Kompjuter usporio prijavu nezaposlenih
Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavilo se 4 300 osoba koje su ostale bez posla poslednjih nedelja, tokom pandemije koronavirusa. Od tog broja, njih 2300 traži novčanu nadoknadu zbog nezaposleno...
Srbija
Dualno obrazovanje dobija termin na RTS
U cilju podrške digitalnoj platformi za učenje na daljinu tokom vanrednog stanja u Srbiji, projekat Nemačke razvojne saradnje „Dijalog o zapošljavanju mladih, inicijativa i dualno obrazov...
Gradovi traže pomoć, od hrane do medicinske opreme
Više od 30 gradova i opština zatražilo je dodatnu pomoć od Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj za oko 35 hiljada najstarijih i socijalno ugroženih sugrađana. Preko NALED-ove ...
Nema jednostranog prekida rada sa menjačima
Banka ne može jednostrano da raskine ugovor zaključen sa ovlašćenim menjačnicama samo zbog izmenjenog poslovanja tokom vanrednog stanja, odnosno zbog smanjenja obima posla ili privremenog prestanka ra...
Više definitivno nema lečenja korone kod kuće
Bolesni građani kod kojih je potvrđen kovid 19 ne mogu se više lečiti u kućnoj izolaciji, pišu Novosti.Prema novim instrukcijama koje su od države dobile lokalne samouprave, oboleli od ove zarazne bolesti, trebalo bi iz kućne izolacije da se prebace u improvizovane bolnice u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, odakle posle trijaže, u zavisnosti od zdravstvenog stanja, mogu biti upućeni i u kovid-bolnice. I to prema teritorijalnoj distribuciji: Beograd - Beogradski sajam, Niš - "Čair", Novi Sad - Novosadski sajam.Morate na Sajam? Evo šta treba poneti Lokalne samouprave dužne su da postupe po ovoj instrukciji koju su dobile od Ministarstva zdravlja i Instituta "Dr Milan Jovanović Batut".- To se, po odluci Vlade, odnosi na sve dijagnostikovane sa kovidom 19 - objašnjava, za "Novosti", dr Verica Jovanović, direktorka "Batuta". - Razlog za donošenje ovako značajne odluke za zaustavljanje širenja infekcije virusom korona je dvojak: prvo što pacijenti sa dokazanim kovidom 19 u kućama mogu da šire infekciju na članove porodice i okruženje, a drugo je nepredvidivost toka same bolesti kovidom 19, jer i kod pacijenata sa blagim simptomima bolest može da eskalira, odnosno da dođe do pogoršanja koje može da ugrozi život obolelog.Odluka se, kako nam je rekla dr Jovanović, odnosi na sve dijagnostikovane koji nisu u bolnicama, ali njeno sprovođenje će se, ipak, prilagođavati vremenu postavljanja dijagnoze i pojedinačnom zdravstvenom stanju svakog obolelog.
Doktori Ne slazu mi se brojevi
Dok je na konferencijama za medije Kriznog štaba redovno saopštavan broj zaraženih i preminulih od koronavirusa, nije se znalo koliko je tačno medicinskih radnika inficirano. Konačno je 6. aprila saopšteno da ima 160 Inficiranih medicinskih radnika širom zemlje.Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje u Beogradu Milovan Bojić izjavio je da je zaraženo 67 medicinskih radnika Instituta, kao i 14 pacijenata."Prvi pacijenti nisu imali nikakve simptome, prošli su preoperativnu pripremu i intervencije. Tek posle nekoliko dana primetili smo temperaturu", rekao je Bojić za TV Prva.On je izjavio da su pacijenti testirani iz predostrožnosti i da im je potvđen koronavirus. Nakon toga, testirani su i zdravstveni radnici. Oni kojima je virus potvrđen isključeni su iz procesa rada.Južne vesti javljaju da je u Nišu zaraženo 