Najnovije

Svet

EU od 2049. neće potpisivati dugoročne ugovore za gas sa Rusijom

Vladimir Čižov, stalni predstavnik Rusije u Evropskoj Uniji, pozitivno je ocenio izjave izjave Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije Ursule, da je Komisija predložila da zabrana dugoročnih ugovora za snabdevanje gasom počne da se primenjuje od 2049. godine i da se time potvrđuje da se dugoročni ugovori mogu zaključivati do tada.„Energetsko tržište stvoreno u EU pokazalo se hiperzavisnim od vremena, pri čemu na njega negativno utiču i velika hladnoća ili vrućina, stepen oblačnosti, brzina vetra“, naveo je Čizov u intervjuu za rusku novinrsku agenciju Tass, a preneo je Tanjug.Takođe je prokomentarisao koliko je realno da proizvodnju struje iz gasa kompenzuje solarna i energija vetra u uslovima nepovoljnih vremenskih prilika kada je potražnja za energijom najveća.Gas na poreskim izuzecima i u narednoj godiniGasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izbori

Novčanice i kovanice evra

Srbija

Preko šest miliona evra državne pomoći za novu fabriku u Šapcu

Komisija za kontrolu državne pomoći ocenila je da je subvencija od 6,4 miliona evra koja je dodeljena firmi United Alloy-Tech Europe u Šapcu u skladu sa pravilima. Kompanija će pomoć dobiti kao podršku u izgradnji nove fabrike proizvodnog sektora za proizvodnju delova automobilske industrije livenjem aluminijuma u Šapcu. Nacrt ugovora o dodeli sredstava podsticaja, koji je dostavljen Кomisiji, zaključen je između Ministarsva privrede i United Alloy-Tech Europe Šabac. United Alloy-Tech Europe osnovana je 13. januara 2021. godine i u vlasništvu je ulagača, privrednog društva Minth GmbH iz Nemačke.Ulagač Minth GmbH i Alloy - Tech Europe su deo Minth grupacije sa glavnim sedištem u Кini. Grupacija se prvenstveno bavi projektovanjem, proizvodnjom i prodajom opreme, dekorativnih delova, delova karoserije, krovnih nosača. Projektom će, kako se navodi, biti zaposlen najmanje 161 novi radnik na neodređeno vreme do kraja 2023. godine, a  predviđeno je i ulaganje u materijalna i nematerijana sredstva firme od najmanje 50 miliona evra u istom roku. Nacrt ugovora predviđa i obavezu ove kompanije da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 161, u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta.Firma se obavezuje i da početne investicije i novootvorena radna mesta povezana sa investicijama moraju da ostanu u istom području, najmanje pet godina nakon završetka projekta.U Nacrtu ugovora se navodi da i da će vrednost troškova zarada za novozaposlena lica povezana sa ulaganjem u dvogodišnjem periodu nakon dostizanja pune zaposlenosti predviđene investicionim projektom iznostiti najmanje 2,7 miliona evra. Kompanija se obavezuje i da, nakon ispunjenja obaveze zaposlenja, svakom novozaposlenom redovno isplaćuje osnovnu zaradu koja je za najmanje 20 odsto veća od minimalne zarade.

