Najnovije

Srbija

Polaznici besplatnog programa Nordeus fondacije napravili prototipove igara

Uspešno je završen četvoronedeljni edukativni onlajn program Nordeus fondacije, Game Dev Bootcamp, na koji se prijavilo više od 600 mladih iz cele Srbije. Najistrajniji među njima, uz pomoć vrhunskih stranih i domaćih stručnjaka, savladali su tehnički razvoj video igara i napravili  prototipove svojih prvih igara. Game Dev Bootcamp, Nordeus fondacije, okupio je vrhunske stručnjake i predavače iz industrije video-igara koji su mladim talentima preneli svoje znanje i iskustvo tokom ovog jedinstvenog onlajn programa. Polaznici su sve vreme, kroz radionice, imali i podršku mentora programa iz Phobos studija kako bi za samo četiri nedelje mogli samostalno da naprave prototip svoje prve FPS (first person shooter) igre. Dok su predavači dolazili iz kompanija Epic Games, najpoznatije po globalnoj hit igri Fortnajt (Fortnite), i 3Lateral, originalno domaće kompanije koja je pionir i inovator u oblasti kreiranja realističnih digitalnih avatara, kao i Fakulteta dramskih umetnosti, Univerziteta u Beogradu. Više od polovine ukupnog broja prijavljenih činili su studenti, mahom sa tehničkih fakulteta, što govori u prilog interesovanju za ovakve programe i gejming industriju uopšte. Tu su bili studenti Elektrotehničkog fakulteta, Fakulteta tehničkih nauka, Matematičkog fakulteta, Računarskog fakulteta, Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija (VIŠER), Visoke škole strukovnih studija za IT (ITS), dok je manji broj došao sa  Metropolitana kao i Fakulteta organizacionih nauka.  Među ostalim polaznicima bilo je srednjoškolaca, freelancer-a, zaposlenih u gejming industriji, ali i onih iz drugih industrija sa neophodnim predznanjem za uspešno pohađanje programa.  Od 160 aktivnih polaznika, 16 najupornijih, najtalentovanijih i najkreativnijih završili su prototipove svojih prvih video igara, koji ostaju u njihovom vlasništvu, čime značajno obogaćuju svoj portfolio za dalje profesionalno napredovanje i imaju mogućnost da ih dodatno razvijaju. Prikupljeni fidbek govori da su učesnici veoma zadovoljni programom, prilikom da mnogo nauče od mentora i predavača i steknu dragoceno iskustvo. Važnu ulogu za uspeh Bootcamp-a imao je mentor programa, Ivan Koroknai iz Phobos studija, koji je sve vreme bio uz polaznike, vodio ih kroz proces razvoja igara i pratio njihov napredak iz nedelje u nedelju.  Ivan je nedavno i sam bio polaznik jednog od programa Nordeus Huba gde je uvideo značaj mentorstva, a danas njegov studio radi na razvoju igre koja koristi upravo Unreal Engine tehnologiju. “Biti mentor studentima koji ulaze u svet razvoja igara i odlučuju za pravac u kom žele da usmere svoju karijeru je za mene bilo vrlo lepo iskustvo. Voleo bih da sam imao ovakvu podršku kada sam počinjao da se bavim ovim poslom, pre više od 15 godina, jer znam koliko je važno na samom početku imati nekoga da vas uvede u taj svet, kaže neke korisne prečice i jednostavno podeli svoje iskustvo. To je jedan od glavnih razloga zbog kojih sam želeo da učestvujem u ovom programu. Postoji mnogo puteva kojim studenti mogu da krenu nakon završenih studija, i važno je da imaju pristup različitim IT sferama kako bi mogli da odaberu ono što zaista najviše žele. Zbog toga čvrsto verujem da su ovakvi programi, kao dopuna formalnom obrazovanju, neprocenjivi.”Udruženi u želji da pruže podršku mladim talentima i domaćoj gejming zajednici, predavači iz kompanije Epic Games,  Luis Cataldi, glavni gejm artista, direktor za edukaciju i obrazovne resurse, i vodeći stručnjak za učenje Unreal Engine-a,  Arran Langmead, tehnički artista i menadžer za odnose sa programerima,  Galen Davis, producent i senior stručnjak za učenje Unreal Engine-a, zatim Adam Kovač, specijalista za rešenja iz kompanije 3Lateral i Darko Subotin, docent na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerziteta u Beogradu, nesebično su podelili sa polaznicima svoje znanje i iskustvo i pritom, reklo bi se, veoma uživali.“Došlo je do odličnog podudaranja publike i tema: događaj je efikasno organizovan i bio je veoma dinamičan. Zaista cenim pogon i agilnost! Otvoren sam za dalje pozive i saradnje koje podstiču brže širenje gejming ekosistema u Srbiji. Uspeo sam da se povežem sa učesnicima tokom programa i drago mi je ako su oni uspeli sa mnom,” podelio je svoje impresije Adam Kovač iz 3Lateral-a. Darko Subotin, docent na Fakultetu dramskih umetnosti  i autorizovani predavač za rad u Unreal Engine-u  takođe je zadovoljan organizacijom i time kako su polaznici prihvatili ponuđeno znanje: “Sve je bilo profesionalno organizovano. Komunikacija je bila jasna, profesionalna i prijateljska, nije bilo nikakvih problema. Širenje gejming ekosistema u Srbiji je  odličan dodatak drugim dostupnim opcijama u regionu. Samo nastavite sa dobrim radom!”Nordeus fondacija je tokom ove godine sprovela dva uspešna besplatna obrazovna programa koje je pohađao veliki broj mladih ljudi iz cele Srbije: prethodni program, kroz koji su najbolji polaznici timski stvarali svoje igre o Tesli i Pupinu, i koje su prikazali na izložbi u Muzeju nauke i tehnike  i ovaj, koji je pokrivao razvoj igara sa tehničke strane i bio fokusiran na individualni rad.O Nordeus fondacijiNordeus fondacija osnovana je sa ciljem da se pomogne deci i mladima da steknu veštine, znanja i kompetence potrebne za uspeh u digitalnoj ekonomiji kroz podršku obrazovanju i razvoj podsticajnog i kreativnog okruženja.U oblasti podrške obrazovanju, fokus je na sprovođenju inovativnih programa zasnovanih na interdisciplinarnom pristupu, iskustvenom učenju i razvoju kompetenci za 21. vek. Dok u oblasti razvoja ekosistema kreativnih industrija, Nordeus fondacija nastavlja sa dosadašnjim naporima Nordeusa kroz programe Nordeus Huba i udruživanjem sa brojnim kompanijama kroz organizacije poput Inicijative Digitalna Srbija i Srpske gejming asocijacije čiji je Nordeus i suosnivač. Deo Fondacije, Obrazovni centar Nordeus Hub, posvećen je besplatnom obrazovanju mladih u različitim oblastima važnim za razvoj igara. Do sada je kroz obrazovne programe prošlo više od 4.000 polaznika iz cele zemlje i podržano je više od 40 timova. Ovaj centar je direktno doprineo i razvoju talenata za mnoge gejming kompanije u Srbiji. 

Srbija

Kako akademska zajednica vidi ekonomska kretanja 2022. godine?

