Najnovije

Srbija

Deco, meri, a nije hladan

Tamara Papić, Ivan Soldatović i Vladimir Jeftović, startap Baby FMNa globalnu zdravstvenu krizu mnoge tehnološke kompanije širom sveta odgovorile su razvojem inovativnih proizvoda u zdravstvu. Jedna od njih je startap firma iz Srbije  Baby FM, koja planira uskoro da plasira  na domaće tržište senzor uz pomoć kojeg se kontinuirano može meriti temperatura bebama i deci. Inovativni sistem sastoji se od uređaja koji se nalazi u pamučnoj traci prislonjenoj na telo i aplikacije uz pomoć koje će se pratiti i doziranje lekova. Baby FM omogućava praćenje i nadzor temperature u kontinuitetu, doziranje terapije koja se daje, sistem alarma i obaveštenja, video i „chat“ konsultacije roditelja sa lekarima, kaže za Novu ekonomiju Tamara Papić iz startap firme Baby FM, koja je doktorirala senzorske tehnologije na Međunarodnoj postdiplomskoj školi Jožef Stefan u Ljubljani. “Roditelji će preko aplikacije brže moći da komuniciraju sa lekarima i moći će da im dostave izveštaj o temperaturi na kojem je upisano i koji su lekovi dati. Baby FM namenjen je bebama i deci do šest godina”, kaže Ivan Soldatović iz firme Baby FM, lekar i biostatističar. Vladimir Jeftović, inženjer i programer, takođe, jedan od osnivača ove firme kaže da se aplikacija jednostavno koristi i da imaju u planu saradnju sa privatnim klinikama i farmaceutskim kompanijama. Za razvoj tog inovativnog proizvoda dobili su finansijsku podršku mnogih programa za tehnološke inovacije i pobedili su na drugom lokalnom takmičenju ImagineIF Srbija u decembru 2020. godine, koje je održano uz podršku Innovation Forum Cambridge. Koliko dugo ste radili na razvoju ove inovacije, u kojoj je fazi inovacija i da li ste radili uz konsultacije sa pedijatrima, kakvo je njihovo mišljenje? Tamara: Senzor se koristi za merenje telesne temperature i osim senzorskog praćenja razvili smo aplikaciju koja može da služi kao podsetnik roditeljima za davanje sledeće doze leka. Kad se svi podaci učitaju dobija se jedan grafikon koji meri i efekat leka na temperaturnu promenu. Prototip je trenutno u završnoj fazi pred izlazak na tržište, što znači da se klinički testira prvo na odraslima i na grupi dece. Nakon završenog kliničkog ispitivanja moći ćemo da prodajemo proizvod na domaćem tržištu. Nama je veoma važno da smo dobili potvrdu od eminentnih pedijatara u Srbiji, da je ovaj sistem izuzetno koristan i važan, razgovarali smo sa lekarima u Tiršovoj i u Institutu za majku i dete. Koji su potrebni sertifikati za izlazak na tržište jednog inovativnog proizvoda u oblasti zdravstva?Tamara: Naš cilj je da sledeće godine završimo sertifikaciju za CE znak i osim domaćeg da izađemo na evropsko tržište. Naravno, želimo da poslujemo u Americi koja je za našu firmu jedno od ključnih tržišta. Od tržišta Evrope u fokusu nam je Velika Britanija i Nemačka. Za američko tržište potreban je FDA standard, ali postoji mogućnost da možemo i nastupiti na tržištu Amerike kao elektronski uređaj i onda nam nije neophodna sertifikacija.Senzor je u kontaktu se kožom, koji je sertifikat potreban u Srbiji, šta je potvrda roditeljima da je proizvod bezbedan i da nema štetnih uticaja na zdravlje?Ivan: Sertifikat koji je potreban u Srbiji izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALMS) koji je potvrda da je neki medicinski uređaj siguran i efikasan. Kad dobijemo ALMS sertifikat onda možemo da izađemo na domaće tržište. Pre toga, ALMS da bi dao potvrdu razmatra kompletnu dokumentaciju koju predajemo. Za evropsko tržište najvažnije je da dobijemo CE znak, dok neke zemlje možda budu zahtevale neki dodatni sertifikat. Pošto je senzor u kontaktu sa kožom, tehnologija je vrlo sigurna, uređaj se nalazi u pamučnoj traci sa antialergijskim dodatkom od srebrnih niti. Tamara: Procedura za dobijanje CE znaka je komplikovana, ali trenutno radimo kliničku studiju i rezultati tog ispitivanja su korak ka dobijanju CE znaka. Kako ocenjujete domaće tržište, čini se da ima zanimljivih ideja, ali kakav je inovacioni ambijent šta nedostaje u poređenju sa drugim zemljama?Vladimir: Situacija se svakako poboljšala i startap scena u Srbiji je prebolela dečje bolesti. U Srbiji postoji ogroman potencijal za razvoj inovacija, ali potrebno je bolje povezivanje sa vodećim svetskim trendovima i finansijskim fondovima. Smatram da je napredak izuzetno primetan, u poređenju sa periodom pre deset godina.  U čemu se ogleda taj napredak?Vladimir: Pre svega, ogleda se u zrelosti početničkih firmi, recimo, na startap sceni Srbiji 2013. godine više je bio primetan entuzijazam učesnika nego što je bilo uspešnih biznisa, doduše bilo je i onih koji su uspeli u tom periodu, ali većina je samo istraživala teren.  Početnicima u poslu nije imao ko da pomogne, dok su danas već dostupnija početna finansiranja, što je značajno u ranom razvoju startap firmi. Kakav je vaš biznis model, koliko inovacije u zdravstvu mogu biti profitabilne? Tamara: Finansijski plan radili smo u okviru programa Srbija inovira i već 2022. godine, naša kompanija može biti profitabilna. U planu nam je da prodamo 3.000 uređaja u 2022. i 2023. godini, potom da povećavamo prodaju na 10.000 proizvoda u Srbiji i regionu. I sa tom prodajom imali bismo promet veći od milion evra. Broj inovacija u svetu u oblasti zdravstva svakodnevno je sve veći, kakva vam je konkurencija na inostranim tržištima?Tamara: Nekoliko kompanija na američkom i kineskom tržištu proizvodi sličan senzor za merenje koji se lepi flasterom. Ali, u Evropi nema sličnih proizvoda.Ivan:  Pandemija je „okrenula“ ogromne finansije ka zdravstvu i trenutno se silne finansije ulažu u „healttech“, koji je procvetao i trenutno se u svetu mnogo firmi bavi razvojem rešenja u oblasti zdravstva. Naš cilj je i da smanjimo stres roditeljima koji su konstantno pod strahom da ne prespavaju noć kad je dete bolesno i kad počne da raste temperatura. Imam dvoje dece i znam koliko je naporno kad se noćima ne spava, tako smo došli na ideju da nađemo način da roditelji barem malo mirnije spavaju i da sistem nadzire temperaturne promene i da se uključi alarm kad skala raste.Kako izgleda proces od razvoja takve ideje do finalnog proizvoda?Tamara: Dve godine smo radili intenzivno, okupili smo se 2019. godine. I prijavili smo se za takmičenje ImagineIF, Srbija i pobedili u decembru 2020. godine. Taj program je podržao Innovation Forum Cambridge i u okviru tog programa radili smo sa mentorima i definisali razvojni put kompanije. Razvoj našeg inovativnog sistema podržan je i od drugih internacionalnih programa u kojima smo učestvovali. U 2021. godini, učestvovali smo u programu „Star tech“ (uz podršku kompanije Filip Morris, NALED-a i Vlada Srbije) i dobili grant od 25.000 dolara. Takođe, priključili smo se projektu Serbia Innovates program, zatim prošli smo program Raising Start za razvoj (2021) finansiran od strane Švajcarske Vlade i Naučno-tehnološkog parka Beograd. I nominovani smo za najbolji međunarodni IT projekat na omladinskom ruskom forumu o internet tehnologijama (YouthRIGF, Skolkovo u aprilu 2021. godine). U svakom od ovih internacionalnih programa učili smo kako da napravimo strategiju uz pomoć mentora iz industrije i njihovih sugestija radili smo na planu izlaska na tržište. Mentori su bili iz Austrije, Nemačke, trenutno radimo sa mentorom iz Velike Britanije.  Koliko ste uložili u razvoj ovog sistema?Tamara: Imamo iskustva u ovoj oblasti. Ivan je lekar i biostatističar sa više od 10 godina radnog iskustva u svim medicinskim oblastima, uključujući farmaceutsku industriju. Pored toga, magistar je biostatistike i doktor biostatistike i endokrinologije. Učestvovao je u više od 1.000 različitih istraživačkih projekata u različitim medicinskim oblastima. Takođe, on ima iskustva u podučavanju medicinske statistike i praktičnoj upotrebi statističkog softvera u različitim medicinskim problemima. Vladimir je inženjer i programer softverskih arhitektura i rešenja sa uticajem na milione korisnika. Njegovo iskustvo uključuje Amazon, Deploy, AppYourService, CatEatFish. I moja doktorska disertacija je multidisciplinarno istraživanje u oblasti senzornih tehnologija. Tako da za samu tehnologiju nismo morali da izdvajamo novac u početku, zahvaljujući Vladimirovom iskustvu i Ivanovim kontaktima na Medicinskom fakultetu  i radu sa lekarima, kao i mojim aktivnostima na start up sceni. Sve smo programe za finansijsku podršku pronašli i prijavili se. Ukupno računajući i dva granta koja smo dobili u okviru tih programa uložili smo do sada oko 100.000 dolara. Ivan: Primena ovog sistema nadzora veoma je važna u klinikama sa kojima planiramo saradnju jer se trenutno temperaturne liste u bolnicama upisuju ručno. Samim time, uvođenje ovakvog sistema od velike je koristi i u kliničkim uslovima jer će lekari i medicinske sestre na jednom mestu pratiti temperaturu i doziranje terapije. Tamara: Naš biznis model je okrenut privatnim klinikama i bolnicama. Takođe, osmislili smo i dodatne mogućnosti na aplikaciji, „chat“ komunikaciju i video pozive sa pedijatrima zajedno sa drugom kompanijom koja već pruža ovakve usluge. I sa kojom planiramo da razvijemo integrativno rešenje, u slučajevima kad nije neophodno da roditelji sa decom idu do klinike.  