Svet

Kineski naučnici razvijaju robote-tužioce

Kineski naučnici prvu mašinu na svetu koja može optužiti ljude za sločine koristeći veštačku inteligenciju (AI). Mašina je do sada u stanju da identifikuje osam uobičajenih krivičnih dela kao što su prevara, kockanje, opasna vožnja i "svađa", piše South China Morning Post.Prema istraživačima, "tužilac" sa veštačkom inteligencijom može da podnese tužbu sa više od 97 odsto tačnosti na osnovu usmenog opisa slučaja, a napravilo ju je i testiralo Narodno tužilaštvo Šangaja Pudong, najveće i najprometnije okružno tužilaštvo u zemlji.Tehnologija bi mogla da smanji svakodnevni rad tužilaca, omogućavajući im da se usredsrede na teže zadatke, kaže profesor Ši Jong, direktor laboratorije Kineske akademije nauka i vodeći naučnik projekta."Sistem može u određenoj meri da zameni tužioce u procesu donošenja odluka", rekli su Ši i njegove kolege u radu objavljenom ovog meseca u tamošnjem časopisu.Donošenje takvih odluka zahtevalo bi da mašina identifikuje i ukloni bilo koji sadržaj predmeta koji je nerelevantan za zločin, bez uklanjanja korisnih informacija. Nažalost svi postojeći AI alati imaju ograničenu ulogu, jer "ne učestvuju u procesu donošenja odluka o podnošenju optužbi i [predlaganju] kazni", rekli su Ši i njegove kolege.Mašina bi takođe morala da konvertuje složeni ljudski jezik koji se stalno menja u standardni matematički ili geometrijski format koji bi računar mogao da razume. Iako su kineske internet kompanije razvile moćne alate za obradu prirodnog jezika, njihov rad često zahteva velike računare kojima tužioci nemaju pristup.AI tužilac koji je razvio Šijev tim mogao bi da radi na desktop računaru. Za svakog osumnjičenog, podigao bi tužbu na osnovu 1.000 svojstava dobijenih iz teksta opisa slučaja koji su generisali ljudi, a nakon toga sistem bi procenio dokaze.Mašina je "obučena" koristeći više od 17.000 slučajeva od 2015. do 2020. godine i do sada može da identifikuje i podnese optužbe za osam najčešćih zločina u Šangaju.Ši i njegove kolege su istakli da će AI tužilac uskoro postati moćniji sa nadogradnjom i mogao bi da prepozna manje uobičajene zločine i podigne više optužnica protiv jednog osumnjičenog.Tužilac u južnom gradu Guangdžou rekao je da je zabrinut u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije u podnošenju optužbi: "Tačnost od 97 odsto može biti visoka sa tehnološke tačke gledišta, ali uvek će postojati šansa za grešku", rekao je on i tražio da ne bude imenovan zbog osetljivosti pitanja. Takođe se zapitao i ko će preuzeti odgovornost kada se to dogodi, tužilac, mašina ili dizajner algoritma?Direktno učešće veštačke inteligencije u donošenju odluka takođe može uticati na autonomiju tužioca. Većina tužilaca nije želela da se kompjuterski naučnici "mešaju" u pravnu presudu, rekao je tužilac iz Guangdžoua.Drugo pitanje je što tužilac za veštačku inteligenciju može da podnese tužbu samo na osnovu svog prethodnog iskustva, ne može predvideti reakciju javnosti u promenljivom društvenom okruženju."AI može pomoći da se otkrije greška, ali ne može da zameni ljude u donošenju odluke", rekao je tužilac.Bez obzira na to, Kina koristi veštačku inteligenciju u skoro svakom sektoru vlade kako bi pokušala da poboljša efikasnost, smanji korupciju i ojača kontrolu.Neki kineski gradovi su koristili mašine za praćenje društvenih krugova i aktivnosti vladinih službenika kako bi otkrili korupciju, kažu uključeni istraživači, mnogi sudovi koriste veštačku inteligenciju da pomognu sudijama da obrađuju spise predmeta i donose odluke kao što su da li da prihvate ili odbiju žalbu, a većina kineskih zatvora takođe je usvojila AI tehnologiju za praćenje fizičkog i mentalnog statusa zatvorenika, sa ciljem smanjenja nasilja.

Srbija

Novogodišnje jelke – isplativ biznis

Proizvodnja novogodišnjih jelki je isplativ posao, ali je poslednjih godina proizvodnja smanjena zbog povećane potražnje veštačkih jelki, kaže Vladan Ćosić, vlasnik rasadnika Jalovik. “Posao proizvodnje jelki je višegodišnji, potrebno je mnogo rada, za proizvodnju jedne jelke od 100 centimenara potrebno je ponekad i više od pet godina. Već godinama unazad postoji trend smanjene tražnje za novogodišnjim jelkama. Pre svega, zbog poboljšanog kvaliteta plastičnih jelki”, kaže Ćosić. Pandemija je, kako on kaže, promenila tržište četinara. Istovremeno sa smanjenjem tražnje za novogodišnjim jelkama porasla je tražnja za drugim vrstama ovog zimzelenog rastinja. “To je u direktnoj vezi sa porastom prometa nekretnina, pogotovo vikendica i kuća”, kaže Ćosić. U rasadniku Jalovik nedaleko od Beograda, u Vladimircima proizvodi se nekoliko vrsta novogodišnjih jelki. Od svih vrsta za novogodišnju jelku najčešće se koristi obična šumska smrča (Picea), dok se ređe kupuje jela (Abies), kaže Ćosić.  “Svakako, najlepša novogodišnja jelka je Picea pungens (Bodljikava smrča), mada se ređe nalazi na tržištu za razliku od klasične šumske smrče, zato što je rast te vrste usporeniji, a samim tim i skuplja proizvodnja”, kaže vlasnik rasadnika u kojem se već 32 godine proizvode četinari na površini od tri hektara.   U poslednje vreme, javnost, ekolozi, ljubitelji prirode uznemireni su nelegalnom sečom šuma u Srbiji.“Rasadnici su veliki proizvođači zdravog vazduha. Sa našom proizvodnjom, više od sto hiljada biljaka godišnje, naš ekološki doprinos je nemerljiv. Naš rasadnik je specijalizovan za proizvodnju četinara i trenutno proizvodi više od 110 vrsta”, kaže Ćosić.  