Evidentno je da svet izlazi iz krize, da je oporavak u toku i da se može očekivati vraćanje na dugoroični pozitivan trend u svetu. Oporavak svetske privrede u tekućoj godini očekuje se na nivou od šest odsto, a u narednoj 2022. godini, oko 4,6 odsto. Međutim, ovo će biti moguće samo ukoliko se ne dese novi ekonomski poremećaji izazvani novom rundom pandemije ili restrikcijama u energetskim sirovinama, naglasio je profesor Dušan Vujović, nekadašnji srpski ministar finansija i vodeći ekonomista Svetske banke.On je otvarajući poslednje ovogodišnje FEFA Web razgovore, u kojima tradicionalno učestvuju profesori fakulteta FEFA, naglasio da postoje opasnosti da se u narednom periodu pokrenui svi izvori inflacije – kako sa strane tražnje, tako i sa strane ponude, odnosno troškova."Nakon kontrakcije u 2020 godini, javlja se pritisak potrošačke tražnje koja je i merama državne pomoći podignuta, što nas dovodi u situaciju kada fiskalna ekspanzija počinje da biva problem. Osim toga, susrećemo se sa elementima poremećaja u snadbevanju što dovodi do nestašica i rasta cena u različitim oblastima -  situacija u automobilskoj industriji jeste jedan od primera. Svemu tome se pridružila troškovna strana ponude sirovina i energenata na svetskom tržištu", ocenio je Vujović.Takođe je dodao da je najvažnije da se inflacija prepozna i zaustavi u svakom segmentu, jer bi to stopiralo oporavak ili bi dovelo do popuštanja mera protiv virusa. Nekadašnji srpski ministar finansija ističe i da, uz sve pomenute pritiske, treba imati u vidu i one koje uzrokuje četvrta industrijska revolucija, a koja dovodi do potencijalnog rasta nezaposlenosti s jedne, i manjka kvalitetno obučenog kadra, s druge strane.Profesor FEFA i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić podseća da su pokidani lanci dobavljača ugrozili dobar deo američke i evropske privrede, a što se, čini se, najviše primećuje u automobilskoj industriji.Savić veruje da će Srbija ove godine imati privredni rast nešto preko sedam odsto, dok se za sledeću godinu predviđa usporavanje na 4,5 odsto."Šta će se dešavati dalje sa pandemijom, presudno će uticati na to šta će se odvijati na ekonomskom, ali i drugim planovima - pozitivno ili negativno, ne možemo reći sa sigurnošću. Naš rast je uglavnom bio baziran na izvozu, ali i domaćoj potrošnji u kojoj je najviše doprineo građevinski sektor vođen javnim investicijama - to će i dalje davati podsticaj rastu. Međutim, ostaju otvorena pitanja vezana za inflaciju i generalno pitanja strateškog tipa", kazao je profesor Savić.Naša inflacija je, dodaje on, najvećim delom uvozna inflacija. "U ovom trenutku dominanatan uticaj dolazi sa strane ponude, mada jednim delom imamo uticaj i sa strane tražnje. Na tražnju se može uticati merama, ali sa lancima snabdevanja, Srbija malo šta može da uradi", kazao je on, i dodaje da sumnja da će doći do stagflacije na globalnom nivou.Profesorka FEFA Ana Trbović, inače suosnivačica startapa koji okuplja preko 100 vodećih elektroprivreda u svetu i firme proglašene tehnološkim pionirom za inovacije i razvoj blokčejn tehnologije u energetici, naglašava da je, kada je biznis u pitanju, očigledna tranzicija ka otvorenim poslovnim modelima – ka onima koji ne štite svoju intelektualnu svojinu, već na drugi način grade reputaciju i razvijaju svoj proizvod ili uslugu.Napominje i da potencijalna reč godine zapravo i odgovara na pitanje kuda ide poslovni svet – NFT -Non-fungible token. "Uporedo sa tim se dešava tranzicija ka onome što se zove Web 3 - privreda danas. Dok smo u Web 1 mogli pasivno da pratimo ono što je postavljeno na internetu; u Web 2 da samostalno stvaramo sadržaj; pred nama je nova faza Web 3 - ona u kojoj možemo da posedujemo deo interneta. Zato je NFT izuzetno važan - označava da ste vi vlasnik ili vlasnica tog dela digitalne svojine koja se nalazi na internetu, uključujući čak i hartije od vrednosti", objašnjava Trbović.S obzirom na to da NFT koristi blokčejn kao tehnologiju, govori istovremeno o njenoj primarnoj vrednosti - u potpunosti decentralizovanoj platformi. "Nove generacije platformi kao što je, na primer, Polkadot imaju značajne prednosti - počevši od manje potrošnje struje, ali i štetnosti po životnu sredinu - transakcije su mnogo brže i mnogo jeftinije. Osim Polkadota, postoje i druge platforme kao npr. Solana", rekla je ona i spomenula još jedan novitet, igrice play to earn."One se sada prebacuju na Web 3 -  takmičarima omogućavaju i zaradu, najpre u obliku digitalne svojine na internetu. Jedna od njih jeste da kupujete delić zemlje, neku ulicu, ili da izgradite svoju i onda se takmičite sa drugima, u ovom trenutku na spekulativnom nivou šta će više vredeti".Kao naredni korak, profesorka Trbović  očekuje povezivanje blokčejna sa veštačkom inteligencijom, odnosno mašinskim učenjem. "Najznačajnije u Web 3 jeste to što svima daje mogućnost da učestvuju u privredi, ulažu i uče o projektima. Pristup je mnogo lakši nego što je ulaganje na berzi. Međutim, u Srbiji vi ne možete  još uvek da povežete svoj račun na nekoj kripto berzi sa bankovnim računom i ne možete da pošaljete račun iz banke na kripto račun", objasnila je ona, ističući dobro stranu - kako u Srbiji postoji kripto menjačnica, ali i novi zakon koji jasno govori da je na ono što zaradimo, porez 15 odsto, napominje prof. Trbović.Primetan trend koji se pojavio u tekućoj i koji se tek očekuje u narednim godinama jeste jača saradnja između startapa i velikih kompanija, i to najpre u polju veštačke inteligencije i mašinskog učenja, napominje docentkinja Tanja Kuzman, senior menadžerka za inovacije u PwC."Kako ne bi samostalno razvijale, te kompanije uveliko angažuju , investiraju ili kupuju određene strartape sa ciljem ubrzanja svoje poslovne transformacije. Ovakav proces još uvek nije dovoljno zastupljen u Srbiji, obzirom na nedovoljan stepen sistemske razvijenosti startup ekosistema. Iz te perspektive, mere usmerene na njegovo snaženje, uključujući veću dostupnost alternativnih izvora finansiranja i mentorske poslovne podrške predstavljaju jednu od ključnih agendi na putu razvoja inovacija u našoj zemlji". Slično opažanje iznela je i profesorka Slađana Starčević.Ona napominje da u polju marketinga, poslodavci sve više primećuju važnost digitalnih tehnologija, same transformacije i važnost podataka koji omogućavaju sada već nezaobilazni element – personalizaciju odnosa sa potrošačem.Ona je istakla i jednu veliku promenu koja se očekuje od naredne godine u domenu digitalnog marketinga, a to je ukidanje Google kukija (cookies), jednog od osnovnih oruđa za rad u sferi digitalnog marketinga. Kako će se ova promena odraziti na advertajzing industriju i koji novi pristupi će preuzeti primat na tržištu predstavlja jedno od najvažnijih pitanja u novoj godini. Ova diskusija, ubrzo je obogaćena i sve primetnijim dešavanjima u polju energetike. Najpre je Goran Radosavljević, istakao da se do sada energija uvek uzimala kao data, ali da se i ona transformiše i postaje rizičnija za procene."Poremećaji u energetici nisu novi, ali se oni sele sa naftnog tržišta, na tržište električne energije. U Evropi je trenutno prosečna cena četiri puta veća od proseka prethodnih deset godina. Takođe, gas je gotovo 16 puta skuplji od prošlogodišnjeg proseka. Postoje procene koje govore da bi ceo svet dostigao prosečni nivo razvoja Evrope, potrebno je tri puta više energije, a da bi dostigao nivo razvoja Zapadne Evrope potrebno je pet puta više energije. Niko ne zna odakle bi ta energija tačno došla", kaže on dodajući da se uporedo sa rastom cena dešava i tranzicija u Evropi sa ciljem da se do 2035. godine udeo uglja u proizvodnji struje smanji za 80 odsto. Uz to očekuje se konstantan rast potrošnje. U ovoj tranziciji gas se pojavio kao rešenje, a on je specifičan u odnosu na naftu. Diversifikacija izvora energije je jako bitna, a u krizi se uvek pokaže da značajan deo energije, posebno električne, treba imati kod sebe. Energetska bezbednost se vraća kao bitna tema. Veliko pitanje jeste u kom pravcu Srbija treba da se razvija", napominje Radosavljević.Ovu temu zaokružio je prof.esor Miloš Erić, i otvorio pitanje koje su to energetske alternative dostupne u Srbiji i koje uopšte imaju smisla da se razvijaju u našoj regiji.Za početak, istakao je kako mi defintiivno imamo problem sa energetskom bezbednošću i nezavisnošču i da će se taj problem samo povećavati."Danas se dekarbonizacija izjednačava sa elektrifikacijom. Kupovina e-auta smatra se ekološki prihvatljivim, ali da li je tako ako će taj auto ići na struju iz uglja u TENT-u. Bez obzira na to što ovaj argument može zazvučati smisleno - bolje je opredeliti se za auto na struju jer je energetski mnogo efikasnije troši. I druga bitna stvar, onda je to zagađenje centralizovano i dešava se na samo jednom mestu što znači da ga možete držati pod kontrolom, odnosno eliminisati - postavljanjem filtera ili nečim sličnim", objašnjava on.Takođe ističe da posebno zabrinjava izjava kako ćemo, ako cena energenata u Srbiji poraste, mi izgubiti strane investitore."Mi prodajemo jako jeftino energiju, a uvozimo je, čak i sada kada su svi blokovi TENT-a podignuti. Nama će uvek biti potreban minimalni nivo dostupne energije, za koji sada kažemo "to može biti termoelektrana ili to je energija iz uglja", međutim ono što zabrinjava jeste nezvanični podatak prema kojem nama kvalitetnog uglja nije ostalo za 5, 6, ili 7 decenija, nego mnogo manje", objasnio je ponudivši potencijalno rešenje. "Možda dok je finansiranje još jeftino, treba razmišljati o nuklearnoj energiji. Kod nuklearne energije problem je finansiranje, ali njeno korišćenje je veoma jeftino", zaključuje Erić.Treba napomenuti , dodaje on, i da je EU usvojila carbon border adjustment mehanizam, što podrazumeva taksu na struju iz uglja koju će oni naplatiti na granici sa EU. Prljava energija (iz uglja) biće visoko oporezovana i prodaja takve struje neće se isplatiti. I iz te perspektive neophodno je tražiti alternativu uglju što pre. 

Srbija

EPS oglasio studiju uticaja postrojenja za odsumporavanje u TENT-u B

Elektroprivreda Srbije (EPS) zatražila je saglasnost za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta kojim je predviđena izgradnja postrojenja za odsumporavanje u blokovima B1 i B2 Termo-elektrane Nikola Tesla (TENT) B, saopštilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Do sredine januara biće održan javni uvid o toj studiji, a krajem tog meseca i javna rasprava o toj studiji.Uvid u Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu može se izvršiti u prostorijama Ministarstva, u Novom Beogradu, u ulici Omladinskih brigada 1, kancelarija 426, svakog radnog dana od 11-14 časova, do 15. januara 2022. (u roku od 20  dana od dana objavljivanja obaveštenja).Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu te studije svakog radnog dana i u prostorijama Opštinske uprave Obrenovac, u ulici Vuka Karadžića 74.Poslovanje Elektroprivrede Srbije: Monopol, a pravi gubitkeEPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnije Primedbe i mišljenja na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu podnose se u pisanom obliku i dostavljaju Ministarstvu zaštite životne sredine. Kako se dodaje, 28.01.2022. u 11 časova, u prostorijama Opštinske uprave Obrenovac, biće održana javna rasprava i prezentacija studije.Postrojenje za odsumporavanje bi, kako je najavljeno, trebalo da 20 smanji štetne emisije sumpor-dioksida. Termoelektrane TENT A i TENT B u Obrenovcu proizvode više od 50 odsto električne energije u Srbiji. Kamen temeljac za postrojenje postavljen je početkom decembra 2020. godine.EPS se poslednjih nedelja decembra suočavao sa problemima u snabdevanju, eksplozijom u sušari uglja u Rudarskom basenu Kolubara, kao i sa požarom u samom TENT-u.

Srbija

Kupujete ili registrujete polovan auto u 2022. godini? Еvo šta vas očekuje

Ako u 2022. kupujete polovni automobil,  primetićete neke promene. Više neće biti potrebno ići u poresku upravu i čekati po dve nedelje na rešenje, već će se porez obračunavati na osnovu formule koja je definisana u zakonu. To rešenje neće usrećiti vlasnike vozila starijih od 10 godina, pošto se amortizacija vozila obračunava samo za prvih 10 godina starosti; posle toga, porez na prenos je isti, bilo vozilo staro 11 ili 20 godina.Kome će biti umanjen porez?Kod registracije vozila dobro će proći građani koji imaju polovne automobile sa zapreminom motora od preko 2.000 kubika i starosti između pet i 20 godina. Njima će značajno biti umanjen porez.Time je samo minimalno ispravljen ovaj nelogičan i nepravedan namet za vlasnike vozila veće kubikaže, iako je ministar finansija Mali gromoglasno najavljivao kako će to oporezivanje odgovarati realnoj vrednosti vozila. Nažalost, država i dalje pokazuje nesposobnost da taj porez ubira prema realnoj vrednosti vozila. I dalje će se favorizovati najbogatiji građani koji će plaćati mali porez za nova vozila do 2.000 kubika (a koja nova mogu da vrede i više od 100.000 evra), dok će vlasnici vozila veće kubikaže i dalje plaćati mnogo veći porez nego što to odgovara vrednosti tih vozila.Samo jedna osoba na svetu može da vozi bez dozvole