Srbija

NIS postao većinski vlasnik Petrohemije

Ministarstvo privrede NIS i HIP Petrohemija potpisali su danas Ugovor o strateškom partnerstvu. Ovim ugovorom vlasnički udeo NIS-a u Petrohemiji se povećao sa 20 na 90 odsto akcija uz dokapitalizacije od 150 miliona evra i izgradnje postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje u roku od šest godina.Strategija daljeg razvoja HIP Petrohemije zasnivaće se na modernizaciji osnovnih proizvodnih kapaciteta i izgradnji novih postrojenja, kao i obezbeđivanju dugoročno održivog poslovanja Petrohemije i jačanje njene konkurentnosti na tržištu.“Dobijanjem novog postrojenja, Petrohemija će imati priliku da poboljša svoje poslovne rezultate i potvrdi svoju poziciju kao jednog od najvećih izvoznika u Republici Srbiji. Sve to će doprineti unapređenju poslovne klime i daljem privrednom razvoju kako lokalne zajednice, tako i cele Republike,” kazala je Anđelka Atanasković, ministarka privrede Srbije.Većinski akcionar NIS-a je ruska kompanija „Gasprom njeft“ koja poseduje 56, odsto akcijskog kapitala, dok je oko 30 odsto u vlasništvu Republike Srbije. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.