47 medicinskih radnika, od toga 29 lekara i 18 sestara. U Nišu je zaraženo ukupno 54 radnika u zdravstvu, od toga 24 u Kliničkom centru Niš, u Domu zdravlja ih je sedam, a u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika tri. U Specijalnoj bolnici u Toponici zaražena su dva zdravstvena radnija, a jedan u Niškoj Banji. U Nišavskom okrugu testirano je 289 radnika u zdravstvenim ustanovama.Kako piše list Danas, Zavod za javno zdravlje Požarevac potvrdio je da je više desetina lekara, medicinskih sestara i drugog osoblja poslato na testiranje i u samoizolaciju, nakon što je otkriveno da je jedna pacijentkinja, koju su lekari lečili bez zaštitne opreme, pozitivna na koronavirus. Kako se navodi, ona je krila da je bila u kontaktu sa osobom iz inostranstva, pa su lekari prvobitno nisu posumnjali da se radi o koronavirusu. Obavljena je dezinfekcija cele Opšte bolnice u Požarevcu, na čijem je infektivnom odeljenju ležala pacijentkinjaU Domu zdravlja u Jagodini četvoro zdravstvenih radnika pozitivno na koronavirus, javio je Tanjug. Direktor Doma zdravlja Darko Miletić izjavio je da je „dvoje medicinara na lečenju u Beogradu.Kako javlja N1, u opštini Ćuprija registrovano je 40 zdravstvenih radnika sa koronavirusom. Neka odeljenja Opšte bolnice u Ćupriji su zatvorena, a planirana je i dezinfekcija bolnice i Doma zdravlja.Komandant lokalnog štaba za vanredne situacije Ninoslav Erić rekao je da Opšta bolnica, koja u Pomoravskom okrugu jedina ima infektivno odeljenje, neće biti zatvorena. „Nema zatvaranja Opšte bolnice. Zatvaraju se samo pojedina odeljenja koja u ovom trenutku nisu neophodna, a proširuje prostor namenjen COVID Centru. Ona odeljenja koja su neophodna, poput dijalize i neurologije, će ostati otvorena“, rekao je Erić.
Izgubljena godina za pčelare
Razmere štete koje će pčelari i pčelastvo pretrpeti zbog zabrane odlaska u pčelinjake starijima od 65 godina, sabiraće se na jesen ali je već sada izvesno da će ta šteta biti ogromna."Većina naših članova, preciznije 2818 pčelara je u grupi onih koji imaju više od 65 godina i kojima je obilazak pčela zabranjen. Zbog toga je ugroženo više od 160 hiljada košnica", kaže za portal Nova ekonomija Radivoje Stojanović, zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije.Mraz i sneg tokom marta ali i nemogućnost odlaska na pašu pčele je već dovela u opasnost i većini preti glad. To bi moglo da na određen način ugrozi i proizvodnju hrane kod nas.“Nemerljiv je uticaj pčela, one su glavni oprašivači u prirodi. Na gubitku će sem pčelara biti i poljoprivrednici jer je procena da pčele podižu prinos ratarskim kulturama za najmanje četvrtinu, kaže Stojanović.Vrednost svake košnice je između 250 i 300 evra. kada je košnica, kako to pčelari kažu u paši. Nemogućnost da pčelari obiđu svoje košnice poslednjih dana koriste lopovi. Tako je članovima Saveza pčelarskih organizacija Srbije iz okoline Kragujevca i Srebrnog jezera ukradeno više od 60 košnica.“Ako se nešto uskoro ne promeni biće kasno a ova godina biće izgubljena za pčelare”, objašnjava Stojanović dodajući i da su mnogim njihovim članovima upravo pčele značile i dodatni izvor prihoda.Pčelari podsećaju na primere iz okruženja, recimo Hrvatske i Republike Srpske koje su takođe pogođene koronavirusom a gde su pčelari izuzeti od zabrane kretanja. Ne gube nadu da bi i kod nas moglo nešto da se promeni, iako je kažu vremena sve manje.
