Najnovije

Srbija

Kragujevački ugostitelji traže beogradske uslove

Ugostitelji iz Kragujevca čiji objekti od prošlog četvrtka, nakon proglašenja vanrednog stanja u gradu, rade skraćeno, od 7 do 20 sati, predali su novu peticiju nadležnima u gradskoj i državnoj upravi, kojom zahtevaju da u vreme pandemije imaju isti tretman kao njihove kolege u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, javlja Danas.Epidemiolozi grada Kragujevca složili su se sa zahtevom za produženje radnog vremena do 23 sata, jer kako oni kažu, terase i letnje bašte nisu mesto širenja zaraze. „Mislimo da je poslednjih dana neopravdanom hajkom u Kragujevcu svim ugostiteljima načinjena dramatična šteta. Od ove profesije živi indirektno ili direktno gotovo 10 odsto Kragujevčana.""Ne vidimo ni jedan logičan razlog da ugostitelji u Kragujevcu budu diskriminisani u odnosu na kolege iz Beograda, Čačka, Užica i drugih gradova u Srbiji “, navodi se u peticiji kragujevačkih ugostitelja. Kako ugostitelji kažu ograničen rad veoma otežava servisiranje njihovih obaveza, plaćanje zakupa, nameta i davanje plata zaposlenima u trenutku kada se bore da isplivaju pod teretom poreskih reprograma iz prethodnog perioda. 

Srbija

Povećan broj gotovinskih i transakcija sa ofšor zemljama u 2019. godini

Broj izvršenih gotovinskih transakcija povećan je za preko 3,9 miliona u odnosu na 2018, dok je broj izvršenih bezgotovinskih transakcija smanjen za skoro 82 miliona, pokazuje analiza banaka na upitnik o aktivnostima u oblasti sprečavanja pranja novca u 2019. koji je objavila Narodna banka Srbije.Smanjen je broj izvršenih transakcija priliva i plaćanja s visokorizičnim zemljama, uz istovremeno povećanje broja izvršenih transakcija priliva i plaćanja sa ofšor zemljama, navodi se u AKTIVNOSTIMA BANKE IZ OBLASTI UPRAVLjANjA RIZIKOM OD PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMABroj stranaka visokog rizika neznatno je iznad proseka za ranije analizirane periode, i iznosi nešto više od 75,5 hiljada.Sve banke su se izjasnile da nemaju uspostavljen loro korespondentski odnos s bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja se nalazi na listi država koje imaju strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.Banke, kao najveći činioci finansijskog sistema, predstavljaju najosetljiviji deo finansijskog sektora u smislu izloženosti riziku od pranja novca i finansiranja terorizma, ocenjuje srpska centralna banka. Međutim, analizom podataka i informacija u vezi s merama koje su banke preduzele radi adekvatnog upravljanja i kontrole rizika od pranja novca i finansiranja terorizma tokom 2019, ukazuju na to da je navedeni rizik znatno umanjen.Naime, sve banke su uspostavile sopstvene sisteme za upravljanje rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.Skoro sve banke, 25 od 26 banaka, koristi neki od softvera za praćenje transakcija i stranaka radi otkrivanja sumnjivih transakcija i lica, dok je jedna banka u procesu završnog testiranja, pred puštanje softvera u rad.Sve banke koriste neku od komercijalnih baza za filtriranje stranaka i transakcija po embargo i tzv. crnim listama (OFAC, UN, EU i sl.);Kako se navodi, 23 od 26 banaka imaju posebnu organizacionu jedinicu koja se bavi isključivo sprovođenjem Zakona o sprečavanju pranja novca, dok tri banke te poslove izvršavaju u okviru drugih organizacionih jedinica.Kako su se prale pare u 2019?

