Kad šalju pare dobri su, kad se vraćaju nisu dobrodošli
Gastarbajteri čije zarade hrane mnoge porodice na Zapadnom Balkanu, odjednom više nisu dobrodošli i njihove domovine ih doživljavaju kao teret, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić otiša...
Srbija
.jpeg){kind=small}
Niška IT firma unapredila rad gradskog kol centra
Najveća niška gradska opština Medijana udvostručila je pomoć koju pruža građanima zahvaljujući jednoj lokalnoj IT kompaniji koja je unapredila rad kol centra, piše portal Startit.Kada je uvedeno vanredno stanje, krizni štab opštine Medijana pokrenuo je kol centar putem kojeg su građani mogli da zatraže savet lekara ili da im se dostave lekovi i namirnice ukoliko im je kretanje ograničeno. U početku su uspevali da dostavu organizuju na 60-70 adresa, a sada mogu i na više od 150.Kompanija Future Forward, koja se bavi razvojem različitih softverskih rešenja, ponudila je pomoć u organizaciji rada kol centra. Osnivač kompanije Zoran Popović rekao je za Startit Dnevnik da su uspostavili kontakt sa ljudima u kriznom štabu kako bi videli šta im nedostaje u radu i šta treba da unaprede.Prvo što su uočili je da se svi zahtevi putem kol centra zapisuju na papiru, a onda se oni za dostavu prosleđuju volonterima. Jasno im je bilo da bi digitalizacijom čitav proces mogli da olakšaju i ubrzaju, kako bi s istom količinom resursa pomoć bila dostavljena većem broju ljudi. Došli su do softverskog rešenja koje se danas koristi. „Pozivi građana se razvrstavaju na one kojima je potrebna dostava, savet lekara ili informacija. Samu dostavu smo takođe olakšali. Pomoću Google mapa smo dodatno podelili opštinu na reone, pa se adrese prilikom unosa automatski grupišu. To znači da će volonteri dobijati adrese koje su najbliže jedna drugoj, što znači da više ne idu s kraja na kraj opštine”, rekao je osnivač kompanije Future Forward Popović. Kako volonteri ne bi morali da se vraćaju do kriznog štaba po nove naloge, kompanija trenutno razvija aplikaciju putem koje će moći da nalog dobiju na svom telefonu. Zorana Popovića je sa ljudima u kriznom štabu niške opštine Medijana povezao Goran Mladenović iz niškog IKT klastera NiCAT.
Zašto gore požari na Fruškoj Gori?
Kako piše portal 021, od 4. do 8. aprila na Fruškoj gori izbilo je pet požara, koji su zahvatili 42 hektara površine. Požar od 8. aprila izbio je oko 20 časova, a ugašen je četiri sata kasnije. Požar koji je pretio da se proširi zbog vetra ugasili su čuvarska služba Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“ i vatrogasci iz Beočina. Autonomija piše da je u požaru izgorelo oko 20 hektara niskog rastinja, i da je utvrđeno da je požar izazvao ljudski faktor.Požar od 4. aprila izbio je na lokalitetu „Dumbovo“. Uprava nacionalnog parka je na društvenoj mreži Fejsbuk objavila da je izgorelo „izgorelo preko 10 hektara livade i niskog rastinja“, da je uzrok požara ljudski faktor i da je „podneta krivična prijava protiv NN lica“.JP „Nacionalni park Fruška gora“, koje je zaduženo za upravljanje parkom, saopštilo je da su požar izazvali građani koji su pravili roštilj, preneo je Blic.Povodom tih navoda oglasila se građanska inicijativa Prijatelji šume, koja smatra da je informacija o paljenju roštilja netačna.„Apelujemo na nadležne da stanu na put primitivizmu i bahatosti i da se više ne vređa inteligencija građana navođenjem netačnih informacija o ’nekim roštiljdžijama’“, saopštila je inicijativa na svojoj Fejsbuk stranici.Prema poslednjem objavljenom informatoru o radu JP „Nacionalni park Fruška gora“, čuvarska služba kao organizaciona jedinica nalazi se „izvan sektora“ i „pod direktnom kontrolom od strane direktora Preduzeća“.Prošle godine, aktivisti pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ podneli su više prijava inspekciji zbog neplanske seče drveća na Fruškoj Gori.Prema pisanju 021, pokrenuta su dva prekršajna postupka, jedan zbog seče na Popovom čotu i drugi zbog seče na trasi žičare, a smenjen je pomoćnik direktora JP „Nacionalni park Fruška gora“ Konstantin Plužarević.
SAD traže eksperte za programski jezik star pola veka
Osim za zdravstvenim radnicima, u SAD je porasla i potražnja za programerima koji poznaju pola veka star programski jezik COBOL, zbog zastarele tehnologije koja se koristi za registraciju nezaposlenih, prenosi portal Startit.Guverner države Nju Džerzi, koja je druga država SAD najviše pogođena epidemijom koronavirusa, obratio se javnosti i zatražio pomoć svih koji poznaju programski jezik COBOL (puno ime „common business-oriented language“), napravljen pre više od 50 godina.Zbog zastarele tehnologije u Nju Džerziju skoro pola od 600.000 prijava nije procesuirano.Probleme sa zastarelim sistemima za evidenciju nezaposlenih imaju i države Florida, Konektikat, u kojem se takođe traže programeri koji znaju COBOL, i Njujork. U pojedinim slučajevima je osobama koje su htele da se prijave savetovano da za slanje podataka upotrebe faks mašinu ili da onlajn pretraživač Netscape, koji više nije u upotrebi.Kako piše New York Times, guverner države Njujork Endru Kuomo izvinio se zbog problema u obrađivanju prijava nezaposlenih. On je rekao da je Ministarstvo rada dobilo više miliona prijava, ali je država objavila da je stiglo manje od pola miliona prijava u trećoj nedelji marta, što je mnogo manje od brojeva u državama Kalifornija i Pensilvanija.„Zaposleni u ministarstvu rada se ubijaju pokušavajući da reše situaciju. Ali problemi sa kojima se oni i ljudi koji apliciraju suočavaju su rezultat dugotrajnog neinvestiranja u sistem“, rekao je Ričard Blum, pravnik Društva za pravnu pomoć, koja se bavi zaštitom radnika. Iako je država Njujork prošle godine podržala osavremenjivanje sistema, Blum kaže da primitivni kompjuteri koje koristi njujorško Ministarstvo ne mogu brzo da se reprogramiraju.
