Predizborno podgrevanje inflacije

Sipanjem novca iz „helikoptera“ uoči izbora (koji su juče zakazani za 17. decembar), uz najavu da će rasti i plate i penzije, država bi mogla da podgreje ionako visoku inflaciju, smatraju ekonomisti.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu zato ne isključuje mogućnost da će Narodna banka Srbije u takvoj situaciji „morati da reaguje podizanjem referentne kamatne stope do kraja godine“.

„U situaciji kad ekonomska aktivnost u zemlji stagnira i imamo vrlo nisku stopu rasta, najave većih izdataka za penzije i plate samo podgrevaju inflaciju. Takvi potezi nameću potrebu centralnoj banci da mora dodatno da reaguje restriktivnijom monetarnom politikom, jer fiskalna poltika nije usklađena sa monetarnom“, ocenio je Šoškić u razgovoru za Novu ekonomiju.

Podsećamo da je Narodna banka Srbije na poslednjoj sednici Izvršnog odbora zadržala referetnu kamatnu stopu na istom nivou od 6,5 odsto.

Naredna sednica Izvršnog odbora, kako je najavila Centralna banka, na kojoj će biti doneta odluka o referentoj kamatnoj stopi biće održana za nedelju dana, odnosno 9. novembra.

Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da bi naglo povećavanje izdataka iz budžeta proizvelo inflatorni pritisak, a da deljenje „helikopterskog novca“, kao što je 20.000 dinara obećano penzionerima, „nije ekonomski preporučljivo i zdravo“.

„Biće izvesnog inflatornog pritiska, ali ne preteranog. Kad se sve sabere, to deljenje novca preg izbore neće stvoriti veliki inflatorni pritisak, jer je Vlada odlučila da jednim umerenim izdatkom iz budžeta dobije što više glasača“, rekao je Madžar, uz ocenu da se „takvim skupljenjem glasova kvare izborni uslovi“.

Nova ekonomija je pisala da će penzioneri u Srbiji između 25. novembra i 5. decembra dobiti pomoć od 20.000 dinara, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u septembru, ističući da je ova pomoć mimo već najavljenog povećanja penzija.

To je trošak za državu od 285 miliona evra, rekao je on.

Vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto je bilo planirano za 1. oktobar 2023. za šta je Fiskalni zakon već ocenio da nije u skladu sa zakonom.

Naredno, redovno povećanje od 14,6 odsto je planirano od 1. januara 2024. godine. I nakon ovih povećanja, penzija je realno porasla malo više od inflacije o čemu je Nova ekonomija pisala.

Takođe je nedavno najavljena novčanu pomoć u oblasti sociljane politike, kako je Nova ekonomija pisala u najnovijem broju, u iznosu od 10.000 dinara koju će dobiti oko 170.000 korisnika socijalne pomoći, a pravo na isti iznos po ovoj osnovi imaće i slepe i dementne osobe kao i stariji građani sa neizlečivim bolestima, njih oko 51.000 hiljada.

Glavni ekonomista Fisklanog saveta Danko Brčerević nedavno je ocenio da se povremenim davanjem novca ne mogu trajno rešiti narasli socijalni problemi.

Trajno rešenje za povećanje životnog standarda ugroženih građana, prema njegovoj oceni, može se tražiti samo kroz reformu sistema socijalnih davanja.

Još 20.000 dinara pomoći penzionerima krajem novembra