Video

Kako su crteži iz knjiga postali ukrasi za jelku (VIDEO)

Vašu jelku ove zime može da ukrase unikatni primerci koje ručno izrađuje Tijana Aćimović. Ona je već poznata po unikatnom nakitu koji pravi pod imenom "Tikolo by Tijana". Od ove godine, u njenom asortimanu našli su se i ukrasi.Zanimalo nas je kako je došla na ideju da pravi unikatne i jedinstvene ukrase.- Sve je počelo onda kada sam, spremajući ispite, crtala po marginama knjiga u kojima nije bilo nijednog crteža. Htela sam da razbijem monotoniju. Kasnije sam odlučila da te crteže pretvorim u nešto konkretno, kaže Tijana Aćimović za Novu ekonomiju.Prvo je počela da pravi nakit, minđuše, medaljone, prstenje i priveske. Od ove godine, odlučila je da unikatnim šarama iscrtava ukrase od aproksilne smole.- Smola je čvrst materijal, figure izgledaju kao da su od stakla, ali je dobro što nisu lomljive. Iscrtavam ih ručno, svaka je unikat za sebe. Naravno, prihvatam svaku sugestiju kupaca, objašnjava Tijana.Pogledajte najnoviju novogodišnju epizodu Biznis storija:

Srbija

Ko seče šume na Fruškoj gori?

U poslednjih nekoliko godina se javnosti sve više pominju seče šuma na Fruškoj Gori. Borci za zaštitu prirode navode za Birn da javno preduzeće koje upravo treba da zaštiti šumu, se u najvećem delu slučajeva finansira od prodaje isečenih stabala upravo iz te šume.BIRN je analizirao javne nabavke koje je raspisivao za usluge seče šuma od decembra 2017. do danas.U tom periodu preduzetnička radnja “Beton komerc” i njen pravni sledbenik “Mil-gradnja-1991” d.o.o, u vlasništvu Nikole Stjepanovića, dobile su dve trećine od ukupno 363,9 miliona dinara vrednih ugovora sa javnim preduzećem 240,3 miliona dinara, odnosno, više od dva miliona evra.2017. godine je javno preduzeće sklopilo sporazum za usluge seče šuma sa Beton komercom iako u trenutku konkurisanja na javnu nabavku formalno nije ispunjavala uslove konkursa.Ova firma ni nije bila registrovana za seču šuma, nego za “ostale završne radove”, otkriva Birn.U novembru 2018. firma je promenila pravnu formu i ime tako što je prerasla u društvo sa ograničenom odgovornošću “Mil-gradnja-1991”.Te godine su bili jedini ponuđač na javnoj nabavci vrednoj 114,2 miliona dinara.U izveštaju Državne revizorsk institucije (DRI) za 2019. navodi se da je u toj godini skopljeno devet ugovora u kojima je obim nabavke prekoračen “za više od pet odsto u odnosu na ugovoreno, odnosno, tih devet ugovora je prekoračeno za 4,65 miliona dinara.”Dragana Arsić, članica pokreta navela je da  samo na prostoru Fruške Gore u 2018. posečeno oko 700 stabala bukve i hrasta, starosti od 80 do 100 godina.“Vi sečom šuma, onako kako oni rade, podmlađujete šumu. A podmlađivanjem šume određene vrste gube svoje stanište, zato što mogu da opstanu samo u zrelim i starim šumama, koje imaju duplje,” Draženko Rajković, ornitolog iz Centra za istraživanje biodiverziteta.Rajković napominje da se na Fruškoj gori seče šuma kad je ona “najjača, najbolja i najjedrija”, čime se stvara generacijski jaz u šumama i tako proteruju one vrste zbog kojih je Nacionalni park i osnovan.Nastavlja se borba za očuvanje šume na KošutnjakuDruštvo za zaštitu ptica: Hitno zaustaviti seču šuma na Fruškoj GoriTrenutnim tempom Srbiju ćemo pošumiti za 1.400 godinaNa zahtev SPC posečena šuma na Fruškoj gori

