PG: Država na to ne reaguje efikasno. Odnosno, najčešće ne reaguje nikako -- i kada dođe do nje, to nekako nestane u fiokama tužilaštva i policije, i stvari se tu završe. Tako da se, recimo, pretnje kao što su “Treba vas sve pobiti!” predstavljaju kao slobodno izražavanje mišljenja -- bukvalno se na sudu iznose takva objašnjenja. To je sve deo atmosfere u kojoj novinari danas rade, i pravo je čudo da, da pomenem i neke lepe stari, da ipak postoje -- pored tih lokalnih novinara, kojima se zaista divim, jer su neverovatno hrabri -- da kod nas, ipak, postoji nekoliko ozbiljnih i profesionalnih medija. Ne samo ovih najvećih, kao što su N1 i Danas, nego i manjjih istraživačkih centara, kao što su CINS, KRIK ili BIRN.Sad mi nešto pade na pamet. CINS, KRIK i BIRN su sve skraćenice od četiri slova, koje sadrže slovo “i”. Ne bi me začudilo da sada vlast osmisli neku agenciju za istraživačko novinarstvo od četiri slova…PG: I sadržaće slovo “i”… (smeh) Apsolutno, to je verovatno sledeći korak.Kad smo kod sledećih koraka... Budući da se ova emisija zove “Dan posle”, i da se ne interesuje samo za ovo što se dešava sada, za vreme vanrednog stanja, nego i za ono što će biti posle -- na šta će ličiti naši i svetski mediji dan posle kraja krize?PG: Koji će mediji kod nas preživeti ovu krizu, i ovakvu vlast -- to je veliko pitanje... Verujem da mnogo njih neće preživeti, pre svega na lokalu, naročito ako ovo potraje. Za par meseci -- ako se tada završi ova kriza, a nadam se da hoće -- kada mediji budu u finansijskim problemima, ono što možemo od vlasti da očekujemo je samo da ih dokrajči. A ne da im pomogne, kao što to rade mnoge države -- pošto su mediji, naravno, u problemima u celom svetu...Takođe, pre svega medijska slika, ali i uopšte slika našeg društva, zavise od toga da li će doći do nekih ozbiljnijih promena posle koronavirusa. Pretpostavljam da je mogućnost takvih promena vezana i za mogućnost održavanja izbora -- koji su sad odloženi, i pretpostavljam da će biti održani posle završetka ove krize, što je možda na jesen, ili ne znam već kad... Pritom, uopšte ne mislim da bi oni koji bi u tom slučaju došli na vlast bili mnogo bolji prema medijima. Nikad ne treba zaboraviti da je ovakvu medijsku scenu počela da pravi, u stvar,i prethodna vlast. Mislim pre svega na tabloide i njihov uticaj, koji je tada počeo da se širi -- da bi onda podivljali od 2012. do danas, i postali ovako besprizorni kao što jesu. Ipak, promena je apsolutno neophodna, i jedini način, čini mi se, da se zadrži profesionalizam medija jeste u tome da dođe do ozbiljnih, sistemskih društvenih promena.
Početkom aprila, tokom vanrednog stanja, u fabrici francuske kompanije Hačinson (Hutchinson) u Rumi otpušten je veći broj radnika pre isteka ugovora na određeno vreme, zbog smanjenog obima posla, pi&s...
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, u pratnji ministra vojnog Aleksandra Vulina, na aerodromu u Batajnici svečano je dočekala pomoć iz Ruske Federacije. Ruski prijatelji počašćeni su pogačom i solju, na tradicionalan srpski način, što je dovelo do sablažnjivih slika za pučanstvo, jer su tokom konzumacije prekršeni svi mogući protokoli i mere za zaštitu od zaraze. Nakon tog čina visokog rizika, premijerka je održala prigodan govor u kojem se zahvalila ruskim prijateljima, ali nije odolela niskim pobudama pa je iskoristila priliku da se obruši na izmišljene neprijatelje.“Nemojte da budete toliko licemerni da ceo dan šetate, a onda u 20 časova izađete na terasu i aplaudirate lekarima. Hajde da više nemamo to da u Srbiji budemo kul. Kul je da po danu izlazite, a onda je kul uveče aplaudirati. Najgoru stvar ćete uraditi tim lekarima kojima tapšete. Ti lekari će zbog vas raditi umesto 12, 14 ili 16 sati. Nemojte im to raditi”, održala je premijerka vakelu neposlušnim građanima koji se odaju hipokriziji.Takvo nas vreme zadesilo: licemeri drže filipike protiv licemerja, fabrike za proizvodnju dezinformacija nariču zbog lažnih vesti, duhovni potomci Kajafe i Pontija Pilata propovedaju Hrista, a kradljivci doktorata čuvaju državnu kasu. Pored ovih pošasti koje smo sami izabrali, nama prirodne katastrofe uopšte nisu potrebne – na svojoj propasti radimo sasvim zadovoljavajuće i sami, bez ičije pomoći.Telepatske moći Ane BrnabićNe znam kojim je to naučno-istraživačkim metodama premijerka dokonala da su građani koji svako veče aplaudiraju požrtvovanom medicinskom osoblju isti oni koji su čitav dan proveli šalabazajući naokolo. Pitanje je da li bi čak i bratske kineske vlasti sa totalnom kontrolom i nadzorom građana u okviru sistema društvenog kredita bile u stanju da izgrednike lociraju ovako precizno, a