Kako se kreću poljoprivrednici u regionu
Poljoprivrednici u regionu zbog vanrednih mera za sprečavanje širenja koronavirusa moraju poštovati razne propise i procedure. Ipak, mnogi od njih mogu da obavljaju svoju delatnost, uz poštovanje manjeg ili većeg broja propisa, koji se razlikuju od zemlje do zemlje.Hrvatsko ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da se poljoprivredna proizvodnja „mora odvijati svojim tokom“ bez obzira na pandemiju koronavirusa i da je prioritet da se proizvodnja hrane i obavljanje poljoprivrednih radova odvijaju kontinuirano."Iz navedenih razloga od izuzetne je važnosti mogućnost da poljoprivrednici imaju pristup svojim zasadima, usevima, pčelinjacima i farmama na kojima imaju žive životinje", saopštilo je ministarstvo.U tu svrhu je doneta odluka da se „poljoprivrednim proizvođačima koji imaju poljoprivredne površine, objekte za poljoprivrednu proizvodnju, preradu i skladištenje“ daju propusnice, koje izdaje ministarstvo poljoprivrede, a njegovi službenici uključeni su u rad lokalnih štabova civilne zaštite, radi nesmetanog obavljanja potrebnih aktivnosti uz "poštovanje visokih mera bezbednosti i predostrožnosti".U Hrvatskoj se porodičnim poljorpivrednim gazdinstvima izdaju i elektronske propusnice, koje izdaje ministarstvo poljoprivrede. Prilikom podnošenja zahteva obavezno je navesti razlog i željeni period, koji ne može biti duži od 14 dana.U Crnoj Gori su poljoprivrednici izuzeti od međumesnog kretanja, javlja RTCG. Od zabrane prevoza u međugradskom putničkom saobraćaju izuzeti su zaposleni u poljoprivredi, agroindustriji, ribarstvi i veterinari, kao i registrovani poljoprivredni proizvođači. Njima je dozvoljen prevoz od mesta prebivališta do radnog mesta i nazad, uz odgovarajuću dokumentaciju, kao što je rešenje o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava ili rešenje Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove.Crnogorski poljoprivrednici mogu putovati radi obavljanja poljoprivredne delatnosti, prodaje živih životinja za proizvodnju hrane, kao i proizvodnje, prerade i distribucije hrane i hrane za životinje.U Bosni i Hercegovini, poljoprivrednicima je olakšano obavljanje radova dok traju vanredne mere. Kako javlja N1, načelnik Federalnog štaba civilne zaštite Fahrudin Solak izjavio je da je građanima omogućeno da rade na poljoprivrednim imanjima i proizvodnji dobara."Danas je donesena još jedna mera koja se odnosi na poljoprivrene proizvođače. Omogućiće se nesmetan prolazak i rad na poljoprivrednom dobru na kojem gazduju", rekao je Solak.U Republici Srpskoj je ranije za poljoprivrednike, kako bi mogli da obrađuju imanja, podignuta starosna granica za izlazak na 75 godina, što obuhvata i pčelare.Od ograničenja izuzeti su i poljoprivrednici u Sloveniji, kojima je dozvoljeno i obavljanje delatnosti van opštine stalnog ili privremenog prebivališta. Prema odluci objavljenoj u Službenom listu Republike Slovenije od 29. marta, poljoprivrednicima je dopušteno „kretanje, pristup i zadržavanje na javnom mestu, uz održavanje sigurne udaljenosti od drugih osoba“. U odluci nije navedeno da pojedinac mora imati posebnu dozvolu za prelazak u drugu opštinu.Dozvoljene poljoprivredne aktivnosti uključuju prodaju i isporuku proizvoda i prerađenih proizvoda s farme do kupca u drugoj opštini, klanje goveda i otkup stoke, prodaju i isporuku sadnica povrća, prolećni rad u voćnjacima, vinogradima i drugim trajnim nasadima, rad na oranicama i u staklenicima, kao i brigu o pčelama, konjima i drugim životinjama.
Dani za kupovinu podeljeni na ‘muške’ i ‘ženske’
Skoro sve države sveta uvele su ograničenje kretanja u borbi protiv koronavirusa. Niko do sada nije uradio ono što su uradile vlasti u Panami, gde je merama države propisano da pola sedmice u kupovinu mogu da idu muškarci, a drugu polovinu žene.Ova zemlja je do sada preduzela mere ograničenja kretanja kao i većina, zatvorila granice i škole, zabranila strancima ulazak u zemlju i uvela totalni karantin, koji je smeo da se napušta samo dva sata dnevno, za odlazak u nabavku.Novim pravilima, žene mogu u kupovinu ponedeljkom, sredom i petkom a muškarci utorkom, četvrtkom i subotom, dok nedeljom niko ne može da izlazi, prenosi agencija AFP.Transrodne osobe zabrinute su da će ovakvom merom biti diskriminisane. Vlasti u Panami tvrde da im je jedini cilj da spreče širenje koronavirusa i da na ovaj način spasavaju živote građana.