Obrazovanje podiže imunitet protiv teorija zavere
Intervju sa Slobodanom Bubnjevićem, naučnim novinarom i urednikom portala “Nauka kroz priče”, za podkast "Dan posle". Pandemija koronavirusa je kod nas i u svetu podstakla brojne teorije zavere. Među onima koje se odnose na poreklo virusa, i samo njegovo postojanje, koje su najpopularnije, najluđe, najšašavije...?SB: Kad bi čovek hteo da izdvoji neku jako, jako suludu teoriju zavere -- pored one da je virus nastao veštački, u laboratoriji, te da je onda prodat Kinezima, pa onda, ne znam, 5G mreža… Pre par godina bih naveo tu ideju o tome da 5G mreža može da izazove pandemiju kao primer nečeg potpuno suludog, ali je meni od toga zapravo luđe nešto drugo, što se naslanja na tu priču o tome odakle se virus pojavio, i kako je došlo do bolesti. To je ideja ljudi koji kažu da, kada nas ovako, u vreme policijskog časa, zatvore unutra, da onda vrše zaprašivanje celog sveta tako da mi to ne vidimo, dok mi ne vidimo šta se dešava na ulicama… Na toj liniji su čak i one dosta opasne rasističke teze, o tome da upravo sad dolaze autobusi sa migrantima koje naseljavaju po Srbiji.Možda će se jednom pojaviti neka teorija zavere o tome zašto se toliko često javljaju ovakve teorije zavere…SB: Evo jedne teorije, odnosno jedne interpretacije zašto ljudi tragaju za alternativnim objašnjenjima, čak i onda kada je ono što je zvanično istovremeno i najjednostavnije moguće objašnjenje neke pojave. Dakle, to da je jedan od virusa iz te neke porodice koronavirusa, tamo negde u Vuhanu, prešao na nas sa slepih miševa -- to je jedno prilično jednostavno, i ne previše intelektualno zahtevno objašnjenje kako je do bolesti došlo. S druge strane, efekti koje imamo -- to da je ceo svet sada u lockdown-u, da su nam se životi u velikoj meri promenili, da je ekonomija stradala, da vidimo svet kakav ga skoro nikad nismo videli za našeg doba... Mi živimo, na neki način, u svetskom ratu naše generacije. Ljudi prosto ne mogu da prihvate činjenicu da se to dogodilo samo zato što je virus prešao s tamo nekog slepog miša na ljude, i da je to prirodan efekat. Da je to, prosto, neki nekontrolisani događaj.Jednostavno, za ovako veliku nesreću im je potrebno objašnjenje koje spada u domen kontrolisanih dešavanja. I to nije slab mehanizam... Znate, ljudima je vrlo teško da prihvate da su u njihovim životima prisutne neke nasumične sile, neke nepredviđene okolnosti -- da je život, i svet, dosta pod uticajem nekih bestijalnih prirodnih sila. Svi smo prosto naučeni -- i kroz školski sistem, i kroz medije, i kroz život koji vodimo -- da je sve deo nekakvog plana. Nekog ljudskog planiranja, i nekog uređenog društva...Koje su najveće opasnosti od verovanja u teorije zavere? Kada je u pitanju uzimanje neproverenih lekova, ili čak negiranje samog postojanja virusa, tu je prilično jasno zašto je to opasno -- ali, koje su tu druge negativne posledice po društvo, na neke duže staze?SB: Ja bih tu istakao da, kad govorimo o teorijama zavere usled pandemije -- one su na neki način folklor ovog svetskog događaja koji živimo. Kao što su folklor i ovi aplauzi koje slušamo, ili, ne znam, pevanje s balkona, u raznim zemljama imate razne varijante… Isto tako su i 5G mreža, i veštački stvoren virus u laboratoriji deo folklora koji prati ovaj fenomen. Moje lično mišljenje je da im dajemo veći značaj nego što bi trebalo, i da, baš zato što je to folklor ovog svetskog događaja, da će to prosto biti nešto što će otići u fade out. Za tim se alternativama uvek traga zbog nekog iracionalnog razloga. Kada tako postavite stvari, i kad ljudi poveruju u nešto iz takvih razloga, oni prosto nisu spremni da rade na sopstvenom prosvećenju, ili prosvećenju drugih ljudi -- i to je, generalno, negativna pojava u društvu. Ona dalje dovodi do puno drugih negativnih efekata, koji negiraju prosvećeno, racionalno, demokratsko i moderno gledanje na život i svet -- gde imate individue koje mogu samostalno da odlučuju o svemu i svačemu. Zapravo, kada imate mnogo pseudonauke, zabluda, nekih alternativnih istorija i priča, i imate puno onih koji u to veruju, vi tada imate puno njih koji u krajnjoj instanci budu neslobodni ljudi. Imate ljude koji ne misle, nego prosto prihvataju ono što im je ponuđeno, i podložniji su, na neki način, tome da kasnije budu manipulisani. Kroz medije, politiku i ostalo... Tu je evidentna šteta po prosvećenost društva, pa samim tim i po njegovu demokratičnost.Kako se desi da neki običan, prosečan građanin uopšte postane pobornik teorija zavere?SB: Nisu ti ljudi bez razloga u to poverovali. Dakle, oni su u to poverovali zato što su prošli jedan put -- koji je, kako bismo rekli, invertovan u odnosu na put spoznaje, odnosno saznanja. Prosto, oni su izabrali alternativni put, i nisu tek tako njime prošli. Gotovo niko ko veruje u nešto -- mislim, ko istinski veruje -- u neku od pseudonaučnih teza, u to nije ušao baš sasvim lako. On je, na neki način, deklarisao svoj stav, koji je negacija i nezadovoljstvo prema društvu, i nekakvim društvenim standardima. Vrlo često ljudi posežu za takvim teorijama upravo iz svog bunta prema sistemu, i onda prosto imaju i svoje, alternativno viđenje nekih stvari, koje često izgleda smešno. Ali, hoću da kažem, nisu oni na tom putu zato što su gluplji od drugih, ili smešniji, ili