2021

Doprinos zajednici za generacije koje dolaze

U svetu koji sada gotovo potpuno funkcioniše onlajn, imamo odgovornost da obezbedimo stabilnu mrežu, kako bi naši korisnici bili povezani sa porodicom i prijateljima, ali i da bi mogli nesmetano da obavljaju svoje posloveDruga godina pandemije korona virusa, godina „konsolidacije“, godina je u kojoj smo se prilagodili „novoj normalnosti“, dodatno ojačali naše kapacitete, pokrenuli velike projekte, ali i godina u kojoj smo se potrudili da što više doprinesemo zajednici u kojoj poslujemo, jer verujemo da na taj način stvaramo bolju budućnost za generacije koje dolaze. Naša mreža najbolja na testuU doba pandemije, uloga telekomunikacionih kompanija dobija na važnosti. U svetu koji sada gotovo potpuno funkcioniše onlajn, imamo odgovornost da obezbedimo stabilnu mrežu, kako bi naši korisnici bili povezani sa porodicom i prijateljima, ali i mogli da nesmetano obavljaju svoje poslove. Potvrda našeg truda došla je kroz peto po redu priznanje „Best in Test“, koje dodeljuje međunarodna kompanija UMLAUT. „Trend dvocifrenog rasta mobilnog saobraćaja u Telenor mreži nastavio se tokom 2021. godine. Nama to donosi posebnu odgovornost za kontinuirani, ubrzani razvoj mreže, zasnovan na potrebama korisnika i najnovijim tehnologijama. Ponosni smo na peto „Best in Test“ priznanje kao potvrdu kvaliteta i rezultat kontinuiranog ulaganja u mrežnu infrastrukturu“, kaže Saša Leković,  izvršni direktor Tehnike u Telenoru.Besplatan internet za nesmetano učenje na daljinuSvesni smo koliko je pandemija korona virusa uticala na sve sfere društva, pa tako i na obrazovanje. Većina škola u svetu uspela je da delimično ili u potpunosti pređe na onlajn nastavu. Prema istraživanju UNICEF-a, gotovo 1,6 milijardi dece u 190 zemalja sveta suočilo se sa poteškoćama u obrazovanju. Podaci Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja pokazuju da oko 40 odsto dece iz osetljivih društvenih grupa u Srbiji nije bilo u mogućnosti da prati nastavu na daljinu jer nisu imali internet konekciju ili je ona bila veoma loša. Zato smo, zajedno sa UNICEF-om, krenuli sa uvođenjem besplatnog interneta najugroženijoj deci širom Srbije. Telenor je donirao 2.200 internet kartica i 310 modema za pristup internetu za 30 škola, čime se omogućava stvaranje potrebnih uslova za učenje na daljinu, bez obzira na to gde i u kakvim uslovima učenici žive. Telenor je donirao 2.200 internet kartica i 310 modema za pristup internetu za 30 škola„Većina dece tokom pandemije se, uz ogromnu podršku roditelja, nastavnika i pristup digitalnim alatima, adaptirala na novu realnost, ali ima i onih kojima je to bio veći izazov. Ideja ove inicijative je da omogućimo iste uslove za sve, jer učenje ne sme da stane ni za jedno dete, bez obzira na to kakve su okolnosti oko nas. Verujemo da povezanost i pristup komunikacionim servisima jesu pravi način i na tome radimo zajedno sa UNICEF-om, kao strateškim partnerom, već više od deset godina“, izjavio je Goran Vasić, izvršni direktor korporativnih poslova u Telenoru.Premošćavanjem digitalnog jaza stvoriće se jednak i inkluzivan pristup obrazovanju, dok će se istovremeno pomoći deci i mladima da razviju digitalne veštine koje će ih pripremiti za život u 21. veku, kao i za ulazak na sve konkurentnije tržište rada. „Brzinom do zvezda“ za zdraviji život deceFizička aktivnost od ključnog je značaja za pravilan razvoj dece. Upravo u cilju promocije zdravih životnih navika i bavljenja sportom, Telenor i Srpski atletski savez nastavljaju svoj tradicionalni projekat „Brzinom do zvezda”, kroz organizaciju trka za decu trećeg i četvrtog razreda osnovnih škola. Ove jeseni, uz poštovanje svih epidemioloških mera, počeo je osmi ciklus.Svake godine raste broj dece i gradova koji žele da učestvuju u projektu „Telenor: Brzinom do zvezda“, što govori o značaju promocije sporta u školama i među decom. Ove jeseni imamo rekordan broj prijavljenih gradova, čak 62. Sport pomaže deci da osnaže svoje psihičko i fizičko stanje, da upoznaju nove drugare, ali i nauče šta je to fer-plej, da porade na svom samopouzdanju, sve kroz igru i smeh. Ovde nije cilj postići najbolji rezultat, već kroz druženje razviti zdrave životne navike”, rekla je Marija Vujanić, direktorka komunikacija i održivog razvoja u Telenoru. Ovaj projekat takođe otkriva i nove atletske nade. Polufinalisti, njih 32, dobijaju besplatno učešće na Telenor kampu „Brzinom do zvezda“, koji sadrži sportske, kreativne i edukativne elemente, a najvažnije od svega, spaja decu iz različitih delova Srbije kroz igru i druženje. Mnogi učesnici prethodnih ciklusa su se upravo kroz ovo takmičenje zaljubili u „kraljicu sportova“ i počeli da treniraju u atletskim klubovima. Čuva(j)mo životnu sredinuU Telenoru vodimo računa o zaštiti i  načinima unapređenja životne sredine. Želja nam je da kod naših zaposlenih, korisnika, šire javnosti, ukažemo na mogućnosti kolektivnog, ali i ličnog doprinosa zaštiti prirode. Zato smo pokrenuli program reciklaže mobilnih telefona. Svaki zainteresovani građanin, bez obzira na to da li je naš korisnik ili ne, može svoj stari telefon doneti u bilo koju Telenorovu prodavnicu i dobiće vaučer u iznosu od 7.000 dinara za kupovinu novog telefona ili pametnog sata. Od aprila, kada smo pokrenuli ovaj program, reciklirali smo preko 150.000 starih mobilnih telefona i prikupili više od osam tona elektronskog otpada, što uključuje blizu dve tona bakra, oko četiri kg srebra, četiri kg zlata.„Ono što je zanimljivo naglasiti jeste da je od početka akcije do danas, od ukupnog broja prodatih telefona u Telenoru, gotovo 90 odsto prodato uz vaučer za reciklažu. Naišli smo na fantastičan odziv, što nam pokazuje da građani zaista cene naše napore i žele da nam se priključe“, kaže Aleksandra Mišić Dodić, marketing menadžerka u Telenoru.Program reciklaže telefona samo je jedna od naših ekoloških inicijativa. Još pre skoro 10 godina odustali smo od plastičnih kesa i sada koristimo isključivo papirne kese i kartonsku ambalažu. Naši zaposleni aktivno učestvuju u procesu reciklaže kroz primarnu selekciju otpada na radnom mestu (papir, aluminijum, PET). Koristimo vozila sa manjom emisijom gasova, sijalice sa manjom potrošnjom struje i plaćamo električnu energiju samo iz hidrocentrala. Našim korisnicima nudimo mogućnost izdavanja elektronskog umesto papirnog računa, kao i plaćanje onlajn. Već trinaest godina zaredom, Telenor Srbija učestvuje u akciji „Sat za našu planetu“. Poslednje subote u martu mesecu, na sat vremena gasimo svetla u upravnoj zgradi na Novom Beogradu, kao i u svim prodavnicama širom Srbije. U cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu imamo uspostavljen Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) prema standardu ISO 14001, koji smo 2011. godine i sertifikovali.Sa nama možete da zamislite sveKroz konkurs „Zamisli sve“, Telenor fondacija pruža podršku inovativnim i održivim rešenjima koja za cilj imaju prevazilaženje trenutnih društvenih izazova iz oblasti obrazovanja, socijalne inkluzije društveno ugroženih grupa, kulture i umetnosti i zaštite životne sredine. Ove godine odabrana su četiri projekta kojima je raspodeljeno više od četiri miliona dinara. Hack#teen, hakaton za devojčice, koji organizuje Asocijacija za afirmaciju potencijala žena (AFA), posvećen je ohrabrivanju i motivisanju devojčica da se više zainteresuju za prirodne nauke i uključe u STEM zanimanja, kako bi bile podjednako zastupljene u tehnološkim poslovima budućnosti. Takmičenje organizovano povodom Međunarodnog dana devojčica u informaciono-komunikacionim tehnologijama, koji se obeležava 22. aprila, okupilo je 50 učenica osnovnih škola iz cele Srbije. Takmičarke su, uz podršku svojih mentorki iz 10 uspešnih tech kompanija, kreirale tehnološka rešenja koja na interesantan i efikasan način promovišu znanje, podstiču veću zainteresovanost za učenje i obrazovanje čine kvalitetnijim i uzbudljivijim.Ove godine smo podržali i muzički festival ARLEMM 2021, koji širi i podstiče razvoj umetnosti i kulture u Srbiji, sa posebnim osvrtom na regione koji nemaju produktivne kulturne centre. Ova kulturno-edukativna manifestacija, u organizaciji Udruženja za širenje i podsticaj muzičke kulture u Srbiji MUZIKUS, pružila je i mogućnost deci i mladima za dalja usavršavanja sa najeminentnijim stručnjacima iz različitih muzičkih žanrova. Manifestaciju su otvorili naš poznati violinista Stefan Milenković i orkestar Kamerata Akademika, a na festivalu su učestvovali istaknuti umetnici, Balkanopolis sa Slobodanom Trkuljom, Ana Ćurčin, Ortodoks Kelts i drugi. Svi koji nisu bili u prilici da uživo prisustvuju koncertima, mogli su da uživaju u prenosu na Telenorovom YouTube kanalu. U okviru projekta Posadi svoj hlad – Jesenja sadnja 2021, Telenor fondacija obezbedila je sredstva za šest hiljada sadnica belog jasena sa uputstvom za sadnju, koje su bile podeljene građanima tokom novembra u više od 100 gradova i opština na teritoriji Srbije, i to istog dana, u isto vreme. Kroz akciju smo želeli da ukažemo građanima na važnost zdrave životne sredine i damo im priliku da se direktno uključe u rešavanje problema zagađenog vazduha u urbanim sredinama. Takođe, nedavno smo sa kompanijom Color Media Communications započeli projekat „Zelena Srbija“, u okviru kog je tokom godine organizovana sadnja u deset gradova i opština.Projekat „Umetnost u prolazu“ organizacije Street Art Belgrade na inovativan i kreativan način približava uličnu umetnost slepim i slabovidim osobama, kroz 3D modele murala. Za prve modele odabrani su radovi beogradskog umetnika Weedzora. Uz 3D modele se nalazi i opis radova na Brajevom pismu. Povodom Dana slepih i slabovidih osoba, koji se obeležava 15. oktobra, modeli su postavljeni na dve lokacije na Vračaru. „Umetnost je izraz slobode, ona spaja ljude, briše granice i prepreke. Ima veliku ulogu u stvaranju inkluzivnijeg i tolerantnijeg okruženja, čemu je Telenor fondacija posvećena od samog početka“, ističe Milica Begenišić, menadžerka Telenor fondacije. Brigom o našim zaposlenima, korisnicima i zajednici u kojoj poslujemo pravimo korak ka boljem društvu. Trudimo se da podržimo, ali i sami sprovedemo akcije u kojima svaki pojedinac može da uradi nešto kako bi naša planeta bila kvalitetnije i lepše mesto za život. Verujemo da je to jedini ispravan način.

