Evropska unija je izdvojila pomoć od 800 miliona evra Zapadnom Balkanu i Turskoj za pomoć zdravstvu i otklanjanju ekonomskih i socijalnih štetnih posledica epidemije koronavirusa, saopštila je ...
Intervju sa Danilom Ćurčićem, programskim koordinatorom Inicijative A11, za podcast “Dan posle”Koje kategorije stanovništva su najpogođenije sadašnjom situacijom?DĆ: Od svih socijalno ugroženih grupa, najugroženiji su Romi koji žive u neformalnim naseljima, jer često zavise od rada u neformalnoj ekonomiji -- na primer, od skupljanja sekundarnih sirovina -- dakle, od zarađivanja novca koji zavisi od dana do dana. Tako da su, u ovim uslovima, sa privredom koja je potpuno stala i nemogućnošću da se radi, oni onemogućeni da obezbede osnovnu egzistenciju svojim porodicama.Ono što je u tim neformalnim naseljima poseban problem, pored ekonomskog aspekta, je pristup električnoj energiji i vodi. Postoje procene da najmanje 25.000 Roma i Romkinja živi bez pristupa vodi i kanalizaciji -- što, naravno, podrazumeva da oni nikako ne mogu da se bave preduzimanjem preventivnih higijenskih mera za suzbijanje epidemije. A, eto, danas smo imali priliku da čujemo, kako je doktor Kon rekao, da ne postoje nikakve posebne mere koje se preduzimaju u neformalnim romskim naseljima, i da će se mere preduzimati jedino ukoliko u njima dođe do pojave virusa. Ono što je još jedan, povezan, problem jeste to da u ovim naseljima često ne postoji mogućnost samoizolacije unutar jednog domaćinstva, budući da kuće često podrazumevaju samo jednu prostoriju, u kojoj svi žive zajedno. Takođe, često se radi o višegeneracijskim porodicama -- tako da ne postoji ni mogućnost da se mlađi udalje od starijih, i to može da predstavlja dodatni problem, s obzirom na podložnost ove kategorije stanovništva virusu. Najviše zabrinjava to da, kako smo danas konkretno čuli, nema nikakvih posebnih mera koje se preduzimaju u ovim naseljima. Da im se makar obezbedi pristup vodi, na neki način bi se umanjili potencijalni rizici po zdravlje. Međutim, nema ni toga, očigledno...Da ne govorimo o tome da jedna od osnovnih mera koja se navodi jeste preporuka ljudima da ostanu kod kuće, a pritom postoje delovi stanovništva koji nemaju gde da se sklone, nemaju svoju kuću...DĆ: Da, druga grupa ljudi koja je dosta ugrožena, slično kao i Romi, jesu beskućnici, koji nemaju gde da se sklone. Nismo uspeli da vidimo da postoje posebni programi za zbrinjavanje beskućnika. A takođe, imajući u vidu da većina beskućnika u Beogradu ima hronične bolesti, oni su, na sve ostalo, i zdravstveno posebno ugrožena kategorija. Međutim, očigledno je da za sada nema nikakvih mera koje se preduzimaju, iako država ima obavezu da, kada sprovodi mere koje se odnose na sprečavanje širenja koronavirusa, te mere prilagođava onima koji su posebno ugroženi.A kakva je situacija sa onim delom stanovništva koji ne pripada ranjivim kategorijama po pitanju siromaštva, ali su zato ugroženi time što boluju od nekih hroničnih ili teških bolesti?DĆ: Jedan zajednički odgovor je taj da se država njima ne bavi, a pojedinosti zavise od okolnosti u kojima se nalaze. Ono što je situacija sa ljudima koji žive u siromaštvu -- a u Srbiji je visok broj ljudi koji žive u siromaštvu, ili se bave neformalnom ekonomijom -- jeste da oni sa svojim socijalnim davanjima koja primaju, ako ih primaju, ni na koji način ne mogu da preguraju od početka do kraja meseca. Jednostavno, socijalna davanja u Srbiji su toliko mala da ne mogu da pokriju najosnovnije potrepštine. Tako da su ti ljudi sada, posebno u ovoj situaciji, kada moraju da troše više novca -- na higijenske proizvode, na različite mere i sredstva zaštite, i slično -- zapravo dodatno ugroženi. To sad otvara dodatni problem, vezano za različitu ekonomsku