Srbija

Minimalna cena rada od danas 201 dinar po satu

Minimalna cena rada po času od 1. januara bez poreza i doprinosa iznosi 201,22 dinara.To znači da prosečna minimalna neto zarada zaposlenog za 2022. godinu, utvrđena za prosečan mesečni fond od 174 sata rada, iznosi 35.012,28 dinara. Neoporezivi nivo zarade iznosi 19.300 dinaraSvaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalac

Srbija

Za frilensere isti uslovi oporezivanja i u 2022. godini

Za frilensere u Srbiji važiće u  2022. godini isti uslovi oporezivanja prihoda kao u prethodnoj godini, kazali su u Pausal.rs za Novu ekonomiju. Iz ove kompanije podsećaju da je Vlada Srbije u novembru prihvatila  zahtev Udruženja radnika na internetu da se model oporezivanja frilensera koji je trenutno na snazi, nastavi i u 2022. godini, odnosno do donošenja novog zakona. To znači da je i u 2022. godini neoporezivi iznos 384.000 dinara na godišnjem nivou, dok će normirani troškovi činiti 50% ostvarenih prihoda. Na osnovicu će se obračunavati porez od 20% i doprinosi za PIO 25,5% i zdravstveno osiguranje 10,3%.Kada se uzmu u obzir neoporezivi iznos i normirani troškovi, godišnji prihodi na koje se neće plaćati porez i doprinosi iznosi 768.000 RSD.Podsećamo, frilenseri traže, između ostalog, od države da im neoporezivi deo zarade bude 530 evra.Poreska identifikovala uplate iz inostranstva za više od 41.000 frilensera

Srbija

Srpska rakija nikad nije bila piće za napijanje

Srpska rakija nikad nije piće za napijanje, već piće za koje se vezivao identitet naroda i čast porodice. Zato ona ne može sad brzo da postane klasičan tržišni proizvod, bila je previše involvirana u privatnost porodice, ocenjuje Ilija Malović, profesor sociologije i urednik bloga Rakija, uglavnom. Profesor Ilija pije rakiju kad god sedne, ali ne pije svuda. „Ljudi gde god odem, sipaju mi odmah rakiju, misle ja mogu da pijem svuda,“ kaže ovaj istraživač o rakiji, koautor knjige o srpskom tradicionalnom piću i konsultant lokalnih destilerija i restorana. Šljiva je u Srbiji i dalje najzastupljenija vrsta voća, ali su od 2013. do 2018. godine površine pod šljivom smanjene, da bi došlo do blagog oporavka. Kad šetate među tezgama sa voćem i kroz srpske voćnjake, da li vam ono što vidite na drvetu uliva poverenje u budućnost rakije kao tradicionalnog srpskog proizvoda? Kakva šljiva nam je potrebna?Srbija je jako dugo bila prva po proizvodnji šljiva u svetu, onda je počeka da pada. Ako smo danas četvrti po proizvodnji, to je i dalje dobro jer je zemlja mala i takmiči se sa najboljima i najrazvijenijima. Međutim, jedno je proizvodnja šljiva za konzumaciju, izvoz, sušenje a drugo za rakiju. Ovo razdvajamo jer se ne dobija najbolja srpska rakija od svake šljive. Kad govorimo o srpskoj rakiji, govorim o kvalitetu, o piću koje je odležalo tri godine u hrastovom buretu, koje je napravljeno od najboljih autohtonih sorti voća. Sa druge strane, logika voćara je da dobiju što veći prinos po hektaru, da im plod bude što krupniji i što izdržljiviji. Dugo se pokušavalo da se napravi kompromis između ta dva pristupa. Ali, kompromis je teško postići jer dobre rakije dolaze od malih šljiva, sa malim prinosom, koje su stare autohtone sorte. Nama trebaju šljive koncentrovane aromama, koje imaju odličan odnos kiselina i šećera, i koje mogu da daju najkvalitetniju  rakiju.Voćari srpski ne žele previše da rizikuju, što je i normalno. Dosta se koriste uvozne  vrste. Šezdesetih se masovno sadi američka šljva stenli, u narodu poznatija kao stenlejka. Posle je došla italijanska grosa de felicija, koja može da dostigne 120 gr po šljivi. Sve te šljive nemaju povoljan hemijski odnos za rakiju.Ljudi koji ulaze u posao sa šljivama moraju da odluče da li žele da ih plasiraju na pijaci, da ih prodaju Rusima, za konditorsku industriju ili da prave rakiju od autohtonih šljiva. Ima dosta proizvođača koji su se skoncentrisali na autohtone sorte i proizvode crvenu ranku, crnošljivu, trnovaču, ali trenutno je cela rakijska scena bazirana na staroj srpskoj sorti -crvenoj ranki. Ima voćnjaka od četiri, pet do 10 hektara isključivo pod crvenom rankom i oni su podignuti da bi dali sirovinu za proizvodnju rakije. Koliko je šljiva zahtevan biznis? Često čujemo da mladi i ljudi sa novcem ulažu u zasade borovnice i maline.Šljiva još uvek nije toliko popularna kao malina. Ovde odjednom svi žele da rade istu stvar. Pre dve tri godine svi su mi puni ponosa pokazivali slike sa zasadima borovnica, a onda su me zvali da pitaju da li mogu da im pomognem da naprave rakiju od borovnice jer ne mogu da je prodaju.Tržište šljive je mnogo veće.  Savetovao bih ljudima koji kreću u ovaj posao da se dobro raspitaju i informišu šta žele od svog zasada i domaćinstva. Ako žele da proizvode rakijske sorte zasada, moraju da budu strpljiviji jer ta šljiva  daje plod kasnije, treba joj tri do pet godina da počne da rađa, ili selektivno raste, ne rađa svake godine. Ali kad je ima, ona je vrhunska, skupa, i nalazi put do velikih proizovođača rakija koji su shvatili da ne mogu da dobiju vrhunsku rakiju bez autohtonih sorti voća. Makar u nekom procentu. A šta žele potrošači rakije?Srbija je zanimljiva destinacija za jaka rakijska pića jer  još nije nije postignut nivo standardizacije kao na zapadu, pa se u podrumima proizvodi stvarno ručni rad, craft, nešto što je autentično, domaće i na tome treba bazirati budućnost rakijske scene. Globalni potrošač je zasićen proizvodima predvidljivog ukusa. Želi da oseti nešto drugačije. Zato ne treba imitirati viski, konjak, već treba dati autentičan prozvod sa kojim će se ljudi identifikovati.Ja želim da dam doprinos brendiranju tradicije. Tradicija je na modernom tržištu resurs koju niko ne poklanja i ne daje džabe. Elementi kulture i identiteta nisu elementi nacionalizma ili ideologije već tržišni resursi koji prave razliku da li će se proizvod prodavati ili ne, i da li će se proizvod prepoznati kao vredan društvene pažnje.U maju je država donela uredbu kojoj je izjednačila akcize na domaća alkoholna pića i uvozna. Koliki je to udar na proizvođače?Naša zemlja želi da uđe u EU, a EU nije eldorado, već zajednica koja ima pravila i štiti svoje interese. Jedan od uslova je da se izjednače akcize za uvozne proizvode sa našom rakijom. To će, naravno, dovesti u jako nepovoljan položaj rakiju jer se tim promenama zabranjuje da tržište štiti svoje nacionalne proizvode i da im daje određenu tržišnu prednost.  Zato uvozni proizvodi dolaze lako do naših kupaca, postaju zanimljivi, trendi. Ljudi na srpske slave nose viski, ili neki drugi mnogo manje kvalitetan proizvod od rakije, a sad će još još biti ohrabreni cenom uvoznih proizvoda. Šta nedostaje domaćem regulatornom okviru, da li je država do kraja uvela red u proizvodnju i prodaju rakije? Podržavate male proizvođače rakije, pod kojim uslovima?Kad kažemo mali podrum mislimo na registrovane destilerije koje plaćaju porez, koje imaju školovanog  tehnologa, koje komuniciraju sa državam i kontrolom proizvoda. To što mi ohrabrujemo male proizvođače, ne znači da podstičemo ilegalnu proizvodnju alkohola. Država mora da se potrudi, brendiranja tradicije nema bez jasne i stroge regulative. Ako svako može iz svoje garaže da isteče hekrolitre rakije, onda nemamo brend, nemamo standarde i smernice kvaliteta. A taj haos vidim, odemo na pijacu, svaki deda koji prodaje krompir na tezgi, ispod tezge ima rakiju u plastičnoj neobeleženoj boci.Jedna od primera stroge primena zakona bili bi registrovani kazani.  Danas u Srbiji možete da kupite kazan i proizvodite alkohol, a da vas niko ništa ne pita. Takođe,  srpska rakija mora da košta, a domaći konzument i dalje vrši pritisak da kupi dobru rakiju za malo novca. Vršeno je istraživanje, čak i da sipate vodu, a platili ste akcizu,   dizajnirana su boca i etiketa, ta flaša mora da bude makar 500 dinara. Tom pravnom okviru fali i promocija proizvoda. Nema američke serije ili filma da se ne reklamira američko piće. Mi nemamo domaće serije koja promoviše rakiju kao gospodsko piće, piće vredno pažnje. Rakija mora da se toči u ambasadama, prilikom prijema političkih i promocije srpskih proizvoda, da bude  prikazana kao tečni simbol istorijskog trajanja. Probali ste i druge balkanske rakije i tvrdite da su najkvalitetnije ove iz Srbije.Srpska šljiva pre 100 godina je na njujorškoj berzi bila simbol apsolutnog kvaliteta, sve druge šljive su se merile prema njoj. Srpsko podneblje je idealno za proizvodnju voća, pre svega šljive. Autohtone sorte šljiva - požegača, crvena ranka i druge šljive - imaju najidealniji odnos aroma, najidealniji potencijal za starenje, što su starije to su bolje. Tehnologija proizvodnje na malim bakarnim kazanima od 120 l se pokazala kao najbolja za srednju proizvodnju. Srpski hrast ima odlične kvalitete za starenje jakih alkoholnih pića. Hrast sa Goča i Homosljskih planina, ima hemijske karakteristike francuskog hrasta. Zemljište je idealno za proizvodnju šljive. Postoji tradicija konzumiranja i srpska rakija nikad nije bila piće za napijanje, već piće za koje se vezivao identitet naroda i čast porodice. Iznosila se samo na slavljima. Zato ona ne može sad brzo da postane klasičan tržišni proizvod, bila je previše invlolviran u privatnost porodice. Poslednja što se prodavalo u srpskom narodu su krava i rakija, prodaja rakija je bila simbol finansijske propasti porodice. Zato se vino bolje snašlo na tržištu, jer je bilo tržišno orjentisano od samog početka.  Zbog čestih okupacija, Srbi su imali potrebu da izvuku nešto iz prirode poput porodičnog srebra, što ne truli, može da se čuva, a može da bude platežno sredtsvo. To je sve bila rakija. Taj proizvod se sada suočava sa svojim istorijskim nasleđem. Rakija se prenosi s kolena na koleno i samo je za gledanje, kao da nije za konzumaciju. Često se dešava i da profesionalne destilerije, kad imaju u vrhunsku godinu, povuku proizvod iz prodaje i kažu: „Volim više da imam rakiju nego pare“. Da li danas treba štedeti u rakiji? Jedan od mojih najboljih prijatelja je ozbiljan kolekcionar vina, uložio je ogroman novac i jako je ponosan na svoju kolekciju. Godine prolaze i ta kolekcija je već 15-ak godina stara. Kad god dođem kod njega na slavu moramo da otvorimo pet boca da bismo našli vino koje može da se konzumira, jer vino truli.  Da je uložio 10.000 evra u kolekcije rakije, od požegače iz dudovog i hrvastovog bureta, garantujem da bi njegova kolekcija koštala najmanje 30.000 evra. Rakija starenjem postaje samo bolja, ne truli, ne kvari se ako se kvalitetno čuva. Čak i starenjem u staklu ona dobija rakijski bukle.Flaša rakije bi trebalo da bude ambasador Srbije, ali različite turističke platforme na kojima se promoviše i Srbija kao destinacija su pune komentara stranca koji su se praktično otrovali rakijom sumnjivog kvaliteta.  Šta mi u proseku pijemo trenutno i koliko su prisutni proizvodi sumnjivog kvaliteta?Kad se govori o tržištu u Beogradu, tu se vidi značajan napredak od vremena kad ste u meniju u kafani  u sekciji rakija imali samo nazive voća. Zamislite da uđete da popijete vino i u sekciji vina piše grožđe ili kupina, šta biste mislili o tom restoranu. Ali kad izađete malo van Beograda to je sve teže. Država mora da pooštri kontrolu ugostiteljskih objekata, naročito onih koji prodaju  nelegalni alkohol. U proseku se u Srbiji pije rakija od šećera ili rakija od jabuke, sa aromama različitog voća. To je prevaraU proseku se pije rakija od šećera ili rakija od jabuke, sa aromama različitog voća. Jabuka je najčeće voće, ima je dosta, daje neutralni destilat a sa malo aroma možete da napravite od nje dunju, kajsiju. Šljiva je uglavnom kombinacija šljive i šećera, šećer se dodaje da se poveća količina, od njega ne boli glava, ali ne dobijete ono što ste naručili i platili. To je prevara. Ugostiteljski objekti koji varaju nude ohlađene rakije.  Ako dobijete ohlađenu rakiju, tu ima više šećera nego voća. Hladnoća suzbija miris i ukus i daje nešto što može da se proguta, ako je loša ne možete osetiti da je loša, a ako je dobra ne možete osetiti da je dobra. Dakle, dvostruka prevara. Rakija se pije na podrumskoj temperaturi, i sipa se u degustacione čaše. Savet je uvek tražiti konkrentu rakiju i destileriju. Ako vam se svidela rakija, pohvalite rakiju i pišite destileriji. Pojavilo se poslednjih godina više porodičnih destilerija sa brendiranim proizvodima. Koliko im je pandemija pokvarila posao mada u krizi ljudi dosta piju?Sektor ugostiteljstva i usluga je važan za rakijsku scenu, pojavilo se dosta rakija šopova, mnoge destilerije imaju svoju mrežu. Ova pandemija nije nikome pomogla. Priča o srpskoj rakiji je srednjoklasna priča, zahteva vreme, posvećenost i novac, nije to klasičan alkoholizam da se u stresnim vremenima više pije rakija. Brendirana rakija za koju treba odvojiti malo više novca zahteva stabilnije tržište i društvene okolnosti da bi se ljudi ohrabrili da nađu svoj rakijski identitet.