Srbija

NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na 1,25 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto, saopštila je centralna banka.U saopštenju se navodi da je Izvršni odbor odluku doneo imajući u vidu očekivane efekte već preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja COVID-19."Prethodna smanjenja referentne kamatne stope – na najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, nastaviće da i u narednom periodu, u ambijentu visoke likvidnosti banaka, deluju na kretanja u finansijskom i realnom sektoru i doprinose očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka", dodaje se u saopštenju.Takođe, Izvršni odbor je imao u vidu i očekivane efekte obimnog paketa fiskalnih mera, vrednog oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, kojim je, kako navode, "obezbeđena podrška privatnom sektoru kako bi se podstakao što brži oporavak naše privrede od efekata pandemije".Istovremeno, Izvršni odbor ističe da je Narodna banka Srbije spremna da reaguje u skladu sa eventualnim dodatnim efektima pandemije u domaćem i međunarodnom okruženju.Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi u ostatku godine trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u uslovima niže agregatne tražnje, kao i nižih uvoznih cena.Kako je ukazano, u skladu sa očekivanjima NBS, inflacija je usporila od početka godine na 0,7 odsto međugodišnje u maju, najviše pod uticajem efekta visoke baze kod cena povrća iz prošle godine i nižih tekućih cena naftnih derivata, usled znatnog pada svetske cene nafte."Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike", navode u NBS.U saopštenju se navodi i da su brojne centralne banke u svetu usled pandemije reagovale ublažavanjem svojih monetarnih politika, konvencionalnim i nekonvencionalnim merama, kako bi umanjile negativne efekte krize.Oporavak zone evra, s kojom Srbija ostvaruje najznačajnije trgovinske i finansijske veze, trebalo bi da bude podstaknut preduzetim merama Evropske centralne banke usmerenim na povećanje likvidnosti i pružanje podrške povoljnim uslovima finansiranja. Donoseći odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor je imao u vidu i neizvesnost na robnom tržištu, pre svega u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, posebno cene nafte, koja je bila prilično volatilna prethodnih meseci, uz naznake trenda rasta od maja", zaključuje se u saopštenju.Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. avgusta.

Svet

Samsung navodno više neće „poklanjati“ punjače uz nove telefone

Samsung možda neće uključiti punjače uz neke od svojih novih pametnih telefona počev od 2021. godine, kako kompanija kaže iz razloga što mnogi ljudi već imaju punjače i tako bi smanjili troškove, prenosi The Verge.Samsung navodno nije jedina kompanija koja razmatra ovaj potez, Epl (Apple) će možda učiniti nešto slično sa novom linijom Ajfon telefona, kaže Eplov analitičar Ming-Či Kvo.Epl navodno planira da obustavi punjače od 5 i 18 vati i umesto njih će nuditi nove brze punjače od 20 vati koje će prodavati posebno.Ovaj potez može pomoći Samsungu i Eplu da smanje troškove prodaje njihovih telefona, ali takođe može imati veliki uticaj na životnu sredinu. Na taj način može se smanjiti broj punjača koji se ne koriste i bacaju, jer ove kompanije smatraju da korisnici već imaju dovoljno punjača rasutih po kući. 

Svet

Gugl ulaže skoro milijardu dolara u ekonomski oporavak Italije

Gugl će u narednih pet godina uložiti više od 900 miliona dolara kako bi pomogao Italiji u ekonomskom oporavku zbog krize izazvane koronavirusom, najavio je danas izvršni direktor Gugla Sundar Pičai, saznaje Breaking The News."Gugl je ponosan što je partner u ekonomskom oporavku Italije", rekao je Pičai."Danas Gugl najavljuje „Italia in Digitale“, novi plan za ubrzanje ekonomskog oporavka zemlje nudeći niz alata, obuke i partnerstva za podršku preduzećima i ljudima koji traže posao", dodao je.Kao deo ove inicijative Gugl će lansirati dva nova oblaka u Italiji, u saradnji sa telekomunikacionim dobavljačem TIM kako bi pomogli malim i srednjim preduzećima, kao i pojedincima u digitalizaciji.Italija je jedna od teže pogođenih zemalja u Evropi, a najviše su patili ugostiteljstvo i smeštaj, logistika, saobraćaj i trgovina.Kao što je pokazao Italijanski statistički institut (ISTAT), negativno je pogođeno 34 odsto italijanske proizvodnje. Takođe je obustavljena aktivnost i poslovanje 2,2 miliona preduzeća, što čini 49 odsto od ukupnog iznosa, ali je i 65 odsto celokupnog izvoznog posla bilo zatvoreno.