snagu opština i gradova u Srbiji. Jednokratna novčana pomoć u Srbiji zavisi od toga gde stanujete -- iznos te pomoći nije isti u Beogradu, i u Boru ili Bujanovcu. Stoga su, u ovoj sada situaciji, posebno ekonomski ugroženi oni koji žive u mestima koja su i inače siromašnija. Oni će zavisiti isključivo od te jednokratne novčane pomoći, koja je toliko niska da ne može ni na koji način da odgovori na njihove probleme. Dakle, umesto toga, u Zakonu o socijalnoj zaštiti postoji mogućnost da država iz budžeta transferiše sredstva lokalnim samoupravama, kako bi one mogle da isplaćuju adekvatnu pomoć najugroženijima. Međutim, do toga očigledno nije došlo.Pored svega toga, posebno su ugrožena raseljena lica sa Kosova, a najpre oni koji žive u neformalnim kolektivnim centrima. To su ljudi koji su, na neki način, ispali iz sistema: oni više nisu ničija nadležnost -- formalno jesu raseljeni sa Kosova, s obzirom da su izbegli 1999. godine, međutim, nisu u sistemu zaštite koju pruža Komesarijat za izbeglice. Zapravo, oni trenutno zavise isključivo od toga da li će iko uspeti da im pruži podršku da prođu kroz ovu krizu koja trenutno postoji.Kakva je situacija s migrantima?DĆ: Kod migranata je situacija malo zamršenija, i pre svega nedovoljno transparentna -- jer su centri, suštinski, zatvoreni. Informacije koje imamo nam govore da su neki kampovi prenaseljeni, da postoji prevelik broj ljudi koji su na jednom mestu, i da ne postoji nikakva diferencijacija između tražilaca azila i migranata, a imate različita prava u zavisnosti od toga da li ste tražilac azila ili ne. Međutim, trenutno ne postoji nikakva razlika u tretmanu, koliko smo uspeli da vidimo -- odnosno, da čujemo, pošto trenutno ne postoji nikakva mogućnost da se išta vidi u ovim centrima. Prema informacijama kojima raspolažemo, nije dovoljno jasno razrađen plan potencijalne izolacije -- zapravo, sprečavanja da, ako je neko ko je zaražen ušao u centar, ne zarazi i druge.Koliko su u ovom trenutku dostupne razne socijalne službe i oblici podrške, kao što su obilasci socijalnih radnika, novčana pomoć, pomoć u kući, narodne kuhinje, i slično... Šta od toga trenutno funkcioniše, a šta ne, i kako funkcioniše ono što funkcioniše?DĆ: Ne postoji jedinstvena informacija o tome na koji način sve te različite službe funkcionišu. Neki centri rade na jedan način, neki na drugi, i mi sad pokušavamo da utvrdimo kako koji radi -- na primer, neki primaju zahteve onlajn ili telefonom, neki su otvorili mesne kancelarije... Zapravo, različiti su načini funkcionisanja u onim mestima u kojima postoje mesne kancelarije. Međutim, ono što je glavni utisak, to je da, kao i pre ove krize, u centrima za socijalni rad imamo manjak zaposlenih, koji u ovoj situaciji vrlo verovatno ne mogu da odgovore na sve potrebe. Informacije iz pojedinačnih gradova i opština, koje smo do sada uspeli da prikupimo, govore da oni trenutno nisu u mogućnosti da u punom kapacitetu pružaju usluge socijalne zaštite.Narodne kuhinje, makar u Beogradu, prilagodile su se -- opet, različita su postupanja – ili se prilagođavaju epidemiološkoj situaciji, pa je smanjen broj dana u kojima se izdaju obroci -- makar je to bila poslednja informacija kojom smo raspolagali -- dok se za one dane kada nije bilo kuvanja delio suvi obrok za korisnike. Sad, tu postoji poseban problem, vezan za dolazak do distributivnih centara za podelu hrane, s obzirom da javni prevoz u Beogradu ne radi, tako da će ljudi ili ići peške, ili će da pronađu nego drugo prevozno sredstvo, koje će verovatno biti bicikl, ako ga imaju...Verovatno sličan problem s transportom pogađa i one koji zavise od pomoći u kući koja im dolazi -- i ne samo zbog javnog saobraćaja, koji ne postoji, nego i zbog ograničenog broja sati u toku dana u