Najnovije

Svet

Najveće vremenske nepogode napravile štetu od 170 milijardi

Deset najekstremnijih vremenskih nepogoda u 2021. godini, koje su se desile zbog klimatskih promena, koštalo je 170,3 milijardi dolara, pokazuje studija dobrotvorne organizacije Christian Aid, prenosi Axios. Najveću štetu od 65 milijardi je naneo uragan Ida u Sjedinjenim Državama, dok su sve ostale koštale preko 1,5 milijardi dolara."Većina ovih procena zasnovana je samo na osiguranim gubicima, što znači da će pravi finansijski troškovi verovatno biti još veći", navodi se u saopštenju uz studiju.Christian Aid napominje da je osiguravajuća kompanija Aon upozorila da će 2021. godine biti šesti put u poslednjih deset godina kako su globalne prirodne katastrofe koštale više od 100 milijardi dolara."Troškovi klimatskih promena su ove godine bili veliki, kako u smislu velikih finansijskih gubitaka, tako i u pogledu smrti i raseljavanja ljudi širom sveta", rekla je autorka izveštaja Kat Kramer.Bilo da se radi o olujama i poplavama u nekim od najbogatijih ili sušama i toplotnim talasima u nekim od najsiromašnijih zemalja, klimatska kriza je kako se dodaje, teško pogodila ugrožena područja 2021. godine.Christian Aid je napravio i tabelu vremenskih nepogoda koje su najviše pogodile svet u 2021. godini:- Uragan Ida 65 milijardi dolara.- Evropske poplave 43 milijarde dolara.- Teksaška zimska oluja 23 milijarde dolara.- Poplave u Henanu (Kina) 17,6 milijardi dolara.- Poplave u Britanskoj Kolumbiji 7,5 milijardi dolara.- Francuski "hladni talas" 5,6 milijardi dolara.- Ciklon Jaas (Indija, Bangladeš) 3 milijarde dolara- Australijske poplave 2,1 milijardu dolara.- Tajfun In-fa (Kina, Filipini, Japan) 2 milijarde dolara.- Ciklon Tauktae (Indija, Šri Lanka, Maldivi) 1,5 milijardi dolara.Uticaj klimatskih promena u Srbiji: Umesto šljiva, uzgajaćemo bananeDa li smo svesni – klimatske promene prete da zbrišu planetu U studiji se napominje da su troškovi obično veći u bogatijim zemljama jer je uništena imovina skuplja. Međutim, neke od najrazornijih nepogoda podile siromašnije zemlje i izazvale teške patnje, nestašice hrane, sušu, masovna raseljavanja, smrtne slučajeve.Studija se bavila i "sporijim" krizama poput suše u centralnoafričkoj zemlji Čadu, gde se istoimeno jezero smanjilo za 90% od sedamdesetih godina prošlog veka. Tamo su ugroženi životi i sredstva za život miliona najsiromašnijih ljudi u svetu.Dodaje se da je Studija Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija (UN) za klimatske promene (IPCC) objavljena 2021. godine otkrila nedvosmislenu vezu između globalnog zagrevanja i ekstremnih vremenskih uslova.Napominje se da je jedan od propusta na ovogodišnjem Klimatskom samitu u Glazgovu izostanak rasprave o fondu koji bi služio za suočavanje sa gubicima i štetom od klimatskih promena. To je kako se dodaje pitanje o kome će morati da se raspravlja na klimatskoj konferenciji koje će UN organizovati u Egiptu 2022. godine.

Svet

Rusija kaznila Gugl sa 98 miliona dolara

Ruski sud je izrekao kaznu Guglu (Google) od 98 miliona dolara zbog, kako tvrdi, uzastopnih propusta da izbriše sadržaj koji je ova zemlja smatrala nezakonitim, navodi Endgaget (Endgadžet). Iako je Rusija mnoge tehnološke kompanije tokom godine etiketirala kaznama zbog nepoštovanja pravila o internet sadržaju, ovo je prva presuda u kojoj je sud izrekao kazne na osnovu godišnjeg prihoda kompanije, navodi ovaj portal.Takođe, ruski sud je kaznio i Metu, i Instagram sa preko 27 miliona dolara za slične prekršaje.Meta je optužena da nije uklonila oko 2.000 zabranjenih stavki, dok Gugl navodno nije uspeo da ukloni 2.600 bitova nelegalnog sadržaja. Neuklonjeni sadržaji obuhvata postove koji promovišu upotrebu droga, opasno ponašanje, uputstva za pravljenje improvizovanog oružja i eksploziva, kao i sve postove koji se tiču onoga šta ko se označava kao ekstremisti ili teroristi, ali i postove koji šire "gej propagandu".Gugl je najavio da će pregledati sudsku dokumentaciju pre nego što odluči kako dalje. Kompanija ima deset dana da uloži žalbu.Ova odluka je najnoviji pokušaj Moskve da izvrši veći stepen kontrole nad svojom nacionalnom mrežom i internetom u celini što stvara još veći sukom koji dolazi 1. januara, ocenio je Engadžet, kada su ruske vlasti zahtevale od tehnoloških kompanija da postave lokalne servere za njihove onlajn usluge

2021

Umetnice poklonile krov nad glavom

Svako treba da postupa prema svojoj savesti. Kada bi svako u Srbiji malo razmislio, imao bi šta da pokloni onima kojima je potrebnoDve sestre umetnice iz Novog Sada, Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar i Jasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor, poklonile su stan u novosadskom Zmajevu desetogodišnjoj devojčici Kristini Knežević i njenoj teško bolesnoj majci Vukosavi Disić. Ove humane umetnice videle su na televiziji reportažu o devojčici koja teško živi. Mediji su preneli da devojčica živi sa bolesnom majkom u jednoj udžerici, u kojoj nemaju ni vodu ni struju, da uči uz sveću i preživljavaju zahvaljujući humanim građanima. Kako su takođe preneli, Kristina je odličan đak, knjige i sveske ima zahvaljujući dobrim ljudima koji su pomogli. Oni koji su gledali TV prilog kažu da je devojčica pametna i da ima sve predispozicije da postane uspešna u životu, ako joj pomognu humani ljudi i organizacije. Umetnice Violeta Labat Mitrušić i Jasmina Mina Mitrušić, koje su videle reportažu, prve su pomogle. Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada iJasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor iz Novog SadaNovi život „Gledale smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbina. Čula sam se telefonom sa mojom sestrom Minom posle TV priloga i ona mi je predložila da im poklonimo stan koji je ostao od našeg pokojnog oca“, priča Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada. Pošto niko nije dugo živeo u tom stanu, potrebno je bilo renoviranje. Zapravo poklonile su deo stare kuće, u tom stanu je živeo njihov otac. Sad je stan adaptiran i radovi su završeni preko organizacije „Put, istina, život“. „Stan je lepo adaptiran, svi su anonimno donirali, neko je dao materijal, neko je radio. Majka Vukosava se snašla i radi privatno. Kaže da je zadovoljna i da joj prija sredina. Mala Kristina se lepo snašla u školi. Dolaze joj drugarice i, kako njena majka kaže, radosna je i srećna“, priča Violeta koja pored vajarstva, kojim se aktivno bavi i izlaže radove, već dugo godina radi i izradu vitraža. Njena sestra Jasmina Mina Mitrušić, pored pedagoškog rada u srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, aktivno komponuje, kamernu, horsku i opersku muziku. Videle smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbinaUmetnost kao lekDevojčici Kristini pomoć je i dalje potrebna. „Sigurna sam da bi sve humanitarne organizacije mogle da daju neku pomoć, kako bi samohrana majka mogla da izdržava svoje dete“, smatra Violeta. Prema njenom mišljenju, svako treba da postupa prema svojoj savesti i ona veruje da kada bi se svako u Srbiji zagledao u sebe imao bi šta da pokloni. Ili da pomogne na neki način. Od početka globalne zdravstvene krize umetnici širom Srbije finansijski žive lošije nego pre pandemije. Kako se umetnici snalaze u današnjem svetu, kad zbog epidemioloških mera nema izložbi i nastupa u zatvorenom prostoru? „Zbog pridržavanja kovid mera, umetnici su, najčešće, onemogućeni da komuniciraju sa svojom publikom. Izbegavaju se koncerti u zatvorenim prostorima, izložbe, neposredni susreti sa publikom koja sluša koncerte i koja dolazi na otvaranje izložbi. Istovremeno, to umetnike ostavlja bez finansijske podrške, bez honorara koji su inače mali“, kaže ona. Ali, situacija je još teža kad se zna da je mnogim umetnicima to jedini izvor prihoda. Umetnici su danas ugroženi, kako kaže, dok pokušavaju i dalje da se bave svojim poslom i da prežive. „Umetnost ostaje u drugom planu. Sve je prisutniji izvestan strah od umetnosti, odnosno od kontakata sa umetnicima. Međutim, smisao umetnosti i umetničkih dela je u neposrednoj komunikaciji sa publikom“, kaže Violeta Labat Mitrušić.