Srbija

Broj umrlih u prvih 11 meseci porastao 26,5 odsto

U periodu januar-novembar 2021. godine broj umrlih u Srbiji porastao je za 26,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistku broj umrlih u ovoj godini (januar-novembar) iznosio je 123.492 i u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 97.633, beleži se rast od 25.859. Najveći broj umrlih u ovoj godini regsitrovan je u novembru (15.113) i oktobru (14.666).Broj živorođenih porastao 0,1 odstoBroj živorođenih u istom periodu ove godine (januar-novembar) iznosio je 56.648.U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih iznosio 56.587, beleži se rast od 61 odnosno za 0,1 odsto.Republički zavod za statistiku navodi da su u saopštenju prikazani prethodni rezultati o živorođenim i umrlim nakon upisa činjenice rođenja i smrti u matične knjige rođenih i umrlih. Podaci su prikazani prema mesecu upisa u matične knjige rođenih i umrlih u 2020. i 2021. godini.

Svet

Vozačima Teslinih automobila biće zabranjen gejming tokom vožnje

Kompanija Tesla ukinuće opciju za igranje video igara u svojim električnim automobilima tokom vožnje, prenela je američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja, koja je inicijator te promene. Cilj najavljene promene koja se odnosi na preko pola miliona automobila je da se spreče nesreće na putevimaKako podseća portal The Verdge, nekoliko Tesla Arcade video igara koje nudi računarska opcija Passanger Play, mogle su da se igraju dok su kola u pokretu. Dovoljno je da se na displeju računara aktivira dugme kojim se potvrđuje da je igrač putnik, a ne vozač automobila.Ipak, vozača kako se dodaje ništa ne sprečava da pritisne to dugne dok voz automobil. Prema pisanju The New York Times-a, ne postoji nijevan razumni argumnt koji ide u prilog tome da se najavljena promena sprovede u delo.Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja napominje da kompaniju na to obavezuje zakon koji ne dozvoljava prodaju vozila koja mogu da predstavljaju nerazuman rizik po bezbednost saobraćaja. Pod tim se podrazumevaju i tehnologije koje vozače ometaju tokom vožnje.Teslin auto salon uskoro i u ZagrebuTeslini poslovni rezultati ozbiljno premašili očekivanja Regulatorna agencija je tokom prošle godine posvećivala veliku pažnju proizvođaču automobila. Pokrenuta je istraga o opciji autopilota u Teslinim vozilima, nakon što je zabeleženo nekoliko njihovih sudara sa parkiranim vozilima hitne pomoći.Kompanija Tesla se takođe suočava i sa pitanjima koja joj se postavljaju u vezi sa sigurnosnom ocenom njenog putnog računara Full Self Driving Beta. Kako se navodi, kompanija ga je dizajnirala usavršavajući opcije autopilota u svojim električnim vozilima. Tesla će najavljene promene sprovesti ažuriranjem softvera, koji je ugrađen i u već kupljene automobile.

Svet

Povećana proizvodnja struje iz uglja na celom svetu

Međunarodna agencija za energetiku (IEA)  uputila je apel vladama država zbog sve veće koncetracije emisija ugljen-dioksida nastalih sagorevanjem uglja. U godišnje  izveštaju IEA poseban fokus je stavljen na Kinu i Indiju, jer proizvodnja električne energije u Kini čini jednu trećinu globalne potrošnje uglja, dok ukupna upotreba uglja u Kini čini više od polovine ukupne upotrebe u celom svetu. Obe zemlje su ove godine prevazišle rekordne nivoe u potrošnji.Prema njihovim analizama ovogodišnja količina struje dobijene i iz tog fosilnog goriva dostići će rekordnu vrednost, a da bi i u narednoj godini mogla da nastavi da raste.Proizvodnja struje iz uglja na globalnom nivou skočiti za 9% u 2021. odnosno dostići cifru od 10.350  teravat-sati. I pored toga globalna potražnja za ugljem još uvek je ispod rekordnih nivoa iz 2013. i 2014. zbog efikasnijeg procesa dobijanja energije, prenosi Klima 101.Na poslednjoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim pormenama (COP26) mnoge države su se obavezale da će postepeno prestati da koriste ugalj, koji je odgovoran za 40% godišnjih antropogenih emisija ugljen-dioksida.Tokom prošle godine usled pandemije virusa Korona zabeležena je smanjena idnustrijska aktivnost, čime je došlo do pada potrebe za energijom. Pored toga, kao posledica smanjenje potražnje za ugljem, bila je i blaga zima na severnom delu hemisfere, kao i niske cene prirodnog gasa i veliki rast obnovljivih izvora energije.Dok je 2021. godina je donela pojačane energetske apetite širom sveta.Povećanje potražnje za strujom, nadmašila je snabdevanje iz obnovljivih izvora i izvora sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Zbog povećanja cene prirodnog gasa, proizvođači struje su morali da se oslone na ugalj.Rezultat ovih poteza je rekordna količina električne energije dobijene iz fosilnih goriva.Ako se posmatra udeo uglja u odnosu na druge izvore električne energije u svetu tokom 2021. On je za 5% manji u odnosu na svoj vrhunac iz 2007. godine, daje pozitniju sliku zbog porasta drugih vidova energije.Optimizam ulivaju zemlje kao što su Portugal, Belgija, Austrija i Švedska prve četiri zemlje EU koje su prestale da sagorevaju ugalj za proizvodnju električne energije.Većina industrija koje koriste ugalj, kao što je proizvodnja gvožđa i čelik ne postoji tehnologija koja može da ga zameni u kratkom roku. To predstavlja jedan od problema za koji se mora naći rešenje u budućnosti.