Srbija

Istog dana i ruski „Korneti“ i 32 miliona evra za naoružanje

Iz tekuće budžetske rezerve je Ministarstvu odbrane preneto 3,8 milijardi dinara (31,9 miliona evra) koje su namenjene opremanju Vojske Srbije, piše u rešenju Vlade.Raspoređeni novac se obezbeđuje radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za podizanje operativnih sposobnosti Vojske Srbije, navodi se u rešenju.Novac koji je završio u budžetu Ministarstva odbrane je prvobitno bio namenjen za poslove Generalnog sekretarijata Vlade (1,55 milijardi) i za otplatu stranih kamata (2,2 milijarde), odakle je prebačen u tekuću budžetsku rezervu.Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama Vlada je rešenje donela u četvrtak, 23. decembra. Istog dana su, prema rečima ministra odbrane Nebojše Stefanovića, Srbiji iz Ruske Federacije isporučene protivoklopne rakete "Kornet". Rakete će, kako je Stefanović najavio na TV Pinku i kako je objavljeno na sajtu Ministarstva, biti montirane na borberna oklopna vozila "Miloš" i druge oklopne transportere.Protivoklopne rakete "Kornet" su, "kao što je i dogovoreno tokom sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina u novembru u Sočiju" sitgle u Srbiju pre Nove godine, piše na sajtu Ministarstva.Ukupni budžet Ministarstva odbrane za 2021. godinu iznosi 152,1 milijardu dinara, dok je budžet za mašine i opremu 60,2 milijardi dinara. To znači da je novi transfer iz budžetske rezerve jednak 2,5 odsto ukupnog budžeta Ministarstva, odnosno 6,2 odsto od novca namenjenog za opremu.

2021

Nathan Koeshall (Catalyst Balkans): Donacije za borbu protiv kovida skoro stale u 2021.

Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Mnogo više je donirano, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. U 2021. godini donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale. Čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih spiskova potreba. Država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun RFZO-a, zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenjeNathan Koeshall, direktor i suosnivač fondacije Catalyst BalkansPrema poslednjim podacima Catalyst Balkans, da li su ove i prethodne godine, koju je obeležila korona kriza, najveći doprinos donacijama dale medicinske i farmaceutske kuće i koliko su građani i kompanije Srbiji donirali za borbu protiv posledica korone u 2020. godini? Ima li promena u 2021. godini?Catalyst Balkans već osam godina prikuplja i analizira podatke o donacijama građana i kompanija za opšte dobro, i prošle godine smo imali zaista pune ruke posla. To nije bila samo godina krize, već i godina solidarnosti. Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Za borbu protiv pandemije donirano je 42 odsto tog iznosa, a korporativni sektor je svojom brzom reakcijom pokazao liderstvo i agilnost u suočavanju sa krizom. Bez njihovog doprinosa, bilo bi nabavljeno mnogo manje opreme za zdravstvene ustanove. Da, medicinske i farmaceutske kuće imale su neizmeran značaj, mada moramo da budemo fer i spomenemo prerađivačku, prehrambenu i naftnu industriju kao značajne donatore u borbi protiv ove krize.Sa druge strane, ove godine će definitivno biti manji iznosi. Donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale i u prvih deset meseci ove godine donirano je samo 180.000 evra za tu svrhu, i to isključivo od strane poslovnog sektora. Kada uzmemo u obzir i da inflacija donosi novu neizvesnost i da generalno nakon velikih kriza i rasta filantropije, dolazi u narednoj godini do pada (što smo videli i nakon poplava), jasno je da će ova godina biti znatno  drugačija, ali još je ostalo da se sakupe podaci za novembar i decembar.Ove godine su najveći donatori IT sektor, građevinska industrija i ponovo naftna. Najveća donacija je ulaganje tri miliona dolara u Nordeus fondaciju, koja će biti fokusirana na obrazovanje.Šta je uticalo na smanjenje donacija za borbu protiv korone i ko su bili najveći donatori za smanjenje posledica pandemije?Kao što smo već naveli, donacije za borbu protiv korone su praktično stale, i jedino bismo mogli da navedemo Janssen-Cilag KFT, Unilever, Komercijalnu banku, Avast i Krušik, koji se izdvajaju u ovoj oblasti. Pretpostavljamo da ima više razloga za smanjenje donacija za ovu svrhu. Prvo, čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih poziva i spiskova potreba. Drugo, država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenje. Međutim, i dalje postoji velika potreba za podrškom u zajednicama, posebno imajući u vidu trenutno ekonomsko stanje.Koliko su građani bili aktivni u humanitarnim donacijama? Dok su prošle godine kompanije donirale prvenstveno državi za savladavanje posledica pandemije, građani su donirali humanitarnim organizacijama, mahom za lečenje dece. U poređenju sa 2019. godinom, 2020. godine su građani donirali mnogo više za humanitarne svrhe.Tokom 2021. građani su kroz masovna davanja bili manje aktivni nego prethodne (1.014 akcija do novembra 2021. godine, 1.302 akcija u 2020. godini, 1.289 akcija u 2019. godini). Svakako treba imati u vidu da su ovo raspoloživi podaci do kraja oktobra 2021. godine, što ostavlja prostor za rast navedenog broja akcija do kraja godine. Ko su najveći primaoci donacija?Gledajući načelno raspodelu donacija između države, neprofitnog sektora i direktno pojedinaca, oko 45 odsto ukupne vrednosti donacija ove godine je usmereno ka neprofitnim organizacijama.Međutim, moramo da imamo dve važne stvari u vidu. Zbog veće transparentnosti i odgovornosti, mnogi doniraju neprofitnim organizacijama, a krajnju korist od tih donacija često ima država, posebno kada govorimo o opremanju škola i bolnica.Takođe, najveći deo novca koji se donira je uplaćen jednoj organizaciji – Fondaciji Budi human, za lečenje dece i naših sugrađana. Iako donacije ka neprofitnom sektoru blago, ali konstantno rastu, ne možemo još da tvrdimo da je to dokaz vitalnosti čitavog sektora, već samo da je bazično pitanje lečenja i zdravstva u našem društvu i državi još uvek problem bez sistemskog rešenja.Kako ocenjujete 2020. godinu, kakva je bila za filantropiju u Srbiji? Koliko iznosi donirana suma po stanovniku? Tokom 2019. godine građani i kompanije donirali su 34,5 miliona evra, što je rast dobrotvornih davanja od 26 odsto u odnosu na 2018. godinu, a donirana suma po glavi stanovnika iznosila je oko 4,9 evra.Za 2020. godinu možemo reći da je definitivno obeležila pandemija i znatno uticala na dobročinstvo u Srbiji. Pre svega, darivano je mnogo više, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. Prema našem istraživanju „Srbija daruje 2020 – godišnji izveštaj o dobročinstvu“, u Srbiji su građani i kompanije donirali više od 90 miliona evra za opšte dobro. Ukupan iznos donacija za prevazilaženje posledica pandemije iznosio je 42 odsto. Posebno je važno da istaknemo da čak i davanja koja nisu povezana sa pandemijom, za koja smo brinuli da će biti zapostavljena, premašuju za više od 10 miliona evra ukupna davanja u 2019. godini. Takođe, broj akcija se povećao sa 3.037 u 2019. na 4.319 u 2020. godini. Zato je prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godini. Pandemija je uticala i na to da su nakon nekoliko godina u kojima su davanja građana bila veća od davanja poslovnog sektora, ove godine kompanije kroz 38,1 odsto akcija darovale nešto više od polovine ukupne zabeležene darovane sume.Prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godiniU Srbiji je čak sedam odsto stanovništva na granici siromaštva, dok se istovremeno  dnevno u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane. Može li se  nešto promeniti da se ne baca toliko hrane dok istovremeno ogroman broj ljudi (pola miliona) gladuje? Problem prekomernog bacanja hrane je počeo da zadobija pažnju javnosti prethodnih godina. Jedna od inicijativa koja aktivno doprinosi rešavanju ovog, ne samo socijalnog, već i ekološkog problema, jeste kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Pokrenuta od strane Koalicije za dobročinstvo, a predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac i uz podršku USAID-a, ova kampanja je od 23. avgusta do 9. oktobra omogućila da se 15,6 tona prehrambenih namirnica podeli građanima Srbije koji žive u siromaštvu. Ovo jeste važan, ali nadamo se tek početni korak u pravcu ostvarivanja pravednije distribucije hrane. U tom smislu, verujemo da je od odlučujućeg značaja zajedničko zalaganje neprofitnog, poslovnog i javnog sektora, kako na skretanju pažnje javnosti na ovaj gorući problem, tako i na nuđenju dugoročnih institucionalnih rešenja. Postoje neke jednostavne prakse koje slede zemlje u regionu i širom sveta. Koalicija za dobročinstvo se zalaže za hitno ukidanje PDV-a na hranu koja je pred istek roka trajanja, kompanijama koje odluče da doniraju tu hranu, kako je ne bi uništili. Dok vlada koristi svoju zabrinutost zbog zloupotrebe takve regulatorne promene, ista zabrinutost se može iskazati  za skoro svaku predloženu promenu u zakonu. Zajedno sa takvom promenom, očekivalo bi se da će se uspostaviti zaštitne mere i kontrole kako bi se osiguralo da zlonamerni akteri ne zloupotrebljavaju takvo izuzeće od PDV-a. Ovo je uspešno urađeno u velikom broju zemalja EU, u Srbiji je potrebna samo politička volja.Koje oblasti ove godine dominiraju po iznosu donacija, u koje sektore je najviše donirano i jesu li rađene neke procene i šta su pokazale, kakvi su efekti donacija u Srbiji?  Najveći iznos donacije u 2021. godini je bio usmeren ka obrazovanju, tačnije, preko 3,5 miliona evra, za Nordeus fondaciju, ali naravno, tek očekujemo da vidimo rezultate. Druga po redu podržana oblast je zdravstvo sa iznosom više od dva miliona evra u donacijama, a sigurno će biti i mnogo više, zbog novca koji smo svi zajedno prikupljali za lečenje dece ovih dana. Treća po redu podržana oblast je javna infrastruktura, sa više od 1,2 miliona evra, što je dobra vest. Najveći deo ove sume (više od milion evra) doniran je u okviru projekta za izgradnju pasarele u Radničkoj ulici u Beogradu, od strane preduzeća Commercial Developments d. o. o. Beograd. U Srbiji nažalost još uvek ne postoji sistemsko merenje efekata koji donacije ostvaruju. Međutim, mi u Catalyst Balkans se trudimo da donacije grupišemo po nameravanom efektu koji donator želi da ostvari. Tako razlikujemo jednokratne i strateške donacije. U tom smislu, najveći iznos je bio usmeren na strateške akcije (skoro polovina ukupnog doniranog iznosa). Što se tiče samo davanja za borbu protiv posledica korona virusa, situacija je slična, s tim što strateška davanja čine još veći udeo (61 odsto ukupnog iznosa). U poređenju sa prethodnim godinama ovo je značajna promena, s obzirom na to da su tada preovladavala jednokratna davanja.Koliko ima još potencijala u Srbiji za razvoj filantropije i na koji način se davanja mogu povećati? Jedan od njih je ukidanje PDV-a na doniranu robu.Filantropija u Srbiji već godinama raste, ne samo kada govorimo o vrednosti darivanja, već i o uključivanju novih aktera, kako donatora, tako i primalaca. Koalicija za dobročinstvo je predložila niz važnih zakonskih i regulatornih promena čije usvajanje bi stvorilo povoljnije okruženje za darivanje u Srbiji. Među njima je i ukidanje PDV-a na doniranu robu i usluge, promena za koju verujemo da bi stimulisala značajno povećanje nivoa darivanja kompanija i malih i srednjih preduzeća prema neprofitnim organizacijama i institucijama.Za rast davanja građana, značajno je da uvedemo poreske podsticaje, što se može desiti kroz planirani prelazak na sintetički poreski sistem. Srbija je jedna od poslednjih država u Evropi koja nema nikakve podsticaje za građane koji doniraju. Treća stvar je da neprofitne organizacije više rade na izgradnji zajednice podržavalaca oko svojih misija. Ljudi doniraju kada ih pozovete da to učine, ne traže sami prilike da doniraju tek tako. Zato neprofitne organizacije moraju još dosta da uče kako da svojoj zajednici daju priliku i kako da pozovu svoje podržavaoce na akciju. Na kraju, dobročinstvo možemo razviti i uvođenjem inovacija i novih načina doniranja. Mobilno bankarstvo i IPS plaćanja putem QR kodova su nedavno postali popularni, a to još nije iskorišćeno u filantropiji. Praktično svaka inovacija u FinTech industriji se može primeniti i u dobročinstvu.

Srbija

Otvoreni Balkan uvodi identifikacioni broj, povezuje državne e-uprave

Državljani Srbije, Albanije i Severne Makedonije imaće slobodan pristup tržištu rada u bilo kojoj od ove tri zemlje, predloženo je u zakonu koji je upućen u skupštinsku proceduru. Vlada Srbije predložila je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu. Ovaj Sporazum su u Tirani 21. decembra potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev. Državljani Albanije, Srbije i Severne Makedonije, prema ovom sporazumu, imaće pravo da se slobodno kreću, borave i rade na teritorijama Države su se obavezale i da pojednostave administrativne procedure za ulazak, kretanje, boravak i rad državljana. Ugovorne strane garantuju da državljani drugih Ugovornih strana imaju jednak pristup tržištu rada u Strani prijema, u skladu sa ovim Sporazumom i nacionalnim zakonodavstvom. 

Srbija

Šta su prosvetari tražili od države, a šta su dobili?

Zaposleni u obrazovanju u 2022. godini mogu da računaju na povećanje zarada za svega sedam odsto i to je jedini zahtev kome je država delimično izašla u susret. U novcu to znači da je osnovica sa 3.582 dinara porasla na 3.833, pa će početna plata nastavnika sa VII stepenom stručne spreme iznositi 66.393 dinara, odnosno biće uvećana za 4.343 dinara. Ukoliko je nastavnik i razredni starešina njegova zarada će biti dodatno uvećana za četiri odsto, odnosno za 2.655 dinara. Identično je i dodatno uvećanje za 10 godina staža (0,4 odsto po godini) pa će zaposleni sa VII stepenom, starešinstvom i 10 godina staža primati nešto preko 71.000 dinara. Što se tiče nastavnog osoblja sa VI stepenom, oni će mesečno zarađivati  57.040 dinara, odnosno 3.731 dinar više nego do sada.Ni pred usvajanje budžeta za 2022. država nije uvažila sindikate obrazovanja kao socijalne partnere. Sva četiri reprezentativna sindikata tražila su razgovore o povećanju plata, a njihov prvi zahtev bio je uvođenje platnih razreda od 1. januara u celom javnom sektoru. I to je jedino u čemu su sindikati bili složni. U svemu ostalom su demonstrirali tradicionalno nejedinstvo. Ovoga puta čak i oni koji su do juče nastupali zajedno. Zato su im se i zahtevi prema Vladi razlikovali.DOSIJE Koliko nas je koštala online škola Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) i dalje insistira na poštovanju Sporazuma, potpisanog 2015. godine posle velikog štrajka prosvetnih radnika, u kome je bilo predviđeno uspostavljanje platnih razreda od 1. januara 2016.- Unija se zalaže za odnos zarada 1:3 gde su minimalne plate za pomoćne radnike i tetkice (oko 35.000 dinara), dva bi bili administrativni radnici (primali bi oko 70.000), a koeficijent tri bi nosili svi fakultetski obrazovani u školama (plata bi im bila 105.000 dinara).  S obzirom da se Unija SPRS već 22 godine zalaže za ovakve odnose očekujemo značajno povećanje zarada u našem sistemu u naredne tri godine počevši od decembra 2021. godine u iznosu od 20 odsto na sadašnju cenu rada, što bi se nastavilo i u 2022. i 2023. godini u istom iznosu od 20 odsto.  To bi dovelo do željenog odnosa u narednom periodu, koji je realan, ako je prosveta jedan od stubova našeg društva, kako vlast govori – poručio je početkom novembra Vladimir Adžić, šef resora za finansije u USPRS, na konferenciji za novinare ispred Vlade Srbije. Unija je tražila i da se zaposlenima u obrazovanju isplati po 35.000 dinara na ime šest zaostalih svetosavskih/novogodišnjih nagrada, kao i da dobiju po 25.000 dinara iz ušteda, ostvarenih u sistemu smeštanjem tehnoloških viškova.Na spisku zahteva ovog sindikata je i korekcija koeficijenata nenastavnom osoblju sa četvrtim stepenom (sa 8,62 na 13,42) i petim stepenom (sa 9,16 na 13,65), kao i korigovanje koeficijenta šefa računovodstva sa četvrtim (sa 11,15 na 13,73) i šestim stepenom stručnosti (sa 13,73 na 14,88), koliko iznose koeficijenti u nastavi. Unija se zalaže i da se povećaju koeficijenti nenastavnom osoblju kojima se plate dopunjuju do minimalca, i to na 9,30.Sindikat obrazovanja Srbije je uoči usvajanja budžeta organizovao jednočasovnim štrajk upozorenja, zahtevajući, između ostalog, povećanje cene rada za sve zaposlene u obrazovanju za 15 odsto, ako već nema platnih razreda. Taj sindikat je tražio i da se izjednače cene rada za sve delatnosti u obrazovanju, pošto trenutno postoje tri različite osnovice (jedna za osnovne, srednje škole i domove učenika, druga za studentski standard, a treća za visoko obrazovanje). I Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS) je kao kompenzaciju za odlaganje platnih razreda tražio povećanje zarada za 15 odsto, kao i da se koeficijenti nenastavnog osoblja od četvrtog do šestog stepena stručnosti u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika, izjednače sa koeficijentima nastavnog osoblja sa istom stručnom spremom. Od ovih zahteva ogradio se jedan broj članica SRPS-a, koje ne priznaju aktuelnog predsednika Slobodana Brajkovića, napominjući da nisu bili konsultovani o njihovoj sadržini. Četvrti reprezentativni sindikat obrazovanja - Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ je nakon usvajanja budžeta za 2022. uputio zahtev Vladi i resornim ministarstvima, tražeći dodatno povećanje cene rada za 15 odsto do kraja 2022. godine. „Nezavisnost“ smatra da su zaposleni u obrazovanju zaslužili novogodišnju nagradu u iznosu od 10.000 dinara, jednokratnu pomoći od 20.000 dinara zbog otežanih uslova rada i preopterećenosti usled pandemije, kao i da od 1. januara počnu da dobijaju topli obrok i regres.