Srbija

Likvidacija firme po kratkom postupku od 2022. godine

U novom Zakonu o privrednim društvima koji je donet pre mesec dana (17. novembra) najvažnije izmene odnose se na postupak likvidacije firme, registraciju adrese, imovinu brisanog društva, naknade direktora. Od 1. juna 2022. godine, APR će primenjivati skraćeni postupak prinudne likvidacije.Zlatko Stefanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu kaže da su neke odredbe Zakona stupile na snagu u uobičajenom roku od osam dana od objavljivanja, ali je primena nekih normi odložena.LikvidacijaSkraćeni postupak likvidacije prema novom propisu, primenjivaće se  od  početka juna sledeće godine. Ako, prema propisanom Zakonu postoje razlozi za pokretanje ovog postupka, firmama se neće ostavljati rok od 90 dana da otklone ove razloge i izbegnu prinudnu likvidaciju, već će prestati da postoje  u relativno kratkom roku. „Ukinuta je mogućnost da se članovi društva sporazumeju o podeli imovine firme preostale u postupku prinudne likvidacije, kao i mogućnost da zahtevaju da sud uredi prenos imovine. Preostalo je samo rešenje koje predviđa da članovi ili akcionari, po samom zakonu, stiču imovinu društva proporcionalno veličini svojih udela“, kaže Stefanović.Ali, nisu sve situacije tokom likvidacije jasno određene.  „Na primer, nisu rešene situacije kada se u imovini firme nalaze nedeljiva prava (potraživanje da se isporuči nešto, založna prava i drugo). Zatim, u slučaju pokretanja prethodnog stečajnog postupka, postupak prinudne likvidacije se prekida, ali nisu uređeno detaljno kako se prekida. U postupku prinudne likvidacije nisu mogući upisi promena u registar APR-a. Ako u firmi bude pokrenut stečajni postupak, postupak prinudne likvidacije se obustavlja“, kaže Stefanović.Ni za ovo rešenje nema odgovora na pitanje, kako on navodi, šta ako postupak stečaja nakon pokretanja bude obustavljen? Takođe, pitanje je kako on kaže, da li su time otvorena mala vrata za izlazak iz postupka prinudne likvidacije i onda kada bi se postupak prinudne likvidacije okončao brisanjem preduzeća iz registra?„Za poslove sa firmom u kojima postoji lični interes lica koja su povezana sa tim društvom, sada su propisani dodatni zahtevi u pogledu obaveze obaveštavanja i traženja odobrenja za takve pravne poslove. Dakle, moraju biti mnogo detaljnije predstavljeni detalji takvog posla, a ako vrednost posla premašuje 10 odsto vrednosti ukupne imovine preduzeća prema poslednjem bilansu stanja, obavezna je procena vrednosti koja sa sada vrši po fer vrednosti (a ne po tržišnoj vrednosti, kao do sada), primenom međunarodnog računovodstvenog standarda“, kaže Stefanović.  I neispunjenje obaveze obaveštavanja, kako dodaje, sankcionisano je kao privredni prestup, uz meru zabrane vršenja funkcije direktora, člana NO, zastupnika ili prokuriste u trajanju od godinu dana.RegistracijaZnačajne su promene koje se odnose na registrovanu adresu i sedište firme. Zatim, predviđeno je da privrednici imaju otvoreno e-sanduče za prijem pošte. „Za preduzeća značajne su, pre svega, odredbe koje se odnose na registrovanu adresu. Svi privrednici (privredna društva, preduzetnici, predstavništva i ogranci stranih firmi) dužni su da do 27. novembra 2022. registruju sve propisane podatke o adresi sedišta, osim ako već imaju registrovane sve ove podatke“, navodi Stefanović.Propisano je da su potrebni podaci: grad, opština, naseljeno mesto, ulica ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, koji moraju biti registrovani ako postoje. „Ako ne postoje podaci, na primer broj stana ili sprat, ne mogu ni biti registrovani. Podaci o adresi sedišta moraju biti u skladu sa propisima kojima se uređuje adresni registar, u suprotnom predviđena je prekršajna odgovornost“, kaže Stefanović. Elektronsko sanduče Do 28. maja 2023. kompanije su dužne da se registruju na portalu eUprave, što podrazumeva i otvaranje „elektronskog sandučeta“ za prijem pošte, navodi Stefanović. „Ako do sada nisu registrovali adresu kod APR-a za prijem elektronske pošte (E-mail) dužni su da to učine do istog datuma. I ako se ne poštuje ta obaveza predviđena je prekršajna odgovornost. Ukoliko firma ne otvori sanduče za prijem elektronske pošte onda bi se neotvaranje moglo tumačiti kao izbegavanje uručenja“, kaže Stefanović. Generalno treba očekivati dalji prelazak na elektronsku kumunikaciju i prestanak mogućnosti komunikacije papirnom dokumentacijom. NaknadeZakonom su propisane odredbe koje se odnose na naknade za rad direktora i članova nadzornog odbora, dok su za javna akcionarska društva propisane posebne obaveze. U društvima s ograničenom odgovornošću i akcionarskim društvima koja nisu javna ne postoji obaveza donošenja politike naknada, ali je propisana obaveza određivanja naknada za rad direktora i članova Nadzornog odbora o zaposlenima.„Pitanja naknade, ova preduzeća moraju urediti nekim opštim aktom. Za njih ne postoji obaveza objavljivanja tih podataka, a mogu ih i proglasiti poslovnom tajnom. Nezavisno od toga, čak i ako su ti podaci proglašeni poslovnom tajnom, oni moraju biti dostupni članovima društva ili akcionarima, na njihov zahtev.  Ako su proglašeni poslovnom tajnom, akcionar koji traži uvid u ove podatke dužan je da prethodno potpiše izjavu o poverljivosti“, kaže Stefanović.  Za ortačka i komanditna društva ovakve obaveze nisu propisane.Za javna akcionarska društva (AD) propisane su posebne obaveze o naknadama koje treba da usklade do 27. novembra 2022. godine. „Do tog roka dužna su da donesu politiku naknada kojom se uređuju naknade za rad direktora i članova Nadzornog odbora. Ovaj akt mora biti objavljen na internet stranici firme i dostupan svima. Nakon isteka ovog roka javna AD dužna su da ga primenjuju, kao i da jednom godišnje na godišnjoj sednici skupštine razmatraju izvešaj o naknadama. Propisane su kazne ako se ne ispune ove obaveze“, kaže Stefanović. 

2021

Jedan čeka u kovid ambulanti, drugi prati red online od kuće

Novosađani preko Facebook grupe prate red u kovid ambulanti iz svojih domova, zahvaljujući solidarnosti građana koji trenutno čekaju na testiranje i objavljuju u koliko sati su prozvani na pregledGordana Belocić, Facebook grupa Covid 19 Novi Sad, Foto: Vesna ForaiOtvorili ste Facebook grupu pre godinu dana za praćenje reda u kovid ambulanti u Novom Sadu, kako sada funkcioniše grupa, imate li pomoć i drugih aktivista?Pre godinu dana pokrenula sam inicijativu kroz Facebook grupu „Covid 19 Novi Sad“, kojoj su se ljudi priključili kako bi informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulanti, tačnije u kovid centru. Kako je rasla grupa, tako je porastao i broj administratora koji su od ogromne pomoći i nezamenjivi su deo tima. Grupa funkcioniše i dalje po vrlo sličnim principima i nastaviće sve dok postoji potreba.Koliko grupa ima članova?Grupa trenutno broji oko 17.000 članova, što je najviše do sada i uvek smo u usponu sa brojem članova. Iako se dešava da nakon preležane korone ljudi napuste grupu jer im više nije potrebna, ipak broj članova se ne smanjuje. Otkad je počela vakcinacija, krenuli smo da pratimo i redove za vakcinaciju u Novom Sadu. Najavljivali smo, u saradnji sa Domom zdravlja Novi Sad, kad se očekuju povećane gužve, kakvo je stanje na Novosadskom sajmu, gde su se primale vakcine. I ne samo to, već i kojih vakcina ima na kom vakcinalnom punktu. (Punkt na Novosadskom sajmu je zbog vremenskih uslova tokom leta rasformiran i premešten u zaseban deo kovid ambulante u Novom naselju.) Uporedo sa praćenjem reda u kovid ambulanti i dalje pratimo red za vakcinaciju. Takođe, ličnim primerom i sugestijama apelujemo na članove grupe da se građani vakcinišu kako bi se zaustavila pandemija, kao što je u nekim drugim zemljama gde je vakcinacija sveobuhvatnija.Kako se preko grupe prati red, da li se i snima telefonom?Mi ne snimamo red, članovi grupe pišu dnevno komentare o čekanju u redu. Na primer, kad su i u koliko sati prijavljeni za prvi pregled ili kontrolu. Sve je na dobrovoljnoj bazi.Ko su članovi grupe koji objavljuju informacije, mlađi ili stariji građani i da li ste imali primedbe od menadžmenta Doma zdravlja?Nismo imali primedbe, barem nisu nama rečene. Maksimalno se trudimo da poštedimo svih neprijatnosti i medicinske i druge radnike u Domu zdravlja, kao i pacijente. Ne znamo tačan uzrast članova koji se javljaju, rekla bih da su to ljudi srednjih do starijih godina, koji su razvili empatiju i solidarnost.Grupu sam otvorila kako bi građani informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulantiKoliko vam volonterski rad oduzima vremena, kako sve uskladite sa poslom i privatnim obavezama?Radim u privatnoj firmi kao saradnik sa punim radnim vremenom i vođenje grupe je velika odgovornost, naročito zato što se svakog dana prijavljuju novi članovi koje je potrebno usmeravati na pravila grupe. Obaveze koje imam prema svom poslu su važne, a volontiranje u smislu humanitarnog rada je nešto što smatram da bi svako trebalo kod sebe da pokrene. Uz posao i volonterske aktivnosti, vođenje Facebook grupe i pružanje prve psihoterapijske pomoći tokom korone, za privatni život ne ostaje mnogo vremena. Međutim, moramo imati na umu da je u ovakvim okolnostima, u kojima zdravlje ima prioritet, društveni život veoma ograničen svim ljudima, ne samo nama koje vodimo grupu.Pored toga, pružate i psihoterapijsku pomoć, koliko vam se ljudi često javljaju?Budući da edukacija za psihoterapeuta traje dugo i da uz to nije mali novčani a ni vremenski izdatak, počela sam sa edukacijom krajem 2012. godine i još uvek sam u procesu edukacije. Ne stižem da pomognem svima koji mi se jave za pomoć, iako se trudim, ali ko god mi se obrati uvek dobije odgovor. Psihoterapijska prva pomoć koju pružam volonterski, kao i ostale kolege preko Saveza društava psihoterapeuta Srbije, nije isto što i psihoterapija. Koji su najčešći problemi zbog kojih se javljaju? U početku su mi se javljali ljudi koji su uglavnom zvali zbog ograničavanja kretanja, kad je bio „lockdown“. Kasnije su usledili pozivi onih koji su trenutno kovid pozitivni i potrebno im je da popričaju sa nekim ko bi ih umirio. U poslednje vreme mi se češće javljaju pacijenti koji su oboleli od drugih bolesti, koji imaju ograničenu mogućnost lečenja i ne mogu da zakažu termine jer se bolnice, u koje su išli ranije, pretvaraju u kovid. Takođe, postoji nemali broj onih koji nisu videli svoje bližnje koji su u staračkim i drugim domovima, osim kroz prozor ili iza ograde sa maskom, što dodatno doprinosi osećaju bespomoćnosti. Psihoterapeuti bi trebalo da budu dostupni u domovima zdravlja i da ih ima što više kako bi se ljudi mogli obratiti i da ta pomoć bude pokrivena doprinosima koji se izdvajaju za zdravstveno osiguranje.Dobili ste Nacionalnu nagradu za volontiranje, koja vam je dodeljena na Formu za odgovorno poslovanje. Koliko može pojedinac da doprinese i utiče na poboljšanje života u zajednici?  Nagrađena sam Nacionalnom nagradom za volontiranje za inovativni pristup volontiranju kao pokretač Facebook grupe „Covid 19 Novi Sad“ 2020. godine, a nagrada je dodeljena u martu 2021. Pojedinac može donekle da utiče na neke stvari, ali ako se organizujemo kao grupa, biće sve lakše, efikasnije i uređenije. Svakoga dana možemo ukazivati na to kako neko nešto ne radi dobro, ali da li ćemo biti dovoljno angažovani da mi budemo ta promena koju želimo da vidimo u našoj okolini. Dovoljno je da svako ispred svog doma počisti, da svako nosi masku i drži distancu, da se vakciniše svako ko može, da svako prijavi nasilje koje čuje u susednom stanu. Sve je to humanost i odgovoran pristup društvu, životu i zajedničkoj budućnosti.