ne znam kakvi… Vi imate ljude vrlo visoke inteligencije ili IQ-a, koji veruju u jako šašave stvari. Ljudi nižeg obrazovanja, zapravo, nisu skloni da tako olako odbace autoritet neke društvene istine koja je opšteprihvaćena. To nam govori da neke stvari u društvu nisu u redu -- da neke funkcije društva nisu odrađene, i to onda dovodi do onoga što imamo sa tim ljudima.Kako će se cela ova situacija odraziti na antivakserski pokret i na neke druge skeptične pokrete, kao što su ravnozemljaši -- hoće li oni sad zaćutati, ili će postati još glasniji? Hoće li možda promeniti način delovanja?SB: Ne znam da li ste primetili, ali marginalne grupe su se u dobroj meri svuda povukle u ovom trenutku. Ono što se sada prilično jasno vidi, jeste to da je uloga nauke sada možda malo ozbiljnije shvaćena -- ako ne od strane opšte populacije, onda svakako među onima koji donose odluke. Ovo je trenutak u kome nas zapravo samo medicina i nauka mogu spasti. Da nam nije toga -- ili da smo, pak, u to malo više investirali u nedavnoj prošlosti, sad bismo svakako imali bolju situaciju... Dakle, to su vrlo važne stvari. Do sad je važilo da je snaga društva u nečemu desetom, u nečemu tamo, a odjednom postaje jasno da su zdravstvo -- i nauka, i medicina -- da su to gotovo presudne stvari, i to je nešto gde će se društvena paradigma malo promeniti. Da li će to istovremeno značiti da će marginalne grupe otići baš sasvim u ilegalu, to jest skloniti se -- nisam siguran. Mislim da postoji mogućnost da će baš sa jačanjem nauke ojačati i oni koji je negiraju.Stiče se utisak da nikad nije bilo više nauke u medijima nego poslednjih nedelja. Koliko će to interesovanje potrajati, i kako se sve ovo zapravo odražava na percepciju nauke u javnosti?SB: Veliki broj ljudi shvata da je nivo poverenja prema naučnicima visok, zato što tu dobijaju naznake da se čini nešto konkretno, i da to što se čini može nekako da im pomogne. Sa druge strane, videli smo i neke izrazito anti-naučne pojave, imamo i to neko izrazito anti-naučno ponašanje, od strane onih koji su tvrdi pobornici Srpske pravoslavne crkve. To se ne odnosi samo na ljude unutar Crkve, na deo te organizacije, već i na jedan deo njihovih pratilaca. Prosto, nešto što je vrlo važno teološko pitanje za njih je negde na izvestan način bilo ugroženo epidemiološkim merama, i njihov gnev se, naravno, dramatično okrenuo protiv nauke. Ali, ono što isto znamo jeste da je, recimo, Drugi svetski rat, i ratovi koji su prethodili -- to su takođe bili periodi bujanja različitih naučnih disciplina, i nauke su uvek kod tih zemalja doprinele snažnom ekonomskom razvoju, i uopšte razvoju tih društava. Siguran sam da će posle ovoga biti nekih novih neočekivanih doprinosa koje će nauka dati društvu.Da se malo vratimo na našu zemlju, kako će se ova situacija odraziti na našu naučnu zajednicu i odnos države prema njoj? Koliko ona može da olakša, ili možda oteža posao nekome ko se bavi promocijom nauke u Srbiji?SB: Nešto što bi moglo da bude potpuno sekundaran efekat ove situacije, a ima veze sa naukom, je to da će se možda usporiti odliv mozgova, te da bi to moglo, na neki način, da bude dobro i za ekonomiju -- kao i za nauku, i razne druge aspekte života. To je jedna od stvari. Takođe, nešto za šta mislim da bi moglo biti pozitivno u svemu ovome, jeste to da će zdravstveni sistem, kao važan sistem u zemlji, sada možda dobiti neku vrstu veće podrške društva i politike, pa da će se to samim tim dogoditi i sa delom naučnog istraživanja koji je na to oslonjen. Pored toga, prosveta sada sticajem okolnosti prolazi kroz potpuno neočekivanu reformu, kroz digitalizaciju, zbog svega ovoga što se događa... Tako da neke promene, koje se dešavaju u drugim sektorima, bi zapravo takođe mogle da utiču i na to šta će se dešavati sa naukom. U komunikaciji nauke sa društvom, meni se čini da će ljudi možda misliti da je nauka važnija nego što jeste, ali da će možda biti malo lakše da im se objasni zašto su neke stvari iz nauke važne, da će onda to lakše moći da prihvate.Šta bi mogla biti najefikasnija vakcina protiv teorija zavere, i kako im uopšte kontrirati? Očigledno je da one imaju neku privlačnost za narod -- dakle, kako bi nauka mogla da postane više seksi nego teorija zavere?SB: Većini ljudi je nauka bliskija, samo je pitanje koliko je razumeju i poznaju. Kada ljudima neko naučno znanje predstavite kroz priču, kada im objasnite kontekst, i kako se to njih tiče -- ljudi će vrlo rado prihvatiti takvu informaciju. Naše, bar, iskustvo je da, kada ljudima date to, i dopustite da oni sami shvate koliko je nešto interesantno, da to ima mnogo bolji put. To na kraju utiče na njih da budu slobodniji u svom odlučivanju i shvatanju sveta, i to, po meni, uopšte nije naivna stvar. Moramo se pomiriti sa time da zablude postoje -- kao što, na kraju krajeva, postoje i virusi. To je, prosto, jedna stvar, koja je u našem društvu prisutna, ali zbog nje ne treba očajavati... Veliki broj, ogromna većina ljudi kroz svoje obrazovanje razvije imunitet prema tome.
Od sada elektronske dozvole za kretanje za one koji se staraju o drugima
Kancelarija za IT i eUpravu omogućila je građanima koji brinu o korisnicima socijalne zaštite da na Portalu eUprave podnose zahteve za dobijanje dozvole za kretanje tokom policijskog časa, navodi...