Srbija

Novi Sad plaća 90 miliona dinara za ponovno uvođenje poslovnog softvera

Gradska uprava Novog Sada osam godina nije koristila poslovni softver SAP za koji je platila oko 50 miliona dinara firmi "B4B", a gradski čelnici su ponovo angažovali istu firmu za usluge održavanja ovog softvera, saznaje Pištaljka. Vrednost posla ovaj put je skoro pa dvostruko veća i iznosi 92 miliona dinara.Novosadska uprava za komunalne poslove je firmi "B4B", prema sopstvenom priznanju, platila ukupno 54.119.160 dinara, a prema inicijalnom ugovoru potpisanom 2013. godine ova firma se obavezala da će za devet meseci pustiti softver u rad, što se nije desilo.Kako navodi u Pištaljka, oni su ugovore, anekse i spisak plaćanja dobili tek posle godinu dana uz intervenciju poverenika za informacije od javnog značaja.Suvlasnik i direktor "B4B" Miroslav Gužvica svojevremeno je tvrdio da softver nije plaćen, a gradske vlasti odbijale su da dostave ugovor pod izgovorom da bi time ugrozile eventualni sudski spor.  Softver koji je trebalo da olakša i automatizuje planiranje budžeta, sprovođenje operativnih nabavki i upravljanje projektima, investicijama i kreditima nije bio u funkciji, pa su gradske vlasti u julu prošle godine formirale stručni tim za sagledavanje "činjeničnog i pravnog stanja i predlaganje načina rešavanja pravne stvari SAP ERP sistemom pred nadležnim sudom u odgovarajućem". Stručni tim činili su predstavnici gradske uprave i gradskog pravobranilaštva. Pištaljka navodi da ni sa jedne adrese nisu uspeli da dobiju dokumenta o radu ovog stručnog tima, ali i da im je pravobranilaštvo saopštilo da ne postoji sudski postupak koji se vodi u vezi sa nabavkom programa SAP ERP.Uprkos tome ovog leta potpisan je aneks 2 kojim je firma "B4B" dobila još 4.945.000 dinara za poslove migracije podataka i obuke za korisnike, a krajnji rok za izvršenje ovog posla određen za kraj godine. I migracija podataka i obuka su plaćene i to još 2014. godine, a u odgovoru gradske uprave koji je potpisao v.d. načelnika Zoran Stanojević piše da je aneksom predviđeno da se zbog protoka vremenskog perioda mora izvršiti dodatna migracija podataka i obuka korisnika softvera, ali i da će privatna firma o "svom trošku" izvršiti sve kontrole i korekcije da bi softver proradio. Pitanje je kako da firma o svom trošku radi nešto za šta joj je plaćeno godinama ranije, kao to i zašto je gradska uprava pristala da dva puta plati za migraciju podataka i obuke.Firma "B4B" je 2019. godine promenila vlasništvo kada je 90 odsto udela prešlo u ruke Nenadu Kovaču, poznatom kao "Neša Roming". Deset odsto udelau u kompaniji i dalje pripada Miroslavu Gužvici.Pištaljka podseća kako je kontroverzni biznismen Kovačević bio umešan u neke od najvećih poslova u zemlji, kao što je uvođenje "Bus plusa" i nabavka bandera koje je EPS platio dvostruko više nego crnogorska elektrodistibucija.  "B4B" je novi posao održavanja SAP softvera u Novom Sadu u vrednosti od 92 miliona dinara dobila na tenderu kao jedini ponuđač, a portal 021 je pisao kako ova nabavka nije bila u planu javnih nabavki i da je uvrštena istog dana kada je tender i raspisan.Za potrebe uvođenja SAP-a gradska uprava angažovala je i revizorsku kuću "Dilojt“ kojoj je za izradu analize rada postojećeg sistema i predloga za nastavak rada u SAP ERP okruženju u junu 2019. godine platila oko 25 miliona dinara. Tako su ukupni troškovi za uvođenje ovog programa gradsku upravu do sada koštali više od 177 miliona dinara.Firma "B4B" pruža slične usluge i drugim budžetskim korisnicima, pa je tako ove godine bila i jedini ponuđač na tenderu za održavanje, unapređenje i obuku za SAP ERP program beogradskog javnog komunalnog preduzeća "Infostan tehnologije". Za ovaj posao im je dodeljen ugovor vredan 15 miliona dinara, a udružena sa firmom "Aseko", "B4B" je dobila i posao održavanja i razvoja SAP softvera u državnoj firmi "Srbija kargo" u preiodu od 2021. do  2023. godine za 88,7 miliona dinara. Firma "Aseko" u javnosti je poznata po brojnim poslovima sa državom koje je dobijala dok je direktor firme bio brat premijerke Ane Brnabić. Zanimljivo je da se "Srbija kargo" odlučila za novu investiciju uprkos tome što poslednje dve godine beleži gubitke.