Srbija

Novi zakon donosi novčanu pomoć majkama za kupovinu prvog stana

Roditeljski dodatak za prvo dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije iznosiće 300.000 i isplaćuje se jednokratno, navodi se u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.Povećanje iznosa roditeljskog dodatka za prvo dete "značajno kompenzuje inicijalne troškove koje porodica ima u trenutku rađanja njenog novog člana", piše u obrazloženju zakona.U budžetu Srbije je za realizaciju prava propisanih Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom u 2022. godini opredeljeno 64,8 milijardi dinara.Za isplatu prava na roditeljski dodatak za prvo dete u iznosu od 300.000 dinara biće potrebna dodatna sredstva u iznosu od šest milijardi dinara. Odbornici u Zaječaru ukinuli naknadu porodiljama za prvo deteVlada usvojila predlog da se roditeljski dodatak poveća na 300.000 dinaraPOMOĆ I ZA REŠAVANJE STAMBENOG PITANJANovi zakon donosi i pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.To pravo, kako se navodi, može da ostvari majka za dete koje je rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da je (majka) državljanin Srbije i da ima prebivalište u Srbiji.Pod određenim uslovima, pravo na ovu pomoć može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca, ako je dete rođeno na teritoriji Srbije i/ili je državljanin Srbije.Izuzetno, u slučaju smrti majke deteta, pravo može ostvariti i otac deteta.Uslov za ovu pomoć je da majka novorođenog deteta prvi put stiče u svojinu porodično-stambenu zgradu ili stan u Srbiji.Uslov je i da majka neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, da nije potpuno lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja, kao i da deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje. Izuzetno,  kako se objašnjava u zakonu. priznaje se i ukoliko je dete prethodnog reda rođenja smešteno u ustanovu zbog potrebe kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, a po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za finansijsku podršku porodici sa decom.Za isplatu prava na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta biće potrebna dodatna sredstva u iznosu od deset milijari dinara. Stvaranje uslova za rešavanje stambenog pitanja porodice predstavlja posebnu podsticajnu meru koja u datim okolnostima treba da doprinese stabilnosti i sigurnosti porodice, a u narednom periodu da utiče i na odluku o proširenju porodice, kao i rađanju još dece. Mera je, kako se navodi, od izuzetnog značaja na odluku da porodica nastavi da živi u mestu dosadašnjeg prebivališta, a ne da se seli u drugo mesto u Srbiji ili u inostranstvo". Zašto žene neće decu

2021

Devojke uče devojke: Šamar nije šala

Centar za devojke edukovao je ove godine 17 devojaka, koje su postale vršnjačke edukatorke.  One su informisale više od 500 srednjoškolki o nasilju nad ženama. Sve ove aktivnosti su besplatne za učesniceTatjana Nikolić, izvršna koordinatorka Centra za devojke iz NišaKoliko ste ove godine održali edukativnih treninga o nasilju nad ženama, trgovini ljudima i u kojim školama? Na teme „Nasilje nad ženama” i „Trgovina ljudima” ove godine održali smo dva treninga za vršnjačke edukatorke. Vršnjačke edukatorke su šesnaestogodišnjakinje iz šest gradova, koje su se prijavile na naš konkurs. Nakon prvog treninga održale su u 12 srednjih škola radionice sa više od 500 srednjoškolki. Radionice nakon drugog treninga su tek počele da se održavaju. Sve naše aktivnosti su besplatne za učesnice i devojkama koje učestvuju na treninzima svi troškovi su pokriveni, a za vođenje radionice imaju honorare.Koliko devojčica je prošlo vaše treninge ove godine, da li se povećao broj devojaka koje s vama kontaktiraju?Na prvom treningu na temu „Nasilje nad ženama” bilo je ukupno 16 devojaka. Trening smo ponovile za devojke koje su bile sprečene da prisustvuju usled pandemije. Ove godine edukovale smo 17 devojaka na dve teme, koje su postale vršnjačke edukatorke i u okviru prve teme informisale smo više od 500 srednjoškolki. Takođe, na temu trgovine ljudima starije vršnjačke edukatorke su održale šest radionica u Nišu i Leskovcu sa više od 90 mladih. U poslednjih godinu dana, nakon svih dešavanja u vezi sa nasiljem, koja su isplivala na površinu, primetile smo da se povećao broj devojaka koje nas pozivaju. Ne žele sve da vode radionice, ali žele da se uključe u aktivističko-feminističko pozorište, ulične akcije, učestvuju na kreativnim radionicama ili jednostavno žele da provode vreme u sigurnom prostoru i gledaju filmove.Šta su najvažnije lekcije i poruke koje devojke mogu da čuju na obukama o nasilju nad ženama?Najvažnije poruke koje devojke čuju na našim obukama su: žrtva nasilja može biti svako, nisi kriva, za nasilje je kriv nasilnik, nasilnik može biti svako, najčešće muž, bivši muž, momak, bivši momak, drug, komšija, sramota nije tvoja, sramota je nasilnikova. Važno je da znaju da seksualno uznemiravanje nije šala, već krivično delo i kratka suknja nije pristanak na seks niti opravdanje za silovanje, ljubomora nije ljubav, već nasilničko ponašanje. Devojke posle radionica promene mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka, jer činjenice govore upravo suprotnoUpitnici koje radimo pre i posle radionica kažu da je 55 devojaka koje su pre radionice mislile da jedan šamar nije nasilje, nakon radionice promenilo svoje mišljenje. Posle treninga, 154 devojke koje su pre mislile da je alkohol uzrok nasilja, promenilo je svoje mišljenje. Zatim, 132 devojke promenile su mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka jer činjenice govore upravo suprotno. Prenosim šta je rekla jedna devojka nakon treninga: „Stekla sam samopouzdanje, razumem svoja osećanja bolje, kao i osećanja drugih. Povezala sam se sa devojkama iz radionice, i one sa mnom kontaktiraju.” Devojke u romskim zajednicama imaju problema što se rano udaju, nespremne za brak. Jedna od njih je rekla: „U svojoj porodici nisam bila u takvoj situaciji, a moja porodica me podržava jer želi da prekine tu tradiciju. Želim da budem uzor u romskoj zajednici i pokažem, posebno devojčicama, da mogu da razbiju začarani krug bede: siromaštvo, veliki broj dece, nedostatak sredstava za školovanje, udaja devojčica kao beg iz siromaštva porodice.”Postoji li neko istraživanje da li je povećano nasilje ili je povećano prijavljivanje nasilja nad ženama poslednjih godina?Na SOS telefonu za žene i decu žrtve nasilja volontirala sam od 1996. do 1998, a zatim i na SOS telefonu Centra za devojke, od doba kada nasilje nad ženama kao problem nije bilo prepoznato i kad nije bilo zakona, do sada kada imamo dobre zakone i sve bolju primenu. U poslednjih nekoliko godina povećalo se prijavljivanje nasilja, ne zato što ga ima više, nego zato što su feminističke grupe 20 godina radile na tome da se podigne svest javnosti o tome da nasilje nije privatna stvar već društveni problem. Ali, lobiralo se za zakone i njihove izmene, pa javnost danas zna da je nasilje krivično delo i da se može prijaviti.Koje su još aktivnosti u fokusu Centra, kako sve pomažete devojkama?Izdvojila bih naš osmi ArtFemine festival na kom je ove godine u toku četiri dana okupljeno više od 150 ljudi. Posetioci festivala su bili u prilici da vide i učestvuju na uličnoj akciji, radionicama, panelima, performansima i muzičkim događajima. Centar za devojke je osnovan 15. aprila 1998. godine, na inicijativu dve volonterke SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja. Cilj osnivanja Centra za devojke je bio da se kroz edukaciju i emancipaciju mladih žena radi na unapređivanju njihovog položaja u društvu. Tri teme su nam u fokusu: nasilje nad devojkama i ženama, trgovina ljudima, žensko zdravlje i seksualnost. Bavimo se prevencijom, ali i direktnim radom sa žrtvama nasilja. Naša misija je osnaživanje dece, devojaka i mladih žena kroz podršku, edukaciju, aktivizam i kreativnost.

Svet

Ujedinjeno Kraljevstvo šalje ekipe za vakcinaciju na kućne adrese?