kamoli premijerka zvanično demokratske države koja, koliko mi je poznato, još uvek nije uvela ovakav sistem. Biće da je Brnabić do svojih saznanja došla koristeći se svojim natprirodnim telepatskim moćima. Mada postoji još jedna mogućnost – premijerka jednostavno laže, prebacujući odgovornost sa sebe na unutrašnjeg neprijatelja. Nema efikasnijeg sredstva za borbu protiv licemerja od neistine.Iz ovog premijerkinog nastupa, kao i iz mnogih drugih poslednjih nedelja, dalo bi se zaključiti da su njoj i Vladi Srbije lekari i zdravstvo na prvom mestu. Međutim, kao i sve druge premijerkine izjave, ni ove iznenadne izlive uvažavanja medicinskog osoblja ne možemo uzeti zdravo za gotovo. Funkcioneri iz našeg državnog vrha su lingvističko saznanje o arbitrarnosti jezika shvatili nekako odveć bukvalno, pa između njihovih reči i realnosti obično zjapi ponor čije dubine ne bi uspela da istraži ni najsrčanija speleološka ekspedicija.Zdravstvo, poslednja rupa na sviraliProšlogodišnji budžet jasno govori šta su prioriteti Vlade Srbije: za zdravstvo je izdvojeno 18,3 milijarde dinara, a za vojsku preko 95 milijardi – samo pet puta više. Sredinom 2018. godine prosečna plata u policiji bila je 73.000 dinara, u vojsci 62.000, a u zdravstvu – 55.000 dinara. Dakle, plata u policiji je u proseku bila veća od plate medicinskih radnika preko 30 procenata. U međuvremenu je došlo do proporcionalnih povećanja, ali vojska i policija i dalje zarađuju više od medicinskog osoblja.Za srpske vlasti bezbednosne strukture su kudikamo važnije od zdravstva i obrazovanja, kao što i priliči državi koja teži autoritarnosti. Naprednjačke vlasti mnogo više cene građanina s puškom nego građanina sa stetoskopom, što je sasvim razumljivo ako imamo u vidu ratnohuškačku prošlost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministra odbrane Aleksandra Vulina, ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i mnogih drugih relikata iz mračnih devedesetih. Između militarizovanog društva i društva sačinjenog od obrazovanih građana sa dobrom zdravstvenom brigom, naši vlastodršci će uvek izabrati ovo prvo, prosto im je takav mentalni sklop.*Ovo je odlomak iz autorskog teksta Tomislava Markovića napisanog za Al Jazeera Balkans, ceo tekst možete pročitati na portalu balkans.aljazeera.net (link)
Ekipa psihologa sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu počela je da istražuje probleme i izazove u vreme pandemije koronavirusa, piše portal 021. Stručnjaci još uvek nemaju dovoljno saznanja o ...
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostovao je u jutarnjem programu na TV Prva i tom prilikom je govorio, između ostalog, o ekonomskim merama i šta nakon pandemije. Istako je da Srbija neće uzimati novac od MMF-a, najavio je nove investicije i istako važnost oporavka tržišta zemalja u koje Srbija izvozi robu. Naveo je podatak da je do sada u Srbiji oko 11.000 ljudi ostalo bez posla i da država planira da te ljude zaposli velikim investicionim ciklusom, kao i da je ideja da se sačuva bar 10 do 20 procenata ljudi koji su se vratili iz inostranstva. Vučić je izjavio da je najgori scenario da se iz krize Srbija izvuče u junu ove godine, ali da veruje da će se to desiti i ranije. Dodao je da neće biti smanjivanja plata i penzija i da će se država truditi da mnogo pomogne privatnom sektoru i rekao „Ukoliko budemo imali dobre prihode, verujem da možemo još više da ubrizgamo u privatni sektor, ali to ćemo moći da procenjujemo bolje za par dana, 15. aprila, jer tada dolazi presek PDV-a, akciza i carina.“ Tom prilikom, predsednik Srbije je rekao da če se požuriti sa otvaranjem gradilišta i najavio da će u narednih mesec dana obelodaniti jednu „fantastičnu investiciju“ koja dolazi u Vojvodinu, opisavši je kao jednu od najboljih koja je ikada došla u našu zemlju. Vučić je naveo da je za Srbiju važno da se ojača tržište Evropske unije, jer odatle dolazi najveći broj investitora, „Nemačke fabrike koje kod nas rade, Francuske fabrike, Italijanske fabrike, one moraju da imaju i tržište u svojim zemljama, moraju da rade njihove fabrike koje snabdevamo proizvodima i poluproizvodima iz Srbije. Zato je za nas važno da oni ubrizgaju mnogo novca u svoje zemlje.“ rekao je Vučić. Na pitanje voditeljke, šta je strategija za dan posle, Vučić je odgovorio da je ovo najveća kriza od 1929. godine i da Evropska unija po prvi put dozvoljava i dokapitalizaciju, vezano za takozvanu državnu pomoć, što nikada ranije nisu dozvoljavali. „Mi ćemo gledati da najmanje podignemo nivo javnog duga, jer sada u Evropi ni javni dug nije važan, ni defict više nije važan, sada je sve dozvoljeno da bi ekonomija preživela.“ izjavio je Vučić.