Mali: Ekonomske mere danas stupaju na snagu, privrednici da se prijave od ponedeljka
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je Vlada Srbije danas usvojila tri uredbe koje se odnose na mere za podršku privredi zbog pandemije koronavirusa, da će te mere biti objavljene u Službenom glasniku do kraja dana, a pozvao je privrednike da se za ovu pomoć prijavljuju od ponedeljka.On je na današnjoj konferenciji za novinare podsetio da je jedan od uslova da od 15. marta preduzeća nisu otpustila više od 10% radnika, kao ni da tri meseca nakon dobijanja pomoći ne otpuštaju isti broj zaposlenih.Privredna komora Srbije (PKS) će objaviti uputstvo koja bi trebala da razjasni potencijalne nedoumice, najavio je Mali.Privrednici će u okviru poreske uprave morati da se prijave i da izaberu poslovnu banku u kojoj će im biti otvoren poseban namenski račun putem kog će jednom mesečno dobijati sredstva."Sve ostalo radimo automatski... U što većoj meri smo želeli da olakšamo i automatizujemo taj proces... Novac je na dva klikova od vas", naveo je Mali.Fondu za razvoj će omogućiti dinarske kredite koji će se vraćati po stopi od 1%, minimalni iznos kredita za privredna društva je milion, za mala pravna lica 200.000 dinara, a i gornja granica varira od veličine privrednog subjekta.Ministar je najavio da će 100 evra biti isplaćeno svakom punoletnom građanu u dinarima "u njakraćem mogućem periodu nakon ukidanja vanrednog stanja", a dodao je i da će mere odlaganje poreza i doprinosa za zaposlene, kao i akontacije poreza na dobit.Po trećoj uredbi će izdavanje korporativnih obveznica trajati 17 umesto 77 dana, a sam proces izdavanja neće koštati 80.000 evra inego nešto više od 10.000 evra, dodao je Mali.On je najavio da će u sledećih nedelju dana biti donete još dve uredbe, jedna koja će se ticati pomoći poljoprivrednim proizvođačima, kao i garancijska šema sa poslovnim bankama, čije se potpisivanje očekuje sledeće nedelje.Predsednik PKS Marko Čadež je rekao da od početka krize u blokadi ostalo 954 privredna subjekta, u ukupnom iznosu od preko 680 miliona dinara."Za ove ljude od ponedeljka počinje nova nada, oni već od tada mogu da razmišljaju kako da se povrate", saopštio je Čadež.Čadež je pozvao preduzeća da budu maksimalno solidarna u ovo vreme i da "razmisle" kada će aktivirati menicu firmi sa kojima sarađuju.Predsednik PKS je rekao da je oko 112 hiljada privremeno ili trajno prestalo da radi od početka krize, ali da se je od najave mera kroz ponovno pokretanje smena i proizvodnje na posao vraćeno preko šest hiljada radnika, kao i da su zabeležili nova zapošljavanja.
Infostud: Svaki osmi radnik u Srbiji ostao bez posla zbog korone
Trećina zaposlenih morala je u vanrednom stanju, pod uticajem poslodavca, da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo, a 12 odsto radnika ostalo je bez posla zbog epidemije koronavirusa, pokazuje istraživanje koje je sproveo sajt za zapošljavanje Poslovi Infostud.U istraživanju o uticaju korona virusa na tržište rada učestvovalo je 4.329 ispitanika i 580 privrednih subjekata. Među ljudima koji su već izgubili posao, 46 odsto je kao razlog navelo to što se firma privremeno zatvorila, a 37 odsto da je obim posla smanjena, 15 odsto usled "rezanja troškova firmi" i tri odsto jer se firma trajno zatvorila. Oko pet odsto ispitanika izjasnilo se da poslodavci i dalje nisu uveli dodatne mere za sprečavanje širenja zaraze. Zabrinutost da će izgubiti posao izrazilo je 40 odsto ispitanika, dok je 26 odsto ispitanika reklo da im je već smanjena zarada, a 38 odsto da će doći do smanjenja u narednom periodu. Najveći broj poslodavaca istakao je da koronavirus negativno utiče na njihovo poslovanje (56 odsto), a kod 36 odsto umereno negativan. Privredne grane koje su najviše pogođene krizom su turizam i ugostiteljstvo, potom trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i transport ljudi. Oko 80 odsto kompanija je počelo ili će uskoro početi "rezanje troškova" među kojima su marketing i drugi interni troškovi, troškovi dobavljača, ali i troškovi zaposlenih
Volonteri iz Srbije i Hrvatske protiv korone se bore i 3D štampačima
Volonteri, kompanije, laboratorije i inkubatori iz Srbije i Hrvatske organizovali su se kako bi na 3D štampačima izrađivali zaštitne vizire za zdravstvene radnike koji se bore protiv pandemije koronavirusa.Ovakve maske u potpunosti prekrivaju lice korisnika, štiteći od kapljičnog prenosa virusa, a nakon dezinfekcije, mogu se ponovo upotrebiti.“Maske su slate u Beograd, do sada u KBC Srbija i KBC Zvezdara i proprema se isporuka za KBC Bežanijsku kosu. Produkcija je za naše podneblje prebačena u Beograd za sada, a dnevno možemo izaditi oko tridesetak vizira", rekao je Nenad Jovanovski, menadžer nacionalne mreze Startit centara.U poslednjih sedam dana, od početka kampanje otpremljeno je ukupno 350 maski za vizir, a narednih dana biće pripremljeno dodatnih 700 komada za distribuciju, što će omogućiti da najmanje 1.000 zdravstvenih radnika iz više od 30 zdravstvenih ustanova u Srbiji i Hrvatskoj rade u potpunosti zaštićeni, saopštio je EU Info Point Novi Sad..Inicijativu je pokrenula Facebook grupa "Vizionari Srbije", koja je apelovala na sve ljude koji poseduju 3D štampač da se priključe proizvodnji nosača vizira. Tako se ova ideja proširila i van granica naše zemlje kroz saradnju dve zemlje na projektu "XBIT — Prekogranična IT mreža za konkurentnost, inovaciju i preduzetništvo".Projekat se radio u Hrvatskoj i Srbiji sa ciljem da se razviju nove digitalne zajednice, kroz osnivanje i razvoj dva nova centra sa obe strane granice, jednog u Startit centru u Inđiji, a drugog u hrvatskom Donjem Miholjcu, "Realizovao ga je konzorcijum koji čine vodeći partner, SEE ICT, Poduzetnički inkubator 'OSVIT' iz Donjeg Miholjca (hrvatsko-mađarska granica), Opština Magadenovac, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada i Ministarstvo telekomunikacija i trgovine Republike Srbije, a finansiran je od strane Evropske unije kroz Interreg IPA prekogranični program saradnje Hrvatska-Srbija 2014-2020", dodaje se u saopštenju.