Velika Britanija razmatra plan da pošalje ekipe za vakcinaciju koje bi išle od vrata do vrata domova nevakcinisanih Britanaca "naoružane vakcinama" protiv kovida. Ovime bi se postigli planovi koje ministri razmatraju kako bi došli do procenjenih pet miliona ljudi koji tek treba da budu vakcinisani, prenosi Daily Mail.O ovoj inicijativi je prošle nedelje raspravljalo Ministarstvo zdravlja, Nacionalna zdravstvena služba Engleske i kabinet premijera.Širom zemlje timovi za vakcinaciju bi se poslali u oblasti koje imaju najniže stope vakcinacije, kako bi se podstakla vakcinacija u ruralnim sredinama ili domaćinstvima u kojima ljudi ne mogu lako da putuju do centra za vakcinaciju. O ovom predlogu se razmatra kao alternativi zatvaranju i drugim ograničenjima"Mislim da je sve što ohrabruje one koji oklevaju da se vakcinišu razumno", smatra jedan ministar iz kabineta.Inicijativa za ovakvim planom došla je nakon što je Naučna savetodavna grupa za vanredne situacije (SAGE) upozorila da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti pogođeno velikim talasom hospitalizacija kovid pacijaneta i da bi broj zaraženih mogao biti veći nego prošle zime uprkos blažoj (omikron) varijanti virusa.U zapisniku sa sastanka 23. decembra objavljenom sinoć, Vladina Naučna savetodavna grupa za hitne slučajeve upozorila je da bi vrhunac broja bolničkih prijema mogao biti uporediv ili veći od prethodnih, uključujući i drugi talas u januaru.Uprkos tome poslanici i šefovi ugostiteljskih objekata tražili su od premijera Velike Britanije Borisa Džonsona da ne uvodi nova ograničenja pre Nove godine i tako rizikuje da "razori" poslovanje. Iako su Boris Džonson i njegovi saradnici rekli da nema planova da se škole zatvore u januaru, odbijeno je bilo kakvo nagoveštavanje zaključavanja ili drugih ograničenja: "Svi se zalažemo za slobodan izbor, ali dolazi trenutak kada ne možete zatvoriti 90 odsto zemlje koja je vakcinisana zbog deset odsto onih koji odbijaju to da urade".Očekuje se da će se kabinet sastati početkom ove nedelje kako bi odlučio da li će uvesti nova ograničenja zbog varijante omikron.

Lifestyle

Teniski trener koji u slobodno vreme pravi „staklene“ torte

Nikolu Džaletu, tridesetjednogodišnjeg teniskog trenera, je jedno putovanje u Ameriku nateralo da zaviri u kuhinju, i tamo već 5 godina provodi slobodno vreme praveći popularne torte sa staklenom glazurom (mirror glaze).Pored dede kuvara, tate ugostitelja, mame i bake, koje su kako kaže vrsne domaćice, bilo je samo pitanje dana kada će se i on latiti kutlače i varjače.Rođen je u Srbiji, ali je detinjstvo proveo u Libiji gde njegova porodica radila. Sa 10 godina se vraća u Srbiju zbog tenisa, koji igrao do svoje dvadeset pete godine. „Tenis nije kao kolektivni sport gde iako nisi najbolji, možeš da zarađuješ. To je sve traži dosta novca, hrana, hotel, putovanja, kotizacija...“Trenirao je i ranije sa Đokovićem i Zimonjićem, bio je sparing partner Fed kup reprezentaciji i Jeleni Janković na turnirima. Prvo je povremeno krenuo da menja prijatelje na časovima tenisa, nakon toga kreće da radi teniskom centru Đukić, a u tc Novak je već tri godine. „Sve je počelo kada sam se jednom vratio iz Amerike. Tamo imaju neke rolnice sa cimetom kojih kod nas, pre jedno 4 godine, nije bilo. Nisam znao jaje da skuvam, ne preterujem kada to kažem. Našao sam recept tih rolnica na internetu i kao da pokušam da napravim. Mislio sam da neće uspeti, međutim, uspelo je i testo i glazura za rolnice. Tu sam se oduševio, kako sam ni od čega uspeo da napravim nešto. Tako je i krenulo.“Na svaka 2-3 dana je pravio neke kolače kojih nije bilo kod nas Braunis, američke perece, Lava kejk, a nakon godinu dana napravio prvu tortu čizkejk Nju Jork stajl. Torte sa staklenom glazurom prvo je primetio na društvenim mrežama. „Posle istraživanja i prevođenja (recepata) sajtova sa engleskog, francuskog i italijanskog, naučio sam da ih pravim. Tada to nije bilo to, kao sada, ali izgledalo je okej i ukus je bio fin. Posle par meseci sam počeo da ih intenzivnije pravim. Naučio sam koji alati, koji kalupi i ukusi, da nisu to one klasične kao što ja kažem “svadbarske”, nego da su specifične jer mogu da imaju od 2 do 4-5 ukusa. Prijateljima se svidelo to kako sam pravio, počeli su oni da naručuju, pa njhovi prijatelji, i krug se proširivao. Od hobija je nastao takoreći drugi posao. Ali sve je i dalje sa uživanjem.“I dalje ovo smatra hobijem, ali se nada da će uskoro prerasti u biznis i to porodični, jer se njegovi roditelji bave kafom, pa bi želeo to da objedini. „Hteo sam da nađem neki lokal za nas, pa da spojim i napravim jedan biznis, jer jedno i drugo idu savršeno. Videćemo uskoro, već imam plan da nešto krenem, ali ne znam tačno kada, jer mi je ipak primarni posao teniskog trenera, u tome sam već davedeset i kusur godina.Za jednu tortu mu treba 3 dana, minimum, jer svaki se svaki segment torte (ukusa), gde ih ima 3-4, mora da odstoji. Kaže da je najbolje kad prenoći. „Sve sam sam naučio, sve sam i radim. Voleo bih i mamu da naučim ali videćemo, otom-potom. Lakše bi mi bilo da imam pomoć, pogotovo kad u stanu radim. Jeste da mi bi dobro došla neka pomoć, makar nešto neko da mi pomogne, pogotovo u ovom periodu. Ali ne žalim se, uživam. Od ujutru do predveče sam u centru, a onda dođem i uveče radim u kuhinji.“U početku je recepte po internetu, a kasnije je sam krenuo da eksperimentiše sa ukusima. Njemu su najdraže kombinacije sa slano karamelom, koju sam pravi i pralinom, francuskim kremom koji se pravi od badema, lešnika i karamele.„Sada uzimam knjige od poznatih poslastičara, pa gledam da li ima nešto novo, kako oni spajaju neke ukuse, teksture, tehnike... U suštini, po mom mišljenju, tehnika je tu najbitnija. Mogu da ti dam recept palačinki, uradićemo ga totalno drugačije, ti i ja, a isti su sastojci. Više gledam kako se nešto pravi, nego same ukuse.“Prema njemu ove torte se od klasičnih tj. „svadbarskih“, kako ih on zove, razlikuju po teksturi i složenosti. „Ne vređam „svadbarske“ torte, ali tu ide patišpanj i šlag, i to je osnovni segment. Ovde ide mus, neki krem, kompot od voća, pa još neka podloga. U jednoj torti dobiješ više ukusa. To je jedna od bitnijih razlika. A i tekstura, ukusi u ovim tortama(koje pravim) su kremastiji.“Napravio je takav koncept da se može naručiti torta od ukusa koje želimo, dodaje da sa čokoladom nema promašaja. Najviše mu traže kombinacije sa musom od crne čokolade i višnjom ili musom od malina,kremom od bele čokolade i vanile i keks podlogom. Dekoraciju uglavnom pravi sam i od čokolade.„Tu je dosta ozbiljan proces, to zove „tempiranje čokolade“. Tu moraš da topiš čokoladu do određene temperature, onda spuštaš do određenje temperature, pa opet dižeš do određene temperature. I onda sa njom možeš da radiš svašta kao ovaj pečat(zlatotisk na beloj torti), samo što sam ja dodao jestivi zlatni prah. Pa onda imaju i neke spirale, isto od čokolade. Imaš određen period kada je čokolada „tempirana“(istopljena) i možeš da radiš sa njom, inače kreće da se stvrdnjava.“Ako neko naruči, može da napravi „zdravu“ tortu, tada recimo  umesto običnog mleka koristi bademovo ili umesto šećera agava sirup ili javorov sirup.Torte je pravo i za našeg najbolje tenisera, Novaka Đokovića. „Pravio sam i od šargarepe i od čokolade, preferira i jedno i drugo, mada više čokoladu naravno.“Pred torti, za prijatelje najviše voli da pravi Braunis, Blondi (brauni sa belom čokoladom), a u poslednje vreme Paris-Brest, francuski specijalitet  po teksturi najsličniji Princes krofnama.Roditelji nisu bili svesni ozbiljnosti njegovog hobija dok nisu krenuli da ga zovu za intervjue. Do tada im je samo „smetao“ u kuhinji, kaže kroz smeh. Detinjstvo je proveo Libiji, najlepše uspomene su mu bile sa plaže. Kada se vratio u Srbiju najčudnije mu je bilo vreme, zima i sneg, i škola, razlike između srpskog i arapskog jezika, kao i matematike.„Plaža mi je bila na 100 metara Najlepše uspomene sa mojima su upravo odatle. Kada kažeš da si imao svoju plažu, danas je to pojam. Moraš da budeš milijarder, a mi smo to sve imali u sklopu toga tamo gde su oni radili. Tamo sam proveo 10 godina. Zbog tenisa sam se vratio u Srbiju, tamo sam školu pohađao do 4. razreda.“