Transparentnost Srbija: Institucije da objave kako nabavljaju respiratore
Transparentnost Srbija pozvala je danas državne i zdravstvene institucije da objave ključne informacije o svim nabavkama koje su sproveli od uvođenja vanrednog stanja, uključujući i one nabavke kod kojih nij...
Oko trećina mikro i malih preduzeća projektuje otpuštanja zbog krize
Oko 85 odsto mikro i malih preduzeća očekuje da će se trenutna zdravstvena kriza negativno odraziti na njihovo poslovanje, preko 70 odsto očekuje da će negativne posledice trpeti šest ili više ...
.jpg){kind=small}
Crédit Agricole Banka imenovala je novog Predsednika Izvršnog odbora
Gospodin Gianluca Borrelli je novi Predsednik Izvršnog odbora Crédit Agricole Srbija. Gospodin Borrelli dolazi sa izazovnog tržišta Italije gde je stekao 25 godina profesionalnog isku...
Ime zaraženog u firmi ne sme da se objavljuje
Zaposleni u kompanijama u Srbiji treba da budu upućeni da je "neko od kolega zaražen", ali ne i da znaju ko je tačno zaražen. Poslodavci ne smeju da iznose podatke o zaraženima, a bitno je da zaraženi ne dol...
Poslodavci traže da isplata minimalca počne od 10. aprila
Unija poslodavaca Srbije apelovala je na vladu Srbje da ekonomske mere budu hitno donete i da isplata minimaca krene već od 10. aprila, prenela je Ekapija.Poslodavci su sugerisali i da mere budu jasno formulisane i nedvosmislene, da ne predviđaju komplikovane procedure i dokumentaciju koju nije moguće prikupiti u kratkom roku, da ne isključuju jedne druge, te da se hitno krene sa njihovom primenom, jer u suprotnom pomoć koju privreda očekuje neće imati efekta.Najavljenim merama Vlade Srbije, preduzetnici koji vode knjige, mikro, mala i srednja preduzeća dobiće podršku države u iznosu tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Tim preduzećima će država dati nešto više od 90.000 dinara. Novac će biti uplaćen na namenski račun, kako je ranije najavljeno, i to u tri rate.Podsećamo, krajem prošle nedelje Mihailo Vesović, direktor sektora u Privrednoj komori Srbije rekao je da će zvanična tumačenja seta ekonomskih mere tek biti objavljena u ovoj nedelji. Kako je rekao na trećoj online konferenciji „Biznis u izazovnim vremeima“ Srpske asocijacije menadžera i ICT hub-a, PKS očekuje isplatu prvog minimalca polovinom maja.„Zadovoljan sam što smo mere dobili ovom brzinom, pre svega zbog predvidivosti. Iz iskustva drugih zemalja vidimo da je posle ovakvih koraka došlo i do veće stabilnosti na tržištu, što će se verovatno preliti i kod nas. Mikro, mala i srednja preduzeća su dobili garanciju da će se najveći deo mera odnositi na njih, a prema raspoloživim informacijama očekujemo da će sredinom maja biti prva isplata prvog minimalca", kazao je on.Vesović (PKS): Privreda mora da podnese deo krize"Jako je bitno i da privreda shvati da mora da podnese deo krize. U ovom trenutku ne smemo dovesti državu u dodatnu finansijsku krizu, jer je prioritet funkcionisanje države na drugim nivoima“, kaže Mihailo Vesović.