Srbija

PKS: Ponovo radi COVID-19 info servis za privredu

Privredna komora Srbije (PKS), ponovo je aktivirala poseban info servis uz čiju pomoć privrednici mogu da se informišu o svim ključnim pitanjima koja su u vezi sa poslovanjem u zemlji i inostranstvu, kao i o zvaničnim merama i preporukama."Stručne službe PKS u stalnom su kontaktu sa svim nadležnim institucijama i organizacijama, kao i poslovnim asocijacijama u inostranstvu, i blagovremeno će informisati privrednike u vezi sa poslovanjem kako na državnom, tako i na regionalnom i globalnom nivou", stoji u saopštenju objavljenom na sajtu PKS. Dodaje se da će se na tom portalu objavljivati najvažnije vesti, saopštenja, odluke nadležnih organa i sve druge informacije važne za poslovnu zajednicu kako bi privrednici dobili obaveštenja i preporuke kako da se zaštiti posao i a privrednici prilagode uslovima poslovanja.Za sve informacije privrednici mogu da se obrate putem mejla covid19@pks.rs, a za dodatne informacije i prijave dostupan je i telefon 0800 808 809.Prema istraživanju koje su sproveli PKS i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, za oporavak privrede pogođene pandemijom biće potrebno u proseku okogodinu dana.Istraživanje je pokazalo da je kriza najviše pogodila mikro preduzeća, dok je likvidnost i dalje jedan od ključnih problema sa kojima se firme suočavaju.

Srbija

Brže do 5G i novih tehnologija uslov da budemo Sicilijumska dolina Zapadnog Balkana