2021

Pčelari iz Batajnice donirali med za kovid bolnicu

Batajničkoj kovid bolnici donirali smo med. Zbog svog sastava med preventivno deluje na imuni sistem i savetuje se kod respiratornih infekcijaAnja Trifunović, član Udruženja pčelara BatajnicaPčelarsko udruženje Batajnica doniralo je 50 kilograma meda kovid bolnici u Batajnici ove godine. Koliko imate članova, i da je to prva humanitarna akcija? Jedna od naših prvih humanitarnih akcija u saradnji sa firmom „Pakograf“ iz Nove Pazove je donacija meda kovid bolnici u Batajnici. Naša ideja je bila da med doniramo osoblju koje danonoćno brine o obolelima od korone, znajući koliko težak i zahtevan posao obavljaju i da im je zbog toga potrebno da se nekako okrepe. Svi vrlo dobro znamo kako med deluje na naš organizam zbog svog sastava. Udruženje je osnovano u januaru ove godine, predsednik Udruženja je Petar Dobrić, trenutno imamo 54 člana i nisu svi samo iz Batajnice, već ima pčelara iz Ugrinovaca i Zemuna. U Udruženju imamo i dosta mladih pčelara.U kojim ste još humanitarnim akcijama učestvovali? Pored donacije meda kovid bolnici, naše Udruženje je zajedno sa posetiocima izložbe meda „Batajnički medenjak“ učestvovalo u humanitarnoj akciji prikupljanja pomoći za lečenje učeniku osnovne škole „Boško Palkovljević Pinki“ iz Batajnice. Tom prilikom je sakupljeno 15.000 dinara. Svakako da se nećemo zaustaviti na ovim akcijama, cilj nam je da pomognemo, koliko smo u mogućnosti. Organizovali smo ove godine i školicu pčelarstva u kojoj su učestvovala deca školskog uzrasta. Školica je organizovana u saradnji sa osnovnom školom gde su deca dane provodila u prirodi, na pčelinjaku, edukujući se o pčelama. Organizovali smo ove godine i školicu pčelarstva u kojoj su učestvovala deca školskog uzrastaDa li je neka vrsta meda posebno dobra za respiratorne organe, koliko je važno da se koristi med preventivno za očuvanje imuniteta? Med, kao pčelinji proizvod, ne može da zameni farmaceutske lekove, ali svakako može da pomogne kao preventiva. Med sadrži saharozu, glukozu i fruktozu, kompleks vitamina B (B1, B2, B3, B6, B12), vitamine C, K, E, makro i mikro elemente, fermente (invertaze, amilaze) i veliki broj esencijanih kiselina. Zbog svog sastava med ima antibiotsko, antivirusno, aktioksidantno i antigljivično dejstvo, odlično deluje na imuni sistem. Prilikom pravilnog konzumiranja može se dosta uticati na jačanje imunološkog sistema. Svaki med je dobar, ne možemo izdvojiti neki posebno. Med se savetuje kod respiratornih infekcija jer oslobađa pluća od toksina i sluzi, oblaže sluzokožu gornjih disajnih puteva, umiruje napade nadražajnog kašlja. Med u kombinaciji sa drugim pčelinjim proizvodima (matični mleč, perga, propolis) svakako je dobro konzumirati u određenim količinama kao preventivu svim bolestima.Hoće li biti nestašice meda, kakva je bila ova godina? Kako globalno zagrevanje utiče na prinos meda?Ova godina je bila izuzetno loša za prinos meda, što je posledica loših vremenskih uslova zbog globalnog zagrevanja. Kao posledica hladnog i kišovitog proleća desilo se izmrzavanje medonosnog bilja u pojedinim predelima i bagrema, pre svega, koji je glavna paša. Kad je cvetala lipa vremenski uslovi joj nisu pogodovali, opet ne u svim delovima Srbije, ali uglavnom. Leto je bilo toplo i bez padavina, što je izazvalo sušenje livada. Jedino je suncokretova paša dala neke rezultate prinosa. Ali, kako med nije jedini pčelinji proizvod, tu su propolis, perga, matična mleč, onda se može reći da godina nije bila toliko loša, a sve to zahvaljujući dobroj organizaciji pčela u košnici. Pčelari, kao ni potrošači, ne bi trebalo da se fokusiraju samo na med kao da je jedini pčelinji proizvod, već bi trebalo da znaju da iskoriste i druge i te kako dobre pčelinje proizvode koji na različite načine poboljšavaju ljudsko zdravlje. Istina je da imamo manje prinose, ali su istog kvaliteta kao i prethodnih godina zahvaljujući dobroj organizaciji pčela u košnici.Šta ljudi mogu naučiti od pčela koje imaju savršeno organizovanu svoju zajednicu? U našem narodu, od pamtiveka, vlada mišljenje da treba pomoći i dati da bi se vratilo. Pčelar koji prati pčelinju zajednicu u košnici i njihovu organizaciju rada pita se šta je sa organizacijom ljudi. Prateći pčelu kako ona sebe štiti u svojoj zajednici i znajući da je vekovima uspela da opstane, shvatamo koliku ulogu u životu ima organizacija. Ali, od kada se čovek umešao u njen život jedva uspeva, zato da bi pčele preživele treba ih pustiti da se same organizuju i ako prežive živeće i ova planeta.

Srbija

Koliko košta autoput: Ne pitajte političare, verujte im na reč

Ugovor o pripremi tehničke dokumentacije i radovima za izgradnju auto-puta od Požege do Duge Poljane, koji je potpisan nedelju, sklopljen je bez tendera sa kineskom kompanijom CRBC, podesća Transparentnost Srbija. Država kako se dodaje očekuje da joj građani "veruju na reč" da je za taj posao ugovorena najpovoljnija cena.Ugovor je kako se dodaje i ništavan u onom delu koji je potpisao vršilac dužnosti (v.d.) Puteva Srbije Zoran Drobnjak, kome je kako se podseća v.d. status istekao pre sedam godina.Pored Drobnjaka, ugovor je potpisao i ministar građevine Tomislav Momirović, pa je kako se dodaje ugovor stvorio obaveze za Srbiji.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na skupu održanom u Sjenici rekao da će u februaru "biti potpisan ugovor sa cenom, ali da će to svakako biti, ne manje od 1,5 milijardi evra za deonicu do Duge Poljane". On je kako se podseća zamolio kinesku kompaniju "da malo spuste cene ako mogu".Kome sve i koliko Srbija duguje?Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja korita reke Tare Transparentnost podseća da je izjava Vučića o ceni tog puta dobar podsetnik da javnosti uopšte nije poznato na koji način se određuje vrednost infrastrukturnih radova koji se ugovaraju bez nadmetanja:"Kada izgradnji puta prethodi javni tender i kada se postave nediskriminatorni uslovi i kriterijumi za ocenu ponuda, onda to nadmetanje služi firmi da se utvrdi koja je tržišna cena radova u datom trenutku, a država odlučuje da li će tu cenu prihvatiti", kažu u Transparentnosti.Kako se dodaje, izostaju i druge informacije koje bi u odsustvu nadmetanja mogle da posluže za poređenje, poput cene o izgradnji puteva sa sličnim karakteristikama u drugim državama.Predsednica Vlade Srbije, kako se dodajeizjavila je da bez takvih sporazuma Srbija ne bi mogla da realizuje značajne infrastrukturne projekte.Transparentnost dodaje da će kredite za izgradnju tih puteva plaćati građani, koji ne znaju da li je cena tog posla realna. Sa druge strane ne postoje ni zakonske procedure na osnovu kojih bi to bilo utvrđeno unutar same Vlade Srbije, pre preuzimanja finansijskih obaveza.Za izgradnju deonice Obrenovac-Ljig na Koridoru 11 Srbija se kod kineske Eksim banke zadužila 301 milion evra, za deonicu autoputa od Preljine do Požege 396 miliona evra, a za obnovu pruge Novi Sad-Subotica-Kelebija oko 880 miliona evra.Grejs period za kredite za prugu Novi Sad-Subotica-Kelebija i deonicu Preljina-Požega je pet godina, što znači da će Srbija početi da ih vraća 2024. godine. Rok otplate za oba kredita je 15 godina, dok godišnja kamata za prvi kredit iznosi dva, a za drugi kredit tri odsto.Deonica Požega-Duge Poljane bi trebalo da bude dugačka oko 75 kilometara i predstavlja deo autoputa koji je planiran prema Crnoj Gori.Kompanija CRBC je glavni izvođač na izgradnju autoputa Bar-Boljare u Crnij Gori. Osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu prošle godine je protiv nje podnelo optužnicu zbog oštećenja korita reke Tare. Prema nekim procenama, Crna Gora je izgradnju tog autoputa preplatila za više desetina miliona evra. 

Srbija

Raspisan poziv za subvencionisanu zamenu stolarije na Paliluli

Grad Beograd raspisao je javni poziv sa sufinansiranje mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama i stambenim zgradama na teritoriji Beograda, odnsono na području Gradske opštine Palilula. Pravo učešča na javnom pozivu imaju građani i stambene jedinice.Ukupna planirane sredstva Grada i države za ovu meru su 20 miliona dinara. Kako piše u javnom pozivu, maksimalno učešće grada ne može preći 50 odsto ukupnog iznosa sa PDV-om.Sve preko maкsimalnih iznosa sredstava sufinansiranja Grada snosi podnosilac prijave. Na primer podnosilac prijave se može opredeliti i za sкuplje prozore s tim da razliкu u ceni snosi podnosilac prijave.Javni poziv je otvoren do 28. januara 2022. godine.Beograd raspisao javni poziv: Zamena stolarije samo za stanovnike Palilule KOJI SU USLOVI?1. Podnosilac prijave mora da poseduje jedan od sledećih dokaza za stambeni objekat:- dokaz o izgradnji objekta pre donošenja propisa o izgradnji,- građevinsku dozvolu dobijenu kroz redovan postupak obezbeđenja dozvole,- građevinsku dozvolu dobijenu iz postupka legalizacije ili- rešenje o ozakonjenju ili- dokaz da su započeli proces legalizacije ili uknjiženja- da je izmirio dospele obaveze po osnovu poreza na imovinu za 2020. godinu;2. Za prijave stambenih jedinica uslov je i da je stambena zajednica upisana u odgovarajući registar. 3. Takođe, Grad je propisao i da podnosilac prijave mora da bude vlasnik i da živi u porodičnoj kući ili u stanu na tetitorijiji Beograda, odnosno području opštine Palilula, sa desne strane Dunava u skladu sa Procenom prioritetizacije i rangiranja segmenata građevinskog fonda, a za potrebe realizacije mera energetske sanacije na fasadnoj stolariji na teritoriji Gradske opštine Palilula.Procenu je, kako piše, izradio Arhitektonski fakultet u Beogradu, u celini između sledećih ulica i to: Bulevar kralja Aleksandra, Takovska, Vojvode Dobrnjca, Poenkareova, Bulevar despota Stefana, Cvijićeva i Ruzveltova, izuzev Profesorske kolonije koja uživa status prethodne zaštite i predstavlja prostorno kulturno-istorijsku celinu.Pravo učešća na javnom pozivu nemaju:- vlasnici posebnih delova stambeno-poslovnog objekata koji ne služe za stanovanje;- vlasnici stambenih objekata koji su u prethodnom periodu koristili sredstva Grada/opštine za slične aktivnosti i ista opravdali;- vlasnici stambenih objekata koji su u prethodne dve godine posle dostavljanja Rešenja o dodeli bespovratnih sredstava za slične aktivnosti odustali od sprovođenja aktivnosti. 

