Smanjite „ad hok“ državna davanja, upozorava Fiskalni savet

Vlada bi trebalo da planirani budžetski deficit u ovoj godini umanji na oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), umesto planiranih tri odsto, a u narednim godinama na manje od 1,5 odsto, navodi se u mišljenju Fiskalnog saveta na Nacrt Fiskalne strategije. Smanjenje planiranog deficita bi suzilo i prostor za donošenje „novih i štetnih ad hok mera“.

„Ad hok“ politike koje nisu proizašle iz temeljnih analiza moraju biti redak izuzetak u fiskalnoj politici, a nikako pravilo, kao što se trentuno dešava u Srbiji.

Loša praksa iz prethodnih godina bila je da se budžet incijalno planira preširoko, a da se onda taj prostor tokom godine koristi za uvođenje velikog broja nedovoljno promišljenih mera.

„Te mere često su bile usmerene na neselektivna i linearna davanja za određene grupe građana, što je i ekonomski i socijalno nepravedno, a ponekada je novac išao i na pokušaje saniranja stvarnih i ozbiljnih problema države. Ovako, međutim, ne bi smelo da se upravlja javnim finansijama“, ocenjuje Fiskalni savet.

Samo dva dana pre nego što je objavljeno ovo mišljenje Fisklanog saveta, predsednik Aleksandar Vučić najavio je ad hok povećanje plata i penzija i nove pomoći.

Po 10.000 dinara dobiće majke za svako dete do 16. godine starosti, povećanje plata dobiće prosvetni i medicinski radnici, a penzije će biti povećane u oktobru i u januaru.

Povećanje penzija od 5,5 odsto od oktobra koje je najavio predsednik Vučić nije u skladu sa zakonom, rekao je za Novu ekonomiju Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije. Za ovaj vanredni izdatak Srbija će iz budžeta morati da izdvoji još 350 miliona evra godišnje.

„Ovo povećanje nije regularno, to je vanredno povecanje mimo zakona i protivno fiskalnom pravilu i Zakonu o budžetskom sistemu,“ naveo je on.

Manji fisklani deficit, manja i inflacija

Fisklani savet u mišljenu navodi da planirano smanjivanje fiskalnog deficita treba da bude „znatno snažnije“ od onog koji je predviđen Nacrtom Fisklane stategije.

U mišljenju se navodi da je postojala „dobra, ali neiskorišćena, prilika za veće umanjenje fiskalnog deficita“ i brže smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u od onog koji predviđa Strategija.

Naime, u ostvarenom deficitu iz 2022. godine, od 3,2 odsto BDP-a, čak oko 2,7 odsto BDP-a je bila posledica pokrivanja gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora.

Preostali deo deficita su bili osnovni budžetski tokovi koji su bili skoro izbalansirani.

U 2023. godini se vidi da će gubici EPS-a i Srbijagasa biti znatno manji nego prošle godine. Zbog toga bi ovaj glavni deo deificita trebalo znatno da se umanji, a preostali deo deficita ne bi trebalo mnogo da se promeni u odnosu na 2022. godinu.

Zbog toga je ostalo nejasno zašto se onda Stategijom planira tek minimalno smanjenje fiskalnog deficita u 2023. godini (sa 3,2 odsto BDP-a iz 2022. na tri odsto BDP-a u 2023. godini).

Ukoliko bi se usvojio predlog Fiskalnog saveta i zaista se umanjio deficit više od planiranog, to bi bilo višestruko korisno za državu.

Ovakva politka bi uticala pre svega na smanjenje inflacije, što je trenutno verovatno najveći makroekonomski problem u Srbiji, navodi Fiskalni savet.

Pre svega, s manjim fiskalnim deficitom, javni dug na kraju 2026. godine bi bio čak dve milijarde manji u odnosu na sadašnji plan iz Stategije što bi onda značilo i manje troškove za plaćanje kamata.

Oštrije smanjenje deficita od planiranog uticalo bi i na smanjenje rizika iz ugla investitora što bi onda vodilo ka smanjenju kamatnih stopa po kojima se zadužuje ne samo država već i privatni sektor.

Ko nadzire cene trgovaca?