Srbija

EBRD kreditom od 15 miliona evra podržava unapređenje poljoprivrede

Kreditom od 15 miliona evra, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) će finansirati izgradnju moderne infrastrukture za navodnjavanje u regionu Vojvodine, čime će poljoprivreda u ovom regionu biti otpornija na vremenske faktore. EBRD će ovime podržati napore Srbije da unapredi svoju poljoprivrednu infrastrukturu i učini je otpornijom na klimatske promene. Finansiranje će omogućiti uvođenje efikasne tehnologije za navodnjavanje iz akumulacionih jezera Borkovac i Pavlovac na Fruškoj gori, kao i snabdevanje vodom iz reke Save. Nova infrastruktura će omogućiti dopunsko navodnjavanje u špicu sušne sezone i obezbediti dovoljno vode za oko 3.500 hektara zemljišta u opštinama Ruma i Sremska Mitrovica."Izgradnja infrastrukture koja je otporna na vremenske faktore omogući će poljoprivrednicima u Vojvodini da bolje planiraju svoju proizvodnju i sa više sigurnosti. Bolji pristup uslugama navodnjavanja će im takođe omogućiti da povećaju očekivane prinose useva i prihode", izjavio je direktor sektora agrobiznisa za region Jugoistočne Evrope, EBRD Miljan ŽdraleU okviru projekta, EBRD će pomoći Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije da razvije program obuke o tehnologiji navodnjavanja za lokalne poljoprivrednike, sa fokusom na žene povoljprivrednike, u cilju povećanja njihovog potencijala za zapošljavanje i stvaranja novih poslovnih prilika za njih.Ovo je drugi kredit koji EBRD odobrava Srbiji za unapređenje poljoprivredne infrastrukture, nakon kredita od 15 miliona evra iz 2019. godine za projekat izgradnje sistema za navodnjavanje u Svilajncu i Negotinu, koji je planiran da se realizuje tokom 2022. godine.Investicija takođe podrazumeva i pripremu prve strategije navodnjavanja u Srbiji, koja ima za cilj da obezbedi održivo, efikasno navodnjavanje, zasnovano na potražnji za unapređenu i klimatski pametnu poljoprivredu. Nacionalna strategija, pripremljena za desetogodišnji period, biće dopunjena petogodišnjim akcionim planom i prioritetnim investicijama u navodnjavanje za period do 2030. godine, a formalno usvajanje Strategije navodnjavanja i Akcionog plana očekuje se do sredine 2022. godine.EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Banka je do danas uložila više od 6,9 milijardi evra u 296 projekata u zemlji. Fokus Banke u Srbiji je na razvoju privatnog sektora, unapređenju javnih komunalnih usluga i olakšavanju tranzicije zemlje ka zelenoj ekonomiji.

2021

Wiener i ove godine uz “Dečje srce”

Kompanija Wiener Städtische osiguranje u saradnji sa humanitarnom organizacijom „Dečje srce“, organizovala je doručak za medije na kom su pripadnici medija imali priliku da se bolje upoznaju sa korisnicima podrške koju ova humanitarna organizacija pruža. Na događaju su predstavljeni novi proizvodi koje su osmislili i ručno izradili korisnici humanitarne organizacije „Dečje Srce“, a koji šalju poruku važnosti životnog osiguranja. Cegeri, proizvedeni pod pokroviteljstvom kompanije Wiener Städtische osiguranje, biće u prodaji u prostorijama radnog centra „Dečje srce“ i tokom naredne godine.Novinari prvi dobili priliku da vide nove proizvode iz radionice “Srcotvornica”„Pomoć osetljivim društvenim grupama jedan je od prioriteta društveno odgovornog rada naše kompanije. Naši napori idu u pravcu smanjenja razlika i podela u društvu, naročito onih koje nastaju na temelju različitosti. Sa organizacijom “Dečje srce” sarađujemo već dve godine, koristeći naše kompanijske kapacitete i naš poslovni ugled i uticaj kako bismo proširili priču o značaju misije “Dečjeg srca” i podstakli i druge uticajne članove zajednice da to isto učine. Prošle godine smo sa “Dečjim srcem” napravili naš korporativni kalenadar – oslikan i obogaćen ličnim porukama upravo ovih mladih ljudi koji u radu sa “Dečjim srcem” pronalaze smisao, izjavila je Ivana Đurišić, korporativni PR menadžer kompanije Wiener Städtische osiguranje. Kompanija Wiener Städtische osiguranje prepoznata je kao kompanija koja u svom svakodnevnom poslovanju veliku pažnju posvećuje dobrobiti društva i pružanju podrške lokalnoj zajednici i ranjivim grupama. „Humanitarna organizacija „Dečje srce“ posluje već 20 godina. Ovo je druga godina kako uspešno sarađujemo sa kompanijom Wiener Städtische osiguranje, a ujedno i druga godina rada naše kafeterije. Od samog početka, cilj nam je da da mladi sa smetnjama u razvoju razbiju predrasude sami o sebi i dokažu da su spretni i sposobni da samostalo obavljaju različite poslove”, izjavio je direktor humanitarne organizacije „Dečje srce“, Goran Rojević. Ovom prilikom, kompanija Wiener Städtische osiguranje omogućila je pripadnicima medija da kroz prijatno prednovogodišnje druženje u kafeteriji „Dečje srce“, upoznaju korisnike ove humanitarne organizacije, saznaju više o njihovim aktivnostima, ali i tome zašto je kompanija Wiener Städtische osiguranje podržava ovu humanitarnu organizaciju.

Srbija

U kom delu Beograda je najviše skočila cena kvadrata?

Cene nekretnina u Beogradu porasle su 10,25 odsto u proteklih godinu dana, cena kvadrata sada iznosi 1.947 evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 1.766 evra, podaci su izveštaja portala mojanekretnina.rs.U Beogradu su porasle i cene izdavanja stanova, za 19,39 odsto, pokazuje izveštaj. Kada se radi o prodaji, najviše su porasle cene stanova na Savskom vencu i u Zemunu. U Obrenovcu je cena izdavanja stanova porasla za 31,92 odsto. Cena prodaje stanova u Beogradu u proteklih godinu dana porasla je za 9,84 odsto, pa cena po kvadratu sada iznosi 2.004,75 evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 1.825,12 evra. Kada je u pitanju prodaja kuća u glavnom gradu, u proteklih godinu dana je došlo do porasta cena, te cena po kvadratu sada iznosi 918,29 evra dok je u istom periodu prošle godine iznosila 848,23 evra što predstavlja promenu od 8,26 odsto.U izveštaju su prikazani aktuelni podaci cena nekretnina u 2021. godini u odnosu na cene krajem 2020. godine.Izveštaj analzira cene nekretnina u celoj Srbiji i sastavljen na osnovu više od 1.400.000 oglasa za nekretnine objavljenih na različitim portalima u 2021. godini.Kada a se radi o prodaji, lokacije na kojima su najviše porasle cene stanova su: - Savski venac (+14,67%),- Zemun (+ 12,34 %),- Oberenovcac (+12,03 %),- Voždovcu (+11,09%),- Lazarevac (+10,95%)- Zvezdara (+10,88%)- Rakovica (+10,10%)- Čukarica(+9,39%)- Vračar (+8,37%)- Palilula (+8,24%)- Novom Beogradu(+7,83%),- Barajevu (+6,66%),- Starom gradu (+5,44%),- Grockoj (+3,08%).Cene su najviše porasle u Sarajevskoj ulici (+13,90%), na Sajmu (+13,42%), Beogradu na vodi (+8,98%), Dedinju (+10,64%), Humskoj (+3,54%), Slaviji (+2,61%), Senjaku (+1,92%).PORASLE I CENE IZDAVANJA Do porasta cena došlo je i kada je u pitanju izdavanje stanova u Beogradu. Cena izdavanja po kvadratu sada iznosi 8,89 evra dok je u istom periodu prošle godine iznosila 7,44 evra što predstavlja promenu od 19,39 odsto. Lokacije na kojima su najviše porasle cene izdavanja:- Obrenovac (+31,92 odsto),- Rakovica (+22,25%),- Vračar (+21,33%),- Zemun (+21,15%),- Savski venac (+20,93%),- Surčin (+20,27),- Ruzveltova (+15,61 odsto),- Grocka (+14,09%),- Zvezdara (+12,44%),- Stari grad (+12,43%). 