2021

Ne bacajte hranu koju niste pojeli, napravite kompost

Čini se da ljudi danas, naročito u Srbiji, nisu dovoljno svesni razmera planetarne ekološke krize. Kompostiranjem se dobija hranljiva zemlja Vesna Jevtić, nastavnica engleskog jezika, ekološki projekat „Biram da kompostiram“Jedan vrtić i stambena zajednica u Beogradu dobili su kompostere u okviru projekta „Biram da kompostiram”. Radili ste u Hemijsko-prehrambenoj školi, kad ste počeli da radite kompostiranje i kako je počeo taj ekološki projekat?Čini se da ljudi danas, naročito u Srbiji, nisu dovoljno svesni razmera planetarne ekološke krize. Plastika je, po novim naučnim istraživanjima, pronađena u ljudskoj placenti, a površinski sloj zemlje je istanjen i ispošćen. Preterana potrošnja dovela je do toga da se napuštaju stare zdrave navike, kupuje se preko svake mere, baca se bez kriterijuma, zbog čega razne vrste otpada koje bi se mogle reciklirati završe na deponiji. Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnje.Organski otpad može da se kompostira, umesto što se baca na deponiju, gde samo doprinosi pojačanju efekta staklene bašte ispuštanjem štetnih gasova tokom procesa raspadanja. Sa tim saznanjem, počela sam da kompostiram u svom domaćinstvu. U međuvremenu, u školi u kojoj sam doskoro radila, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, u okviru Erazmus projekta pod nazivom „Jedi pametno. Sačuvaj planetu” (Eat Smart. Save Your Land) naš tim je napravio tri kompostera. Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnjeKako su dodeljivani komposteri, kome su sve namenjeni? Pozvali smo lokalnu zajednicu preko neformalne grupe „Za manje smeća i više sreće – Zero Waste Serbia” da se pridruži našoj akciji tako što će nam donositi zeleni otpad. Odziv je bio fenomenalan, a mnoge naše komšije presrećne što svoj zeleni otpad mogu da donesu na kompostiranje. Naš plan je bio da, osim u edukativne i društveno-korisne svrhe, kompost posluži i za ulepšavanje školskog dvorišta, tako što ćemo ga iskoristiti kao hranljivu zemlju za nadgradne leje u koje ćemo posaditi medonosne biljke. Zatim je na proleće ove godine bio i poziv za mini eko-projekte Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Javili smo se na konkurs sa idejom da napravimo još kompostera, koje ćemo ovog puta darovati nekoj instituciji, stambenoj zajednici, ugostiteljskom objektu. Prilikom prijave za konkurs bilo je 100 predloga, izabrani smo u uži krug od 15, a zatim u dobitna četiri tima i tako je počeo projekat Hemijsko-prehrambene tehnološke škole „Biram da kompostiram”. U međuvremenu, zbog manjka časova, prešla sam u VI beogradsku gimnaziju, gde predajem engleski jezik, ali sam na lični zahtev ostala da vodim ovaj projekat do kraja. I objavili smo poziv za zainteresovane zajednice. Na kraju smo izabrali vrtić „Plavi čuperak” na Karaburmi i stambenu zajednicu Radnička.Kako je finansiran projekat? Projekat je kompletno finansijski podržao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, kroz program „Znanje za održivi razvoj”, sponzorisan od strane nemačke ambasade. U okviru projekta „Biram da kompostiram” radio je mali školski četvoročlani tim, osim mene, radilo je dvoje učenika Valentina i Petar, i moja koleginica Danica Drulović, nastavnica tehnološke grupe predmeta, koja je osmislila i napravila nacrt kompostera. Takođe, bavila se procesom kompostiranja sa tehnološke strane (vlaga, temperatura, odnos sadržaja ugljenika i azota), dok sam ja radila na pripremi dokumentacije, povezivanju sa lokalnom zajednicom. Naravno, komposteri su dodeljeni besplatno.Koliko su ekološki projekti važni za decu u vrtićima i školskom uzrastu?Cilj ovakvih projekata je prvenstveno podizanje svesti o važnosti kompostiranja, o važnosti održivog života u urbanoj sredini. Na školskom nivou, zahvaljujući ovakvim projektima, učenici postaju samopouzdani, svesni, angažovani pojedinci koji kritički posmatraju svet oko sebe i vide sebe kao aktere promena. Za zajednicu je sjajno što ovakvi projekti podižu nivo socijalne kohezije, koja nam je danas više nego potrebna, kako bismo shvatili da ne možemo uvek čekati da neko nešto uradi za nas, da neke stvari moramo da uradimo sami, ako želimo da živimo u zdravoj, uređenoj, prijatnoj sredini. Koje su prednosti kompostiranja?Prednosti su nebrojene. Korišćenjem komposta za đubrenje bašte izbegava se upotreba hemijskih preparata za zaštitu bilja i veštačkih đubriva. Smanjuje se količina otpada koji se proizvodi, dok dobijeni proizvod utiče na zdravlje tla, potiskuje patogene i jača imunitet biljaka. Iako sam po struci filolog i bavim se podučavanjem i prevođenjem, u duši sam eko-aktivista. U mom domaćinstvu odavno se vodi računa o smanjenju otpada uz poštovanje svih pet eko-zapovesti: ne uzimaj ako ti ne treba, razmisli pre nego što kupiš nešto novo, ponovo upotrebi, recikliraj, natcikliraj (na primer, od starih farmerki napravi ceger). Kompostiranje je proces koji unapređuje kvalitet života u urbanoj sredini, čoveka povezuje sa prirodom, vraća balans u prirodnu sredinu, a tlu vraća neophodne materije.  Kako se pravi kompost, šta je potrebno, šta ne sme da se koristi? Kompost se pravi od zelenog otpada iz kuće (azotni deo) i smeđeg otpada (ugljenični deo). Zeleni otpad su kore od voća i povrća, ljuske od jajeta, talog od kafe, kesice čaja, a smeđi: karton, pamučna tkanina, suvo lišće, piljevina. Slažu se naizmenično u odnosu 2:1 smeđeg u odnosu na zeleni otpad, u zatvorenu posudu koja ima bočne rupice za protok vazduha, po potrebi zalivaju se vodom i povremeno promešaju. U kompost ne sme da se stavljaju namirnice životinjskog porekla, niti ostaci začinjene hrane, borove iglice i lišće od oraha.