Srbija

Srbija evropski rekorder u proizvodnji struje iz uglja

Prema publikaciji Our World in Data koju je objavio Univerzitet u Oksfordu, prosečan stanovnik Srbije godišnje troši oko četiri puta više struje iz uglja u odnosu na evropski prosek, prenosi portal Klima 101. Kako se dodaje, ugalj "doprinosi" klimatskim promenama i negativano utiče na ljudsko zdravlje jer zagađuje vazduh.U 2020. godini 3654 kilovat-časova (kWh) proizvedenih per capita (po glavi stanovnika) u našoj zemlji poteklo je iz termoelektrana na ugalj. To je oko tri puta više proizvedenih "prljavih" kilovat-časova nego što potroši prosečan stanovnik sveta (1121 kWh) i čak 456 puta od prosečnog Belgijanca (8 kWh).Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje po glavi stanovnika u toku godine kod nas se procenjuje na 1567 kWh. Dodatno zabrinjava to što je dominantna vrsta uglja koja se koristi u Srbiji. To je kako se pšodseća niskokalorični lignit koji se smatra ugljem najnižeg kvaliteta.Poljska je država Evropske unije koja najviše koristi ugalj, ali je njen godišnji per capita udeo uglja u proizvodnji električne energije bolji je od onog u Srbiji i iznosi 2904 kWh."Srbija će napustiti ugalj zbog Pariskog sporazuma" U jednako nezavidnoj situaciji što se tiče dekarbonizacije proizvodnje struje nalazi se i susedna Bosna i Hercegovina u kojoj je tokom prošle godine iz uglja generisano 3278 kWh per capita. To je dvostruko više nego u Nemačkoj (1602 kWh).Srbija se plasirala kao četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred nas nalaze se samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, dok su približno iste rezultate, prema podacima organizacije Ember, ostvarile Poljska i Kazahstan.Zemlja koja je prilično odmakla u energetskoj tranziciji u Evropi jes Švedska, a to se ogleda i kroz proizvodnju električne energije. Prosečan Šveđanin potrošio je u 2020. godini čak 338 puta više struje iz obnovljivih izvora (11143 kWh) nego iz uglja (33 kWh).Stanovnici Austrije takođe većinski konzumiraju električnu energiju zelenog porekla, odnosno oko 6116 kWh časova na godišnjem nivou naspram 80 kWh iz uglja. Slično stanje je i u Danskoj i Francuskoj.Kako se navodi u godišnjem izveštaju Agencije za energetiku Srbije, u 2020. ostvarena je ukupna proizvodnja struje od 35,54 TWh (teravat časova), od čega su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6%.VUČIĆ: SRBIJA NE MOŽE DA IZBACI UGALJ, KINESKI INVESTITORI PRAVE "ZELENO" OKRUŽENJE Srbija kako se dodaje ima veliki potencijal za korišćenje energije sunca i vetra. Ukoliko bi fokus stavila na proširivanje tih kapaciteta, umesto na izgradnju novih termoelektrana na ugalj, mogla bi da se znatno približi razvijenim državama koje koriste obnovljive izvore energije.Srbija bi pre svega trebalo da sprovede zaokret od fosilnih goriva zarad efikasnije borbe protiv klimatskih promena i očuvanja životne sredine i života građana. Prošlogodišnje istraživanje Evropske agencije za zaštitu životne sredine o posledicama zagađenja životne sredine po zdravlje označilo je našu zemlju kao jednu od crnih tačaka u Evropi.