Neka se mreže usijaju a glave ostanu hladne
Specijalno za Novu ekonomiju: Agile humans Pre skoro 20 godina, na samom početku 21. veka, nastao je manifest novog načina rada, takozvani Agilni manifest koji se kao i svaki manifest, sastoji od vrednosti ...
Od danas radi portal ePijaca
Od danas u podne počeo je da radi portal Elektronska pijaca Srbije (ePijaca Srbije), putem kog građani mogu da kupe voće, povrće, meso, sir, mleko, jaja, med i druge domaće prehrambene proizvoda, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.Za korišćenje portala je neophodna registracija na portalu, a poručenu robu mušterijama mogu da isporuče sami proizvodjači ili neka od kurirskih službi.U poslednja 24 časa registrovalo se više od 500 prodavaca koji nude svoju robu putem ovog sistema, navodi se u saopštenju, a Ministarstvo najavljuje da će nastaviti da unapređuje sajt i nudi nove mogućnosti korisnicima.Za pomoć pri registraciji i dodatne informacije o "ePijaci Srbije" možete se obratiti putem telefona: 060/011-57-11, 064/818-87-77, 063/380-173, 060/500-71-00 ili 065/338-80-17.
Vojni penzioneri traže vraćanje penzija umesto 100 evra
Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije uputilo je pismo predsedniku Aleksandru Vučiću, u kome se navodi da plan za ublažavanje posledica pandemije koronavirusa ne sadrži odgovor na znatno ...
SBB omogućio plaćanje računa online bez provizije
Dobre vesti stižu za SBB korisnike! Kako bi svi ostali bezbedni kod kuće, SBB je omogućio da od sada račune mogu plaćati online i bez provizije.Korisnici koji su prijavljeni na e-račun, link za online plaćanje će dobijati svakog meseca u okviru e-računa. U isto vreme svaki SBB korisnik na Moj SBB portalu ili aplikaciji moći će da pristupi linku za online plaćanje.Online plaćanje se vrši na veoma jednostavan način u svega par koraka, unosom brojeva sa platne kartice u online uplatnicu.Ukoliko je potrebna pomoć operatera, korisnici mogu pozvati kontakt centar na 19900 za SBB i 19955 za Total TV, poslati mail na adresu info@sbb.rs ili ih kontaktirati putem live chat podrške na web sajtu sbb.rs i od operatera će dobiti link za online plaćanje putem email-a ili SMS-a.Za sve koji to do sada nisu učinili, SBB preporučuje prelazak sa štampanog računa na e-račun. Aktivacija e-računa vrši se lako, preko Moj SBB portala ili aplikacije, ili slanjem maila sa zahtevom za e-račun na info@sbb.rsČuvajmo zajedno naše zdravlje i životnu sredinu uz jednostavniji način plaćanja.Ostanite kod kuće, budite bezbedni i završite sve online. #ostanikodkuce
Tekstovi iz Nove ekonomije besplatni na aplikaciji
Na aplikaciji Nove ekonomije, koja je dostupna za iOS i Android platformu, možete čitati sve vesti sa našeg portala, kao i besplatno preuzeti i čitati tekstove iz štampanog izdanja, tokom traja...
Udovički: Kasno je za minimalac u maju
Ekonomske mere koje je Vlada do sad preduzela ili najavila kao odgovor na posledice Covid-krize nisu toliko „obilate“ kao što se mnogima čini, ocenjuje Kori Udovički, bivša guvernerka NBS i osnivač Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu (CEVES).Sveža likvidnost mora da se ubrizga u sistem sad, u vremenskom rasponu merenom danima, a ne nedeljama. Vlada mora da nadoknadi izgubljeno vreme kroz efikasna i, ako treba, kreativna administrativna rešenja koja će omogućiti hitnu aktivaciju garantovanih kredita, kao i promptnu isplatu minimalaca, na primer kao „negativni porez“. Novac mora da se „štampa“ i to sad, dok to još može da deluje. Srbija ima „rezerve“ i deviza i poverenja čija je namena upravo da se u ovakvom trenutku iskoriste. Vlada već mora da priprema nove mere jasno usmerene na spasavanje zdravog tkiva privrede (npr. kroz otkup potraživanja), kao i da jasno iskaže solidarnost od manje ka više pogođenim građanima. Umesto univerzalne isplate od 100 EURa i obećanja da se plate u javnom sektoru neće dirati, potrebno je povećanje nadoknada za nezaposlenost i socijalnu pomoć. Paket mera u zemlji čije su mere protiv zaraze među najdrastičnijim, a koja potrebe „gađa sačmaricom“, tj. kroz široki zahvat ciljnih grupa, mora da bude obiman. Naše mere obuhvataju šire grupe od onih kojima je pomoć neophodna jer naš institucionalni aparat nije pripremljen za brzo a fino usmeravanje sredstava Ali stepen u kom će mere, i kad se aktiviraju, zapravo dosegnuti do onih kojima je pomoć potrebna, čini se prilično ograničen. Povećani troškovi budžeta i odložena naplata poreza povećava budžetski deficit za samo 6,7% BDP-a (oko 3,1 mlrd EUR) što uz procenjene autonomne efekte krize na prihode, i uz smanjenje ranije planiranih troškova (uprkos povećanim troškvima u zdravstvu!) povećava ukupan deficit za 8,6% BDP-a (oko 4 mlrd EUR). Takvi deficiti mogu se videti i u daleko manje kriznim uslovima. Pri tome, jedan deo će biti vraćen kad privredni subjekti koji uspešno prebrode krizu otplate odložene poreske obaveze. Nadalje, ukoliko mere, kad budu sprovedene, uspeju u nameri da podstaknu kreditiranje privredi za 4,8% BDP-a (oko 2,2 mlrd EUR), to bi za Srbiju koja ima plitka finansijska tržišta bio značajan iznos. U malo razvijenijim tržištima ovi iznosi su mnogo veći--npr. Češka planira da ubrizga kredite u iznosu od 14% BDP-a. U svakom slučaju, bankarsko kreditiranje svakako ne opterećuje deficit u ovoj godini, a u budućnosti će ga opteretiti samo u iznosu