Srbija je uložila mnogo novca u otvaranje radnih mesta subvencijama stranim investitorima. Pitanje je da li su oni u obavezi da te subvencije vrate ukoliko otpuštaju radnike.Ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek kaže za Novu Ekonomiju da sve zavisi od toga kakvi su uslovi u ugovorima koje je država sklopila sa investitorima.“To je čisto pravničko pitanje. Ako to stoji u ugovoru, onda može da se uradi. Ako ne stoji u ugovoru, nije moguće. Zavisi od toga kako je napisano u ugovoru”, rekao je Gajić.On kaže da bi ukoliko bi država tražila od kompanija da vrate subvencije one mogle da zatraže međunarodnu arbitražu, zbog čega bi Srbija mogla da se nađe u situaciji da plaća penale. Gajić je rekao da, kada je u pitanju otpuštanje radnika, situacija zavisi od slučaja do slučaja i smatra da preduzeća ne očekuju da će se šira slika bitno promeniti posle ukidanja vanrednog stanja u zemlji. “Vrlo je verovatno da preduzeća koja otpuštaju radnike računaju na to da će posle ukidanja vanrednog stanja da se sve vrati na staro”, ocenjuje Gajić.Kada su u pitanju procene o posledicama krize zbog pandemije, Gajić kaže da se na svetskom nivou ne očekuje pozitivan razvoj i da će preduzeća odluke o otpuštanjima donositi u skladu sa time. “Ono što mi posmatramo je da agencije koje se bave ekonomskim predviđanjima ukazuju na veliku recesiju”, rekao je Gajić i dodao da se, ako se smanjuje i ekonomija Kine, ni u Srbiji ne može očekivati drugačije.
Republika Srbija će sledeće nedelje emitovati obveznice vredne 35 milijardi dinara (nešto više od 301 miliona evra) radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza i za obezbeđivanje sredstava za sprovođenje ekonomskih mera za ublažavanje ekonomskih efekata trenutne pandemije, navodi se u Službenom glasniku.Nominalna vrednost obveznice je 10.000 dinara, a rok dospeća je jedna godina.Jedinstvena prodajna cena obveznica biće utvrđena prilikom primarne prodaje zapisa na aukciji, na bazi izvršne stope prinosa, koja još uvek nije navedena na veb-sajtu Uprave za javni dug.
Promet u domaćoj industriji igara na sreću opao je između 90 i 95 odsto usled odlaganja sportskih događaja, zatvaranja kladionica i slot klubova tokom zdravstvene krize
Vlada Srbije donela je na poslednjoj sednici uredbu kojom se kompanijama pojednostavljuje postupak izdavanja obveznica, koja se prevashodno tiče karakterisitka koje prospekt mora da ispuni da bi bio validan.Kompanije koje žele da na ovaj način prikupe kapital moraće, kao i ranije, da sastave i prezentuju prospekt Komisiji za hartije od vrednosta, a koji će morati da sadrži godišnji finansijski izveštaj sa revizorskim izveštajem, kao i godišnji izveštaj o poslovanju menadžmenta, ukoliko je izdavalac dužan da ga sačini.Prospekt takođe treba da sadrži konsolidovani godišnji finansijski izveštaj, ako je izdavalac obavezan da ga izradi u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.U slučaju da se poslednji redovan godišnji finansijski izveštaj odnosi na period od 200 dana pre nego što je zahtev za odobrenje objavljivanja prospekta podnet Komisiji, izdavalac nije dužan da sačini i prikaže polugodišnji finansijski izveštaj.Informacije o izdavaocu obveznice koje moraju da se nalaze u prospektu, uključujući finansijske i revizorske izveštaje, ubuduće se mogu prikazati direktnim linkovanjem na dokumente ili javne registre, što bi takođe trebalo da ubrza proceduru. Izdavalac koji uspešno izvrši javnu ponudu dužničkih hartija od vrednosti u skladu sa prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija stiče svojstvo javnog društva ukoliko ga nije imao ranije i zadržava ga u periodu trajanja dužničke hartije od vrednosti.U slučaju da je izdavalac akcionarsko društvo, sticanjem svojstva javnog društva za njega ne nastaje obaveza uključivanja akcija u trgovanje na berzi.Pojednostavljena uredba će se primenjivati u svim slučajevima kada je privredno društvo donelo odluku o izdavanju dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja zbog opasnosti od širenja COVID-19, odnosno u roku 180 dana od dana prestanka vanrednog stanja u Srbiji.U cilju sprovođenja ove uredbe, Komisija za hartije od vrednosti će u roku od 15 dana propisati pojednostavljenu formu i minimalnu sadržinu informacija koje treba uključiti u prospekt koji se odnosi na dužničke hartije od vrednosti.