Svet

Kineska ekonomija će premašiti SAD 2033. godine

Pre godinu dana Japanski centar za ekonomska istraživanja (JCER), sa sedištem u Tokiju, predvideo je da će kineska ekonomija nadmašiti ekonomiju Sjedinjenih Država do 2029. godine, ili za manje od jedne decenije. Ali isti istraživački centar je ovog meseca objavio znatno revidirane brojke, rekavši da se sada očekuje da će se to ipak dogoditi kasnije nego što su mislili odnosno 2033, prenosi ZeroHedge.JCER je zaključio da Kina nanosi štetu svom potencijalu rasta nedavnim suzbijanjem velikih tehnoloških i drugih velikih industrija, uključujući, između ostalog, njen ambiciozni, ali kontroverzni nagon za dekarbonizaciju, dok pokušava da se predstavi kao "timski igrač" koji se zalaže za agendu Zapada o klimatskim promenama tako nagomilavajući još više dugova u procesu. Takođe postoji opasnost od bankrota za gigante nekretnina i naravno problematičnom situacijom Evergranda koji trenutno predstavlja "najveću brigu".Evergrand: Kašnjenje otplate dugova ugrožava celo kinesko tržišteKineski zajmodavci tuže Evergrand za dugove vredne 13 milijardi dolara Kao što je rezimirano u Nikkei Asia, očekuje se značajan pad investicija s obzirom na strože finansijske propise centralizovane komunističke zemlje, čiji je cilj suzbijanje prekomernih ulaganja u nekretnine.Kinesko rešenje za tržište nekretnina "može izazvati haos" "Najnovija projekcija takođe utiče na brz ekonomski oporavak SAD ove godine, uz pomoć ogromnog paketa podsticaja koji je administracija predsednika Džoa Bajdena progurala kroz Kongres", dodao je Niki na osnovu nalaza JCER-a.Prema regionalnim medijima komentarišući brojke japanskog istraživačkog centra promena će se dogoditi kada ekonomije dve zemlje dostignu po 35 milijardi američkih dolara. Trenutno je američki BDP oko 23 biliona dolara, dok je kineski prelazi 16 biliona dolara.U međuvremenu, pre nekoliko dana Svetska banka je procenila izglede Kine za blisku budućnost rekavši da očekuje da će kineski ekonomski rast stati u 2022. godini.Svetska banka je smanjila svoje prognoze za ekonomski rast Kine u ovoj i narednoj godini, pošto se druga najveća svetska ekonomija suočava sa sve većim preprekama od nove varijante kornonavirusa (omikron) do ozbiljnog pada sektora nekretnina.Banka sada očekuje da će kineski BDP porasti za 8 odsto u 2021. godini u poređenju sa prrthodnom, što je niže od ranijih predviđanja.Takođe je smanjila svoju prognozu za 2022. godinu sa 5,4 odsto na 5,1 odsto što bi označilo drugi najsporiji tempo rasta za Kinu od 1990. godine, kada je ekonomija zemlje porasla za 3,9 odsto nakon međunarodnih sankcija u vezi sa masakrom na Trgu Tjenanmen 1989. godine. Kineska ekonomija je porasla za 2,2 odsto u 2020. godini.Stoga će ambicija Kine da brzo postane svetska ekonomija broj jedan verovatno potrajati malo duže.

Srbija

Srbija prva u Evropi po količini struje proizvedene iz uglja

Srbija ima najveću proizvodnju struje iz uglja po glavi stanovnika u  Evropi. U 2020 godini, stanovnik Srbije trošio je skoro četiri puta više sturje iz uglja odnosno 3654 kWh potrošenih per capita, u ondosno na prosečnog Evropljanina koji u 2019. trošio 935 kWh, pokazuju podaci proračuni Oksfordove naučne onlajn publikacije Our World in Data, a prenosi Klima 101. Iza Srbije se nalazi Bosna i Hercegovina sa potrošnjom od 3278 kWh pre capita, dok je na trećem mestu Nemačka skoro duplo manjom potršnjom od 1602 kWh pre capita.U godišnjem izveštaju Agencije za energetiku Srbije  se navodi da je u prošloj godini ostvarena ukupna proizvodnja struje od 35,54 TWh, od čega su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6%. Srbija se tako plasirala kao četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred nas nalaze se samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, dok su približno iste rezultate.Proizvodnja struje  iz obnovljivih izvora po glavi stanovnika procenjuje se na na 1567 kWh, što je za oko 400 kWh manje u odnosu na evropski prosek.Najviše struje iz obnovljivih izvora dobija, ubedljivo, Švedska, 11 143 kWh, na drugom mestu Autrija je 6116 kWh, dok se na trećem nalazi Danska 3922 kWh.Dodatni problem predstavlja to što se u našim termoelektranma najviše koristi niskokalorični lignit koji se smatra ugljem najnižeg kvaliteta.

Srbija

ZA PRAZNIKE Krediti za likvidnost dostupni od početka 2022.

Krediti za primenu Zakona za održavanje likvidnosti i obrtna sredstava u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 biće dostupni početkom 2022. godine, po dinamici uplate kredita od strane Evropske investicione banke, objavljeno je na sajtu Privredne komore Srbije. U skladu sa Zakonom o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, u Fondu za razvoj trenutno je proces donošenja odluka o primljenim zahtevima za kredit i potpisivanja ugovora o kreditu sa krajnjim korisnicima.To je navedeno u zajedničkoj izjavi EIB, Ministarstva privrede i Fonda za razvoj u vezi sa primenom Zakona za održavanje likvidnosti i obrtna sredstava u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19.