Jasminka Petrović

Srbija intervju

Kultura je deci važna kao i četkica za zube

Deca koja odrastaju uz podsticanje kreativnosti i kritičkog mišljenja jednog dana postaju zadovoljne osobe, bez obzira na to kojim poslom se bave. Nauče da se do vrha planine može stići na bezbroj načina, kaže za Novu ekonomiju spisateljica za decu Jasminka Petrović.Zbog toga su razvijene zemlje su odavno shvatile kakvu ulogu kultura ima u dečjim životima i zato posebnu pažnju posvećuju kako obrazovanju, tako i kulturi, dodaje ona.Kako je pandemija uticala na dečju kulturnu scenu?Ako ništa drugo, smanjio se broj posetilaca, smanjen je broj prodatih knjiga, ceo taj lanac se usporio. Pozorišta i glumci su dosta ugroženi. Ima tu još nešto. Tebe kad uhvati stvaralački žar, teško možeš da staneš – „stop, sad je pandemija“.Mi dečji pisci smo bili posetioci gradskih biblioteka u toku mesec dana po nekoliko puta. To je sad sve obustavljeno, jer je bibliotekama zabranjeno da organizuju takve događaje. Može da se ide eventualno u škole i to uz velike dogovore sa direktorima, učiteljima i roditeljima. Sve se smanjilo, pa su samim tim i honorari manji. Problem je što, kada je nešto tanko, ako se još stanji, stvarno dolazi do pucanja.Deca su nevidljive žrtve pandemije Evo, nedavno su me zvali iz Udruženja školskih bibliotekara da im pomognem kroz podršku u nekom apelu jer je sada trend da se sve više smanjuje broj školskih bibliotekara, da se smanjuje radno vreme, da se smanjuje fond knjiga.Trend od pandemije ili i pre?I pre, ali sada se to više oseća i još više vidi. Moja teza je da je školska biblioteka srce škole, da je to mesto gde se okupljaju deca, gde bibliotekarke imaju ogroman uticaj baš na kulturu dece, ne samo na književnu. One im razvijaju razne kulturne navike.Zbog čega se to dešava?Pa eto, hajde da vidimo, to niko ne zna. Uvek se ide sa tim – „da se uštedi“, ali što baš uvek da se uštedi na kulturi? Krenulo se od biblioteka i, osim što su ti bibliotekari sada ugroženi zbog posla i zbog finansija, veoma trpi kultura za decu, jer mi ne znamo šta je sledeće.Ima to čuveno pismo Nila Gejmena u kome on govori o značaju biblioteka. U tom pismu kaže kako su u Njujorku razgovarali o tome koliko ćelija treba da imaju u zatvorskim zgradama i to su računali prema tome koliko ima članova biblioteke među decom. Što je više članova, manje će biti potrebe za zatvorom. To je takva računica i ja verujem da postoji direktna veza.Kako sve možemo da usmerimo dete da razvije odgovoran odnos prema novcu? Kako smo onda smetnuli s uma značaj biblioteka?Živimo u vremenu kada je „interes“ broj jedan „koliko ću ja da budem dobar“. To je sada stavka broj jedan i među institucijama i među korporacijama i među pojedincima. Zaista je malo još onih koji misle poput bibliotekara. Ta profesija je sačuvana, u najboljem smislu, jer njima to nije poziv, njima je to misija. Oni nemaju nikakav interes da promovišu knjige i kulturu. Imaju svoju platu, ali shvataju da je to neki viši cilj i i zalažu se. Zaista postoji mnogo pojedinaca koji tako veruju i ja se, eto, nadam da će te male iskre napraviti neku promenu.A kako to utiče na decu, kada smanjujemo fondove biblioteka, ne promovišemo čitanje? Postoji i istraživanje da je samo četvrtina dece odrastala okružena većim brojem knjiga?Ogromni su napori u Srbiji, ali je strašno to što nije vidljivo koliko se ulaže u dečju kulturu u nekim malim mestima po Srbiji. U Boru znam šta rade bibliotekarke.Čuda prave ni od čega, ali to mi ne vidimo i ne znamo. Svi ti pozitivni događaji i male radosti više nikom nisu zanimljivi. Recimo, juče me je preko Vajbera zvao učitelj iz jednog sela, čitali su jednu moju knjigu. Želeo je da popričamo. I, preko Vajbera sam imala razgovor sa celim razredom, gde su oni fantastično zaključivali.Bio je i poziv na društvenim mrežama da ljudi šalju knjige, jer su u jednom malom mestu pokrenuli inicijativu da naprave školsku biblioteku koju do tada nisu imali?Javljaju se ljudi. Imam utisak da mi živimo u paralelnim svetovima. Imamo ono što vidimo na televiziji i što je na društvenim mrežama a, ako se samo malo pomerimo, postoji predivan paralelni svet gde se ljudi vole, druže, poštuju i gde su merila vrednosti na visini. Jedan od primera... Pre nekog vremena sam bila na radionici na kojoj su učestvovali studenti psihologije, pedagogije, njihovi profesori. Povela se rasprava koja nije vodila niti u svađu niti u povišene tonove. Jednostavno, razgovaralo se, a to više nema gde da se vidi.Ninoslav Perišić, Beba Kids: Deca sama biraju odećuDa li je onda ta stvarnost koja je „nekulturna“ ili „svađalačka“ zapravo bučnija?Da, oni su agresivni, bučni, nametljivi.To vidite i na društvenim mrežama, kada krenu hejtovi. U razgovoru sa ovim mladim studentima i njihovim profesorima je bilo različitih stavova, ali je to bio razgovor. Ti ovde ne vidiš da se neko ne slaže sa tobom, nego osetiš da te mrzi. I šta će da radi neko ko je iole normalan? On će samo da se povuče. I onda ustupamo mesto njima. I onda živimo u potpuno podeljenom društvu. Kao u paralelnim svetovima.Pošto mene uvek zovu profesori i bibliotekari koji kod dece razvijaju kulturni život, moj doživljaj je da je svet divan.Jer ja svakodnevno srećem predivne nastavnike, predivne bibliotekare i predivnu decu koja razmišljaju, koja su kreativna... Mislim da će, kao peščani sat, i ovo vreme da iscuri i da će se okrenuti, samo treba biti strpljiv i ne odustati. Tako je oduvek bilo.Kakvo vreme bi trebalo da dođe kada se okrene peščani sat?To bi trebalo da bude vreme u kome se razumemo. Sada jedan ćuti, drugi urla, treći se bije, nema komunikacije. Mislim da je komunikacija suština ljudskog roda.Kao da nam se komunikacija poremetila. Kod dece je to sačuvano, a oni kako rastu, to gube. Kad dođeš kod predškolaca, oni imaju ideje, hoće, skaču, prevrću se, ne možeš da ih zadržiš.Tako je sve do šestog razreda. Sedmi, osmi razred, već su uzdržani, već su i povučeni, introvertni. U gimnaziji sede prekrštenih ruku. I ne plaše se oni mene, nego imaju strah jedni od drugih, da se ne izblamiraju.Kako je korona "ukrala" kulturu u Srbiji Može li reforma obrazovanja da bude rešenje?Ako želimo društveni i ekonomski napredak, neophodna je reforma školskog sistema. Škole su dinosaurusi. Ne samo kod nas, nego u svetu. Sve se promenilo, a škole su ostale iste. Ne menjaju se, jer niko neće da preuzme odgovornost. Svedoci smo velikih događaja, na raznim nivoima. Recimo, knjiga koju sam ja pisala pre 10, 15 godina je sada bila na čitanju kod jedne devojčice. Ona je dala vrlo oštru kritiku i ja sam shvatila da je za sve u pravu. Videla sam gomilu predrasuda sa moje strane. Ali, ja te informacije tada nisam imala, pre toliko godina. Sada bih tu knjigu pisala drugačije.Velike su promene, svakodnevne. Na nama je sada da li ćemo da skliznemo, da li ćemo da ostanemo u vertikali i gde je ta granica kad kažemo ne. Meni je žao što stalno vidim ljude koji moralno skliznu.Koje je vaše ne i vaša crvena linija? Ako govorite da bi kulturni radnici za decu trebalo da se bore, da budu vidljiviji, da li biste zarad toga pristali da govorite za tabloide ili da gostujete na, recimo, Pinku ili Hepiju?Mene su zvali na Pink još pre nego što su totalno posrnuli. Rekla sam „ne, hvala“. I ja se šalim da ću to da stavim u CV, jer zaista mislim da je to nešto čime treba da se pohvalim, da nikada nisam bila gost na Pinku.Bilo je u jednom trenutku nekih diskusija, upravo kad su me zvali kao dečjeg pisca, da bi možda baš trebalo da se obratim toj vrsti publike. U marketingu reklamom možeš da privučeš one koji se dvoume. One koji nisu za to, njih ne možeš da dozoveš. Ja mogu da govorim onoj deci koja čitaju ili onoj koja su na pola puta. Onu koja su jako daleko od toga je izuzetno teško privući jednim gostovanjem.Isti je slučaj i sa odraslima?Mislim da da. Zato je kultura ključ. Ja kad bih bila na nekoj vlasti, a hvala bogu nikad neću, sve bih ulagala u kulturu, od vrtića. Da se u pozorištu ili u muzeju prijatno osećaju. Ne možemo deci da stvaramo kulturne navike kada su tinejdžeri ili kad su već studenti. To je mnogo teško.Njima to treba da postane kao četkica za zube. Ideš u krevet, opereš zube. Tako subotom ideš u pozorište i gledaš predstavu.Čini li vam se da je pred mladim roditeljima teži ili lakši posao nego što je to bio slučaj pre 20, 30 godina?Mislim da je ovo pitanje za milion dolara. Pozitivno roditeljstvo oduvek je zahtevalo veliku odgovornost i donosilo veliku radost. Moguće je da roditelji danas imaju više izazova u podizanju dece nego ranije, ali opet postoji i mnogo više stručne podrške.Ono što ja čujem od mladih mama i tata iz svoje okoline, jeste briga kako vaspitavati decu u vreme porasta nasilja. Podrazumeva se da oni odgajaju svoju decu na zakonima tolerancije, ljubavi, razumevanja... Kako, kad su oko tvog deteta nasilnici koji dolaze iz drugih porodica i drugih sredina? I niko nema odgovor. Kako ćeš ti, koji si miroljubiva osoba, da učiš svoje dete da bude agresivno, da bi vratilo nekome?Kako učiti svoje dete da ne bude ni nasilnik ni žrtva?Tu sada postoje neke tehnike. Ima učitelja koji na tome rade, to su pojedinci.Ali, kako da dete ne štrči... Jedan dečak je rekao da mu je omiljena boja roze i krenulo je maltretiranje. A on voli Pink Pantera, a Pink Panter je roze. Dok je on to objasnio, prošao voz. Dakle, kako podizati dete u porodici koja ima neke normalne vrednosti? Jako teško. Jer, ti možeš da ponudiš detetu samo ono što i sam imaš. A vidiš da je to klopka. Ako se u kući ne sluša folk muzika, dete ode na žurku i tamo štrči. I onda bi dete trebalo da učiš da se folira da sluša tu muziku, a da kod kuće ne sluša.Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti Da li to sme da bude odgovornost samo roditelja?Pa ne sme i ne može. Ali, evo, koliko roditelja ima zaista iskrenu podršku u školama? Koliko, recimo, u jednom razredu imate dece koja se jednostavno ne uklapaju? Oni se ne uklapaju zato što su drugačije vaspitani.Možda bi neko rešenje bilo da deca, roditelji i nastavnici zajedno gledaju određene filmove, predstave ili čitaju određene knjige. I da svi nakon toga razgovaraju.Često kažem da je, po mom mišljenju, knjiga sredstvo, a ne cilj. Ne samo da dete pročita, nego da ga podstakne da razmišlja. Jer, mnogo je lakše da se uoče neki problemi kod junaka nego kod sebe i književni ili filmski junak može da ti pomogne, da ti rasvetli neke tvoje ili dobre ili loše strane. Treba da radimo na tome.Preporučite nam knjigu, predstavu i film o kojima bismo mogli da razgovaramo na taj način?Predstave, ako mogu dve. Pozorište „Duško Radović“, „Dečak s koferom“, predstava koja govori o migrantima i predstava „Priča o majci“ koja priča, u stvari, o smrti. Obe teme su kod naspod znakom pitanja. Ne priča se o smrti i ne priča se o migrantima.Ja bih sad rekla, to jeste reklama, ali „Leto kada sam naučila da letim“, jer sam imala priliku da vidim film na probnoj projekciji i mislim da, takođe, govori o važnim stvarima. Govori o ratu devedesetih, što je isto tabu tema. Film je rađen po mojoj knjizi, ali ga doživljavam kao skroz drugi medij.Knjiga, sada mi je zanimljivo, jer upravo čitam, „Amerikana“ od Čimamanda Ngozi Adičija. Nije za decu, ali mogu da je čitaju srednjoškolci. Ona govori o tome kako je biti Afrikanac u Americi.Piše o Nigeriji, gde sam ja videla dosta sličnosti sa nama. Siromašne zemlje u kojima je rat, to je kao šablon. Bila sam zapanjena koliko ima sličnosti s nama.Osećate li odgovornost kada deci šaljete poruke kroz svoje knjige?Da, i mislim da se u odgovornosti krije osnovna razlika između pisanja za decu i pisanja za odrasle. Pisci za decu moraju stalno da razmišljaju o uzročno-posledičnim odnosima između tek-sta i čitalaca. Deca ne vole kad im pisci pametuju, a još manje kad im se ulizuju. Njima najviše odgovara da su im pisci stariji prijatelji ili prijateljice koji im poručuju: „Ponekad je odrastanje teško, ali može da se izdrži, evo vidi moj slučaj!“