Autor: Nataša Kažić – suosnivač platforme „5G talks“Kako bismo ostvarili naše ambiciozne planove da budemo motor regionalne ekonomije, vodeća zemlja po privačenju direktnih stranih investicija i Silicon Valley Zapadnog Balkana, Srbija mora  što pre da uđe u proces aukcije 5G spektra. Paralelno mora da razvija regulatorni okvir za sve tehnologije koje se brzo razvijaju a čiju će masovnost omogućiti uvođenje 5G infrastrukture, neki su od zaključaka u okviru 5Gtalks panela održanog 10.6.2020, na temu „Regulatorni okvir za infrastrukturu Srbije budućnosti“.   O osnovnim regulatornim koracima koji su neophodni da bi se pokrenula izgradnja 5G mreže i o budućoj konkurentnosti Srbije razgovarali smo sa Prof. Irini Reljin pomoćnicom Ministra za trgovinu turizam i telekomunikacije, Zoranom Brankovićem, rukovodiocem službe za radio mreže RATELA i Draganom Ilić, šeficom jedinice za povećanje konkurentnosti i digitalizaciju NALEDA.U prethodnom periodu se dosta pričalo o tome kako je epidemija korona virusa promenila ekonomiju, naše navike, i koja su tehnološka rešenja pomagala ljudima širom sveta da neometano funkcionišu u ovoj krizi. Kupovali smo online, viđali smo u Kini dostavu robotima i dronovima, beskontantna digitalna plaćanja, svi smo radili od kuće, deca su nam učila od kuće, imali smo i pružanje zdravstvenih usluga na daljinu, čak i zabava je prešla u online. Konzumirali smo dosta sadržaja preko raznih platformi, Youtube, Netflix-a, Amazon Prime i raznih OTT televizija, a 3d printing je bio ključan u adresiranju problema nedostatka medicinske opreme. Sve ove tehnologije direktno ili indirektno zavise od stabilne široko pojasne konekcije i pristupačnosti interneta. Dakle, telekomunikaciona infrastruktura se još jednom pokazala kao kritična. Slična situacija je bila i za vreme poplava 2014. Svaka kriza iznova pokazuje koliko je ključna IKT infrastruktura.U budućnosti će biti još kritičnija jer će se od nje očekivati da bez prekida obezbeđuje servise kao što su IoT i veštačka inteligencija koje će biti neophodne za funkionisanje društva i ekonomije, naročito u vanrednim situacijama. Brzina uvođenja ovih tehnologija i uopšte kompleksnost celokupnog ekosistema koji treba sagledati da bi ti servisi došli do krajnjeg korisnika su jedan od izazova koji se danas nameće regulatorima. Njihov zadatak je sve teži, kako ta kompleksnost raste, sve je izazovnije da sagledaju s kraja na kraj nove tehnologije. Nameće se potreba da se promeni način razmišljanja i da se primeni agilni pristup regulaciji tako da ne kočimo progres i brz razvoj tehnologija, a da pri tome sačuvamo vladavinu prava i privatnost građana i pojedinaca i još važnije, podataka koji će proći kroz sisteme svih aktera ekosistema koji će ih čuvati i obrađivati. Potrebno sve to regulisati, a posebno njihovu upotrebu i način na koji će ti podaci biti čuvani. Jedan od važnih zaključaka prošlogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma održanom u Davosu je bio: „Naša sposobnost da budemo adaptivni, humano-centrični i inkluzivni u načinima na koji razvijamo polise i protokole za nove tehnologije nikada nije bila bitnija. Bezbednost i otpornost našeg društva zavisi upravo od toga. Ukoliko kao odgovor na ovu pandemiju uvežemo tehnologije sa odgovarajućim institucijama, standardima i normama, izaći ćemo iz svega jači nego ranije.“ Znamo da su mnoge nove tehnologije danas moguće i na 4G (streaming kamere, IOT, veštačka inteligencija), i da je postojeća mreža omogućila realizaciju neverovatnog broja servisa i najnovije generacije i tokom pandemije,  ali kriza korona virusa je pokazala koliko su zapravo kapaciteti postojeće 4G mreže biti pod pritiskom i da je iskorišćenost mobilnih i fiksnih mreža u pojedinim trenucima bila i preko 80%.Konkurentnost naše zemlje i naš dalji ekonomski razvoj mnogo zavisi od toga koliko ćemo brzo uvoditi nove tehnologije, koliko ćemo brzo rešiti regulatorni okvir za nove tehnologije i uklanjati trenutne administrativne prepreke za njihovo uvođenje i najvažnije, koliko ćemo brzo podići digitalnu pismenost svih aktera tehnološkog ekosistema. Trenutno je situacija naročito kritična po ovom pitanju jer postoji veliko neznanje i neinformisanost šire javnosti, što predstavlja jednu od najvećih kočnica za tehnološki i posledično ekonomski napredak Srbije.Kako bismo ostvarili naše ambiciozne planove da budemo motor regionalne ekonomije, vodeća zemlja po privačenju direktnih stranih investicija i Silicon Valley Zapadnog Balkana, Srbija mora  što pre da uđe u proces aukcije 5G spektra i da paralelno razvija regulatorni okvir za sve tehnologije koje se brzo razvijaju a čiju će masovnost omogućiti uvodjenje 5G infrastrukture.Na državi je da obezbedi fer uslove za aukciju i da definiše spektar koji će biti na raspolaganju.Investicija za Telco operatere u Srbiji kao i u svetu će biti ogromna i kao u slučaju 4G mreže vrlo teško će uspeti ovu investiciju da monetizuju jer svi mi korisnici očekujemo sve veće brzine, neograničen internet saobraćaj na svim uređajima za sve manju mesečnu pretplatu, a sve više trošimo kapacitete mreže jer kačimo na mrežu sve više uređaja,  non stop smo online i strimujemo po ceo dan.Operateri nemaju izbora, kako bi obezbedili poslovni kontinuitet i kapacitete koje su im za to potrebni oni moraju da krenu u izgradnju 5G mreže.Iako bi bilo zaista lepo da i mi korisnici imamo sve veće brzine i da nemamo kašnjenje, 5G mreža je pre svega krucijalna za industriju, transport, školstvo i zdravstvo. U budućnosti možemo očekivati još ovakvih kriza i učenje i lečenje na daljinu će biti od vitalnog značaja za opstanak društva.Primera radi, 5G mreža omogućava telepresence odnosno virtuelno prisustvo koje trenutno nije moguće na 4G mreži. Tako bi, na primer, najbolji kardio hirurg iz Novog Sada mogao da bude virtuelno prisutan i asistira svoje kolege u operacionoj sali u Vranjskoj bolnici tokom jedne kompleksne operacije srca.Još jedan dobar primer je automatizovani proces za kontrolu saobraćaja, automobilskog ili železničkog. Za potpunu automatizaciju kontrole saobraćaja je neohodna je 5G mreža zato što 5G ima izuzetno mala kašnjenja i zato što omogućava da sve iznenadne situacije mogu da se reše u realnom vremenu.U ovom trenutku je regulativa takva da se bazne stanice ne mogu stavljati na manje od 30 m od bolnice, škole i vrtića. Nema dileme da će ovaj segment regulacije morati da bude revidiran i prilagođen novim mogućnostima i potrebama.Onog momenta kada se završi aukcija za operatere tek počinju muke jer je trenutni proces dobijanja dozvola za izgradnju baznih stanica dug i komplikovan.Od dozvola do pribavljanja svih tehničkih uslova i na kraju do dobijanja dozvole i za zaštitu životne sredine i svakako do same izgradnje bazne stanice i dozvola RATEL-a, prođe dosta vremena.Ako želimo da budemo konkurentni i brzo izgradimo 5G mrežu, ova procedura će morati da se pojednostvi a da opet ne preskoči ni jedan važan korak koji će uticati na bezbednost građana.Treba napomenuti da trenutno Srbija ima među najstrožim zakonima u Evropi kada su u pitanju dozvoljena nejonizirajuća zračenja i sa te strane smo obezbeđeni, ali ono što nedostaje je dovoljno kvalitetnih informacija  u javnosti o svemu ovome. U Srbiji se ne vodi prava javna rasprava o uvođenju novih tehnologija. Trenutna situacija je da se kroz socijalne mreže samo širi panika prouzrokovana netačnim i površnim informacijama i ne slušaju se stručnjaci koji uporno pokušavaju da objasne ključne pojmove, zakone, prednosti i realne rizike kada je u pitanju 5G mreža.Po rečima Dragane Ilić, institucije kao što je NALED čine ozbiljne napore da podignu digitalnu pismenost donosioca odluka unutar lokalnih samouprava i državnih organa. Unutar Vlade Republike Srbije se obrazuju različite radne grupe koje diskutuju o svim ovim problemima, novim zakonima i o potencijalnim rešenjima. Za Srbiju nesumnjivo dolazi vreme odluke. Osnovni regulatorni koraci koji su neophodni da bi se pokrenula izgradnja 5G mreža su:- donošenje plana namene radio frekvencijskog spektra (Vlada Republike Srbije je donela uredbu o Planu namene 18.6.2020.)- definisanje pravilnika o minimalnim uslovima za prodaju spektra - na osnovu tog pravilnika će RATEL pripremiti i izvršiti proces javne aukcije definisanog spektra. Prema rečima pomoćnice ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, prof. Irini Reljin, aukcija se očekuje u prvom kvartalu 2021. godine. Ako zaista želimo da napravimo ekonomsko-tehnološki skok za koji nam se pruža šansa i zaista želimo da postanemo regionalni lider u digitalizaciji i regionalni Silicon Valley onda moramo da krenemo brzim koracima ka cilju i moramo svi da podržimo realizaciju tog cilja.Konkurencija nam je velika, neki od naših suseda su već ispred nas. Da li smo zaista spremni da predvodimo razvoj ovog regiona?