Za samo tri nedelje u SAD je više od 10 odsto radnika prijavilo da je nezaposleno, piše Business Insider.Za povlastice za nezaposlene se u periodu od 15. marta do 4. aprila prijavilo 16,8 miliona Amerikanaca, što znači da je bez posla ostalo više od 10 odsto radnika.Kako bi se sprečilo širenje koronavirusa, veći deo SAD praktikuje stroga naređenja o držanju udaljenosti između ljudi, i preduzeća koja nisu od presudne važnosti prestala su sa radom.Prema podacima Ministarstva za rad, u nedelji završno sa 4. aprilom, za osiguranje u slučaju nezaposlenosti prijavilo se 6,6 miliona radnika. "Brojevi su tako veliki. Zaključak o tome šta se počev od sredine marta dogodilo tržištu rada nalazi se ispred vas", rekao je za Business Insider Majkl Gapen, glavni ekonomista za SAD britanske investicione banke Barklejz (Barclays).Prema podacima američkog analitičkog centra Institut za ekonomsku politiku (EPI), došlo je do povećanja od 2 500 odsto u odnosu na period pre pandemije koronavirusa."Poređenja radi, to je kao da se cela odrasla populacija država Mičigen, Minesota i Viskonskin tokom prošle tri nedelje prijavila za osiguranje u slučaju nezaposlenosti“, kažu ekonomistkinje EPI-ja Elis Guld i Hajdi Širholc.One ocenjuju da će se situacija pogoršati, uz procene da bi ukupni gubitak zaposlenosti mogao da pređe broj od 20 miliona ljudi. "Opseg patnje je poražavajući. Ova recesija će pogoršati već postojeće nejednakosti među rasama i etničkim grupama", smatraju Guld i Širholc.
Više novinarskih i medijskih udruženja zatražilo je od Vlade da novinarima omogući da prate konferencije Kriznog štaba i postavljaju direktna pitanja članovima. Nezavisno društvo novina...
Vlada Srbije donela je uredbu o pogodnostima i direktnim davanjima subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažanja ekonomskih posledica izazvanih bolešću COVID-19. Pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta u ukupnom iznosu od tri minimalne neto zarade ( tri puta 30.000 dinara) imaju preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, i mikro, mala i srednja preduzeća.Ovo pravo mogu da ostvare u maju, junu i julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.Broj zaposlenih kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uvećava se za 1 (jedan), osim u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.Broj zaposlenih iz uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period.Broj zaposlenih umanjuje se za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period u celosti pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku.Kompanije mogu da koriste direktna davanja pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe.Drugi uslov je da su preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.Isplata se vrši na namenski računIsplata direktnih davanja vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog za tu namenu kod Ministarstva finansija – Uprave za trezor, na osnovu dostavljenih podataka u elektronskom obliku od Ministarstva finansija – Poreske uprave.Radi isplate direktnih davanja privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID-19 kod banke koja u momentu stupanja na snagu ove uredbe vodi tekući račun tog privrednog subjekta.Privredni subjekti koji u momentu stupanja na snagu ove uredbe imaju otvorene tekuće račune kod više banaka dužni su da najkasnije 25. aprila 2020. godine, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak o nazivu banke kod koje će biti otvoren poseban račun iz tog stava.Poreska uprava, preko Uprave za trezor, dostavlja Narodnoj banci Srbije podatke u elektronskom obliku, na osnovu kojih banka otvara poseban račun. Banka je dužna da otvori taj račun u roku koji utvrdi Narodna banka Srbije pri dostavljanju ovih podataka, a koji ne može biti duži od sedam dana od dana kada su banci dostavljeni ti podaci, a najkasnije do 30. aprila 2020. godine.Sredstvima na posebnom računu raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog stava, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu.Sredstva na posebnom računu izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.
