Pogledajte ovu tortu Moskva šnit. Zamislite da je to javni dug Srbije.
Sigurno ste čuli ministra Sinišu Malog da ističe da je naš javni dug na kraju januara ove godine pao skoro pet procentnih poena, sa 56 odsto na kraju 2022. na 51% BDP-a u prvim mesecima ove godine.
Sa druge strane, ugledni ekonomisti kažu da je javni dug ipak 56% BDP.
„Udeo javnog duga u BDP-u u februaru ove godine bio je 50,8 odsto. Srbija je daleko ispod proseka EU koji je oko 95 odsto“, rekao je ministar Mali nedavno na Kopaonik biznis forumu u martu 2023. godinu.
- Ova razlika u tumačenju da li je 50,8% ili 56% uopšte nije nevažna za građane, niti je za potcenjivanje.
- Recimo, pet odsto BDP je više nego što Srbija izdvaja godišnje za obrazovanje.
- Važno je da znate da se javni dug duplirao od 2012. godine do danas, sa 17 milijardi na skoro 34 milijarde evra.
- Samo u toku prošle 2022. javni dug je porastao za 3,2 milijarde evra. Koliko nas je koja vlast zadužila od 2000. godine možete da čitate OVDE.
Kad govorimo o javnom dugu, gledamo odnos javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP). To govori o ekonomskoj moći zemlje i sposobnosti da taj dug vrati.
U pravu je ministar Mali da je Srbija u proseku manje zadužena od zemalja EU.
Mi smo negde na sredini, ima država koje imaju daleko veći javni dug u odnosu na Srbiju, i isto toliko koje imaju manji udeo duga u BDP.
Međutim, Srbija treba da se poredi sa sličnim zemljama Centralne i Istočne Evrope koje su prošle kroz tranziciju, i koje su čak i više ekonomski razvijene. U poređenju sa njima, naš dug je nešto veći i zato bi trebalo smanjivati minus u državnoj kasi, a sa njim i dug.
Da se vratimo na udeo duga u BDP, kako u isto vreme imamo dva podatka?
Prvo, iako je iznos javnog duga značajno rastao prošle godine, udeo u BDP je stabilan jer je i BDP porastao značajno zbog inflacije, na preko 60 milijardi evra.
Dakle inflacija „prija“ BDP-u i značajno popravlja utisak o javnom dugu i o tome možete čitati OVDE.
Kad ministarstvo finansija računa udeo javnog duga u BDP, on ukupan iznos duga u evrima deli sa planiranim BDP-om u ovoj godini.
Kad ekonomisti računaju, oni kažu: „Taj rast BDP će možda biti, a možda i neće jer je kriza. Realno je da se iznos duga deli sa BDP ostvarenim u četiri tromesečja prethodne godine.“
SAVETI
Torta koja je poslužila za ilustraciju javnog duga je Moskva šnit. Recept pogledajte OVDE.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs