Najnovije

Srbija

Kon: Ako dođe do kolapsa zdravstva, ponovo karantin

Epidemiološka situacija u Beogradu je nepovoljna i za sada nema pokazatelja to da se ona popravlja, izjavio je član Kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon, gostujući na TV Prva, prenosi portal Nova S. Prema njegovim rečima, nošenje maski je zamena za karantin, koji, kako je naglasio, može da se vrati, ukoliko se desi da zdravstveni sistem doživi kolaps zbog preopterećenosti.Dodao je da misli da to u ovom trenutku nije slučaj.Kon je napomenuo da je se efekti obaveznog nošenja zaštitnih maski očejuju tek krajem ove i li početkom naredne nedelje. "Efekti će se videti ukoliko građani shvate važnost nošenja maski."Dodao je da se se na dnevnom nivou u Beogradu u kovid ambulante javi više od tri hiljade pacijenata. Naveo je i da je infekcija registrovna u 11 predškolskih ustanova i tri privatna vrtića.Govoreći o sveukupnoj epidemiološkoj situaciji, rekao je da nije dobro da se za odluke čeka predsednik države.Kon je naveo i da je podneo inicijativu u premijerki i mrežama instituta i zavoda na loklanom nivou da se redovno održavaju sastanci sa načelnicima svih centara i službi."S obzirom na našu brzinu, očekujem odgovor na moju inicijativu za mesec dana", rekao je Kon, a na pitanje šta to znači odgovorio je da je "razočaran našeom brzinom".Prema poslednjem preseku, u Srbiji je zabeleženo 289 novih slučajeva korona virusa, a preminulo je šest soba, javio je RTS.Za poslednja 24 časa testirano je 7872 ljudi.

Svet

Harvard će od većine studenata tražiti da studiraju na daljinu, ali će školarina ostati ista

Univerzitet Harvard saopštio je u ponedeljak da će naredne akademske godine zbog korona virusa svega 40 odsto studenata biti dozvoljeno na kampusu, ali da će školarine i naknade ostati iste, prenosi Njujork Tajms.Studentima prve godine biće dozvoljen boravak na kampusu tokom jesenjeg semestra, ali će biti poslati kući tokom prolećnog semestra kako bi se studentima završne godine omogućilo da diplomiraju.Neki studenti koji ne budu imali uslove za učenje na daljinu biće pozvani na kampus.Studenti koji budu studirali od kuće biće oslobođeni cene smeštaja i boravka, ali će cena školarine ostati ista bez obzira da li su u kampusu ili van njega.Harvard će sledeće godine ponuditi dva besplatna letnja kursa za sve studente koji su čitave godine studirali na daljinu.Koledži i univerziteti širom zemlje suočavaju se sa problemom ponovnog otvaranja.Strani studenti čiji se fakulteti neće otvoriti tokom jesenjeg semestra će morati da se vrate u svoje zemlje, jer njihove vize neće biti važeće, najavile su u ponedeljak vlasti za imigraciju.

Svet

Nemačka autoindustrija: Dobili pomoć iz budžeta, a isplaćuju dividende

Iako je veliki broj nemačkih proizvođača automobila dobio državnu pomoć tokom epidemije korona virusa, njihovi akcionari ipak očekuju da dobiju milijarde evra putem dividendi, piše portal Carcoops."Oni koji su zaista na državnoj pomoći, ne mogu u isto vreme da proslede svoj profit akcionarima. To je ružno lice kapitalizma," izjavio je Karsten Šnajeder iz nemačke Socijal-demokratske partije.Folksvagen je, recimo, skratio radno vreme za 80 hiljada radnika, uz finansijsku pomoć države i trebalo je početkom maja da plati oko 3,3 milijarde evra za dividende, ali je to odloženo.BMW je bio u sličnoj situaciji jer je oko 20 hiljada njegovih radnika radilo skrraćeno, ali je takođe trebalo da plati dividende.Rukovodstvo je objasnilo da je to dobro za očuvanje poverenja u investitora.Dajmler je hiljade svojih zaposlenih finansirao uz državnu pomoć, a istovremeno isplaćivao dividende.Ipak, kompanija je saopštila da če to biti znatno manje nego prošle godine.Ova praksa nije zastupljena samo kod proizvođača automobila.Nemački biznis magazin iz Dizeldorfa Handelsbat, objavio je da 75 odsto od 160 korporacija koje se nalaze na nemačkoj berzi, ima nameru da se drži svog plana u vezi sa dividendama, iako mnoge od njih koriste skraćeno radno vreme i veliku pomoć države.

Svet

Nemačku se suočava sa sporijim ekonomskim oporavkom od očekivanog

Narudžbine industrijskih dobara u Nemačkoj su se oporavile umereno u maju, ali se petina firmi najveće ekonomije u Evropi plaši se da neće moći da servisira svoje finansijske obaveze, objavljeno je u izveštaju nemačkog instituta za ekonomsko istraživanje IFO.Rojters (Reuters) prenosi da kompanije očekivuju spori oporavak ekonomije nakon pandemije koronavirusa, premda je nemačka privreda relativno dobro podnela više od šest nedelja restriktivnih mera, zbog odluke da gradilišta i fabrike ne obustavljaju rad, ALI i vladinih subvencija.Međutim, iako podaci ukazuju da su se industrijske narudžbine povećale za 10,4 odsto tokom meseca kada su ograničenja postepeno ukidana, što je skoro za trećinu manje nego što se očekivalo, navodi Rojters."Podaci govore da je industrijski sektor prevazišao najnižu tačku, ali po maloj količini narudžbina se vidi da se procesu oporavka još ne bliži kraj", rekli su iz nemačkog Ministarstva ekonomije.Količina narudžbina bila je 30,8 odsto niži nego u februaru, mesec dana pre stupanja na snagu zabrane kretanja kako bi se usporilo širenje koronavirusa, i skoro 30 odsto niži nego u maju 2019. godine.Očekivanja za spori oporavak podstaklo je istraživanje IFO instituta koje je pokazalo da se 21 odsto firmi plaši nesolventnosti, kao i mogućnosti zatvaranja zbog pandemije.Po istraživanju se takođe vidi da je uslužni sektor najpogođeniji, naveo je IFO.Oko 85 odsto putničkih agencija je pod pretnjom stečaja, kao i 76 odsto hotela i 67 odsto restorana.Nemačka vlada očekuje ove godine ekonomsku recesiju od 6.3 odsto, što bi bila najveća recesija od Drugog svetskog rata.Nemačkoj su Sjedinjene Američke Države i Kina prva i treća glavna izvozna tržišta, tako da znatni oporavak i obnova najveće ekonomije u evropi većinski zavisi od vraćanja u normalu trenutno ograničene globalne trgovine.

Lifestyle

Fujitsu najavio program trajnog rada od kuće za svoje zaposlene

Tehnološka firma Fudžicu (Fujitsu) saopštila je da će smanjiti kancelarijski prostor u Japanu za polovinu kako bi se adaptirala "novoj normali" pandemije koronavirusa, kao i da će svojim zaposlenima početi da nudi program trajnog rada od kuće , prenosi BBC.Novi "Work Life Shift" program će nuditi dosad neviđenu fleksibilnost svojim osamdeset hiljada zaposlenih u toj zemlji. U saopštenju Fujitsu navodi "nove metode za rad koje omogućavaju bolje i produktivnije iskustvo rada zaposlenima, i koje će pospešavati inovacije".Po novom planu rada zaposleni će početi da redovno rade na daljinu kako bi se dostiglo fleksibilno korišćenje vremena, imajući u vidu pojedninačne radne zadatke.Zaposleni će takođe moći da biraju da li će raditi od kuće, u kancelariji ili coworking habovima."Ako mogu uspešno da spoje pozitivne elemente rada na daljinu (veća produktivnost, manje troškova i kraće vreme putovanja itd.), dok u isto vreme drže negativne elemente na minimumu (manjak ličnih veza među zaposlenima itd.), milioni će biti zahvalni, ali će nervirati hiljade kojima se više svideo stari način rada", kazao je Sri Srinivasan, profesor digitalnih inovacija Stoni Bruk univerziteta za BBC.

Svet

Grčka vlada će objaviti spisak medija kojima je dala novac za korona kampanju

Grčka vlada se u ponedeljak obavezala da će objaviti detaljan izveštaj o izdacima svoje kampanje za zaustavljanje koronavirusa „Ostajemo kod kuće“ sa spiskom svih medija koji su uključeni u to.Najavljujući objavljivanje liste tokom zakazanog brifinga za medije, portparol vlade Stelios Petsas primetio je da je medijska kampanja deo vladinog brzog odgovora na pandemiju koja je uspela da "obuzda širenje, ojača zdravstvenu službu i spasi živote"."Hitni i vanredni uslovi učinili su neophodnim da se upotrebe sva moguća sredstva za obaveštavanje građana", rekao je Petsas i dodao da je hitnost situacije naterala vlasti da tendere dodele izvođačima sa potrebnim specijalističkim znanjem i zaposlenima koji mogu efikasno da sprovedu projekat.Objava liste usledila je kao odgovor na sve veće zahteve opozicije za detaljnim izveštajem kako je oko 20 miliona evra dodeljeno medijskim kućama koje promovišu vladinu zdravstvenu politiku.

Srbija

Turističke agencije imaju rešenje za Grčku, i dalje traže pomoć države

Naglašavajući da su u teškom finansijskom položaju, predstavnici turističkih agencija saopštili su da su otkazana sva putovanja u Grčku koja nisu mogla da se realizuju zbog zabrane ulaska srpskim državljanjuma u tu zemlju, a koja je stupila na snagu u ponedeljak sati ujutru, javlja agencija Beta, a prenosi list Danas."Otkazali smo sva putovanja za Grčku do 15. jula, do kada važi odluka Grčke o zatvaranju granice za turiste iz Srbije", rekao je za agenciju Beta direktor turističke agencije Sabra travel Vladimir Vlaho.Do plovine jula  u Grčku će moći samo srpski državljani sa posebnim dozvolamaVlaho je rekao da je do tada u Grčku trebalo da otputuje oko hiljadu ljudi, kao i da je grupa od oko 100 putnika, uspela da stigne u tu zemlju, pre stupanja odluke na snagu.On je naglasio da su agencije u teškom položaju i da je pesimista jer se ne nada državnoj pomoći.„Tražili smo pomoć u minimalcima za zaposlene, država je rekla da nema zlatni ćup i verujem da nema novca“, rekao je Vlaho i dodao da ostaje da se vidi koja varijanta je jeftinija za održavanje broja zapslenih.Prema njegovim rečima, u obzir dolaze, dve varijante, državna pomoć ili niro za nezaposlene.Vlaho je rekao da su konkurisli za kredit u Fondu za razvoj pre dva i po meseca i da im je odobrena suma koja nije dovoljna za isplatu jedne plate zaposlenima, ali da ni to još nisu dobili.Komercijalni direktor Plana tursa Milan Vasić rekao je da su juče obavestili 34 putnika da se putovanje zakazano za ponedeljak."Putnici kojima je otkazano letovanje u Grčku dobiće zamenske vaučere za neki drugi aranžman", rekao je Vasić.On je izjavio da je Plana turs realizovala 35 odsto bukiranih aranžmana u ovoj godini, a da je to samo desetak odsto u odnosu na prošlogodišnju sezonu.Vasić je rekao da turističke agencije neće prestati da traže pomoć države jer u tom sektoru, zajedno sa prevoznicima i vodičima radi oko 20 hiljada ljudi.Istakao je da je dodatni problem negativna reklamna kampanja jer su, prema njegovim rečima "neki mediji pisali da smo odveli putnike na ostrva gubavaca".Direktorka turističke agencije Olimpik travel Branka Karadžić rekla je da je juče otkazan čarter let za Krit za 20 putnika i da su "racionalno" prihvatili razloge.Ona je dodala da agencija nije ugrožena u poslovanju, ali da bi pomoć države dobro došla.Govoreći o otakaznim putovanjima, rekla je da je dosta putovanja pomereno za 20. jul, kao i da je veliki problem u poslovanju turističkih agencija to što ne može da se planira.

Svet

Naučnici sada tvrde da se koronavirus prenosi i vazduhom

Skoro 250 naučnika tvrde da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ignoriše mogućnost da se koronavirus prenosi vazduhom, odnosno kapljicama manjim od pet mikrona (mikron je milioniti deo metra).Kako prenosi Njujork tajms, SZO navodi da su rezultati istraživanja koja ukazuju na to neubedljivi, te smatra da se koronavirus uglavnom prenosi većim respiratornim kapljicama koje, nakon što osoba kine ili se zakašlje, veoma brzo padaju na tlo i ne lebdde u vazduhu.U otvorenom pismu Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 239 naučnika iz 32 države navelo je dokaze koji pokazuju da manje čestice mogu zaraziti ljude, i traže od organizacije da promeni preporučene mere zaštite.Pismo planiraju da objave u naučnom stručnom časopsiu sledeće nedelje.Benedeta Alegraci, glavni tehnički savetnik SZO za kontrolu zaraza, rekla je da dokazi širenja vazduhom nisu ubedljivi, i da postoji jaka debata po tom pitanju.“Više puta smo naveli, posebno u poslednjih par meseci, da smatramo vazdušni prenos mogućim, ali ne i da je podržan jakim niti jasnim dokazima,“ rekla je za Tajms.Ukoliko se dokaže da čestice ostaju u vazduhu zatvorenih prostora, morale bi se napraviti znatne promene kod mera zaštite.Zdravstveni radnici bi morali da nose N95 maske kako bi se najmanje čestice zaustavile tokom brige o pacijentima, sistemima za ventilaciju u školama, poslovnicama i stambenim kompleksima bi trebala da se ograniči recirkulacija vazduha i da se ugrade novi filteri, i koristile bi se UV lampe za ubijanje čestica u zatvorenim prostorima.

E-biznis

OTP banka uskoro dovodi Apple Pay

OTP banka Srbija uskoro dovodi Apple Pay za sve svoje klijente u Srbiji, čime omogućava veću bezbednost, sigurnost i privatnost plaćanja na Apple uređajima. OTP banka je ponosna što će uskoro biti u p...

Svet

Fejsbuk počinje da sarađuje sa obrazovnim institucijama

Fejsbuk je objavio da je sklopio partnerstvo sa Centralnim odborom za srednjoškolsko obrazovanje u Indiji, kako bi pokrenuli sertifikovani nastavni plan i program o digitalnoj bezbednosti i dobrobiti na internetu, kao i o proširenoj stvarnosti (AR), javlja TechCrunch.Kroz ove predmete, Fejsbuk i Centralni odbor imaju za cilj da pripreme srednjoškolce za trenutne i nove poslove i pomognu im da razviju veštine za sigurno korišćenje interneta, donošenje „dobro informisanih odluka“ i razmišljanje o svom mentalnom zdravlju, rekli su u saopštenju.Ovaj nastavni plan i program odvijaće se u nekoliko faza, kako kaže Fejsbuk.U prvoj fazi, posvetiće se obuci nekih deset hiljada nastavnika, a u drugoj fazi fokus će biti na učenicima kojih će biti oko trideset hiljada.Tronedeljni trening o proširenoj realnosti (Augmented Reality) pokrivaće osnove tehnologije koja se tek razvija i načine kako da se koristi Fejsbukov Spark AR Studio za kreiranje iskustava proširene stvarnosti.Fejsbuk poslednjih nekoliko godina radi na podizanju svesti o lošoj strani tehnologije i radi na edukovanju mladih ljudi o upotrebi interneta.

Srbija

Revizori nisu pronašli nepravilnosti u poslovanju BIA

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je tokom 2019. godine ostvarila prihode od  6,75 milijardi dinare i tekuće rashode i izdatke za nefinansijsku imovinu visini od 6,73 milijardi dinara, navodi se u izveštaju koji je sančinila Državna revizorska institucija (DRI). Revizori navode da su svi finansijski izveštaji u koje su imali uvid bili pripremljeni u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, relevantnim uredbama i pravilnicima koji uređuju rad budžetskih korisnika i da nisu pronašli nepravilnosti u poslovanju BIA."Testirani rashodi i izdaci izvršeni su u skladu sa sredstvima opredeljenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije", dodaje se u izveštajuAgencija je takođe sačinila mape poslovnih procesa i iste usvojila 1. marta 2019. godine, a u cilju uspostavljanja i održavanja sistema interne kontrole BIA je interno donela i usvojila Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, Pravilnik o utvrđivanju poslova koji su nespojivi sa radom Agencije, Pravilnik o stručnom usavršavanju i obrazovanju pripadnika BIA.Izveštajem o popisu, koji je sastavni deo procesa revizije, obuhvaćen je popis imovine, novčanih sredstava, potraživanja i obaveza, a interne komisije su sravnile stvarno stanje utvrđeno popisom sa knjigovodstvenim stanjem i o tome sačinile izveštaj."Nismo prisustvovali izvršenom popisu imovine i obaveza, a revizija je izvršena naknadnim pregledom popisnih lista, izveštaja popisnih komisija i Odluka u vezi sa popisom", navodi DRI.Izveštajem o popisu obuhvaćen je popis imovine, novčanih sredstava, potraživanjai obaveza.

Svet

Evropska komisija: Za društvene mreže ista pravila kao za sve ostale emitere

Društvene mreže kao što su Fejsbuk, Jutjub i Tviter moraće da poštuju ista pravila emitovanja kao što to čine ostali emiteri, odlučila je Evropska komisija u četvrtak, prenosi Euractiv.Za izmene i dopune u Direktivi o audiovizualnim medijskim uslugama delom su zaslužni i emiteri koji su želeli da društvene mreže imaju iste obaveze kao i tradicionalne medijske kompanije."Društvene mreže, na sličan način kao i tradicionalne medijske kompanije, moraće da zaštite korisnike od govora mržnje i da osiguraju da su maloletne osobe zaštićene od štetnog sadržaja", saopštila je Komisija.„Internet platforme moraju preduzeti akciju protiv sadržaja koji podstiču nasilje, mržnju i terorizam, i  moraju obezbediti odgovarajuće oglašavanje i plasman proizvoda u dečjim programima“, saopšteno je.Evropska komisija takođe je naglasila da će striming platforme kao što su Netfliks i Amazon Prajm morati da posvete 30 odsto njihovog kataloga za evropski sadržaj.Širom Evrope pružaoci medijskih usluga moraće da sarađuju međusobno sa ciljem promovisanja evropskih filmova i TV emisija. 

Srbija

Kad ćemo prestići hrvatski BDP

Srpski predsednik Aleksandar Vučić ponovio je pre neki dan da će Srbija do kraja 2021. godine prestići Hrvatsku po ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP).Vučić je za RTS rekao da je BDP Hrvatske 53,6, a Srbije 46 milijardi evra i dodao da je razlika do pre dve godine bila 10 milijardi evra. "Sada je 7,6 milijardi evra u korist Hrvatske, bili su 100 godina ispred nas.Oni će na kraju godine imati BDP 48,3 milijarde evra, a mi 46,1. To je razlika od samo dve milijarde", kazao je Vučić.Kao i uvek u izjavama predsednika Vučića, na prvi pogled sve je tačno, ali u suštini nema prostora za radovanje nad "nesrećom" Hrvatske koja će zbog kraha turističke sezone imati veliki privredni pad.Tačno je da u tekućim evrima Hrvatska i Srbija tolilo proizvode koliko je rekao predsednik, ali u realnim Hrvatska nam izmiče. Evo objašnjena.Hrvatska ima 60 odsto Stanovništa Srbije i po glavi stanovnika  duplo veći BDP od Srbije: 13.270 evra po glavi tanovnika u odnosu na 6,3 hiljada evra po glavi stanovnika Srbije.U osvrtu na istu ovakvu izjavu da će Srbija dostići Hrvatsku, ekonomista Vladimir Gligorov u tekstu za Novi magazin pokazuje da je u poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.Stvarni proizvod u sebe uključuje i inflaciju i promenu kursa što takođe utiče na kretanja nominalnih vrednosti.Recimo, kurs kune se menjao, ali oko proseka koji je uglavnom stabilan. Dinar je, opet, depresirao do druge polovine 2012, od kada povremeno apresira ili depresira, a poslednje dve godine je otprilike tu gde je i danas. Ako se uporede nominalni i realni BDP u Srbiji i Hrvatskoj uticaji kursa i inflacije su jasni, kaže Gligorov. Realna kretanja pak ne pokazuju smanjenje rastojanja među njima, koje je opet vidljivo kod rasta srpske u poređenju sa hrvatskom proizvodnjom. Kuna je u poslednjih nekoliko godina uglavnom depresirala, dok je dinar bio stabilan. Tako da se u tekućim evrima srpska ukupna proizvodnja približava hrvatskoj (ono o čemu govori Vučić), dok u količinama proizvedenog zapravo ne.Gledano unazad, Hrvatski BDP po stanovniku bio je oko 20 odsto veći od srpskog (nije bio mnogo veći od vojvođanskog) negde pred raspad Jugoslavije. Bio je gotovo dva puta veći od crnogorskog ili makedonskog. I svakako značajno veći od bugarskog i rumunskog.Gledano unapred, zaista, ako Hrvatska doživi pad proizvodnje od gotovo 10 odsto ove godine, za razliku od srpskog pada od tri odsto, razlika u ukupnoj proizvodnji će se smanjiti, kaže ekonomista. "No, sledeće godine bi oporavak hrvatske privrede trebalo da bude značajno brži od srpskog jer je pad bio dublji. Tako da se ništa dugoročno ne može zaključiti na osnovu tih podataka", smatra Gligorov. Kako kaže, stvarni, količinski, ukupni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku, nominalno, ona se povećava. I to u poslednjih desetak godina, koje su bile posebno rđave za Hrvatsku privredu, a u poređenju sa jugoslovenskim vremenom.