Svet

Grčka testira skoro sve putnike na graničnom prelazu sa Bugarskom

Grčko ministarstvo zdravlja pojačalo je testiranje na koronavirus na graničnom prelazu Promahonas na grčko-bugarskoj granici, koji služi kao glavni ulaz putnicima iz ostalih balkanskih zemalja, javlaj Katimerini.Odluka da se testira više putnika koji u zemlju dolaze kopnenim putem došla je nakon što je u ponedeljak na granicama bilo 36 ljudi pozitivnih na korona virs i još 17 u utorak.To je u Grčkoj izazvalo zabrinutost zbog priliva novih slučajeva.Kako prenosi Atinsko-makedonska novinska agencija, na tom graničnom prelazu, prema podacima grčke policije, oko 90% putnika ispituje se i testira pre nego što uđe u zemlju.Tokom utorka i srede, saobraćaj je značajno smanjen, ali se očekuje povećan obim kretanja, kako se približava vikend.Zbog toga mnogi putnici mogli bi da odlože dolazak u Grčku.Prema zvaničnim podacima, od 183 potvrđena slučaja koronavirusa u Grčkoj od 1. do 7. 103 slučaja bila su među putnicima iz inostranstva, što predstavlja stopu od 56 odsto.Krajem juna, udeo stranaca među pozitivnim na korona virus bio je duplo manji, 22 odsto.

Srbija

Protesti u više gradova, mnogo suzavca i juriš Žandarmerije na demonstrante

Srce grada. pic.twitter.com/YgQ7NJvxdt— Aleksandar Kokotović (@kokota) July 8, 2020Stampedo nakon što je bačeno više kanistera suzavca, a policija krenula štitovima da potiskuje građane.#protest2020 pic.twitter.com/dVVkNeagAf— NOVA EKONOMIJA (@Nova_ekonomija) July 8, 2020Suzavac na Trgu Nikole Pašića.#protest2020 pic.twitter.com/MGuEqgKIiZ— NOVA EKONOMIJA (@Nova_ekonomija) July 8, 2020"Ovo je za ćaleta" ❣️ pic.twitter.com/c6ZAnJCIHT— nova.rs (@novarsonline) July 8, 2020