Intervju sa Sofijom Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja za podcast “Dan posle” (link za audio intervju).Eto nas na početku najdužeg policijskog časa u istoriji. To "policijski čas" je neki popularan naziv za ograničavanje slobode kretanja, koje je jedno od osnovnih ljudskih prava. Koliko, i pod kojim uslovima, država može da zadire u to pravo, i gde je tu granica sa kućnim pritvorom?Sofija Mandić: U najkraćem, problem sa tim trodnevnim policijskim časom je u tome što su postojali osnovi da se građani koji su zaraženi, ili za koje postoji sumnja da su zaraženi, jer dolaze iz zaraženih područja, pravovremeno izoluju. Dakle, to je moglo da se desi i u decembru, i u januaru, i u februaru -- pre proglašenja vanrednog stanja, i pre proglašenja epidemije u zemlji. Pojedinci koji su mogući izvor zaraze -- njihovo kretanje je moglo biti pravovremeno ograničeno, a svi mi drugi bismo bili slobodni. Sada smo došli u potpuno obrnutu situaciju, a to je da se nekako, i nekim haotičnim, ad hoc merama, hvataju ti kontakti, ti zaraženi -- ali da su zapravo oni koji bi morali slobodni, a to je ostatak građana, da su primorani da budu pod merama koje mnogo više liče na mere iz krivičnog prava nego na one iz oblasti zaštite javnog zdravlja.Građani Srbije koji su stariji od 65 godina su, koliko ja znam, jedini penzioneri na celom svetu koji imaju samo tri sata slobode nedeljno. Koliko bi oni mogli da imaju osnova za tužbu protiv države zbog protivpravnog lišenja slobode, a i fizičkog zlostavljanja, jer je fizičko kretanje jedna od osnovnih stvari neophodnih za zaštitu i održavanje zdravlja?SM: Smatram da je to što se desilo građanima starijim od 65 godina -- i 70, u ovim manjim mestima, jer je napravljena ta distinkcija -- da to i nije zabrana kretanja, nego da je u pitanju lišavanje slobode, jer se to onemogućavanje njima da izađu iz svojih stanova i kuća ne odnosi, recimo, na nemogućnost da se kreću u određenom delu grada, ili u određeno vreme, iz nekih opravdanih razloga. Vi zapravo ne možete uopšte da se krećete. Dakle, odgovor na Vaše pitanje je načelno “da”. Imali bi pravo, kada sve ovo prođe, da ovo pitanje postave i pred sudovima. Neki će to sigurno i učiniti -- ali je izvesno da će to biti manjina. Većina ljudi nije u stanju, niti pripremljena, da se raspravlja o tome da li je ta mera ustavna ili nije ustavna, nego, prosto, iz straha od toga šta im se može desiti, ostaje kod kuće. Ta vrsta pristajanja nas vodi nečemu o čemu pretpostavljam da ćemo takođe pričati, a to je -- gde je ta granica do koje mi možemo da trpimo, i šta kada vanredno stanje prestane. Koliko će ovakve i slične mere za nas postati normalne ili normalizovane?Uvođenju policijskog časa prethodilo je protivustavno uvođenje vanrednog stanja. Šta za državu, u ovim okolnostima, znači suspenzija parlamenta?SM: Epidemija nije proglašena na vreme. Mi smo prvo uveli vanredno stanje, a onda smo rekli: “Da, mi ipak imamo epidemiju na našoj teritoriji.” Dakle, u toj odluci o proglašenju vanrednog stanja, s jedne strane, nema osnova -- koja je to javna opasnost zbog koje mi uvodimo vanredno stanje? S druge strane, vanredno stanje nije oročeno. Ja sam takođe o tome pisala, i to me je u samom startu vrlo zabrinulo. To su dve sporne stvari -- i treća, koja bi se mogla staviti na prvo mesto, jeste ta o sastajanju Narodne skupštine, zbog čega su vanredno stanje proglasili zajednički Predsednik, predsednica Skupštine i predsednica Vlade, tvrdeći da Narodna skupština ne može da se sastane.Postoje različiti načini da se Skupština sastane, i u nekakvim bezbednim uslovima, o kojima smo ovih dana takođe slušali od lekara -- dakle, udaljenost od dva metra, maske... Narodna skupština je čak mogla i na otvorenom da se sastane. Tu postoje neki argumenti -- pa dobro, kakve veze ima, i ovako Vlada ima dvotrećinsku većinu, to ništa ne bi promenilo, vanredno stanje bi svakako bilo uvedeno... Međutim, mislim da tu ipak postoji razlika. Mi ipak imamo i poslanike, koliko god da ih je malo, koji su opozicioni, koji bi mogli da postave nekakva pitanja o nužnosti uvođenja nekih mera, o nužnosti uvođenja vanrednog stanja, a takođe bi tu raspravu i građani mogli da prate. U Mađarskoj je nedavno premijer Viktor Orban dobio ovlašćenja da, pod izgovorom borbe protiv epidemije, vlada faktički neograničeno, i to bez ikakvog nadzora parlamenta. Kako mi stojimo u poređenju s Mađarskom?SM: Ja mislim da smo mi tu -- eto, možda ćete se iznenaditi -- čak malo ispred Mađarske. Zato što je naš Ustav -- ovim izuzetkom o kom smo malopre pričali, da ovaj trojac može umesto Narodne skupštine da donese odluku o proglašenju vanrednog stanja -- dakle, mi smo već tim ustavnim