kojima je moguće kretanje...DĆ: Tako je! To je ozbiljan problem, za koji, kako smo shvatili, još uvek nije došlo ni do kakvog razrešenja. Što se tiče, na primer, dozvola za kretanje, koje se izdaju za one koji moraju da obavljaju poslove u vreme policijskog časa... Za sada, koliko smo uspeli da čujemo, oni koji se bave pružanjem pomoći u kući -- kao i druge organizacije koje pružaju direktnu podršku korisnicima kao što su beskućnici -- oni, u suštini, nemaju definisano radno vreme, a oni koji nemaju radno vreme nemaju mogućnost da dobiju tu dozvolu -- da im se dozvoli da i za vreme zabrane kretanja izađu, i pruže podršku ljudima koji su u potrebi. Kao što sam rekao, to je ozbiljan problem, i nekako se do sada nije dovoljno ni razgovaralo o tome. Problemi su, pre svega, u pogledu toga što ne postoji posebna, jedinstvena procedura, kao što postoji za privredna društva, koja bi postojala za udruženja građana, i za sve druge koji su pružaoci usluga socijalne zaštite, gde bi oni jednostavno mogli da apliciraju i da dobiju dozvolu za kretanje. Dostavljači hrane za restorane -- koji i dalje rade -- su pre uspeli da reše te dozvole, odnosno, pre su dobili dozvole za kretanje nego ljudi koji rade sa beskućnicima, pružaju usluge pomoći u kući, ili neke druge usluge...Šta se u ovoj situaciji dešava s nasiljem u porodici, sada kad je cela Srbija zaključana po kućama?DĆ: Ono što smo uspeli da čujemo od ženskih organizacija, odnosno organizacija koje se bave pravima žena i nasiljem, jeste da određeni porast nasilja postoji. Međutim, ono što je zapravo problem, na koji se nekako stalno vraćamo, jeste da, kao što sam malopre pominjao za centre za socijalni rad, i narodne kuhinje -- isto tako je i sa sigurnim kućama, i sa nekim drugim servisima... Dakle, mi nemamo u potpunosti jasne informacije o tome šta na koji način funkcioniše, one su nam date parcijalno. Bilo bi jako korisno kada bi nadležno ministarstvo, ili drugi koji su nadležni u ovoj oblasti -- kada bi oni transparentno, javno i jasno ukazali na ono što je zapravo stanje u ovim oblastima. To su sve otvorena pitanja, na koja mi trenutno nemamo dovoljno jasne odgovore.Koliko solidarnost koju su neki delovi stanovništva pokazali prema najranjivijima u celoj ovoj situaciji može da bude osnov za neke pozitivne promene u budućnosti?DĆ: Veliko je pitanje šta će se desiti na kraju. Da li će čitav ovaj, da kažem, pozitivan talas, koji se pojavio kao odgovor na ovu situaciju u kojoj se nalazimo -- da li će samo splasnuti posle završetka ove krize? Ili će, na neki način, opstati, pa dovesti do nekih novih inicijativa, i do unapređenja sistema zaštite onih koji su najugroženiji -- to ostaje da se vidi. Međutim, mislim da je pravi odgovor na to pitanje da je najpre jako važno da država pokaže šta je solidarnost. Znate, nama se stalno govori da treba da budemo solidarni jedni sa drugima. To je sada postala dosta popularna reč, i kod državnih funkcionera, svuda nas “zasipaju” tom solidarnošću preko sredstava javnog informisanja... Ali, na kraju, kad zapravo saberemo sve ovo o čemu danas pričamo, mi shvatimo da te solidarnosti nema, odnosno da je država ne pokazuje, i da ne pruža na isti način zaštitu onima koji su najugroženiji. Ona nije solidarna, i ne daje dobar primer, već je ova solidarnost koja dolazi od strane građana, aktivističkih grupa i udruženja neka vrsta incidenta, odnosno reakcije -- upravo na odsustvo državne brige za one koji su najugroženiji.Kad smo već kod države, na koje načine, i u kojim sve oblastima, bi odnos države prema ovim kategorijama mogao da se promeni nabolje posle pandemije? Šta bi država Srbija tu mogla da uradi?DĆ: Srbija bi mogla mnogo toga, međutim, utisak je da se ništa zapravo neće promeniti. Kad pogledamo mere