Svet

Kompaniji Junajted grupe odobreno spajanje sa Optima Telekomom

Hrvatska Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja (AZTN) odobrila je spajanje kompaniji Telemach Hrvatska koja je u vlasništvu United Grupe, sa Optima Telekomom. Tim spajanjem Telemach na hrvatskom tržištu postaje integrisani operater u pokretnoj i nepokretnoj mreži komunikacija. Prema mišljenju nadležnih regulatora neće biti nelojalna konkurencija ostalim učesnicima na tom tržištu.AZTN kako se dodaje smatra i da spajanjem Telemacha i Optime, ne bi moglo da dođe do ugrožavanja pozicije vodećih konkurenata, Hrvatskog telekoma i kompanije A1, jer su i Optima i Telemach najmanji operatori nepokretnih i pokretnih mreža na hrvatskom tržištu. Pored toga, Hrvatska regulatorna agencija za mrežne djelatnosti (HAKOM) očekuje pozitivne učinke ove koncentracije na održivost tržišne konkurencije i brži razvoj elektroničkih komunikacija u Hrvatskoj.Agencia za elektroničke medije (AEM) u Hrvatskoj smatra da ovim spajanjem ne dolazi do kršenja odredbi o koncentraciji medija iz Zakona o elektroničkim medijima.Telemach je deo United Grupe nad kojim krajnju kontrolu ostvaruje BC Partners iz Londona i koja je u Srbiji poznata kao vlasnik kablovskog operatera SBB, televizija N1, Nova, a od nedavno i lista Danas, a posluje i u mnogim zemljama regiona.Kako se ističe u saopštenju, najnopvijom koncentracijom u Hrvatskoj ostvaren je cilj koji je AZTN želeo da postigne ranijim rešenjima. Njima je bilo omogućeno da Hrvatski telekom upravlja Optimom do jula, sa ciljem očuvanja Optime i stvaranjem trećeg učesnika na tržištu elektronskih komunikacija, što se sada upravo i desilo.UNITED GRUPA PREUZELA BUGARSKU NOVU Proces prodaje deonica Optime počeo je krajem januara prošle godine objavom javnog poziva za podnošenje ponuda i kasnijim odabirom investicione banke Credit Suisse (Deutschland) Aktiengesellschaft sa sedištem u Frankfurtu na Majni. Ona je vodila proces te prodaje i nju su zajedno angažovali Hrvatski Telekom i Zagrebačka banka.Početkom jula Hrvatski telekom i Zagrebačka banka potpisali su sa Telemach Hrvatska ugovor o kupoprodaji 54,31 posto deonica Optima Telekoma, u vrednosti od 639 miliona kuna (oko 85 miliona evra).Kako se ističe u saopštenju, reč je o vertikalnoj koncentraciji, jer Telemach i Optima deluju na vertikalno povezanim i komplementarnim tržištima.  Telemach će novim spajanjem pre svega ući na tržište usluga elektronskih komunikacija u nepokretnim mrežama na kojima je prisutna isključivo Optima i preuzeće njene tržišne udele.United Grupa preuzima grčki Wind HellasU horizontalnom smislu, kako se ocenjuje, doći će do minimalnog preklapanja delatnosti sa Optimom i to na tržištima maloprodaje širokopojasnog pristupa internetu i prenosa televizijskih programa uz plaćanje naknade, na kojima je trenutno Telemach prisutan marginalno.AZTN je utvrdio kako u ovom slučaju neće doći do povećanja tržišnih udela ni na jednom od merodavnih tržišta usled sprovedene koncentracije.Telemach je preko povezanih preduzetnika, među kojima je najznačajniji Nova TV, prisutan i na tržištu televizijskog oglašavanja, na kojem su RTL i Hrvatska radio-televizija (HRT) najznačajniji tržišni konkurenti .Prisutan je i na tržištu pružanja distribucije televizijskih kanala na veliko na teritoriju Hrvatske na kojima Optima i ostali operatori elektroničkih komunikacijskih usluga učestvuju kao kupci.

Srbija

Država konačno zna koja preduzeća poseduje

Ministarstvo privrede i Agencija za privredne registre predstavili su danas jedinstvenu bazu podataka o privrednim subjektima u kojima država ima vlasništvo, u kojoj se trenutno nalazi 314 preduzeća.Pomoćnik ministra Dubravka Drakulić kazala je da je ovo prvi korak u ispunjenju Akcionog plana u okviru Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine."Započeta reforma javnih preduzeća će se nastaviti na sveobuhvatan način i proširiti na sve privrednim subjektima u vlasništvu države (PSRS), što će predstavljati važnu polugu u razvoju sveukupne ekonomije... Baza podataka koju smo danas predstavili omogućiće dostupnost mnogih podataka do kojih se do sada dolazilo na teži način, ali i predstavlja još jedan korak u digitalizaciji privrede", istakla je Drakulić.Ona je dodala da je ministarstvo je time ispunilo višegodišnju potrebu za objedinjavanjem podataka u jednu interaktivnu evidenciju i to ne samo svih PSRS, već i njihovih zavisnih društava, te i njihove imovine.Direktor Agencija za privredne registre Milan Lučić naveo je da ova institucija trenutno vodi deset registara i evidencija kao poverene poslove iz nadležnosti Ministarstva privrede."U okviru evidencije se objavljuje pregled poslovnih podataka, pravni status i procenat učešća države u vlasništvu privrednih subjekata, podaci o osnivanju i promenama registrovanim u tim i drugim subjektima koji imaju uticaj na privredne subjekte u vlasništvu Republike Srbije", rekao je on.Lučić je naglasio da se pored toga objavljuju odluke registratora, na osnovu kojih su registrovani osnivanje i promene podataka o članovima, zakonskim zastupnicima, članovima nadzornih i izvršnih odbora, kapitalu, ograncima i drugi statusni podaci privrednih subjekata, kao i osnivačka akta, statuti i druga dokumenta ovih subjekata, koja se registruju u okviru Registra privrednih subjekata, u APR."Evidencija će se automatski ažurirati podacima iz Registra privrednih subjekata, pa će Agencija za privredne registre, uz ostale poslovne i finansijske podatke koje trenutno objavljuje, obezbediti i transparentnost poslovnih podataka o privrednim subjektima u vlasništvu države", zaključio je on.

Svet

Hrvatska izašla iz krize, korača ka evrozoni i Šengenu

Nakon velikog pada bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2020. godini uzrokovanog pandemijom koronavirusa, odlična turistička sezona i rast od devet odsto, kao i potvrda investicijskog rejtinga znak su brzog privrednog oporavka Hrvatske u 2021. godini, prenosi Biznis.rs.  Da je Hrvatska na putu privrednog oporavka uz rast BDP od devet odsto, potvrdila je i agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga Fitch.Ova godina je počela poreskom reformom, smanjene su stope poreza na dohodak, smanjio se i porez na dobit, a povećala minimalna plata. Početkom ove godine ukinute su i kvote za strane radnike, uvedena je nacionalna penzija od 800 kuna (oko 106 evra) za one s nedovoljnim radnim stažom. Direktor Hrvatskog zavoda za penzijsko osiguranje Ivan Serdar rekao je da su nadležni uradili procenu troškova za 2021, 2022. i 2023. godinu, tako da će ova mera biti i dalje na snazi.Ipak, pandemija i dalje prvai problem ugostiteljskim i sportskim objektima, iako primaju pomoć za očuvanje radnih mesta, problem je nastaje u pokrivanju fiksnih troškova. Država je ubog toga uvela izmene, tako da je pokrila i fiksne troškove za šta je preduslov unapred plaćen račun.Ministar privrede Zdravko Marić poručio je da je budžet "stvarno stavljen u funkciju očuvanja ljudskih života i radnih mesta".I uprkos probemima, Standard and Poor’s Hrvatsku zadržava u investicionom rejtingu, dok se na domaćem terenu vode rasprave o planu oporavka i otpornosti."Je li bolje još više povući sredstva, ulagati ih u privredu, koje će onu jednu kunu, kako su izračunali kvalifikovani ekonomisti, doneti četiri kune ili će javni sektor od jedne kune ostati na toj jednoj kuni", ocenio je glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca Damir Zorić.Tokoma Uskrsa se trošilo manje, a stranih gostiju gotovo da nije ni bilo. Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever upozoraio je tada na sve veće siromaštvo građana. Mala pomoć stiže za 850 hiljada penzionera u obliku COVID-19 dodatka.U Svetoj Nedelji gradiće se Rimac kampus, a Mate Rimac je istakao da su finansije su osigurane i ugovor potpisan. Upravo se i njegov projekt samovozećih taksija našao u Programu oporavka i otpornosti koji je u julu odobrila Evropska komisija, zbog čega je u Zagreb stigla i predsednica Ursula fon der Lajen.Fon der Lajenova je istakla da je impresionirana rezultatima i da vidi dobru budućnost u Hrvatskoj.Već tada videlo se da će turistička sezona nadmašiti sva očekivanja. Brojevi hotelskih rezervacija približili su se onima iz 2019. godine, kazao je tada Veljko Ostojić iz Hrvatskog udruženja turizma.Kako se godina bliži kraju, turistički pokazatelji su sve bolji. Još više veseli da je uz manji broj dolazaka – veći broj noćenja i veća vrednost fiskalnih računa, izvestila je tada ministarka turizma i sporta Nikolina Brnjac.Konačne odluke o ulasku u evrozonu i Šengen, Hrvatsku čekaju u narednoj godini.