Srbija

RGZ predstavio „Katarstarski alarm“

Republički geodetski zavod (RGZ) kreirao je novu aplikaciju "Кatastarski alarm" čija je namena da vlasnika ili bilo koga ko ima pravni interes alarmira o svim promenama u vezi sa nepokretnošću.Na taj način građani će biti obavešteni u realnom vremenu i ukoliko neko zlonamerno pokuša da podnese zahtev za  promenu vlasništva ili upis zabeležbi i tereta, vođenje sudskog spora, ispravku greške, kao i bilo koje druge radnje koje mogu da nanesu štetu vlasniku i ugroze njegova prava, navodi RGZ. Da bi korisnik dobijao informacije o svim promenama na nepokretnosti koju prati, potrebno je da popuni zahtev na sajtu RGZ-a verifikovan elektronskim potpisom."Sva obaveštenja će mu stizati putem elektronske pošte bez odlaska na šalter ili svakodnevnog proveravanja u aplikaciji eКatastar na sajtu RGZ-a", navodi RGZ.Prvi put od svog osnivanja Republički geodetski zavod dobija eŠalterRepublički geodetski zavod: Pali promet stanova i kupovina za kešVerovatno morate da ponovite prijavu na ePorezimaMasovna primena ove aplikacije će, kako navodi RGZ, direktno uticati na promenu loših navika u društvu, odnosno "pokušaje reketiranja vlasnika nepokretnosti i korišćenje pravnog okvira za prevarne radnje".RGZ apeluje na vlasnike nepokretnosti da koriste "Кatastarski alarm" kako bi pravovremeno mogli da prijave MUP-u i sudovima lica koja zloupotrebljavaju podnošenje zahteva da bi pribavili protivpravnu korist i napravili štetu."Nepokretnosti upisane u katastar više nikada ne mogu biti predmet prevarnih radnji, duplih prodaja, ugrožavanja prava vlasništva nad nepokretnostima ili drugih malverzacija, sada digitalni sistem RGZ-a to automatski detektuje i alarmira". 

Srbija

Grad Beograd uvodi sistem javnih bicikala

Beograd uvodi sistem javnih bicikala, planira se još 500 kilometara stazaGradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da je na poslednjoj sednici Skupštine Grada Beograda doneta odluka kojom će Beograđani prvi put dobiti sistem javnih bicikala, a Grad Beograd će se pridružiti porodici evropskih gradova koji neguju ovu tradiciju javnog prevoza.„Beograd i Beograđani će ovom odlukom dobiti 150 stanica za javne bicikle, na kojima će biti omogućeno iznajmljivanje i parkiranje bicikala, što će znatno rasteretiti druge vidove javnog gradskog prevoza putnika, a što je u javnom interesu Grada Beograda. Širom sveta gradovi prihvataju inovativan pristup urbanoj mobilnosti, koji se bazira na održivim vidovima javnog prevoza, uvažavajući „zelenu hijerarhiju”, odnosno ekološki prihvatljivije vidove kretanja u metropolama. Sistem javnih bicikala je deo važnog segmenta transportnog sistema koji promoviše zdraviji život, čistiji vazduh, bezbednije ulice, poboljšanu pristupačnost, i na uvođenje ovog sistema javnog prevoza za naše sugrađane smo veoma ponosni“, istakao je za Beoinfo gradonačelnik Radojičić.Ukupna vrednost koncesije, čiji je predmet finansiranje, nabavka i postavljanje stanica javnih bicikala jeste oko pet miliona evra, a rok trajanja koncesije je 15 godina.„Strateški ciljevi Grada Beograda orijentisani su ka razvoju pešačko-biciklističkog saobraćaja. Trenutno u Beogradu imamo 103 kilometra uređenih biciklističkih staza, a Planom održive urbane mobilnosti, koji je prošle godine proglašen za treći najbolji plan održive urbane mobilnosti u Evropi, planirana je izgradnja još oko 500 kilometara biciklističke infrastrukture u narednih deset godina. Veći broj javnih bicikala i javnih stanica će biti dodatni motiv da budemo još brži kada je reč o izgradnji staza. Ova odluka će svakako doprineti povećanju kvaliteta života građana Beograda i pokazuje našu čvrstu nameru da pešaci i biciklisti moraju imati prednost u odnosu na druge vidove javnog prevoza u Beogradu“, zaključio je gradonačelnik Radojičić.