E-biznis

eFiskal – sve što je potrebno za vaš biznis

 Prateći potrebe poslovnih korisnika, A1 Srbija je pokrenuo eFiskal uslugu, u skladu sa novom regulativom o e-fiskalizaciji. eFiskal je kompletno rešenje koje će poslovnim korisnicima omogućiti efikasnije poslovanje, optimizaciju troškova kao i ubrzanje poslovnih procesa. U želji da prelazak na novi, digitalni sistem fiskalizacije učini što jednostavnijim i lakšim, A1 Srbija je svoje rešenje u potpunosti prilagodila potrebama korisnika. To znači da, osim kompretnog fiskalnog rešenja, poslovni korisnici imati stalnu korisničku podršku tokom procesa prijave i kasnije pri instalaciji i održavanju. U želji da odgovori na specifične potrebe korisnika, kompanija je ponudila nekoliko rešenja namenjena različitim uslužnim delatnostima.   Tako osnovni A1 eFiskal paket, pored elektronskog uređaja za fiskalizaciju, obuhvata jedinstvenu sertifikovanu A1 aplikaciju za pouzdan i bezbedan prenos podataka Poreskoj upravi, kao i 20 GB interneta. Shodno potrebama, korisnici mogu izabrati jedan od dva uređaja sa ekranom osetljivim na dodir, integrisanim štampačem fiskalnih računa, skenerom bar-kodova i nizom drugih funkcija. Jedan je pogodan za frizerske salone, dostavne servise i trgovinske radnje, a drugi je desktop model sa dva ekrana i zadovoljiće sve potrebe HORECA i maloprodajnog sektora, kao i ostale objekte sa visokom frekvencijom kupaca i velikim brojem proizvoda.Apoteke, dostavni servisi i trgovine mogu se opredeliti za A1 eFiskal plus paket, koji sadrži uređaj koji je pored izdavanja računa može da obrađuje plaćanja svim platnim karticama, eliminišući potrebu za nabavkom dodatnih uređaja i aplikacija za kartična plaćanja. Paketi su i cenom konkurentni, sadrže sve zakonom propisane karakteristike.Zahvaljujući svojoj posvećenosti da pruži najbolje korisničko iskustvo A1 korisnicima uz vrhunska bezbednosna rešenja pruža stabilnu i brzu internet konekciju, da bi svoje poslovanje mogli da neguju i razvijaju. Kvalitet A1 mreže potvrdila su i nezavisna merenja, najpre kompanija Ookla koja je ovu mrežu proglasila najbržom mobilnom mrežom u Srbiji u 2021, a potom i RATEL (Regulatorna agencija za elektronske komunikacije), na čijem nacinalnom benchmarkingu je rangirana kao druga po kvalitetu.  

Gasovod

Svet

Cene gasa u Evropi nastavile da padaju

Reverzibilno snabdevanje gasom gasovodom Jamal iz Nemačke u Poljsku nastavljeno je treći dan zaredom jer Gasprom ni u sredu nije rezervisao kapacitete za jučerašnje direktno pumpanje gasa tim cevovodom ka Nemačkoj, prema informacijama koje je dao operater za transport gasa Gascade.Gaspromova rezervacija tranzita gasa preko Jamala počela je da opada prošlog petka, a od ovog ponedeljka kompanija nije rezervisala kapacitete za pumpanje gasa ovim gasovodom. Kao rezultat toga, fizički tok gasa kroz gasovod od Nemačke do Poljske preokrenuo se 21. decembra.Pravac pumpanja gasa zavisi od zahteva koje operater transporta gasa dobija od klijenata. Smer protoka gasa može da se promeni u zavisnosti od viših nominalnih zahteva za pumpanje u bilo kom smeru. Ukoliko klijenti žele da promene svoje nominacije formiraju se takozvane renominacije o snabdevanju gasom gasovodom, prenosi Tass."Gasprom nije proknjižio ovaj saobraćaj jer njegovi kupci, pre svega nemačke i francuske kompanije, koje kupuju gas ovom rutom, nisu iznele zahteve za kupovinu", rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin u četvrtak.Putin je izjavio da Nemačka preprodaje ruski gas Poljskoj i Ukrajini umesto da rasterećuje pregrejano tržište, i dodao je da Moskva nije kriva za krizu cena gasa u Evropi, prenosi Rojters.Evropske promptne cene gasa dostigle su još jedan maksimum ove nedelje nakon što je gasovod Jamal, koji inače dovodi ruski prirodni gas u Nemačku promenio smer.Nemačka dobija ruski gas preko nekoliko ruta, uključujući Jamal i podmorski gasovod Severni tok 1, a dva velika nemačka kupca izjavila su ove nedelje da ruski snabdevač Gasprom ispunjava svoje ugovorne obaveze. Nemačko ministarstvo ekonomije nije imalo nikakav komentar.Rusija je dosledno branila svoje dugoročne ugovore, kada je rekla da oni garantuju stabilne količine i cene. Kao što je dozvoljeno evropskim pravilima, Gasprom rezerviše dodatne izvozne kapacitete na aukcijama za isporuku koju sprovodi preko gasovoda Jamal i Ukrajine."Ovu (Jamal) rutu su okrenuli u rikverc od Nemačke do Poljske... Zašto? Zato što mi gas u Nemačku isporučujemo po dugoročnim ugovorima i cena je tri do četiri, (čak) šest do sedam puta jeftinija nego na licu mesta. Samo preprodajući milijardu kubnih metara može se zaraditi milijardu dolara", rekao je Putin.Nemačka je od Gasproma kupila 5,6 milijardi kubnih metara gasa više nego prošle godine – količine za koje je Putin rekao da je Nemačka preprodala Poljskoj i od kojih oko 3 miliona kubnih metara dnevno završava u Ukrajini.Preokret na Jamalu se poklopio sa trenurkom kada je Gaspromom napunio novozavršeni gasovod Severni tok 2 ispod Baltičkog mora, koji ne prolazi kroz Ukrajinu, u pripremi da počne da isporučuje gas Evropi tokom sledeće godine.Neke zemlje su rekle da su aktivnosti povezane, ali Rusija je u više navrata negirala bilo kakvu vezu između tokova Jamala i pokretanja Severnog toka 2.Cena gasa u Evropi spustila se danas ispod 1.300 dolara za 1.000 kubnih metara, prema podacima sa londonske ICE berze, a januarski fjučersi gasa, na holandskom TTF tržištu, ugovarani su jutros po ceni od 1.253 dolara za 1.000 kubika, odnosno za 107 evra po megavat-satu.Cena gasa na evropskom tržištu je u četvrtak pala za više od 19 odsto.Trgovci su istakli da su vesti o nekoliko isporuka tečnog prirodnog gasa koje su krenule iz Sjedinjenih Američkih Država u Evropu pružile određeno olakšanje iako su cene porasle za više od 600 odsto od početka 2021. godine.Evropska potrošnja tečnog prirodnog gasa iz SAD uskoro će se značajno povećati jer je flota transportera gasom na putu ka Evropi koja nema dovoljno goriva.Rekordni rast evropskog prirodnog gasa je doneo ogromnu premiju na čvorištu Holandske virtuelne tačke za trgovinu prirodnim gasom. Ranije je primećeno da trgovci tečnim prirodnim gasom iz američkog atlantskog basena koji su se uputili ka Aziji menjaju rute za snabdevanje Evrope kako bi iskoristili velike mogućnosti arbitraže.Od 76 američkih tovara tečnog prirodnog gasa u tranzitu, deset tankera koji prevoze kombinovano 1,6 miliona kubnih metara goriva za toplane i elektrane proglasili su odredišta u Evropi, pokazuju podaci o otpremi koje je prikupio Blumberg, a još 20 tankera koji prevoze oko 3,3 miliona kubnih metara prelaze Atlantski okean su na putu ka kontinentuAmerički terminali za izvoz tečnog prirodnog gasa iznad kapaciteta nakon što su u nedelju dostigli rekordne protoke. Azija je tipično glavna destinacija za američku isporuku gasa, ali to se promenilo ove zime sa značajnom premijom za gas u Evropi. Analitičarka robe Goldman Saksa, Samanta Dart je potvrdila u napomeni klijentima da su američke isporuke tečnog prirodnog gasa u Evropu ubrzale u odnosu na Aziju.Tako da sada imamo sliku američkog tečnog prirodnog gasa koji ide u Evropu da prikupi ogromnu isplatu jer je Evropa pogođena energetskom krizom i možda više neće morati da bude u milosti Rusije ili majke prirode.