2021

Prevodioci koji su uštedeli pacijentima 300.000 evra

Pacijentima koji se leče u inostranstvu uštedeli smo za prevode medicinske dokumentacije, koju prevodimo besplatno, od 2014. godine do danas, između 200.000 i 300.000 evra Olgica Andrić, zakonski zastupnik Udruženja „Prevodilačko srce“Prevodite medicinsku dokumentaciju sa stranih jezika na srpski besplatno, koliko je angažovano prevodilaca i kad ste počeli? Počeli smo da radimo kao Udruženje građana 2017. godine, dok smo, pre toga, 2014. godine bili neformalno organizovani. U bazi imamo oko 550 prevodilaca, od kojih je stalno aktivno oko 60. Najviše prevodimo sa engleskog, nemačkog, italijanskog, ruskog jezika. Ljudima iz Bosne često je potreban prevod medicinske dokumentacije sa turskog jezika. Ponekad nam stigne zahtev da prevedemo sa kineskog na srpski jezik, pošto se dešava da neko ode na neki  tretman u Kinu i ima problem sa prevodom. Odakle su prevodioci, iz kojih gradova?  Prevodim sa italijanskog i portugalskog jezika, inače sam profesor italijanskog jezika, živim u Novom Sadu. Nikad nisam naplaćivala prevod medicinske dokumentacije za teško obolele koji ne mogu da se leče u Srbiji i koji se leče u inostranstvu. Ali, ne bih mogla sama da izađem u susret takvim ljudima. Ostali prevodioci za druge strane jezike su iz svih gradova Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i dijaspore. Tako smo napravili Facebook grupu i dosta nam se ljudi priključilo kad su videli čime se bavimo. Osim prevoda uključeni smo i u druge dobrotvorne akcije.U koje ste još akcije uključeni?Od početka naš cilj je da radimo kao neprofitno udruženje, i organizovali smo i druge akcije da bismo donirali novac onima kojima je potreban. Prihod od 100 održanih časova, kad je svako uplaćivao na humanitarni račun, donirali smo 2017. godine za devojku Mariju Milošević iz Smedereva koja je teško povređena u saobraćajnoj nesreći.Najviše medicinske dokumentacije prevodimo sa engleskog, nemačkog, italijanskog, ruskog jezika. Ljudima iz Bosne često je potreban prevod sa turskog jezika. Ponekad nam stigne zahtev da prevedemo sa kineskog na srpski jezikCilj nam je bio da sakupimo prihod od časova i doniramo Mariji kojoj je potrebno lečenje i rehabilitacija. I u 2021. godini imali smo dva puta akciju kada smo pomogli deci iz škole „Svetozar Marković“, iz Bačkog Gradišta, u kojoj ima puno romske dece. U toj školi ima oko 400 dece koja primaju socijalnu pomoć i za njih smo dva puta organizovali akciju prikupljanja odeće, higijenskih potrepština i školskog pribora.  Takođe, održali smo humanitarnu onlajn radionicu 2021. godine iz stranih jezika i prihod smo uplatili za pomoć porodici Spasić iz Kragujevca koja ima sedmoro dece.Koliko vam je potrebno vremena za prevod? Svi koji aktivno prevodimo možemo jednom sedmično ili mesečno da izdvojimo vreme i pomognemo u dobrotvorne svrhe. Funkcionišemo kao neprofitna organizacija, nemamo nikakve izvore finansiranja, poklanjamo besplatno prevode. Osim prevoda, uključeni smo i u neke druge akcije. Pošto je stručna tematika, moramo da proverimo termine, za sat vremena prevedemo jednu do dve strane. Zavisi kakva je dokumentacija, koliko je komplikovano, nekad je za jednu stranu potreban ceo dan. Šta se od početka pandemije promenilo u lečenju ljudi iz Srbije na međunarodnim klinikama?Sa početkom pandemije ljudi su se manje javljali zato što su granice bile zatvorene i većina zdravstvenih sistema pretvorena je u kovid bolnice. Međutim, tokom 2021. godine pacijenti se normalno javljaju iako korona i dalje traje, jer moraju da se leče i od drugih bolesti. Nekad imamo jedan zahtev dnevno, nekada više.tokom 2021. godine pacijenti se normalno javljaju iako korona i dalje traje, jer moraju da se leče i od drugih bolestiKoliko takvi prevodi koštaju, koliko bi pacijenti morali da plate za prevod?Mi smo računali da smo pacijentima koji se leče u inostranstvu uštedeli od 2014. godine do danas ukupno između 200.000 i 300.000 evra za prevod dokumentacije. Od prevodilaca se očekuje da mogu da prevedu sve, ali u svakoj kompaniji potreban je prevodilac specijalizovan za jednu oblast. Na primer, oni koji su specijalizovani za bankarski sektor, za medicinu, pre svega, moramo dobro razumeti jednu oblast da bismo mogli dobro da prevedemo. 

2021

Jagodinac besplatno vozi komšije u nevolji

Vozio sam i kovid pozitivnog sugrađanina koji je morao na kontrolu a bio je u izolaciji i nije mogao autobusom da krene. Nije imao novca za vitamine, a kamoli za taksiStevan Savić iz Jagodine radi na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda od sedam do tri sata po podne, i nakon završenog radnog vremena besplatno vozi socijalno ugrožene građane do bolnice.„Već duže vreme razmišljao sam da prevozim građane kojima je hitno potreban prevoz u bolnicu. Letos kad sam kupio auto počeo sam tako da im pomažem. Postavio sam oglas na Facebook stranici da nudim besplatan prevoz za urgentne slučajeve siromašnim građanima“, priča Savić.  Nedavno je vozio jednu samohranu majku koja je morala sa bolesnom bebom da ode i podigne socijalnu pomoć kako bi kupila mleko detetu. Nije imala drugi način, autobusi u njenom mestu polaze na tri sata. „Šta da radi ta žena tri sata dok dođe sledeći prevoz, sa bolesnim detetom u gradu, a socijalnu pomoć može da podigne samo korisnik. I niko više ne može biti ovlašćen da je podigne umesto nje“, kaže Savić. Ko zove?Grad Jagodina raspolaže samo sa jednom ekipom Hitne pomoći u smeni, tako da ako je hitna služba u nekom daljem selu nema ko da preveze urgentne slučajeve kad im je potrebno, napominje on. Isto tako, ako neko u Jagodini doživi neku nezgodu ili je nešto neophodno onima koji teško žive, Stevan Savić kaže da uvek rado pomaže.  „Vozio sam i kovid pozitivnog sugrađanina koji je morao na kontrolu a bio je u izolaciji i nije mogao autobusom, niti je imao novca za vitamine a kamoli za taksi. Takođe, prevozio sam nekoliko ljudi koji su imali temperaturu preko 38 stepeni i otežano su disali, išli su da se testiraju uveče i nije bilo prevoza jer autobusi iz sela ne idu“, kaže on.  Bilo je i zloupotreba, ali mogu da procenim da li je zaista nekom neophodna pomoćBilo je, doduše, i poziva od nekih koji nisu nimalo ugroženi.„U početku bilo je različitih poziva od ljudi koji su zaista imali potrebe za mojim uslugama, do ljudi koji su zvali da pohvale gest kad su pročitali oglas, a bilo je i onih koji su zvali za neke druge usluge. Na primer, da vozim studente da predaju radove, a pritom ne spadaju u socijalno ugrožene već su samo lenji da sednu u autobus“, kaže Savić.Jednom ga je zvala sugrađanka da je vozi na posao iz Jagodine u Beograd (oko 260 kilometara) jer se uspavala za prevoz, a gorivo i putarine bi iznosili kao četiri autobuske karte. Pri tome, kako kaže, ona ima više novca, zarađuje mnogo bolje od njega. Stevan od svoje minimalne plate, 45.000 dinara koliko zarađuje, što je ispod prosečne plate u Srbiji, toči gorivo mesečno u iznosu od 10.000 dinara za hitne slučajeve. „Bilo je i zloupotreba, ali mogu da procenim da li je zaista nekom neophodna pomoć. U poslednjih mesec dana nije bilo učestalih poziva kao letos što je bilo. Svaki dan sam vozio barem po jednog sugrađanina“, kaže on.Jedno lepše mesto…Stevan Savić je na svojoj Facebook stranici ostavio broj mobilnog telefona i svi kojima je hitno mogu ga lako pronaći.Solidarni građani su mu se javljali da ga podrže i ostavili su svoje brojeve telefona rekavši da su spremni da uskoče da ga zamene kad je on sprečen. Oni koje prevezi besplatno često insistiraju da barem nešto plate za troškove.„Dešavalo se da ljudi koji su socijalno ugroženi i žive dalje, onda kad ih prevezem do bolnice, ubeđuju se sa mnom da uzmem novac, gurajući mi pare za gorivo, uz obrazloženje da bi ih taksi koštao pet puta više i da daju samo za troškove prevoza. U tom slučaju, uzmem novac odem u lokalni market, kupim nešto za taj novac i odnesem im na kućnu adresu“, priča on. Stevan je na svojoj Facebook stranici ostavio broj mobilnog telefona i lako ga mogu pronaći svi koji su ugroženi i hitno moraju kod lekara Stevan je po struci nekvalifikovani radnik i zaposlen je na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda od 7 do 15h.„Nakon radnog vremena sam slobodan i sve mogu da stignem. Pošto imam razumevanje nadležnih na poslu, mogao bih čak da izađem za hitne slučajeve ako je neophodno“, kaže. Stevan kaže da je mnogo srećan i ispunjen kad pomogne nekom ko živi u bedi.„Mnogo je lep osećaj pomoći nekom, dugo sam pod utiskom, da je nekome ta pomoć dosta značila. Kada bismo svi učinili onoliko koliko možemo za kolektivno dobro, umesto što mislimo samo na sebe, ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto“, kaže on.

2021

Mladi iz sela Donja Trnava žele da obnove fudbalski klub iz 1932.