koje su usvojene do sada -- u pogledu sprečavanja, odnosno smanjivanja posledica epidemije koronavirusa -- vidimo da se one odnose na privredu. Vidimo da država, kao i uvek, čitav teret krize planira da prebaci na građane -- na one koji su zaposleni, odnosno na one koji su socijalno ugroženi, kao što smo pominjali. Tako da je veliko pitanje, u stvari, šta ćemo mi dobiti od svega ovoga. Ipak, ono što je, verovatno, neka vrsta -- na neki čudan način -- benefita čitave ove krize, jeste to da je sada dosta jasnije sve ono o čemu se priča kada se govori da država mora da bude više socijalna, a manje država koja štedi na onima koji su najugroženiji. Da je univerzalan pristup zdravstvenoj zaštiti, ili pitanje univerzalnog dohotka -- koje je, nekako, do sada tretirano kao neka teorijska utopija -- da su to, u stvari, vrlo realna pitanja, i vrlo realni odgovori na situaciju u kojoj se nalazimo. Jasnije je da odgovori na čitavu ovu, do pre nekoliko meseci potpuno nezamislivu, globalnu situaciju leže upravo u onome o čemu mi danas pričamo -- u poštovanju ljudskih prava, načelu nediskriminacije onih koji su najugroženiji, u solidarnosti, socijalnoj pravdi... Dakle, u svemu onome što su neke vrednosti na kojima su zasnovana društva u kojima živimo.
Policijski čas i karantin podstakli su građane Srbije da namirnice kupuju sve više preko interneta. Iako je usluga ograničena na samo na određene gradove, slobodni termini za kupovinu se brzo "razgrabe". Gomex nudi onlajn za lekare, policiju, sudije...U Gomexu trenutno funkcioniše online prodaja ali samo za ograničen broj korisnika koji obavljaju neku funkciju od značaja za lokalnu zajednicu (lekari, policija, sud, tužilaštvo i sl. ), navode za Novu ekonomiju u ovoj kompaniji.Uslugu nismo širili pošto ne postoje kapaciteti da se zadovolje sve potrebe zainteresovanih. Fokusirali samo se na uži broj korisnika, kako bi na taj način smanjili njihove kontakte sa drugim licima, a time i mogućnost širenja zaraze.“Univerexport isporučuje na teritoriji Beograda, Vršca i Novog Sada „On line kupovina osnovnih životnih namirnica trenutno predstavlja najtraženiju uslugu u zemlji. Elakolije, online servis kompanije Univerexport omogućio je ovu uslugu na teritoriji Beograda, Vršca, Novog Sada i prigradskih naselja, navode u ovom lancu.Potreba za ovom uslugom trenutno prevazilazi sve kapacitete, uz činjenicu da se svaki dan ulažu maksimalni napori da se poveća i omogući realizacija što većeg broja porudžbenica unutar termina, kažu u Univereksportu.Kako navode, sve se ovo čini uz prilagođavanje uredbama i naredbama Vlade Republike Srbije i kretanju unutar dozvoljenog vremena koje se razlikuje od opštine do opštine. "I pored svega toga, slobodni termini se vrlo brzo popune. Ono što dodatno onemogućuje realizaciju većeg broja porudžbenica jeste i činjenica da prosečne potrošačke korpe svih koji poručuju rastu i do 300-400%, što prosečno vreme za pripremu porudžbenica značajno produžava", rekli su u ovom trgovinskom lancu.Univerexport: Broj zahteva za porudžbenicama je porastao preko 300%, dok je prosečan račun porastao između 50 i 100% ukoliko poredimo period za vreme i pre zdravstvene situacije u zemlji.U ovoj kompaniji podsećaju da učešće onlajn prometa robe široke potrošnje u ukupnom prometu još uvek nije kao na nivou ostalih sektora koji svoj biznis već odavno generišu putem tog kanala. "Prehrambena industrija svugde u svetu još uvek ima dominantni deo u tradicionalnim formatima,“ podvlače u Univerexportu.Onlajn kupovina u DIS-u radi u Borči, Rakovici i PožarevcuOnlajn kupovina u DIS-u preko https://online.dis.rs/ radi samo u Borči, Rakovici i Požarevcu po principu “poruči i preuzmi”. Kako kažu, razmišljaju o unapređenju tog servisa.Merkator uveo Pokupi porudžbinuMercator – IDEA online prodavnica postoji u Beogradu i Novom Sadu. Funkcioniše tako kupac najpre odabere šta želi da kupi, a nakon toga odabere i neki od slobodnih termina za dostavu. Zbog ogromne potražnje, koja prevazilazi kapacitete IDEA Online prodavnice, slobodni termini se vrlo brzo popune.Tokom vanrednog stanja, svesni činjenice da naši potrošači traže online kupovinu, pokrenuli smo uslugu „Pokupi porudžbinu”. Tako kupci IDEA Online prodavnice, kada nema termina za dostavu, svoju zapakovanu porudžbinu mogu da preuzmu i na infopultovima, u Mercator hipermarketima u Beogradu i Novom Sadu, rekli su u Idei.Ovaj oblik preuzimanja porudžbine dostupan je u terminima od 9 do 11h, 11 do 13h i od 13 do 15 časova.Maxi povećava kapacitete online isporukeKupovina putem Maxi online prodavnice je omogućena u Beogradu. Sve veći broj građana kupuje na ovaj način, a potražnja je poslednjih nedelja uvećana nekoliko puta, kažu u kompaniji Delez. Proizvode je moguće poručiti do nedelju dana unapred u skladu sa raspoloživim terminima. U želji da izađemo u susret potrebama najvećeg broja kupaca i da na njih odgovorimo u što kraćem roku svakodnevno povećavamo kapacitete online isporuke, poručuju iz Maksija.
Planirane mere pomoći privredi i građanima koštaće poreske obveznike više od tri milijerde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava, zbog čega će Sr...
U poslednjih sedam dana, Ustavnom sudu Srbije upućeno je nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti uvođenja vanrednog stanja.
Srpsko izdanje PowerUp! takmičenja, namenjenog startapima, malim i srednjim preduzećima i kompanijama koje se bave inovacijama u oblasti energije, a koje se sprovodi u organizaciji lokalnog partnera Startita...
Ritejl sektor globalnog tržišta nekretnina je među prvima osetio posledice ekonomske krize izazvane panedijom koronavirusa, sketor poslovnog prostora takođe beleži značajne gubitke, dok industrijsko-logistički i rezidencijalni sektori doživljavaju stagnaciju sa potencijalnim gubicima u budućem periodu, navodi se u analizi koju je objavio Novaston.U publikaciji "Kako preživeti 'korona' situaciju" koju je objavila ta kompanija navodi se da su se pod uticajem krize sve privredne grane, industrije i sektori grupisale u tri prinudne oblasti.- Prva na čiji razvoj i evoluiranje ova kriza utiče pozitivno i omogućava ubrzan razvoj, a u koje se ubrajaju zdravstvena nega i farmacija, IT usluge, elektronska trgovina i telekomunikacije i mediji.- Druga čiji će pripadnici preživljavati stagnaciju sa neizvesnim pomakom, a gde spadaju prehrambena industrija, poljoprireda, energetski sektor, finansijske usluge i konsalting.- I treća, najšira oblast u koju spadaju sve grane koje će se suočiti sa drastičnom recesijom, a u koje spadaju ugostiteljstvo, turizam, idustrija zabave, potrošačke usluge, automobilska industrija, veleprodaja i maloprodaja, transport, metalurgija i rudarstvo, elektronika i građevnarstvo."Industrija nekretnina svoje mesto u ovoj podeli pronalazi na granici između druge i treće grupacije, te se u zavisnosti od tipa sektora o kome se radi, trenutno suočava sa stagnacijom ili velikim gubicima... Dok širom sveta veliki proizvodni lanci menjaju namenu svojih proizvodnih pogona... u Srbiji je, kao i drugim delovima sveta, u prethodne dve nedelje svoja vrata je zatvorio najveći broj tržnih centara, restorana i maloprodajnih objekata, ostavivši opretivnim samo prehrambene prodavnice, drogerije i apoteke", navodi se u analizi.Novaston dodaje da se preostali ritejleri, suočeni sa poteškoćama u održavanju poslovanja, usmeravaju prodaju na onlajn kanale, a da će mnogi brendovi i mali lokalni trgovci od uticajem ove krize "zauvek zatvoriti svoja vrata".Sektor poslovnog prostora se takođe susreće