aktiviranih garancija. Kreditna likvidnost do mnogih neće stići skoro (ili uopšte). Iako je NBS počela sa ozbiljnim ubrizgavanjem likvidnosti u finansijski sistem još početkom marta, nova likvidnost za sada dospeva samo do ograničenog broja najpouzdanijih bankarskih klijenata, sa otvorenim kreditnim linijama. Nova likvidnost neće se preliti od banaka ka privredi dok ne zažive garancije države koje će spustiti rizik za banke na prihvatljivi nivo, tim pre što je rani i široki moratorijum na otplatu dugova pojačao neizvesnost. To će svakako uzeti još neko vreme a biće potrebna posebna administrativna agilnost da bi krediti dosegli duboko u sektor MSP. Čak 50% mikro, manjih i srednjih preduzeća (MSP)u Srbiji ne koristi bankarske kredite, a dobar deo onih koji ih koriste nisu redovni klijenti. Može li se osmisliti mehanizam, kao što ga je uspostavila Švajcarska, pomoću kog bi banke ili bar Fond za razvoj, izdavali kredite u visini do određenog procenta prijavljenih prošlogodišnjih prihoda – u jednom danu? Neophodno je da Vlada preispita nameru da se konkretne uplate „minimalaca“ vrše tek u maju, jer one su najsigurniji način da pomoć stigne do onih kojima treba, i to brzo. Reč je o uplati minimalne zarade po svakom zaposlenom kod preduzetnika u sistemu paušalnog oporezivanja i u sistemu poslovnih knjiga (oni koji plaćaju porez na stvarni prihod) MSP, kao i o polovini minimalne zarade za one na prinudnom odmoru kod velikih preduzeća. Ova će mera, ako se uspešno sprovede, ubrizgati značajnih 1,8% BDP-a (oko 800 mln EUR), nažalost rasutih na veliki broj subjekata, uključujći i one koji i sada dobro posluju. Samo će, iz nepoznatih i teško zamislivih razloga, biti izuzeti preduzetnici koji se nalaze u sistemu PDV (?!). Mora postojati način i da se uplata izvrši promptno, na primer preko poreske uprave, makar kao „negativni porez“. Administriranje, iz bilo kog razloga, na primer, da bi se pravno ex-ante obezbedilo da sredstva stvarno budu isplaćena zaposlenima—nedopustiv je razlog za otezanje. Administrativno ograničavanje isplate „minimalca“ na one koji nisu otpustili više od 10% zaposlenih nepotrebno je, a opteretiće baš one kojima pomoć najviše treba među produktivnijim firmama. Namera da se u najvećoj mogućoj meri zaštiti zaposlenost je, naravno, na mestu, ali sama činjenica što se pomoć uplaćuje u proporciji sa brojem zaposlenih već bitno pomaže da se postigne ovaj cilj. Onima koji već plaćaju minimalne zarade, zadržavanje zaposlenih pod ovim uslovima neće praviti razliku, pa tih 10% neće delovati. No, kod preduzeća sa većim platama, tj. onima koji su do sad bili u stanju da ostvaruju veće zarade po zaposlenom, ograničavanje znači da pomoć neće dobiti ako su u većim teškoćama. Još ako im se uskrati pristup likvidnosti, nedostatak obrtnog kapitala gurnuće ih u neplaćanje, a moguće i nesolventnost. Dok je rasutost pomoći privredi verovatno bila neizbežna, izdašnost i rasutost mera pomoći stanovništvu teže je opravdati. Mera koja se trenutno zove „fiskalni podsticaj“, prema kojoj se isplaćuje subvencija građanima (po 100 EUR) neće imati nikakav podsticajni efekat još dugo, dok se ne osmisli način na koji će se takva isplata učiniti. Kad bude imala efekat, on će biti mali jer plaćanje imućnijim domaćnistvima, osim što je nepravedno, nema efekta. Biće uštedjen, ili u dobroj meri potrošen na uvoznu robu. S druge strane, zaštita najugroženijih, pogotovo onih koji su do krize radili „na sivo“ je neophodna. Bolje ciljanje potreba u građanskom segmentu sasvim je moguće. Srbija ima izgrađene kanale za pružanje socijalne pomoći, i njih sad treba da proširi i ojača. Razumljivo je oklevanje sa ulaskom u veliki deficit i obaveze, ali novac mora da se „štampa“ i to sad, dok štampanje još može da pomogne. Što više čekamo, veći deo privrede zapašće u nesolventnost, a tada će za „štampanje“ biti kasno. S obzirom na decenijama staru nesposobnost Srbije da se uklopi u svoje finansijske mogućnosti, razumljivo je da sad vlast i mnogi ekonomisti žele da zaštite teško stečenu „stabilnost“. Međutim, „čvrsta ruka“ sad može postati samopovređivanje. Novac je, makroekonomski gledano--fikcija. On kruži od jednog do drugog privrednog subjekta i u svakom trenutku služi za to da proizvedena dobra „stignu“ do onih koji žele i mogu da ih kupe. Sa padom ekonomske aktivnosti, smanjuje se „kruženje“ novca pa država mora svojim intervencijama da ga ubrizgava i utiče na količinu koja kruži, a samim tim na to koliko se traži i kupuje robe. To sprečava dalji pad proizvodnje i ublažava kako pad javnih prihode tako i rast nesolventnosti privrednih subjekata. „Štampanje“ novca proizvešće određenu inflaciju i to je ovog puta (u razumnoj meri) poželjno. Rast cena je sad potreban da bi se sprečio preterani pad nekih cena (znači pad tražnje), iako će zbog toga cene drugih proizvoda da narastu. Da nema potrebe da se uvoz plaća devizama, inflaciju bi trebalo pustiti da naraste sve dok ne krene ozbiljnije da remeti računice preduzećima (neću licitirati koji je to nivo, ekonomisti o tome mogu dugo da raspravljaju). Problem može biti nespremnost, ili nesposobnost, domaćeg finansijskog sektora da isposreduje potrebnu likvidnost od NBS (štamparije) ka državi. U tom slučaju, tu su globalna finansijska tržišta ili MMF. Ne treba zazirati ni od povećanja duga. Svi će iz ove krize