Srbija

Sprečena izgradnja još dve MHE u Arilju

Opština Arilje usvojila je primedbe koje su upućene zbog planova kojima je predviđeno da se na njenoj teritoriji grade nove mini hidroelektrane (MHE), saopštio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Opštinska Komisija za planove zaustavila je izgradnju tih objekata, iako se sa RERI-jevim sugestijama nije složio obrađivač planova za izgradnju MHE na teritoriji te opštine.Reka Moravica koja se nalazi na teritoriji Arilja pre nekoliko godina zainteresovala je nekoliko investitora koji su pokrenuli inicijative za preispitivanje lokacija za izgradnju novih MHE. Mogućnost izgradnje postrojenja kapaciteta preko 100kW na lokacijama koje nisu definisane Prostornim planom predviđena je isključivo izradom plana detaljne regulacije (PDR).Avgusta 2017. godine, na inicijativu investitora doneta odluka o izradi PDR-a za MHE Gradina (investitor Moravica Energy), a juna 2018, kao i odluka o izradi PDR-a za MHE Mirosaljci (investitor Energy Line D&M). Obe MHE su na reci Moravici.Sa oba PDR-a javnost je mogla da se upozna u martu 2019. godine. Međutim na predlog njhovih konačnih verzija javnost je mogla da reaguje tek između 9. avgusta i 10. septembra 2021. godine kada su ponovo izloženi na javni uvid, dodaje se u saopštenju.Na reci Moravici kod Arilja je kako se objašnjava završena je izgradnja MHE Brusnik za koju investitor, Brusnik Energy, trenutno pribavlja upotrebnu dozvolu. On je u martu ove godine prijavio završetak izgradnje tog objekta.Ko brani reke od MHE (VIDEO)Vlada Srbije zbog MHE predložila izmene Zakona o zaštiti prirodeVlasotince: Čemu zabrana MHE, kada se planira njihova izgradnja?Obrađivaču planova kojima su definisane lokacije za MHE u Arilju je kako se dodaje naloženo da postupi u skladu sa primedbama RERI-ja koje se odnose na: neadekvatni planski osnov, neusklađenost grafičkih priloga sa tekstom, nezakonitosti u vezi sa svrhom izdavanja uslova imaoca javnih ovlašćenja, nepotpunost izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i iznošenje zaključaka na nepravilno utvrđenim činjenicma.Nakon usvajanja RERI-jevih primedbi, obustavljeno je usvajanje planova za MHE, a nosiocu izrade plana naložena izrada novih nacrta koji će morati da ponovo prođu kroz postupak stručne kontrole."Pošto planski akti nisu upućeni u dalju proceduru usvajanja trenutno je otklonjen preduslov za izgradnju MHE na reci Moravici, iako će u narednih 60 dana nosilac izrade plana moći da iskoristi svoje zakonsko pravo da nadležnom organu dostavi nove nacrte koji će ponovo podlegati stručnoj kontroli", dodaje se u saopštenju.U Prostornom planu Opštine Arilje, kako se podseća, određene su lokacije za izgradnju 15 mini hidroelektrana (MHE), od kojih je samo jedna na reci Moravici.

Srbija

Budimko Savić (Leon papuče): Spojili smo anatomiju i modu

U poslovnoj 2021. godini, koja nije bila nimalo laka zbog nestabilne situacije na tržištu izazvane pandemijom, ostvarili smo dobre rezultate, kaže Budimko Savić, direktor šabačke kompanije Leon, koja je nedavno na Sajmu radne odeće i obuće u Rusiji ugovorila prodaju nove proizvodne linije na ruskom tržištu.Kompanija Leon iz Šapca koja proizvodi anatomsku i medicinsku obuću već desetak godina prisutna je na tržištu Rusije, gde se prodaje njihova linija anatomske obuće “Leon” i sa firmom Etalon iz Rusije dogovorili su prodaju nove linije “Leon Medikal”. “Uz pomoć Privredne komore Srbije, dogovorili smo saradnju na tržištu Rusije sa firmom Etalon, koja ima veoma dobre kanale prodaje na teritoriji Ruske Federacije. Leon Medikal namenjen je za profesionalnu upotrebu rada u apotekama, medicinskim ustanovama”, kaže Savić. Proizvodnja medicinske obuće je zahtevna i spora. Za novu liniju proizvodnje, kako on kaže, bilo je potrebno da se obezbede drugačiji materijali, posebni sunđeri i masažni gelovi.“Sve je to trebalo uklopiti u proizvodnom pogonu gde već postoji proizvodnja jedne vrste obuće”, kaže on. Pandemija je uticala i na nas, posebno na uvoz sirovina i izvoz robe. Obim proizvodnje se smanjio znatno u jednom periodu ali nakon nekoliko meseci od početka pandemije već smo stabilizovali proizvodnju kao i pre korona virusa.Od drvenih do modernih klompi“Naši modeli su namenjeni svima, sklopili smo anatomiju i modu. U ponudi imamo modnu obuću, anatomske papuče namenjene lekarima, farmaceutima, radnicima u fabrikama, pekarama. Namenjene su i za kućnu upotrebu, šetnje u slobodno vreme”, kaže direktor ove šabačke kompanije koja zapošljava 250 radnika.U 2022. godini očekuje bolje rezultate kompanije.“Zadovoljni smo poslovanjem ove godine, sledeće godine očekujemo još bolje poslovanje jer imao i novu kolekciju”, kaže on.Kao porodičan biznis Leon je počeo je 1999. godine da proizvodi drvene klompe i do danas je firma ostala u privatnom vlasništvu sa 100 odsto udela u kapitalu. Kompanija danas izvozi anatomski oblikovanu obuću u 16 zemalja širom Evrope. 