Svet

Otvaraju se kovid bolnice u celom svetu, u Beogradu ponovo Arena

Slučajevi zaraze u Indiji premašili su 700 hiljada, pa je ta zemlja, uz Rusiju dospela na treće mesto najugroženijih od korona virusa, prenosi londonski Gardijan. U Srbiji je ponovo otvorena kovid bolnica u Areni na Novom Beogradu, koja će imati 500 bolničkih kreveta na raspolaganju.Indija je uz Rusiju zauzela kao zemlju sa trećim najvećim brojem slučajeva koronavirusa u svetu nakon što je za jedan dan zabeležen rekordan broj slučajeva zaraze.Ministarstvo zdravlja Indije zabeležilo je u ponedeljak 23 hiljade novih slučajeva korona virusa, što je ukupno 697 hiljada zaraženih, a skoro 20 hiljada ljudi je izgubilo bitku sa koronom.Broj registrovanih slučajeva u Srbiji je 302, a prema poslednjim podacima, preminulo je još petoro ljudi, preneo je RTS.U Beogradu se ponovo otvara privremena kovid bolnica u Areni na Novom Beogradu, a vanredna situacija je proglšena u 11 opština i gradova, gde takođe ponovo rade kovid bolnice.Mediji su preneli da je situacija i dalje ozbiljna u Sjenici, kao i da je otvorena kovid bolnica u Požarevcu u koju bi trebalo da stižu i pacijenti iz Beograda.U Beogradu se od ponedeljka kažnjavaju građani koji ne nose zaštitne maske.Pre Indije i Rusije, najveći broj slučajeva zaraze beleži Brazil na drugom, sa 1,6 milona slučajeva i Sjedinjene Američke Države na prvom mestu u svetu, sa 2,88 miliona infekicija.U glavnom gradu Indije, Nju Delhiju, medicinsko osoblje počelo je sa lečenjem pacijenata u duhovnom centru, pretvorenom u bolnicu sa 10 hiljada kreveta.Objekat veličine dvadeset fudbalskih terena, na periferiji tog grada primaće pacijente sa blagim simptomskim u asimptomskim slučajevima.Vlasti u Indiji strahuju da bi Nju Delhi, u kojem živi 25 miliona ljudi, mogao bi da zabeleži više od pola miliona slučajeva korone do kraja jula. U gradu su i neki hoteli, svadbene dvorane i nekoliko stotina železničkih vagona pretvoreni u improvizovane kovid bolnice.Stroge mere zaštite, koje su bile na snazi od kraja marta, postepeno su ukidane, pa je porastao broj inficiranih i one su vraćene.Broj zaraženih raste i u Južnoj Africi, gde su takođe važile stroge mere zaštite, koje su polako olabavljene, pa je u subotu u toj zemlji bilo više od 10 hiljada novih slučajeva zaraze.U Sjedinjenim Državama Centri za kontrolu bolesti prijavili više od 52 hiljade novih slučajeva u nedelju.U australijskoj državi Viktoriji, prijavljeno je 127 novih slučajeva, pa se najavljuje zatvaranje granice sa Novim Južnim Velsom, najmnogoljudnijom državom u Australiji.To se dešava prvi put posle 100 godina.U Iranu je za 24 časa preminulo 163 ljudi.U Peruu koji ima skoro 33 miliona stanovnika, broj slučajeva korona virusa prešao je 300 hiljada, broj preminulih veći je od 10 hiljada.Ukupan broj slučajeva korone u svetu je 11,4 miliona, pokazuju podaci sa Univerziteta Johns Hopkins, a virus je do sada, prema tim podacima, odneo živote 533.780 ljudi, podseća Gardijan.