izaći zaduženiji. Strani dug je prebacivanje platežne moći Srbije iz budućeg u sadašnje vreme, a domaći dug je prebacivanje platežne sa jednih građana (budućih poreskih obveznika, ili svih građana, zbog inflacije) na druge (one koji danas prime pomoć). U svakom slučaju, u takvu preraspodelu platežne moći se ulazi da bi se danas više proizvelo, tj. da bi sve skupa, sa današnjom i sutrašnjom proizvodnjom imali više da potrošimo. Naravno, mala zemlja kao Srbija i te kako mora da vodi računa o kursu i rezervama, i to najpre, održavanjem poverenja u svoju spoljno-platežnu sposobnost. Šta to sad tačno znači u ovim uslovima nije sasvim jasno, jer ceo svet izbačen je iz ravnoteže--štampaju se i dolari i evri. Svi će donekle biti pogođeni inflacijom. Treba samo nekako ulivati više poverenja od drugih. Svakako, doskorašnja snažno pokazana makro-finansijska disciplina stvorila je „kapital“ u izgrađenom poverenju koje sad treba „držati u rezervi“, za slučaj da moramo da se zadužimo da ojačamo stvarne rezerve. Ishitrene populističke mere i nedostatak transparentnosti nam, pak, ne idu na ruku. Šteta je što je NBS prestala da objavljuje podatke o dnevnim intervencijama na deviznom tržištu (još početkom januara, iz neubedljivih razloga). No i za održanje spoljne ravnoteže, preterana čvrstina u ovim neobičnim istorijskim uslovima nije poželjna. Naime, Covid-kriza urušila je kapacitet proizvodnje celog sveta. Uvozna tražnja svake zemlje smanjiće se usled njene sopstvene smanjene ekonomske aktivnosti, a izvoz će da se smanji srazmerno padu aktivnosti kod trgovinskih partnera. U principu, što je neka država uspešnija u održanju proizvodnje, to će negativni uticaj na trgovinski bilans biti blaži. U slučaju da zbog toga uvoz padne manje nego izvoz, neophodno je da se tražnja usmeri na domaće, umesto na spoljno tržište određenom depresijacijom. No, pad izvoza zavisi i od njegove robne strukture. U našem slučaju, srećom, ne zavisimo mnogo od turizma, a izvozimo hranu kao i mnogo „nevidljivih“ usluga koje se još uvek traže i mogu da se proizvode—naročito IT, i zabavni i medijski programi. S druge strane, u našem izvozu zastupljene su i neke delatnosti koje su sad snažno pogođene: Beograd izvozi logističke i transportne usluge, a proizvodnja automobilske opreme (za automobilima je globalna tražnja stala) bitna je za mnoga manja mesta. U ovim uslovima trgovinski bilans najbolje brani se finim strukturnim merama (nikako preprekama trgovini). U naporu da održi proizvodnju, država treba naročito da se usredsredi da pomogne izvozicima kako sa likvidnošću, tako i u održanju neprekinutim njihovih lanaca vrednosti. Takođe, treba razmotriti i mere koje mogu da smanje uvoz luksuzne robe, moguće kroz poresku politiku, ali svakako time što se već imućnima neće povećavati kupovna moć. U tom smislu, mere usmerene na povećanje građanske solidarnosti išle bi na ruku i trgovinskom bilansu. Još jedna stvar je u ovom trenutku izvesna. Čak i ako Vlada uspe da „popravi vreme“ pa sad uspešno ubrizga likvidnost, predstoji joj rešavanje neizbežno rastuće nesolventnosti u privredi. Pored svih gorenavedenih zadataka, Vlada će morati da sve pažljivije i finije razgraničava kojim subjektima pruža pomoć, kao i da se pripremi za dublje i složenije „hirurške zahvate“. Ministarstvo privrede mora već sad da jača kanale kroz koje će da otklanja uska grla, podržava kritične igrače a reže gde mora, kao i mehanizme nadzora javnosti. Sinergetsko i koordisano obavljanje takvog mnoštva zadataka zahtevaće da različiti delovi države funkcionišu kao sistem--uz jasne zadatke, pravila igre, ali i autonomiju, za svakog igrača u sistemu--bez improvizacija.
Samo 6 odsto građana Srbije nastavilo da plaća kredite
Mogućnost da privremeno zaustave otplatu obaveza prema bankama iskoristilo je 94% građana koji imaju obaveze prema bankama, dok je nepunih 6% izričito tražilo da nastave sa otplatom, saopštilo je danas Udruženje banaka Srbije.„Vrlo slično su reagovala i preduzeća. Za moratorijum se opredelilo 92,9% firmi, a 7,1% izjasnilo se da želi i dalje da plaća svoje obaveze. Firme koje su odlučile da nepromenjeno plaćaju obaveze ka bankama su veće kompanije, tako da one čine oko 30% ukupne kreditne zaduženosti privrede“, izjavio je Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS.Predstavljeni podaci su zbirni, odnosno na nivou čitavog bankarskog sektora. Kada se posmatraju banke pojedinačno procenti variraju, ali ne u većoj meri. Svakako se može zaključiti da je velika većina korisnika bankarskih usluga odlučila da primeni zastoj u otplati obaveza, navodi UBS.„Iz ove statistike vidimo da su ljudi želeli da budu oprezni i da su smatrali sigurnijim da se odmah opredele za moratorijum, umesto da čekaju dalji razvoj situacije. To ne znači da su oni zapali u teškoće sa otplatom svojih obaveza prema bankama, već da su reagovali sa namerom da spreče svaki rizik. S obzirom na politiku plata u državnim i javnim službama i uz mere pomoći za preduzetnike, mala i srednja preduzeća, imamo razloga za optimizam i veru da platežna sposobnost neće biti ozbiljnije ugrožena“, dodao je Vasić.Ukupna suma na koju se odnosi moratorijum iznosi oko 2 milijarde evra, što je podrška bankarskog sektora građanima i privredi da savladaju otežane uslove svakodnevnog života i poslovanja, koji su izazvani epidemijom Covid-19.