Povrtarima u Srbiji treba tržište, Fejsbuk nije dovoljan
Povrtari od države Srbije traže da im obezbedi tržište za plasman proizvoda, a ne novčanu pomoć, piše Agroklub."Ne treba nama novac, nama treba da nam država sada obezbedi plasman za ovo što imamo. Uvoz je zabranjen, pa bi mi sada mogli da našim proizvodima pokrijemo tržište. Sada nam trebaju zadruge, da se udružimo. Možemo mi prodavati robu preko društvenih mreža, ali nije to to. Hajde da sada mi 'uskočimo' na naše tržište i tako ublažimo posledice koje po nas povrtare mogu biti pogubne - poručuje proizvođač salate Antun Markić iz Rume.Uvođenjem vanrednog stanja, zatvaranjem zelenih pijaca, restorana i hotela mnogi povrtari su u velikom problemu. Prete im ogromne štete. Antun Markić ukrasnu zelenu salatu, za koju je imao obezbeđeno tržište, sada nema kome da proda. Kaže, salata će završiti u smeću.Markić je samo jedan od mnogobrojnih povrtara u Sremu koji će zbog trenutne situacije imati velike štete u ovogodišnjoj proizvodnji.Evropski poljoprivrednici trpe štetu zbog korona virusa Nije teško izračunati koliko ću ove godine izgubiti. Ako imamo između 15 i 20 hiljada struka ukrasne salate i da uzmemo da je prosek 25 dinara po komadu, računica je jasna - dodaje Markić.Kako se navodi u tekstu, opština Ruma obećava pomoć, a pomoć je najavio i resorni ministar poljoprivrede, mada nije precizirano o kakvoj pomoći je reč.- U narednom periodu ćemo videti, da li će biti plasmana, nadamo se da hoće i mislim da hoće. U svakom slučaju i opština će izaći u susret svakom, kome je ta pomoć potrebna, naravno u skladu sa mogućnostima, a svakako da smo i pre ovoga izašli sa merama podsticaja i kontrole zemljišta, osiguranja, vraćanja kamata na kratkoročne kredite radićemo i posle ove situacije - kaže Slađan Mančić, komandant Štaba za vanredne situacije u Opštini Ruma.Ministar pravi elektronsku pijacuMinistar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da će tim stručnjaka pokušati da do kraja nedelje stavi u funkciju "elektronsku pijacu Srbije", odnosno sistem koji će povezati prodavce, kupce i one koji su spremni da dostave robu, koja sada nije dostupna jer su pijace zatvorene zbog epidemije koronavirusa.Branislav Nedimović je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se pravi elektronska pijaca za celu Srbiju, gde će povrtari i voćari moći da ponude ono što je na tržištu.- Tu ćemo uvezati i one koji žele da kupe, one koji žele da prodaju, ali i one koji će otpremati tu robu od tačke A do tačke B - rekao je Nedimović.Ministar poljoprivrede napominje da kretanje robe nije zabranjeno.- Ako proizvođač ima nešto u ponudi, on će to da prijavi elektronski. S druge strane, imate tražnju. Imamo i dodatnu kategoriju, a to su lica koja su spremna to da prevezu. Imamo i dosta skladištara koji imaju slobodne prostore - ističe Nedimović.
Ne vraća se novac za uskršnja putovanja
Turistički aranžmani otkazani su najmanje do 15. maja pa svi oni koji su ranije uplatili putovanja za uskršnje i prvomajske praznike moraće da sačekaju završetak vanrednog stanja da bi putovali.Deo putnika je imajući u vidu pandemiju koronavirusa koja je pogodila i svet i našu zemlju prihvatila da pomeri putovanja za leto, dok manji deo putnika insistira na vraćanju novca, rekao je za RTS Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (JUTA). Kako će oni biti obeštećeni, vrednosnim vaučerima ili na neki drugi način biće poznato u maju.Ti vaučeri glasili bi na ime putnika i na iznos novca koji je uplatio agenciji, a koristili bi se do kraja sledeće letnje turističke sezone. "Putnici ne bi gubili ništa, to je model koji nude kolege u Evropi i svetu pa čak i najveće avio-kompanije", ističe Seničić.Do sada je, kako je Seničić nedavno rekao za portal “Nova ekonomija” otkazano više od 100 hiljada aranžmana. Povraćaj novca najmanje je realna opcija za otkazane aranžmane jer turističke agencije zbog novonastale situcije već imaju problema sa likvidnošću. Kakvo će biti rešenje za one koji su uplatili takozvane „first minute“ aranžmane tek će se videti.„Tu je problem što je novac odmah prebačen stranim partnerima i hotelijerima, zavisimo od situacije u zemlji u koju je bilo planirano putovanje, objasnio je Seničić, navodeći da je sada teško prognozirati kada će najpogođenije zemlje kao što su Italija i Španija da se vrate na turističku mapu.Za vaučere koje država daje za odmor u Srbiji, koje su mnogi uzeli upravo za april ili maj, će verovatno biti doneta uredba o produženju važnosti.