sa značajnim gubicima, između ostalog i zato što globalno preusmeravanje kompanija na rad od kuće ostavlja na stotine hiljada kvadrata praznim, a vlasnike tih prostora u neizvesnosti po pitanju prihoda od njihovog izdavanja."Ono što je sigurno je da koronavirus neće direktno i nepovratno uništiti koncept rada u tradicionalnim kancelarijskim prostorima, ali će veliki globalni eksperiment rada od kuće zasigurno izvršiti uticaj na budućnost tradicionalne tipologije kancelarija, kada se sumiraju potivni i negativni uticaji ove globalne promene na savremene obrasce poslovanja", dodaje se u analizi.Pojedine fabrike nastavljaju sa radom nesmetano dok god poseduju zalihe repromaterijala, ili mogu da ih nabave od drugih snabdevača, međutim, problem će nastati kada se ove zalihe budu iskoristile i počne da se postavlja pitanje da li se uopšte mogu nabaviti na drugom mestu.Skladišteni prostori koji su izdati pre krize ostaju popunjeni, ali je upitna platežna moć zakupaca koji se sa krizom suočavaju u svojim sferama, na duži vremenski rok."Na drugoj strani rezidencijalni sektor će zasigurno biti pogođen očekivanim smanjenjem platežne moći stanovništva pod uticajem kraha u privredi i velikim umanjenjima zarada i otpuštanju koje predstoji. Očekivano je i da banke prilagode svoje kreditne politike novonastaloj situaciji, sa posebnim osvrtom na naplatu dugovanja koja su trenutno pod moratorijumom, te je ugrožena i buduća povoljnost kreditnih aranžmana u post-pandemijskom periodu", ocenjuje se analizi.Novaston navodi i da će eksperti iz čitave instrustrijepred sobom imati težak zadatak sagledavanja svih aspekata krize i pronalaženja globalnog rešenja, uz sveobuhvatno sagledavanje činjenica, predviđanja i pouka koje se mogu izvući iz cele situacije, kako bi se pripremili za buduće trendove.Novaston u analizi podseća da poslednje procene rasta globalne ekonomije u ovoj godini iznosi samo 0,4%, što bi bio najsporiji rast od ekonomske krize 1982. godine."Ipak smatra se i da će se, posle velikog pada u drugom tromesečju, svetska privreda oporaviti do kraja godine. Za Srbiju se, za sada, predviđa godišnji pad ekonomske aktivnosti od blizu 2%, a ukupni deficit za 2020. godinu mogao bi biti na nivou od 9% bruto domaćeg proizvoda", dodaje se u analizi.
Nova ekonomija traži novinara/novinarku za rad na portalu.Portal novaekonomija.rs zbog povećanog obima posla traži novinara/novinarku za svakodnevni rad. Uslovi: odlično znanje engleskog jezika, dobra obaveštenost i iskustvo u dnevnom novinarstvu. Nije neophodno znanje ekonomije, niti iskustvo u ekonomskom novinarstvu.Prijave sa biografijom slati na vojislav.vuksanovic@big.co.rsUz prijavu možete poslati i primere svojih objavljenih radova, članaka ili priloga.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) još jednom je upozorilo novinare i medije da o širenju koronavirusa, obolelima i umrlima tokom pandemije izveštavaju poštujući Kodeks no...
Vlada Srbije, za vreme vanrednog stanja nastalog usled koronavirusa može se dodatno zaduživati i to uzimanjem kredita, emitovanjem državnih hartija na finansijskom tržištu i davanjem državnih garancij...
Intervju sa Mariom Reljanovićem, naučnim saradnikom na Institutu za uporedno pravo, za podcast “Dan posle” Ovih dana pratimo dešavanja u leskovačkoj Juri, u vezi sa odnosom poslodavca pre...
Grupa od 102 advokata uputila je Advokatskoj komori Srbije zahtev da pozovu sve kolege na delimičnu obustavu rada, da odbiju učestvovanje na suđenjima na daljinu, uvedenim zbog pandemije koronavirusa. Podseć...
Udruženje privatnih domova za stare predložiće Kriznom štabu, ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru i Zavodu za javno zdravlje Srbije da se obavi veći broj testiranja na koronavirus u ovim ...