Fijat traži od Vlade Srbije još 40 dana dodatnog prinudnog odmora
Menadžment kompanije Fijat Krajsler zatražio je od Vlade Srbije saglasnost za dodatnih 40 dana, uz zakonom već predviđenih 45 dana plaćenog odsustva za zaposlene tokom jedne godine, a koji su, zbog epidemije virusa, od sredine prošlog meseca izvan fabričkih hala, saznaje Danas.Onlajn izdanje Danasa podseća da je Fijat Krajsler prošle godine, zbog pada plasmana „fijata 500L“ i na evropskim tržištima, od Vlade Srbije tražio i dobio saglasnost za dodatnih 87 dana plaćenog odsustva, koje se zaposlenima u toj kompaniji plaća sa 65 odsto od prosečne plate u minulih godinu dana.Radnicima Fijat plastika koji posluje u sastavu FCA Srbija plaćeno odustvo plaća se sa 60 odsto od prosečne zarade.Fijat Srbija: Podrška teška dve milijarde evra
.jpeg){kind=small}
Jura ne prekida „tradiciju“ loše reputacije
Radnici u fabrici automobilskih kablova južnokorejske kompanije Jura u Nišu okupili su se ispred fabrike i zatražili bezbedne uslove rada, javio je N1. Radnici su tražili da budu na bezbednom odstojanju i da ne rade na traci i najavili su da će štrajk nastaviti i danas.N1 je javio da je Jura radnicima ponudila bonus do 1.000 dinara po radnom danu, 2.000 za rad subotom, za pet povezanih dana bonus od još 1.000 dinara, a za deset bonus od 2.000 dinara.N1 je takođe preneo da je Slaviša Pajović, jedan od radnika koga su trebali da intervjuišu povodom protesta, priveden i da mu je određen pritvor od 48 sati. Pajović se pre toga obratio grupi radnika okupljenih ispred ulaza Jure pred, kojima je rečeno da se ipak uvodi treća smena i rad subotom, ali su se razišli i krenuli u pogone kada je rečeno da rukovodstvo odustaje od rada subotom.Jura se vraća na posao, ali u jednoj smeni Povodom uslova rada u Jurinim fabrikama oglasio se i Savez samostalnih sindikata Srbije. Savez se dopisom obratio Kriznom štabu za suzbijanje koronavirusa i predsednici Vlade Ani Brnabić. U dopisu se navodi da menadžment u pogonima „vrši pritisak“ na radnike da svakog dana dolaze na posao „prepunim autobusima, bez ikakve zaštite“.„Pri tom, radnike ucenjuju, za dolazak na posao uz rizik po sopstveno i zdravlje porodice poslodavac obećava bonuse od 5.000 dinara nedeljno, a za nedolazak na posao kazna je ostajanje bez posla i zarade“, piše u dopisu.Prema Savezu, u fabrici u Leskovcu, prema podacima od zaposlenih, osam zaposlenih pozitivno je testirano na koronavirus i postoji opasnost da ta fabrika postane „ne samo žarište, već i katastrofa za zaposlene“. Predsednik Saveza Ljubisav Orbović apelovao je u dopisu na Krizni štab i predsednicu Vlade da se preduzmu mere i zaštiti zdravlje zaposlenih i njihovih porodica.Jura je odlučila da u Leskovcu vrati na posao 200 od ukupno 2.800 radnika. Radnici su reagovali i rekli da se u fabrici ne poštuju preporuke Vlade Srbije i da između zaposlenih nema razmaka od dva metra.Jura je fabriku u Leskovcu otvorila 2010. godine, za šta je dobila subvencije države od 7.000 do 10.000 evra po radnom mestu. Jura ima i dve fabrike u Nišu i jednu u Rači Kragujevačkoj, u kojima radi oko 6.000 radnika.Ni u toalet bez dozvole
Privrednici traže da se požuri sa antikriznim merama
Privrednici iz različitih sektora zatražili su ovih dana bržu primenu antikriznih mera za sprečavanje ekonomskih posledica krize. Klub Privrednik smatra da mere treba da budu jednostavne i lake za primenu bez suvišnog administriranja (kao mere NBS). Takođe, direktori najvećih domaćih kompanija okupljeni u ovoj asocijaciji savetuju da teba ubrzo započeti rad na merama koje će se primeniti posle okončavanja vanrednog stanja radi inteziviranja investicionih aktivnosti i poboljšanja privrednog ambijenta.Ekonomske mere koje je donela Vlada Srbija su dobre, ali je sad važno da država bude efikasna u njihovoj primeni bez odlaganja, ocenili su bankari na trećoj onlajn konferenciji u organizaciji Francusko-srpske privredne komore na temu: mere vlade za preduzeća iz ugla banaka. Prisutni privrednici ukazali su i na značaj vremena trajanja vanrednog stanja i pandemije koronavirusa, kao važnog parametra, navodi se na sajtu Francuske privredne komore.Osnivač i predsednik kompanije “Buck”, Darko Budeč, ocenio je da je značajan deo usvojenih ekonomskih mera podrške privrednicima u Srbiji – dobar. On, kako je naveo, smatra da je ovo samo deo mera i da će biti potrebno da se ekonomski program produži, ali tek kada vidimo koliko su prve mere bile uspešne.“Treba krenuti u primenu mera odmah, punom snagom. Inerciju nam daje i činjenica da smo pre ove krize imali stabilnu ekonomiju koja raste. Sada treba da krenemo ‘punom parom’ i fokusiramo se na ekonomski deo, a potom na socijalni deo. Ključni problem kome treba da se posvetimo jeste – likvidnost privrede. Sve mere treba da budu brze, snažne i usmerene upravo na ojačanje likvidnosti”, istakao je Budeč.“Većina ekonomskih mera koje je usvojila država je dobra. Međutim, sada je veoma važno da vlada bude efikasna u njihovoj primeni", ocenio je prvi čovek Rajfajzen banke u Srbiji Zoran Petrović .Kako je rekao, najave da će deo njih biti ostvaren sredinom maja, da se čeka desetak dana na sve detalje mera, to nije dobro. Zajedno sa konkretnim merama, mora da se pošalje poruka poverenja. Mere su na papiru dobre, one se odnose na mnoge stvari vezane za likvidnost, poput odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, što je veoma dobro. Takođe, dobra mera je i plaćanje minimalne plate radnicima, ili 50 odsto minimalca za velike kompanije”, navodi Petrović.On ističe da je veoma dobra mera i garantna šema za kredite privredi, koju treba primeniti na najbolji mogući način, jer smo svedoci da se sa time muče i velike i jake ekonomije.
NBS ponovo snizila referentnu kamatnu stopu zbog pandemije
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je na današnjoj sednici dodatno snizio referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5%, kako bi umanjio negativne efekte koronavirusa na privrednu aktivnost i ...