Srbija na začelju Evrope i regiona po broju testiranih
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio masovna testiranja 24. marta, što je u skladu sa preporukom koju je dala Svetska zdravsvena organizacija, međutim Srbija se i dalje nalazi na začelju Evrope, kada je u pitanju broj testiranih u odnosu na broj stanovnika. Predsednik je najavio masovana testiaranja u roku od 48 sati, ali više od 10 dana kasnije i dalje nemamo rezultate, odnosno broj testiranih se nije drastično uvećao. Prema podacima sa sajta „Worldometers“, koji upoređuje zvanične podatke i statistuku vezanu za pandemiju koronavirusa, a na osnovu zvaničnih podataka država, Srbija se nalazi na začelju po broju testiranih kada je u pitanju Evropa. Trenutno je od Srbije po tom pitanju, iz regiona lošija samo Albanija, koja je sprovela deset testova manje na milion stanovnika. Iznad Srbije su Južna Afrika, Vijetnam i Kosta Rika, dok je Srbija ispred Albanije, Ekvadora i Gruzije. Ako uporedimo Srbiju sa zemljama regiona ili bivše SFRJ dolazimo do podatka da je naša zemlja sprovela manje testova od Bugarske, Rumunije, Mađarske, BiH, Severne Makedonije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore. U trenutku pisanja ovog teksta država je sprovela 7360 testiranja ili 842 na milion stanovnika, što je podatak koji se može videti i na sajtu Covid19.rs. Države koje su sprovele najveći broj testova su Farska Ostrva, Gibraltar i Island što nije veliki pokazatelj, kada se uzme u obzir mala populacija ovih država, zato je Nova ekonomija uporedila podatke država sa 5 ili više miliona stanovnika. Od većih država sa pet ili više miliona stanovnika, na vrhu liste imamo:- Ujedinjene Arabske Emirate sa 22.244 testa na milion stanovnika- Norvešku sa 19.528 testova na milion stanovnika - Švajcarsku sa 18.256 testova na milion stanovnika- Izrael sa 12.667 testova na milion stanovnika - Austriju sa 11.843 testova na milon stanovnika Od zemalja iz regiona najviše testova su uradile:- Slovenija: 13.355 testova na milion stanovnika - Hrvatska: 2649 testova na milion stanovnika - Crna Gora: 2606 testova na milion stanovnikaU pitanju su takođe države sa drastično manjom populacijom od Srbije, ali zato možemo uporediti sa nekim državama sa većim brojem stanovnika poput: - Grčke: 2442 testa na milion stanovnika- Mađarske: 2307 testova na milion stanovnika- Bugarske: 2288 testova na milion stanovnika- Rumunije 2208 testova na milion stanovnika Informacije su uzete 06.04.2020 u 11:00 časova, a podatke, koji se svakodnevno ažuriraju, možete pronaći na sajtu Worldometers.info/coronavirus.
Ne radi portal e-porezi, trebalo bi uskoro da proradi
Elektronski servis ePorezi trenutno nije u funkciji zbog nepredviđenih okolnosti, pojavljuje se na ekranu svakoga ko je pokušao da ode na ovu stranicu. U kol centru Poreske uprave navode da se nadaju...
Ko je brži: šalter za dozvole ili traktor
Vanredno stanje i policijski čas u kome je zabranjeno kretanje za sve posle 17 časova, predstavlja veliki problem za poljoprivrednike kojima tek počinje najveći deo radova na njivama. Jedan od njih, Jovica ...
Jura se vraća na posao, ali u jednoj smeni
Posle jednonedeljne pauze, radnici fabrike “Jura” u Leskovcu vraćaju se danas na posao, ali će za sada raditi samo jedno postrojenje jer je jedan radnik pozitivan na koronavirus. Umesto 2. 800 ra...