Stroge mere za ograničenje kretanja, policijske provere i prekidi letova oštetili su značajni izvor prihoda mafiji, uključujući i prostituciju, prodaju droge i iznuđivanje, ali kriminalne organizacije koriste novonastalu situaciju, ne samo u Italiji.„Virus je pokazao da ne poznaje granice, a mafija je pokazala da ih ne priznaje ni ona. Ona je kao voda, uđe u svaki procep“, rekao je general Đuzepe Governale, šef italijanskog Direktorata za istrage protiv mafije ya Politiko.Sabrina Pinjedoli, koja u italijanskom parlamentu zastupa Pokret pet zvezdica, kaže da ovaj problem ne pogađa samo Italiju: „Nema zemlje u EU koja je izuzeta. To nije samo italijanski problem“. Ona kaže da pretnja može doći i od ruske i albanske mafije. Italijanski kriminalni sindikati, posebno kalabrijska Ndrangeta koja kontrošile meliki deo evropske trgovine kokainom, pokušavaće da kompanijama u nevolji ponude likvidnost u zamenu za deonice, kaže glavni tužilac sicilijanskog grada Mesine Mauricio De Lučija.„Mafija nudi zajam vlasniku preduzeća kada mu je potreban novac. On zna sa kime ima posla, ali misli da može da kontroliše situaciju. Greši“, rekao je De Lučija, opisujući „metod“ mafije. Ona obično onda zatraži da vlasnik unajmi nekoga, što je ponuda koju vlasnik teško može da odbije. „Ta osoba onda počne da izdaje naređenja, da menja proizvode ili ugovara renoviranje. Vlasnik se buni, govoreći da je kompanija njegova. Ali onda mu kažu da više nije“, kaže De Lučija. Vlasnik preduzeća tako postaje prestanome, odnosno paravan za mafiju, koja koristi njegove odnose sa bankama i poslovne knjige.Centralni direktorat za borbu protiv kriminala italijanske policije očekuje agresivne ulaske kriminala u preduzeća u prehrambenom lancu snabdevanja, zdravstvenoj infastrukturi, kao i u sektore medicinske opreme, hotele i restorane. Mafijaške grupe se sve više bave i ekonomijama sa visokom stopom rasta, kao što je istočna Evropa.Sabrina Pinjedoli smatra da bi i poreski rajevi i zemlje EU koje obraćaju manje pažnje na pranje novca mogli postati mete. Ona kaže da je mafija je već ušla u nemačku ekonomiju i ima jako uporište u Španiji, pretežno u hotelijerstvu i turizmu, a uspela je da uđe i u Francusku i Belgiju.„Radiće svuda gde ima kapacitet da korumpira političare, koji će pasti u zamku, ili zato što su naivni ili zato što su otvoreni za korupciju“, kaže Đuzepe Governale.Masivno ulaganje u infrastrukturu radi jačanja ekonomije takođe može omogućiti rad kompanijama koje mafijaši tradicionalno koriste kao paravan, kao što su građevina, proizvodnja cementa i transport.Governale kaže da, iako su provere javnih tendera osmišljene da iskorene kriminalna preduzeća, širok opseg planiranih ulaganja usled epidemije koronavirusa može značiti da će procesi biti zbrzani i manje je verovatno da će otkriti nelegalne poslove. Kriminalne organizacije trenutno imaju veliku prednost: lideri zemalja su zauzeti zdravstvenim rizikom zaraze.„Mafija postaje moćna onda kada je država odsutna. To je kao princip spojenih sudova – ako nema države, prostor će zauzeti neko drugi“, kaže Governale. A Sabrina Pinjedoli smatra da za sada organizovani kriminal „nije među prioritetima Evropske komisije“.
Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" otvorila je profil na društvenoj mreži Tviter, kako bi podelila savete u toku trajanja epidemije. Kako su naveli u svojoj prvoj objavi na mreži, klinika je otvorila nalog u aprilu ove godine da bi podelila savete i preporuke u cilju očuvanja mentalnog zdravlja tokom epidemije koronavirusa. Prvi savet koji su podelili sa pratiocima je "Budite dobro informisani!" uz preporuku da se treba fokusirati na nekoliko izvora informacija, kako se ne bi došlo u situaciju preopterećenosti, jer to može u značajnoj meri doprineti porastu anksioznosti i napetosti. Na profilu Klinike se takođe navodi da pružaju stručnu pomoć tokom trajanja epidemije koronavirusa svakog dana u nedelji od 0 do 24 sata i da im se građani mogu obratiti putem besplatne linije na broj 0800-309-309.