rešenjem, odnosno ustavnim izuzetkom, uradili ono što je Mađarska naknadno uradila usvajanjem tog zakona. Dakle, u tom domenu smo mi svakako bili nekoliko koraka ispred -- naravno, u negativnom smislu. Ono što znamo, iz nekih ranijih iskustava, je to je da su gospodin Vučić i Orban u odličnim odnosima, i da nekako kopiraju te svoje načine vladanja, da prepisuju jedan od drugog... Ako u ovoj, stvarno neveseloj, situaciji možemo oko nečega da se našalimo, to je da mi se čini da oni verovatno, u tim svojim neformalnim razgovorima, sa užitkom pričaju o tome ko je kako, i na koji perfidan način, uspeo da prigrabi za sebe još malo neograničene vlasti. Tako da, u tom nekom formalnom smislu, mislim da smo mi zbog tog ustavnog rešenja za taj jedan, negativni, korak ispred Mađarske. Jedino u čemu mi se čini da postoji razlika jeste to da naš Ustav ipak ograničava taj period -- na onoliko koliko vanredno stanje može da traje -- a da ovaj mađarski zakon to ne oročava ni na koji način. To, naravno, ne znači da u slučaju Srbije Ustav neće biti prekršen... Svakako ne bi bilo prvi put.Da, zapravo, uvođenje ovih mera koje su kod nas na snazi se obično pravda izbegavanjem italijanskog i španskog scenarija. E sad, time smo dobili situaciju koja je prilično jedinstvena u svetu, pa možda možemo da govorimo i o nekom srpskom scenariju. Koje bi bile karakteristike tog srpskog scenarija u pravnom pogledu, i šta je to što nas čini jedinstvenim?SM: Ja zaista nigde u okruženju - kažem "okruženju" zato što nam je ono možda mentalitetski najsličnije - nisam videla takav nivo besa upućenog ka građanima od strane javnih vlasti, te panične poruke, te pretnje grobljima... Ja zaista nisam videla da to iko drugi radi. Tako da, jednom kada se crta bude podvukla, videćemo... Imamo još vremena pred nama, ali mislim da će ovo minimalno biti odlike srpskog scenarija - te pretnje, to vikanje, grdnja građana, činjenica da ministar unutrašnjih poslova odlučuje ko gde sme da ide i kada, i to linearno zatvaranje jednog dela populacije, zapravo njihovo lišavanje slobode - to će biti odlike srpskog scenarija, čini mi se. Kad već pomenusmo te proizvoljne odluke ministra unutrašnjih poslova -- da li tu, možda, postoji neka naznaka da je država shvatila šta je sa njima problem?SM: Dakle, rekli smo da se naredba u četiri nedelje promenila pet puta. Nakon, valjda, dovoljno insistiranja u javnosti od strane pravnika i advokata da ministar Stefanović, naprosto, nema nadležnost da ograničava kretanje građana svojom naredbom, Vlada je donela uredbu kojom ograničava kretanje građana -- što starijih, što svih drugih. Time je, rekla bih, priznala da je u ove četiri nedelje to ograničenje bilo protivpravno. Jer se, ovom uredbom -- koja je doneta, čini mi se, 8. aprila -- dakle, tom uredbom se sve prethodne naredbe stavljaju van snage. Sad smo, nekako, to pitanje forme stavili po strani, i Vlada je, kažem, meni se čini, time stavila do znanja da je shvatila da to od početka nije moglo biti učinjeno na taj način.Ko zna, možda se sada čak i parlament sastane...SM: Ko zna, i čuda su moguća... (smeh) Jedan od presedana koji nam se desio u ovoj situaciji -- i to je sad, možda, neka naša specifičnost, možda bi i to moglo da uđe u ovaj srpski scenario -- su i ova “Skajp suđenja.” Za koje su sve slučajeve predviđeni takvi postupci?SM: U samo nekoliko dana se tu svašta dogodilo... Imali smo, prvo, preporuku Ministarstva pravde. Dakle, imali smo preporuku izvršne vlasti ka sudskoj vlasti, kao nezavisnoj, da se u slučajevima krivičnih dela koja se tiču kršenja epidemioloških propisa održe suđenja po hitnom postupku, i to tako što će okrivljenog uključiti putem video-linka. Ili Skajpa, kako se na kraju ispostavilo... Ali, to može biti i bilo koji drugi vid elektronskog uključivanja. Uglavnom, imali smo prvo tu preporuku -- koja, sama po sebi, ne znači ništa. Međutim, videli smo da su je neki sudovi vrlo ekspeditivno usvojili. Iako ona nije imala pravno obavezujući značaj, mogli smo da vidimo da su, već u roku od dan ili dva, tri presude donete na taj način. Zatim je dovedeno u pitanje da li je taj osnov, ta preporuka, validna -- i vrlo brzo se došlo do zaključka da nije. E, onda je Vlada donela uredbu, gde zapravo proširuje tu mogućnost suđenja preko video-linka u prvom stepenu na sva dela -- ne samo ova koja se tiču epidemioloških propisa. Dakle, mi se krećemo u pravcu toga da će sudovi, možda, pod pritiskom i primenjivati te Vladine uredbe -- ovde govorimo o prvostepenim sudovima -- ali da će, kad sve ovo prođe, te presude na višoj instanci masovno biti ukidane, upravo zbog toga što je došlo do kršenja prava na pravično suđenje, koje se, kao što rekoh, ne može