Sport ima moć da okupi i pokrene sve ljude. Donacija od 500 dinara mesečno obezbeđuje stolicu potpisanu imenom donatora za sve utakmice koje se odigraju kod kućeSaša Stojiljković, inicijator obnove kluba FK Sloga, Donja Trnava u blizini NišaNa vašu inicijativu pokrenuta je akcija za obnovu fudbalskog kluba u Donjoj Trnavi, u blizini Niša. Kako je sve to počelo i kakav imate plan za lokalni klub?Akciju za obnavljanje lokalnog fudbalskog kluba pokrenulo je nekoliko nas mladih ljudi iz sela, a podstaknuta je nedostatkom bilo kakvog sadržaja koji bi mogao da nam okupira pažnju. Nekada je ovo selo imalo Dom kulture, bioskop, sportski bife, kafić, diskoteku, fudbalski klub, prodavnice. Od svega toga ostao je beton, stare, propale, zaključane zgrade koje su totalno neupotrebljive zbog lošeg stanja. I u razgovoru sa starijim meštanima stalno dobijamo taj indirektni prekor kako je nekada bilo znatno bolje, kako su te starije generacije uspevale da naprave i održe sve te prostore. Zajedničkim snagama, mladi i stariji iz sela, zaključili smo da je snaga promena u našim rukama i da jedino mi možemo nešto da uradimo kako naše selo ne bi nestalo. Sport ima moć da okupi i pokrene sve ljude bez obzira na opredeljenja po bilo kom pitanju. U kakvom je stanju klub?Infrastruktura kluba je u zaista lošem stanju, teren je vrlo neravan i brdovit, svlačionice dugo nisu korišćene i potrebno je kompletno renoviranje. Deo nekadašnjeg sportskog bifea trenutno nije bezbedan za ulazak zbog stanja ploče i krova. Trenutni status izgleda ovako:  uspeli smo da okupimo 32 igrača (uzrast od 17 do 56 godina) iz nekoliko sela u okolini, registrovali smo klub i takmičimo se u Drugoj niškoj ligi, tzv. patos ligi, tako što utakmice kada smo domaćini igramo u susednom selu, na terenu komšija iz Mezgraje. Cilj je da najveći deo plana ispunimo do druge polovine 2022. godine. Model održivosti iz zajednice jedini je način koji omogućava opstanak ovog kluba i zbog toga stalno ističemo da je ovo zajednička priča svih meštana nekoliko sela. Koliko dugo ne radi i zbog čega je važno da opstane jedan mali lokalni klub?Naš klub je osnovan u toku četvrte decenije dvadesetog veka (mislimo da je 1932. godine). Klub je nekako bio aktivan, uz pomoć štapa i kanapa, zaslugom pojedinaca, do 2015. godine kada se ugasio zbog nedostatka finansija i igrača. Od tada naše selo zuji prazno, bez bilo kakvog sadržaja i ljudi konstantno odlaze iz sela u gradove. Važnost lokalnih klubova može da se opiše kao glavna arterija sela, kao institucija koja kada se ugasi to definitivno znači da je sat počeo da otkucava vreme do konačnog nestanka sela. Ovaj klub nama upravo to znači, opstanak života na selu. Moto koji nas je okupio oko ove priče jeste „da se sudijska pištaljka čuje nedeljom po podne u našem selu!“. Koga očekujete da će privući zvižduk pištaljke, mlađe ljude ili decu?Ta pištaljka okuplja i mlade i stare i komšije iz drugih sela i ljude iz grada. Ta pištaljka obezbeđuje filter od svakodnevnih problema, izazova i dilema. Znak za početak utakmice je trenutak kada svi postajemo klub i to je redak trenutak kada u selu možemo da čujemo osmeh, aplauz, vidimo suze ili zagrljaje! Možda je ovo i redak primer kada smo svi zajedno (od 7 do 87) stali iza jedne priče, zbog zajedničkog cilja. U Donjoj Trnavi živi oko 400 stanovnika.Kakav vam je finansijski plan za obnovu kluba? Osmislili smo model po kome donacija od 500 dinara mesečno obezbeđuje donatoru stolicu potpisanu imenom, za sve utakmice koje ćemo odigrati kod kuće. Onaj ko bude donirao 1.000 dinara mesečno, osim posebne stolice, ima mogućnost i da odabere način na koji će se igrači radovati kada budu postigli pogodak. Jedva čekamo da prvu utakmicu odigramo kod kuće, nadamo se da će to biti tokom 2022. godine  Jeste li dobili već neke zahteve za proslavu gola? Ovo je za sada najprivlačnije za donatore i već imamo puno kreativnih zahteva za proslave golova, od kojih su čestitke rođendana prijateljima najzastupljenije. Za donaciju od 2.000 dinara mesečno, osim stolice i odabira načina proslave gola, donatorima dajemo priliku da se kandiduju za članove Upravnog odbora kluba i zajedno sa nama kreiraju strategije za dalji razvoj kluba. Suma koju smo izračunali kao optimalnu za normalno funkcionisanje kluba je iznos od 10.000 evra koja će nam obezbediti renoviranje terena: ravnanje, kupovinu semena trave, opreme za održavanje terena. Osim toga, renoviranje svlačionica i uređivanje sportskog bifea. Samo ponovno aktiviranje kluba, uz registraciju 32 igrača, do sada je koštala 140.000 dinara. Nakon kompletnog renoviranja  svakog meseca bi trebalo da obezbedimo 20.000 dinara za normalno funkcionisanje kluba. Mislimo da je to moguće. Jedva čekamo da prvu utakmicu odigramo kod kuće, nadamo se da će to biti tokom sledeće godine.

Srbija

RTS kupuje automobile na struju

Radio televizija Srbije (RTS) planira da kupi tri putnička automobila na električni pogon, sa punjačima. Procenjena ukupna vrednost je 16 miliona dinara (136.000 evra), piše u oglasu o javnoj nabavci. RTS je raspisao javnu nabavku za tri potpuno nova električna vozila sa dva punjača. Ponuđeno novo vozilo mora da bude proizvedeno u 2021. ili 2022. godini. U specifikaciji piše da vozilo treba da bude sive boje, minimalne dužine 4500 milimetara, minimalne visine 1600 milimetara i ukupne širine maksimalno 1900 mm. GSP Beograd iznajmljuje automobile od biznismena bliskog SNS-uLuksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"Takođe se traži da automobil bude registrovan za prevoz 4+1 putnika. Među kriterijumima za izbor privrednog subjekta je i taj da je "ponuđač ovlašćeni prodavac i serviser za marku i tip vozila koje nudi". Rok za podnošenje ponuda je 25. januar. 

2021

Žene iz Prve Kutine renoviraju dom kulture u kojem je pevao Toma Zdravković

Zgrada Doma kulture u kojoj je nekad nastupao Toma Zdravković nije održavana poslednje dve decenijeIrena Janković, član Udruženja žena „Etno čarolija“, inicijativa za obnovu Doma kulture u selu Prva KutinaUdruženje žena „Etno čarolija“, u mestu Prva Kutina nedaleko od Niške Banje, pokrenulo je akciju za renoviranje Doma kulture. U kojoj je fazi trenutno renoviranje, kad treba da se završi?Uporedo sa nastankom Udruženja žena „Etno čarolija“ došli smo na ideju da pokrenemo renoviranje Doma kulture u selu Prva Kutina. Ovo udruženje osnovale su meštanke sela koje su angažovane na raznim aktivnostima (humanitarne akcije, realizacija manifestacija za decu i mlade, sportska takmičenja, edukativne redionice). Pored toga, pokrećemo i istraživačko-promotivne akcije (lokalna kulturna baština, etno-muzej, istorija sela - znamenite ličnosti i događaji), ručna radinost (pravljenje sapuna, dekupaž, oslikavanje stakla). Za sve takve aktivnosti i za rad Udruženja, u trenutku formiranja, nije postojao adekvatan prostor. Naime, prva realizovana akcija u 2021. godini bila je dodela više od 100 novogodišnjih paketića deci iz sela uz pomoć neprofitne organizacije ADRA i lokalnih privrednika. Nismo imali javni zatvoreni prostor za organizovanje većih skupova i priredbi, dok u selu postoji velika zgrada Doma kulture, koja je u lošem stanju i bez adekvatnog održavanja propada vremenom. Uz pomoć meštana, pre svega članova lokalnog FU Planinac 1933, odlučile smo da renoviramo prostorije Doma kulture. Šta ste do sada uradili i kad je otvaranje?Zgrada Doma kulture u poslednje dve decenije nije održavana, krov je prokišnjavao, pojavila se vlaga, a delovi plafona su pali, podovi su, takođe, bili u lošem stanju. Od starog nameštaja nije moglo da se zadrži ništa, toliko je bilo propalo. Praktično, zgrada je stajala kao jedan spomenik nemara i nebrige ili nedostatka sredstava. Na naš zahtev, Uprava za imovinu grada Niša izdala je Udruženju 336 kvadrata na korišćenje uz mesečnu nadoknadu. Ključeve od Doma dobili smo u septembru 2021. godine i odmah potom krenuli su pripremni radovi na raščišćavanju prostorija za renoviranje.U poslednja dva meseca zamenjena je stolarija, prozori i ulazna vrata, sanirani su zidovi, gletovane prostorije i pripremljene za krečenje. Sa podova su uklonjene PVC pločice koje su bile polomljene i generalno u lošem stanju pa smo odlučili da postavimo nove podne obloge. Za toalete smo iz donacije dobili sav materijal i potrebne sanitarije, scensku zavesu za binu dobili smo od donatora AVL projekt iz Novog Sada, obezbedili smo deo opreme u sali za vežbanje i biblioteku. Takođe, nabavili smo opremu za alarm i video- nadzor za celu zgradu. Trenutno je urađeno oko 40 odsto od planiranih radova. Pošto su završeni grubi radovi, planirali smo da otvaranje bude krajem 2021. godine. Svesne smo da je ovo veliki izazov i investicija koja zahteva puno angažovanja, energije, vremena i novca, znale smo u šta se upuštamo, ali smo svesne značaja i istorijske vrednosti ovog objekta za celo selo. Zato smo objavile javni poziv u pokušaju da pokrenemo meštane da pomognu u realizaciji obnove ove važne institucije za celo selo i onim starijim generacijama probudimo uspomene.Koliko vam je potrebno novca za renoviranje Doma kulture? Kao nevladina organizacija novac za obnovu Doma možemo prikupiti samo kroz projekte koje pišemo i apliciramo kod lokalnih i evropskih fondova, donacije privrednika, kao i plemenitih ljudi koji prepoznaju značaj ove akcije. Prema predračunu ukupna cena predviđenih radova na renoviranju Doma kulture, na osnovu ponude koju smo dobile od građevinskog preduzeća, iznosi oko 7,5 miliona dinara. S obzirom na to da toliko ne možemo da obezbedimo, meštani nam pomažu u građevinskim radovima, a zahvaljujući donacijama možemo da nabavimo materijal za renoviranje. Zbog toga pomoć koju dobijamo od muškog dela ekipe je neprocenjiva. I uključeni su naši muževi, braća i kumovi, svi stanovnici sela. Koliko dugo nema nekog kulturnog sadržaja u vašem selu? Selo Prva Kutina ima 1.300 stanovnika, od toga oko 150 dece i oko 600 žena. U periodu od kada Dom kulture nije u funkciji jedini kulturni sadržaji održavali su se u prostorijama Osnovne škole. Ali, u učionicama jedva da ima dovoljno prostora za učenike i njihove roditelje, pa se organizovanje većih skupova (predstava i priredbi) nije ni razmatralo. Tako da odgovor na vaše pitanje glasi: kulturnih i društvenih sadržaja nema u selu Prva Kutina poslednjih 25 godina. Dom kulture u Prvoj Kutini građen je u periodu 1965-1971. godine. Ovde su bile i svlačionice mesnog fudbalskog kluba, novinarska soba sa pogledom na fudbalsko igralište, prostorije za sastanke, biblioteka. Ovde su se održavale priredbe, predstave, izložbe akademskih slikara, književne večeri. Zanimljivo je da su u toj sali nastupale i brojne poznate ličnosti i estradni umetnici toga doba, među njima Toma Zdravković i Silvana Armenulić.