Srbija

Udruženje hotelijera: Hoteli pred zatvaranjem, potrebna pomoć

Hoteli u Srbiji popunjeni su manje od pet osto, zbog toga što se korona virus drugi put proširio, saopštilo je Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije HORES, prenosi list Danas.Prema podacima tog udruženja, prosečna popunjenost hotela u Beogradu je 16,12 odsto, Novom Sadu 19,44 odsto, Nišu 6,53 odsto, dok je u Kragujevcu popunjenost kapaciteta 6,85 odsto.Dodaje se da to pokazuju podaci koji su prikupljeni anketiranjem predstavnika 57 hotela, koji su članovi HORES-a.U gradskim restoranima, prosečna iskorišćenost kapaciteta je 20 do 25 odsto, a promet 75 odsto manji nego u istom periodu 2019. godine.Na osnovu trenutno potvrđenih rezervacija, uz mogućnost otkazivanja, od 1. jula do 1. septembara, u ta četiri grada, rezervisano je prosečno 6,23 odsto kapaciteta.U HORES-u ističu i da je više od polovine hotela u Srbiji još uvek zatvoreno.Dodaju da poslednih dana dolazi do velikog broja otkazivanja potvrđenih rezervacija u banjskim i planinskim centrima Srbije, što je smatraju posledica straha od širenja korona virusa.Hotelijeri su istakli da otakzi rezervacija stižu neprekidno od kada su se u medijima pojavile informacije o rastu broju zaraženih na dnevnom nivou.Kako objašnjavaju, otkazi rezervacija za zahtevom za povraćaj avansa stižu i za septembar, pored jula i avgusta, a u tome prednjači Banja Vrujici.Kako je navedeno u saopštenju, iz Banje Vrujici poručuju da su dodatno zabrinuti jer tokom jula i avgusta ova banja ostvari skoro 50 odsto godišnjeg prometa, veliki deo dođe i od ulaznica za otvorene bazene.Podseća se i da su hotelijeri u Srbiji već pretrpeli ogromnu štetu tokom vanrednog stanja, kada najveći broj hotela nije ni radio.U nadi da će se pokrenuti posao, hoteli su angažovali sezonsku radnu snagu, međutim, nema posla, pa je izvesno da sezona neće biti dobra i da su hoteli pred zatvaranjem.Zbog toga u HORES-u smatraju da je tom sektoru sada potrebna pomoć, jer će posle biti kasno, a do tada će, kažu, poštovati mere pojačane zdravstvene mere.Povodom pandemije, HORES je po ugledu na evropske zemlje, članice HOTREC-a, kreirao pečat "Čisto & sigurno" (Clean&Safe). Sertifkacija hotela i restorana, koji poštuju pravila sigurnosti, trebalo bi da počne uskoro, navodi se u njihovom saopštenju.

Srbija

Korona odlaže izgradnju fabrike aviomotora u Novoj Pazovi

Nemačka kompanija za izradu avionskih motora MTU, odlaže svoje aktivnosti u Srbiji za šest meseci, zbog globalne pandemije korona virusa, saznaje internet portal Tango six."Još je rano da pričamo o tome kako će naša razna postrojenja i planovi za širenje biti pogođeni pandemijom. Ipak, još tokom početka COVID-19 krize komunicirali smo sa Vladom Srbije i obavestili ih da očekujemo kasnije pokretanje poslovanja u vašoj zemlji, što znači pomeranje početka rada postrojenja najmanje za 6 meseci od početno određenog datuma na koji smo računali a to je sredina 2022. godine", izjavio je direktor te kompanije Rajner Vinkler.Kao glavno obrazloženje navodi se loše stanje na tržištu, jer njihovi poslovi izključivo zavise od aviosaobraćaja, koji je trenutno smanjen.Dodao je i da svi drugi parametri projekta za fabriku u Srbiji ostaju.MTU se bavi održavanjem, popravkom i remontom vazduhoplovnih motora.Zbog globalne pandemije planira da smanji broj zaposlenih u svojim fabrikama u Nemačkoj i u svetu, jer je aviosabraćaj, od koga zavisi njeno poslovanje, u velikoj krizi.MTU je svoje planove za Srbiju najavio u maju prošle godine. ODLAGANJE, PORED PODSTICAJA I POKLONAMTU Maintenenace Serbia d.o.o. izabrala je lokaciju za svoje postrojenje u Novoj Pazovi. Država joj je poklonila zemljište vredno 6,25 miliona evra, a ranije je najavljeno još 14,6 miliona evra iz budžeta Srbije, prema ugovoru o čemu je Nova ekonomija već pisala.Nacrtom ugovora kompanija se obavezala da u objekat izgradi  uloži ne manje od 100.900.000 evra do kraja 2025. Pored toga, obavezala se da zaposli najmanje 440 radnika na neodređeno vreme od 2021. do 2027. godine.