Od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji 16. marta, zaključno sa jučerašnjim danom, Agencija za privredne registre (APR) registrovala je 6.235 takozvanih "početaka prekida obavljanja delatnosti", odnosno privremenih prekida samostalne delatnosti. Poređenja radi, od početka godine do 1. marta, dakle za dva meseca, registrovan je 9.431 početak prekida obavljanja delatnosti, od kojih se 40% odnosi na preduzetnike registrovane za razne "računarske delatnosti".U APR-u za Novu ekonomiju navode da je to bila posledica početka primene "testa samostalnosti" za preduzetnike, a da je u istom dvomesečnom periodu osnovano 4.549, a iz registra obrisano 4.415 preduzetnika.Tokom celog prošlog meseca osnovano je 1.818, a obrisano 25% odsto više preduzetnika, ukupno 2.276.Od početka aprila je osnovano sedam preduzetnika koji su se registrovali elektronskim putem, navode u APR-u.Najčešće su početak prekida obavljanja delatnosti su registrovali programeri, frizerski i kozmetički saloni, konsultanti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem.Privremenu obustavu delatnosti često su tražili i preduzetnici koji se bave ostalim obrazovanjem, proizvodnjom kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa, zubari, taksisti, preduzetnici za inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, pokretni ugostiteljski objekti i trgovci na malo odećom. "Naglašavamo, u APR-u je od same najave donošenja ekonomskih mera za pomoć privredi zabeležen značajan broj registracionih prijava za nastavak obavljanja delatnosti i odustanaka od brisanja preduzetnika. Na osnovu svih primljenih registracionih prijava u ovom periodu zabeleženo je da ima dosta lica koja žele da osnuju preduzetničku radnju ili agenciju, kao i privredno društvo", naglašavaju u Agenciji za privredne registre.Ta organizacija dodaje da je veliki broj lica koja su se iz registra obrisali kao preduzetnici za "računarske delatnosti" istovremeno i podnosio zahtev za osnivanje privrednog društva, sa istim nazivom i delatnošću."I prema ostalim prijavama i zahtevima, koje APR od uvođenja vanrednog stanja i zatvaranja šaltera prima poštom, uočava se nastavak obavljanja privredne delatnosti kod mnogih privrednih subjekata i ostalih pravnih lica, kao što su banke, osiguravajuća društva, udruženja, zadužbine i fondacije, ponuđači...", zaključuju u APR-u.
Francuska će se suočiti sa najozbiljnijom recesijom od kraja Drugog svetskog rata usled zdravstvene krize izazvane koronavirusom, upozorio je francuski ministar finansija Bruno le Mer, a prenosi AFP. "Najma...
Vanredno stanje i epidemija zaustavli su proizvodnju u nekim delatnostima, a nema ni tražnje za trajnim proizvodima kao što su bela tehnika i nameštaj. Zato u aprilu i maju sledi ozbiljan pad p...
Direktna pomoć za mikro, mala i srednja preduzeća u iznosu tri minimalne plate i za velike 50% od minimalca može se koristiti za mart, april i maj ili za preduzeća koja su uplatila već mart važi za april, ma...
Vlada Srbije donela je na predlog Ministarstva za rad zaključak kojim je preporučeno da zaposleni koji u toku vanrednog stanja svakodnevno obavljaju svoj posao od kuće, odnosno na daljinu, iskoriste preostali deo godišnjeg odmora za 2019. godinu u skladu sa zakonom, odnosno do 30. juna.U saopštenju se navodi da je poslodavcima koji u uslovima vanrednog stanja nisu u mogućnosti da organizuju proces rada, te su u skladu sa zakonom svoje zaposlene uputili na odsustvo sa rada, preporučeno da "prednost daju korišćenju godišnjih odmora"."Ovim zaključkom poslodavci mogu da dozvole korišćenje preostalog dela godišnjeg odmora za 2019. godinu, zaključno sa 31. decembrom 2020. godine, za zaposlene koji u toku vanrednog stanja redovno obavljaju posao na svom radnom mestu", dodaje se u saopštenju.Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da je "želja da se na sve načine omogući našim građanima da sačuvaju svoje poslove i u toku vanrednog stanja, ali da se istovremeno razmišlja i o poslodavcima kojima u ovoj situaciji takođe nije lako".
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