ograničavati u vanrednom stanju. Ono na šta bih takođe htela da ukažem pažnju, a o tome se malo manje pričalo u javnosti, je to da je Vlada jednom od svojih uredbi suspendovala pravo na izjavljivanje pravnog leka, odnosno na izjavljivanje žalbe -- što je takođe veliki problem. Vama onda, recimo, presude putem Skajpa za neko delo, po hitnom postupku, i vi ne možete da se žalite sve do okončanja vanrednog stanjaKako uopšte izgledaju ta Skajp suđenja, pokušavam to sada da zamislim... Meni je tu prva asocijacija neka ćelija, u kojoj pritvoreniku donesu laptop, pa na njemu instaliraju Skajp -- a onda on može da kaže: “Neću Skajp, hoću Vajber!” Da li mu na silu otvaraju nalog na Skajpu?SM: Iskreno da vam kažem, ne znam da li postoji neki generički profil, ili svako koristi svoj... (smeh) To su sad već neke stvari koje ćemo tek naknadno doznati. Problem sa ovim suđenjima nije samo to što je u prvostepenom krivičnom postupku garantovana ta neposrednost -- ona predstavlja deo prava na pravično suđenje, to je vaše pravo da budete prisutni kada vam se sudi, ukoliko ste dostupni sudu -- a ukoliko ste u pritvoru, vi ste svakako dostupni... Dakle, ne samo da se krši to pravilo, i to pravo okrivljenog, već je veliko pitanje i zašto su ti ljudi, uopšte, u pritvoru. Pogotovo u ovim epidemiološkim uslovima! Vi imate, apsolutno, na raspolaganju i blaže mere, uključujući i meru zabrane napuštanja stana -- to je ono što ljudi zovu “dobio je nanogicu”. To je jedan način da kontrolišete tu osobu, i kako se ona kreće. Dakle, zbog čega ti ljudi uopšte sede u pritvoru -- to je prvo pitanje. To govori o tome da ultimativni cilj onih koji donose te odluke nije da spreče zarazu. Da jeste, onda taj čovek ne bi sedeo u pritvoru, nego bi se, pa makar i putem video linka... Makar, da se to dešava iz dnevne sobe te osobe, mogli bismo da kažemo “Pa dobro, eto, državi je stalo da se ta osoba ne zarazi jednom zaraznom bolešću, koja je tako opasna.” Umesto toga se, svim aktima i merama koje se sprovode, zapravo dokazuje samo jedno -- a to je da je na delu jedna represivna politika. I da svi nivoi koji u tome učestvuju -- tu mislim i na policiju, i na tužilaštvo i na sudove, čast izuzecima, kojih uvek ima -- da sve karike u tom lancu represije i te kako uživaju, i da su te mere usmerene na to, a da nisu usmerene na zaštitu stanovništva od zaraze, ili, daleko bilo, javnog zdravlja. Dokazuje se da se ovo u potpunosti pretvorilo u nešto drugo.Budući da se ova emisija zove “Dan posle”, i da je posebno zainteresovana za ono što će se desiti posle vanrednog stanja, kada možemo da očekujemo da će se desiti taj dan posle?SM: Pa, formalno gledano, dan posle će biti onaj dan kada vanredno stanje bude ukinuto...Hoće li to biti jun ili septembar, šta ima više šansi?SM: Ja mislim da će vlast pokušati ovo stanje da produži što je duže moguće, do maksimuma. A što se tiče onoga što će doći u danu posle, mislim da postoje dve varijante. S jedne strane, kao i uvek u životu, sve zavisi od toga kako gledate na stvari... Kod nekih ljudi će potencijalno doći do otrežnjenja, i biće, možda, iznenađeni time dokle je izvršna vlast, u tih 6 meseci -- ako govorimo o nekom maksimalnom trajanju vanrednog stanja -- dakle, koliko je daleko otišla, koliko je uzurpirala vlast i koliko je upotrebila represiju prema sopstvenim građanima, a da to nije morala. Dakle, možda će dan posle doneti tu vrstu otrežnjenja. Moguća je i druga, negativna posledica -- to da se ljudi još više naviknu na uzurpaciju vlasti, na vladanje dekretima i strahom... Ali se ja zaista nadam da se to neće dogoditi, i da čak i mi ovde, koji smo svašta preživeli, imamo neke svoje granice, i da su možda ovim vanrednim stanjem neke granice nepovratno pređene.U ovakvoj državi, koja prava su u najvećoj opasnosti da budu trajno sužena u danu posle?SM: Ja mislim da se ovo pitanje svakako tiče statusa pravosuđa, i tog čvora policija - tužilaštvo - sud. Tu postoji nekakav dodatan pritisak, i dešavaju se neke dodatne intervencije ka pravcu sjedinjavanja izvršne, sudske i tužilačke vlasti -- i smatram da postoji velika opasnost da nam se to prelije u taj dan posle. Takođe, to uvećavanje policijske moći… Taj doživljaj da je policija, da je ministar, da je patrola ta koja nam može reći “E, ovde možete, ovde ne možete” ili “Zabranjeno vam je okupljanje, nemamo obrazloženje…” Dakle, ta proširenja policijska ovlašćenja, te stvari će se preliti u dan posle. Na nama je, naravno, da objašnjavamo da to nije tako, i da to ne sme biti tako -- ali, eto, sama činjenica da nam je za samo nekoliko dana reč “policijski čas” ušla u rečnik, tako da i deca znaju šta to znači, je dovoljno zabrinjavajuća za vreme koje dolazi.