Svet

Umesto da izgubi, Ilon Mask zaradio preko 50 miliona nakon nagodbe sa regulatorima

Akcije Tesle koje je Mask kupio 2018. godine za 20 miliona dolara, kako bi platio kaznu koju mu je izrekla Komisija za hartije od vrednosti sada vrede 97 miliona dolara, što znači da je nakon plaćanja kazni Mask zaradio gotovo 50 miliona dolara, prenosi Electrek. Komisija je 2018. godine pokrenula sudski postupak protiv Maska zbog prevare, tvrdeći da je slagao investitore kada je na Tviteru objavio da je "osigurano finansiranje" da isključi Teslu sa berze za 420 dolara po akciji.Mask je kasnije priznao da je cena akcije, odnosno broj 420, bila šala koja se odnosi na marihuanu i da je cilj njegove objave bio da zabavi svoju devojku. Kao deo nagodbe, Mask je pristao da odstupi sa mesta predsednika odbora, a Tesla i Mask su morali da plate po 20 miliona dolara novčanih kazni.Mask nije želeo da Tesla plati njegov sukob sa Komisijom, a s obzirom da on nije mogao direktno da plati Teslin deo, odlučio je da kupi akcije Tesle u vrednosti od 20 miliona dolara.Na taj način je indirektno platio Teslinu kaznu, a u tom procesu je završio sa 71.000 dodatnih Teslinih akcija.

Srbija

Vučić: Uprkos protestima, i dalje smatram da mere treba da se pooštre

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da uprkos demonstracijama koje su se sinoć odigrale u centru Beograda i dalje smatra da trebaju da se pooštre mere u Beogradu, da preporučuje da se uvede zabrana kretanja za vikend, ali da očekuje da Krizni štab za sprečavanje širenja COVID-19 neće biti za policijski čas.Dodao je da "nasilje neće biti tolerisano" dok on bude bio na putu u Parizu, da će svi koji su učestvovali u nasilničkom ponašanju biti "strogo kažnjeni", kao i da će "mir i stabilnost biti očuvani po svaku cenu".One je na konferenciji za novinare povodom demonstracija ispred parlamenta izjavio da se sinoć u Beogradu desilo "najbrutalnije političko nasilje u poslednjih nekoliko godina", a zamolio je ljude da se danas ne okupljaju, kako bi se izbeglo "zaražavanje na protestu"."Mi smo u proteklih osam godina dozvoljavali slobodu protesta i izražavanja drugačijeg mišljenja... Protest su organizovali (ljudi) desničarske orijentacije, ali ne sumnjam da je na početku protesta bilo i onih koji su se okupili zbog pooštravanja meraOcenio je i da je skup bio "dobro organizovan" i da su podbacile bezbednosne službe, da je u demonstrante bilo infiltriran "kriminalni i inostrani faktor""Skup je bio protivzakonit, odnosno neprijavljen policiji. (Demonstranti su) vređali kamenovali i tukli policiju, koja je trpela i odgovorila tek kada su zauzeli hol Narodne skupštine... Nisu se neki šetali po promenadi, pa je policija upala da tuče, kao što mnogi hoće da predstave", dodao je Vučić.On je naveo da je tokom prethodne noći pet policjskih vozila zapaljeno, da su 43 policajca povređena, a pokazao je fotografije za koje tvrde da dokazuju da su neki od njih "izbodeni nožem".Predsednik je dodao da će skup "samo naneti štetu ugledu Republike Srbije" i "otežati put delegaciji" koja treba da nastavi pregovore sa Prištinom u Briselu.Za mladića koji je pred televizijskim kamerama rekao da protestuje zato što mu je otac umro u KBC Zemun od poledica COVID-19 i da još uvek nije dobio potvrdu o njegovoj smrti, Vučić je rekao da je u pitanju "notorna laž", da su lekari borili do poslednjeg sekunda, a da je sam mladić osuđivan za prekršajna dela.