Srbija

Svaki peti radnik u Srbiji ne veruje sindikatima

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja sindikata Nezavisnost, svaki peti radnik u Srbiji uopšte ne veruje sindikatima. Kako se dodaje, na rang listi najvećih sindikalnih problema su neefikasan socijalni dijalog i slabo kolektivno pregovaranje. Kako se navodi u istraživanju, nesigurnost je glavno obeležje radnog i društvenog statusa većine radnika u Srbiji, pokazalo je pod nazivom "Ka novoj strategiji sindikata".Kako se dodaje, zabrinjava to što skoro svaki peti sindikalni rukovodilac ne zna kako da sindikati povrate poverenje radnika i građana. Među idejama za obnovu poverenja u sindikate najviše se podržava zastupanje prava zaposlenih kroz socijalni dijalog sa Vladom i poslodavcima i zastupanje prava zaposlenih kroz borbu za poštovanje kolektivnih ugovora. Socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje su veoma važni sindikalni ciljevi, prema mišljenju tri petine ispitanih radnika. Većina radnika, preko 70 odsto njih naglašava važnost zaštite radničkih prava, zalaganja za dostojanstveni rad, većih plateam, boljih radnih uslova i za sigurnosti zaposlenja.Za manje od 30 odsto ispitanih sindikalnih funkcionera najvažnija sindikalna aktivnost je kolektivno pregovaranje, zalaganje za dostojanstveni rad i život, veće plate, za socijalni dijalog, radnička prava, bolje radne uslove i za sigurna radna mesta.I poslodavci i sindikati nezadovoljni najavljenim povećanjem minimalcaRadnici Gugla formirali prvi sindikat S druge strane, za sindikalne rukovodioce, najveći problemi su pasivni radnici koji su nezainteresovani za sindikate, loši međusindikalni odnosi i sindikalna nemoć.Gotovo trećina radnika (32 odsto) i polovina sindikalnih funkcionera (48 odsto) smatra da ne postoji spremnost vlade za učešće u socijalnom dijalogu. Da direktno učešće sindikata u političkoj sferi nije dobra ideja smatra polovina radnika i članova sindikata, kao i gotovo dve trećine sindikalnih rukovodilaca (64 odsto).Prema istraživanju agencije Ipsos iz septembra okoje je pokazalo da najveće poverenje ima sindikat Nezavisnost sa 16 odsto, u Asocijaciju slobodnih i nezavisnih sindikata poverenje ima 14 odsto ispitanika. Nešto niži procenat ispitanika iskazao je poverenje Savezu samostalnih sindikata (13,2 odsto), dok su na začelju bili Sloga (10,8 odsto) i Konfederacija sindikata (8,3 odsto).

Srbija

Vlada usvojila predlog da se roditeljski dodatak poveća na 300.000 dinara

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojim se roditeljski dodatak povećava sa dosadašnjih 100.000 na 300.000 dinara.Dodatak će se isplaćivati jednokratno i odnosi se na prvo dete koje je rođeno 1. januara  2022. godine i kasnije.Druga nova mera populacione politike je novo pravo koje je definisano pod nazivom pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta, navodi se u saopštenju Vlade. Ovo pravo će moći da ostvari svaka majka za dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da je državljanin Srbije, da ima prebivalište u Srbiji i da prvi put stiče u svojinu porodično-stambenu zgradu ili stan na teritoriji Srbije.Pravo može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca, ako je dete rođeno na teritoriji Srbije i/ili je državljanin Srbije.Izuzetno, u slučaju smrti majke deteta,  pravo može ostvariti otac deteta.Premijerka nema šta da obeća roditeljimaVlada izdvaja 650 miliona za populacionu politikuNa sednici je usvojen i Zaključak o preporukama visokoškolskim ustanovama u vezi sa studentima koji su postali roditelji i sprečeni su da prate nastavu, izvršavaju predispitne obaveze i polažu ispite.Vlada je preporučila mere visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Srbija, a koje se odnose na uslove za upis u narednu godinu studija, broj i termine ispitnih rokova, postupak mirovanja prava i produžetka roka za završetak studija.

Srbija zdravstvo

Laboratorijski materijal nabavljan bez dovoljno konkurencije

Centralizovana nabavka reagenasa koju je sproveo Reoublički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) za potrebe zdravstvenih ustanova nije bila dovoljno konkurentna, a pojedine reagensi su plaćeni više nego kada su ih ustanove kupovale samostalno, zaključci su izveštaja Državne revizorske institucije (DRI).Prilikom planiranja nabavke reagenasa RFZO nije u potpunosti istražio tržište i nije sproveo analize predviđene internom procedurom, što bi dovelo do veće ekonomičnosti, piše u izveštaju.Takođe, centralizovanom  ušteđeno je tako što je angažovane manje izvršilaca (nego da je svaka ustanova nabavaljala regense posebno), ali nije postignut dovoljan stepen konkurentonosti, navodi DRI.Cene formirane prema potrebama privatnih firmiPrilikom planiranja javne nabavke RFZO nije prikupio ni analizirao sve relevantne podatke zbog čega je za pojedine reagense dao procenjenu cenu koja je viša od onih po kojima su ih zdravtsvene ustanove samostalno nabavljale, navodi RFZO.RFZO je tražio od zdravstvenih ustanova podatke o tome koliko su plaćali reagense kada su ih sami kupovali, kao i koliko im je reagenasa potrebno za laboratorijske analize u narednih godinu dana.Za dostavljanje svih ovih podataka RFZO je dao rok od dva dana.Upravo je kratak rok bio jedan od razloga za to što su ustanove dostavile neuniformisane podatke (nisu sve ustanove davale cenu za istu količinu robe), a nisu ni sve ustanove dostavile podatke.Zbog toga RFZO nije ni koristio podatke koje su mu postavile ustanove kada su u pitanju cene već je Ovaj tender je drugi pokušaj RFZO-a da nabavi reagense za zdravstvene ustanove. I 2019. godine je raspisana centralizovana javna nabavka reagenasa, ali je ona obustavljena nakon što je udruženje "Pravni skener" podnelo zahtev za zaštitu prava zbog toga što je pristigao niz pitanja potencijalnih ponuđača koji su imali primedbe na tendersku dokumentaciju. Ršenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je u celini poništen tender. Tada je Republička komisija istakla da je suštinski problem javne nabavke bio što naručilac (RFZO) pre pokretanja postupka nije u potpunosti utvrdio sve potrebe zdravtsvenih ustanova.Vlada je u maju 2019. godine donela uredbu kojom je predviđeno da se nabavka reagenasa vrši putem postupka centralizovane javne nabavke. Do tada su zdravstvene  ustanove samostalno nabavljale reagense. DRI je u toku 2019, sprovela reviziju koja se ticala finansiranja laboratorijskog i sanitetskog materijala nakon koje je zaključio da ustanove reagense nabavljaju po značajno različitim cenama. Zbog toga je DRI dala preporuku RFZO-u da predloži izmenu uredbe tako da se i laboratorijski materijal nabavlja centralizovano.

Srbija

Beogradu 16 miliona evra za bolju energetsku efikasnost u javnim zgradama

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska unija (EU) podržaće Beograd finansijskim paketom od 16 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti u četiri javne zgrade.Kredit EBRD od pet miliona evra i grant Evropske unije od 11 miliona evra omogućiće glavnom gradu Srbije da uvede tehnologije za uštedu energije u Gradskoj biblioteci, Hitnoj pomoći, Studentskoj poliklinici i Stacionaru. Poboljšanja energetske efikasnosti u četiri javne zgrade obuhvatiće toplotnu izolaciju, unapređenje sistema grejanja, ventilacije i hlađenja, kao i uvođenje energetski efikasne rasvete, navodi se u saopštenju EBRD-a. Direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli rekao je da su zgrade među najvećim potoršačima energije i da je poboljšanje njihove efikasnosti od ključne važnosti za smanjenje računa za struju i ugljeničnog otiska.Sa druge strane, kako kaže, unapređenje energetske efikasnosti doprinosi i boljem kvalitetu vazduha i otvara prilike za poslove u oblasti zelene ekonomije. Investicija je deo programa EBRD-a "Zeleni gradovi", u koji je uključen i Beograd. Program podržava gradove u naporu da prepoznaju glavne ekološke izazove i investiraju u zelenu i održivu infrastrukturu. Beograd se pridružio programu 2019. godine, a 2021 usvojio je Akcioni plan za zeleni grad. Kao ključne aktivnosti koje bi mogle da pomognu da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, Grad je identifikovao renoviranje i poboljašanja energetske efikasnosti u javnim zgradama.