Uprkos tvrdnjama državnog vrha Srbije da su respiratori drastično poskupeli i da se države služe i nečasnim sredstvima da ih nabave, proizvođači kažu to nije moguće i da nisu povećavali cene, piše Radio Slobodna Evropa.Nemačka kompanija Dreger, jednoj od vodećih proizvođača na tržištu medicinske opreme, kaže da nije povećavala cene tokom pandemije koronacirusa i da nude i „manje popuste“. Portparol kompanije Melani Kaman izjavila je za RSE da Dreger čini sve da zadovolji potražnju u svetu. „Isporuka narudžbina Federalne vlade Nemačke proširena je na čitavu godinu. Istovremeno, međutim, isporučivaćemo više uređaja u inostranstvo nego u samoj Nemačkoj. Samo u martu 2020. isporučili smo respiratore u 54 zemlje“, rekal je Kaman.Kako piše RSE, prema dokumentima koje je objavilo Ministarstvo zdravlja, Srbija je od nemačkog Dregera kupila 15 respiratora. Ponuda kompanije bila je oko 16 000 evra po uređaju.Generalni direktor švajcarske kompanije Hamilton Medical Jens Halek rekao je za RSE da su cene respiratora ostale nepromenjene u odnosu na period pre pandemije i osuđuje „bilo kakvo oportunističko korišćenje“ krize. Što se tiče procedure nabavke, Halek kaže da je ona ista kao i za drugu medicinsku opremu. „U zavisnosti od toga gde ste, pošaljete zahtev nekom od vaših prodajnih zastupnika ili našem distributivnom partneru. Inače, proces kupovine je isti kao i za sve ostalo. Pošaljete zahtev, dobijete ponudu, ako vam odgovara, pošaljete porudžbinu, dobijete fakturu i, nakon što platite, sledi isporuka“, kaže Halek.On je dodao da njegova kompanija nije prodala respiratore zemlji koja je ponudila više novca, uprkos ranije sklopljenom ugovoru. „Ne kockamo se sa ljudskim životima. Nismo čuli da se tako nešto dešavalo u drugim kompanijama“, izjavio je Halek.Irska kompanija Narooma Medical saopštila je za RSE da nikada nije odbila već dogovorenu ponudu zbog treće strane koja je nudila više novca. „Narooma Medical ne posluje na taj način”, saopštila je kompanija.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je govorio da se države širom sveta grabe za respiratore i da u tu svrhu koriste i „crne fondove“. „Ja sam doneo odluku da i mi pošaljemo naše ljude sa crnim fondovima, da rešavamo stvari širom sveta, dozvoljenim zakonom, da znate. Ako bude moralo snalazićemo se i na taj način, jer ne možete drugačije“, rekao je Vučić. O tome da li država može da ima „crne fondove“ oglasili su se i stručnjaci.
Od jedanaest domaćih banaka koje pružaju uslugu prihvatanja platnih kartica na prodajnim mestima (odnosno, omogućavaju POS terminale trgovcima), osam je ukinulo fiksne i druge naknade vezane za korišćenje POS terminala, saopštla je NBS.Naknade su ukinule Banka Poštanska štedionica, Banca Intesa, Komercijalna banka, Vojvođanska banka, Credit Agricole banka, ProCredit banka, OTP banka i UniCredit banka.Reč je o naknadi koja se naplaćuje u slučaju da trgovac ne ostvari ugovoreni promet preko POS terminala, zatim naknadi za korišćenje GPRS terminala i sl. Navedeno se ne odnosi na naknade koje banke naplaćuju trgovcu po pojedinačnoj realizovanoj transakciji plaćanja koja je izvršena na tom POS uređaju. Samo šest odsto građana Srbije nastavilo da plaća kredite u koroni Time su banke, u uslovima vanrednih okolnosti za naše građane i privredu, učinile dodatni napor kako bi trgovcima, a naročito manjim trgovcima, olakšale prevazilaženje posledica prouzrokovanih pandemijom COVID-19, ocenjuje NBS. Istovremeno, time je omogućeno i to da trgovci zadrže najveći broj POS terminala na prodajnim mestima i tako obezbede svojim kupcima bezgotovinska plaćanja platnim karticama, što je u aktuelnoj epidemiološkoj situaciji preporučeni način plaćanja za sve građane.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