E-biznis

Beskontaktno plaćanje mobilnim telefonom je sigurno i jednostavno

Dolazak Apple Pay u Srbiju je potvrda da je infrastruktura potrebna za beskontaktno plaćanje spremna za inovativne servise koje plaćanja čine sigurnijim, jednostavnijim i bržim. Osim što predstavlja dugo očekivan događaj za platnu industriju i korisnike Apple uređaja, dolazak Apple Pay-a je značajan i zbog toga što doprinosi daljoj promociji bezgotovinskih plaćanja. Naime, iskustva kompanije Mastercard na ostalim tržištima Evrope pokazuju da Apple Pay ima procenat korišćenja od 80% u odnosu na druge mobilne novčanike, a od trenutka lansiranja na tržištu, bilo je dovoljno do dve nedelje kako bi desetine hiljada korisnika digitalizovalo svoju karticu. Naravno, broj korisnika u velikoj meri zavisi i od banaka na domaćem tržištu, koje će ovu uslugu u narednom periodu omogućiti svojim korisnicima.Prvi Mastercard korisnici koji su dobili mogućnost korišćenja Apple Pay usluge, su klijenti ProCredit banke. Korisnici koji poseduju iPhone, aktivan račun u banci i jednu od Mastercard platnih kartica moći će od sada da koriste Apple Pay za sva plaćanja u fizičkom okruženju, gde god je omogućeno beskontaktno plaćanje, ali i u online okruženju i to sa svih povezanih uređaja, Iphone, Apple Watch, IPad, Mac. Omogućavanje Apple Pay-a za svoje Mastercard korisnike najavila je i OTP banka.Apple Pay dalji razvoj beskontaktnih plaćanjaMastercard beskontaktna tehnologija i infrastruktura za beskontaktna plaćanja prisutna je na našem tržištu od 2008. godine. Danas je ona standard jer su korisnici prepoznali prednosti koje ona pruža, kao što su brzina, jednostavnost i lakoća plaćanja uz najviše sigurnosne mehanizme koji štite podatke korisnika. Prihvatanjem beskontaktne tehnologije, koja je u značajnijoj meri počela da se koristi 2013. godine, postepeno su se stvarali uslovi za korišćenje mobilnih telefona kao sredstva za plaćanje. Koristeći beskontaktnu infrastrukturu zasnovanu na NFC tehnologiji, plaćanje putem mobilnog telefona zasniva se na istom principu kao i beskontaktno plaćanje Mastercard karticom – jednostavnim prislanjanjem telefona naspram POS terminala. Mobilni telefon kao alternativa plaćanju platnim karticama Studija o digitalizaciji kompanije Mastercard, istraživanje sprovedeno na tržištima centralno-istočne Evrope, pokazalo je da srpski korisnici usvajaju inovativne metode plaćanja brže i lakše čak i od pojedinih razvijenijih tržišta, pa je tako 87% ispitanika u Srbiji izjavilo da kada razmišlja o korišćenju platnih kartica, ima na umu plaćanje mobilnim telefonom. Jedna od glavnih prednosti plaćanja putem Apple Pay-a je i ta što telefon ostaje u rukama korisnika, nema potrebe za davanjem kartice prodavcu, kao ni dodirivanjem POS terminala radi ukucavanja PIN koda. Ovo dodatno unapređuje korisničko iskustvo s obzirom na trenutnu situaciju izazvanom pandemijom virusa COVID-19 i potrebom za smanjenje fizičkog kontakta i držanja fizičke distance. Bezbednost plaćanja Mastercard i Apple PayKada govorimo o bezbednosti, u biti poslovanja kompanija Mastercard i Apple jeste upravo sigurnost korisnika i njihovih podataka. Plaćanje putem mobilnog telefona predstavlja najviši nivo sigurnosti zato što korisnik svaku transakciju može da potvrdi biometrijom, odnosno otiskom prsta, prepoznavanjem lica ili ukucavanjem koda za otključavanje telefona. Kada korisnik odobri izvršenje transakcije, može biti siguran da se vodi računa o njegovoj privatnosti kao i da se podaci ne čuvaju na uređaju, kao ni na Apple serverima. Ovaj visok nivo zaštite podataka omogućen je zahvaljujući Apple bezbednosnoj infrastrukturi i Mastercard MDES tehnologiji koja svaku fizičku karticu pretvara u digitalizovani jedinstveni token koji na taj način štiti transakcije izvršene onlajn, kao i okviru aplikacija.