Srbija

Arheolozi u okolini Lebana otkrili 130 novih lokaliteta

Arheolozi su u periodu od oktobra do decembra, kada je realizovan projekat „Rekognosciranje arheoloških lokaliteta na teritoriji opštine Lebane“ evidentirali 130 lokaliteta od kojih je 87 novootkrivenih, a deset lokaliteta je višeslojno, što znači da ima ostataka više epoha.Čak 74 od ukupnog broja evidentiranih lokaliteta potiče iz srednjeg veka, 19 iz praistorije, a 43 iz rimskog i ranovizantijskog perioda.Za pet lokaliteta nije bilo moguće odrediti kojoj epohi pripadaju.Ovim projektom su na samom terenu i u neposrednom kontaktu sa meštanima provereni svi lokaliteti u selima koji nisu obuhvaćena ranijim istraživanjima, a u kojima su zabeleženi ostaci prošlosti u starijoj literaturi, kao i svi podaci o slučajno pronađenim nalazima koje su Muzeju poslali saradnici.Terenskom prospekcijom izvršen je pregled terena i beleženje svih podataka koji ukazuju na mesta gde su moguća nalazišta. Zabeleženi su podaci o izgledu lokaliteta tekstualno, kojim će se na topografskoj karti i precizno locirati položaj. Značajna depopulacija udaljenih sela u brdsko-planinskim krajevima južne Srbije ukazuje da ova oblast treba da bude prioritet ustanova zaštite kulturnog nasleđa i nadležnog Ministarstva tokom sledećih godina. Ukoliko se arheološke rekognosciranje ovakvih oblasti ne budu sprovele u skorijem vremenskom periodu, preti opasnost da stručnjake na terenu neće imati ko da uputi ili odvede do određenih lokaliteta, a "divlji arheolozi i arheoamateri" koriste ovakvo stanje za uništavanje arheoloških lokaliteta i pokretnih kulturnih dobara, pa bi prisustvo službenih lica iz nadležne muzejske institucije imalo i preventivni karakter. Projektni tim su činili arheolozi: kustos Vladimir Stojanović – rukovodilac projekta, muzejski savetnik Julijana Pešić, muzejski savetnik Smilja Jović i viši kustos Vladimir Stevanović. Isti tim je 2018. godine dobio nagradu Mihailo Valtrović od strane Muzejskog društva Srbije kao najbolji stručni tim u Srbiji.

Tik tok

Svet

TikTok postao najposećeniji sajt na svetu

Guglov sajt više nije prvi u svetu jer ga je pretekao TikTok koji je bio najposećeniji sajt na internetu u 2021. godini, pokazuju podaci američke tehnološke kompanije Cloudflare Radar. Prema podacima, TikTok je kako se dodaje najbrže rastuća društvena mreža ikada, ali po količini finansijskih prihoda i dalje ne može da se meri sa svojom konkurencijom.Analitičari smatraju da je TikTok imao oko 2 milijarde dolara prihoda u 2020. godini, što je cifra koja je nebrojano puta manja u odnosu na Gugl (181 milijarda dolara) ili čak na Fejsbuk (86 milijardi dolara). Mnogi tvrde i da TikTok ima ogroman prostor za rast.Aplikacija Tiktok-a je tokom prošle godine bila najpopularnija među internet korisnicima i trenutno ima više od milijardu korisnika. Iako se čini kao iznenađenje, jer se velikom broju ljudi čini da je u pitanju mreža samo za mlade, podaci govore suprotno.TikTok je mreža koja je najpopularnija kod mladih, popularnija čak i od Instagrama i Snapchat.Veliki deo poslednje decenije Google je bio prvom mestu po posećenosti na internetu. Poslednji put mu je Yahoo predstavljao ozbiljnu konkurenciju pre 10 godina.Tada je veliki broj ljudi dnevno guglao u potrazi za informacijama. Dok je Google bio najpopularniji pretraživač na svetu blizu polovine celokupnog internet saobraćaja poticalo je upravo od njegovog pretraživača. Ta dominacija je učinila Google  najvećom svetskom platformom za oglašavanje, od čega se ubira veliki profit.Domaći brendovi nedovoljno pripremljeni za TikTok generacijuI od TikToka će moći da se živi Treće mesto na listi najposećenijih domena, uključujući veb-sajtove i aplikacije, u 2021. godini zauzela društvena mreža Facebook, četvrto Microsoft, a peto Apple. U prvih 10 su i Amazon, Netflix, Youtube, Twitter i Whatsapp.Uspon TikToka je kako se dodaje posledica tehnoloških promena. Iako je većina ljudi na svetu prva saznanja o internetu dobila koristeći Gugl, Jutjub, Fejsbuk, to je danas sve ređe.U 2022. godini TikTok dostiže 755 miliona korisnika Ipak, kako se dodaje, to više nije mreža samo za smešne video snimke, već se u poslednje vreme masovno koristi za deljenje saveta o različitim sferama života. To znači da se TikTok, ipak, ne koristi samo za zabavu, već i za informacije i edukacije.To je ogroman pomak, koji kako mnogi tvrde ima realne tendencije da bude zamena za sve druge platforme. S obzirom da je kompanija u kineskom vlasništvu, skoro je nemoguće utvrditi koliki su njeni prihodi.

football

Svet

Fudbalske nameštaljke sve učestalije tokom korone

Kladioničarska mafija u jugoistočnoj Aziji voli da namešta utakmice u ligama u kojima se ne vrti mnogo novca, pošto su u takvim ligama igrači, treneri i sudije najpodložniji korupciji. Budući da je pandemija ugrozila budžete mnogih klubova manipulacije utakmicama se povećavaju, piše DW.Ova pojava nije novijeg datuma jer godinama unazad ovo područije važi kao raj za nameštanje fudbalskih utakmica. Od zapada Indije do istoka Kine nema mnogo liga u kojima nisu otkrivene manipulacije, a protiv toga se bore i u Maleziji i Laosu.Kladioničarska mafija u ovom regionu koristi to što su igrači i treneri ovde loše plaćeni, a često sasvim ostanu bez zarada."Čim klubovi više ne plaćaju igrače, prevaranti stižu. Nisi dobio pare tri meseca, moraš da plaćaš kiriju i hraniš dvoje dece, a onda ti neko ponudi šestomesečnu platu za jednu utakmicu. Mislim da je to najčešći razlog za nameštaljke", rekao je Stiv Darbi koji je kao trener radio u Vijetnamu, Laosu, Maleziji i Singapuru.Nameštanje utakmica prevazilazi region jugoistočne Azije, u skandalu iz 2011. godine u južnokorejskoj K-ligi je učestvovalo preko 50 igrača i trenera, a upadljivi su bili mali iznosi od svega 2.000 evra koje su mnogi igrači su prihvatili da nameštaju mečeve. Kako objašnjava Darbi, stariji igrači često rade za prevarante i staraju se o tome da "svi drže jezik za zubima", jer kako bi stvar bila profitabilna, najbolji igrači moraju da budu uključeni.Azijska fudbalska konfederacija (AFK) je 2017. kaznila 22 igrača i zvaničnika doživotnom zabranom učešća u fudbalskim nadmetanjima, a nedavno je malezijski savez potvrdio da se vodi istraga zbog dve utakmice iz oktobra. Istraživački novinar Deklan Hil, autor više knjiga o nameštanju mečeva potvrđuje je da u zemljama poput Tajlanda, Indonezije, Kambodže i Vijetnama korupcija rasprostranjena i u ligi i timovima."Kad klubovi ne plaćaju igrače, ostatak posla završava hijerarhija u timu gde stariji igrači nateraju mlađe da učestvuju u prevari", dodaje Hil.U prevare su često umešani i treneri, čak i sudije. Tako je vrhunski kineski sudija Gong Đianping 2003. osuđen na deset godina zatvora nakon što je priznao da je namešta utakmice.AFK sarađuje sa švajcarskom firmom Sportradar koja analizira međunarodni sport i traga za naznakama prevara. Andreas Kranih, poslovođa zadužen za sportski integritet u toj firmi, hvali pristup AFK i kaže da je broj nameštenih utakmica između 2013. i februara 2020. opao za 21 odsto. Ali, onda je došla pandemija. "Kovid je bio prekretnica, to je ponovo dolilo ulje u vatru", ističe on.Prvi razlog je ekonomske prirode, prazni stadioni, odgođena takmičenja, a klubovi se suočavaju sa padom prihoda. Štedelo se pre svega na najvećem izdatku, a to su plate igrača. "Oni koji vuku konce prevara su brzo shvatili da su mnogi sportovi finansijski ugroženi u pandemiji, a kad je manje para, igrači, sudije, treneri i predsednici klubova su podložniji." kaže novinar Hil.Budući da se početko 2020. godine nije ni igrao fudbal, Kranih podseća da za je bukmejkere to bila bizarna situacija, bili su u očajničkoj potrazi za novim sportovima. On dodaje da je sa prevarantima je isto da kad nema sporta, nema ni nameštaljki, što ih je nateralo da se bave vrstama sporta koje im ranije nisu padale na pamet.Tu se pre svega misli na e-sport, odnosno takmičenja u video-igrama, jer, na njih pandemija skoro da nema uticaja. U junu je šestoro profesionalnih igrača dobilo žestoke kazne jer se jedan od njih kladio protiv svog tima i onda podmitio kolege kako bi izgubili.

Srbija

Mladi u Srbiji su depresivni, ali ne traže pomoć

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) i Institut za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu objavilo je istraživanje na temu psihičkog i telesnog zdravlja mladih. Prošla i ova godina, bile su teške i za mlade ljude, a istraživanje u kome je učestvovalo preko hiljadu ispitanika, predstavlja sveobuhvatnu procenu zdravlja mladih, kažu autori ovog istraživanja. Visok nivo stresa doživelo je 22,4 procenata mladih, dok stres nije osetilo 30,7 procenata. Isto istraživanje pokazuje da je skoro 70 procenata mladih pod stresom, umereno ili konstantno. Čak 65 procenata mladih osetilo je u proteklom periodu neki vid depresije. Ipak, čak 42 procenta ispitanika smatra da im usluge psihologa ili psihoterapeuta nije potrebno.Više od trećine mladih smatra da mu je pomoć stručnjaka bila neophodna, ali je nisu potražili. Svega 18 posto njih je potražilo pomoć i to o svom trošku.Zabrinjavajući podatak iz ovog istraživanja je i taj što čak 44% mladih ne zna kome da se obrati radi dobijanja pomoći kada oseti psihičke probleme. Skoro polovina mladih, 46 procenata, smatra da im je porodica emocionalna podrška, dok više od petine ispitanika kaže da u porodici ne može da razgovara o emocionalnim problemima. U istraživanjima je učestvovalo 1022 ispitanika uzrasta između 15 i 29 godina.Depresija, anksioznost i značaj terapijeSrbiji preti crveni mentalni alarm