Srbija

Petrović: Biće problema u EPS-u, ne ulaže se dovoljno

Očigledno je da će biti problema u Elektroprivredi Srbije (EPS), rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović za Betu, dodajući da je na to upozoravao od 2019. godine, ali da ipak nije očekivao kolaps tolikih razmera u termoelektrani "Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu.Rekao je da je 2019. godine urađena analiza poslovanja EPS-a i da su date preporuke za reformu i povećanje investicija.Sistemske greške plaćamo skupim uvozom struje U TENT je 12. decembra ove godine zaustavljena proizvodnja električne energije i oko 130.000 građana je ostalo bez struje zbog nekvalitetnog, blatnjavog uglja koji je korišćen za loženje. Ta termoelektrana nije u rezervama imala ni dovoljne količine mazuta kojim bi se pospešilo sagorevanje uglja. Zbog interventnog uvoza struje napravljeni su vanredni troškovi koji se mere desetinama miliona evra.Petrović je rekao da je analizom krajem 2019. godine utvrđeno i da se kvalitet uglja "očigledno" smanjuje i da to treba imati u vidu prilikom izrade strategije poslovanja prema zahtevima EU u prelasku na nefosilne izvore električne energije.Petrović: EPS mora da udvostruči investicije na 5,6 milijardi evra"Analizom poslovanja krajem 2019. godine utvrdili smo da su investicije u EPS nedovoljne i da su na nivou amortizacije, čak u nekim slučajevima i ispod tog nivoa", rekao je Petrović.Dodao je da se kasnilo i u otvaranju novih otkrivki uglja i da postoji "kompresija" plata, odnosno da su one u proseku visoke, a da su niske za profesionalni, stručni kadar.Privrednici se žale da ih EPS diskriminiše različitim cenama struje Fiskalni savet je upozoravao da se EPS nalazi na prekretnici i da je neophodan snažan zaokret u poslovanju preduzeća i hitno pokretanje novog, velikog investicionog ciklusa od pet-šest milijardi evra."Do početka 1990-tih Srbija je imala dobro postavljen elektroenergetski sistem i EPS je raspolagao velikim viškom proizvodnih kapaciteta u odnosu na tadašnje potrebe zemlje za električnom energijom. Taj višak omogućio mu je da u prethodnih tridesetak godina bez većih problema podmiruje rast domaće potrošnje, iako i u tom periodu nije investirao dovoljno ni za očuvanje postojećih proizvodnih kapaciteta", navedeno je u analizi.Te investicije treba da, kako je ukazano, budu osnov energetske stabilnosti zemlje, ali i preduslov za uspešno poslovanje samog preduzeća koje se suočava s postepenim gubitkom tržišnog učešća zbog ulaska drugih proizvođača na tržište.EPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnije Fiskalni savet je upozoravao i da dugogodišnja ulaganja ispod amortizacije počinju da uzimaju svoj danak, da u poslednjih pet godina EPS-ova proizvodnja električne energije opada i da je u 2018. bila za oko 3.000 gigavat sati (GWh), odnosno za osam odsto manja nego u 2013. godine.Detaljnija analiza pokazala je da iza tog smanjenja proizvodnje ne stoje jednokratni činioci, već prvenstveno sistemski problemi preduzeća zbog kojih nije moglo da obezbedi dovoljne količine uglja, potrebnog za proizvodnju električne energije.Uz to, učestali zastoji u proizvodnji iz različitih razloga, već su u nekoliko navrata usporili ukupni privredni rast Srbije. Tako su problemi u proizvodnji EPS-a u prvoj polovini 2017. oborili stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u toj godini za 0,2 0,3 procentna poena, a negativan uticaj na privredni rast ponovio se i u drugoj polovini 2018. godine.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju Druga posledica loše investicione politike EPS-a do 2019. godine, kako je pokazala analiza Fiskalnog saveta, je to što nijedno postrojenje u tom trenutku nije zadovoljavalo sve nacionalne i EU ekološke propise, pa je to preduzeće pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbijii i jedan od najvećih zagađivača vazduha u Evropi, budući da su njegove termolektrane u vrhu liste postrojenja s najvećim emisijama zagađujućih materija."EPS je u 2016. godini ispustio više sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno, iako je njegova proizvodnja električne energije više nego desetostruko manja", navedeno je u analizi.Dodaje se da je procena, kada se uzme u obzir očekivani rast tražnje za strujom u narednih pet do deset godina, da će EPS-u nedostajati kapaciteti za proizvodnju preko 5.000 GWh električne energije godišnje.Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Ističe se da su najveći problem EPS-a preveliki troškovi radne snage, usled viška i neodgovarajuće strukture zaposlenih i darežljivog sistema zarada, pa je najvažniji reformski zadatak za to preduzeće obezbeđivanje stroge kontrole nad rashodima za zaposlene i priprema odgovarajuće sistematizacije radnih mesta."Ukupni distributivni gubici EPS-a su među najvećim u Evropi i postoji ogromna potreba da se tehnički gubici na mreži i krađe električne energije svedu na prihvatljivu meru. Da bi se obezbedila sredstva za investicije EPS-u treba dozvoliti postepeno povećanje cene struje", navedeno je u analizi.Istaknuto je i da je "specifični problem u poslednjih nekoliko godina značajno velike uplate EPS-a u republički budžet, iako nema dovoljno sredstava ni za sopstveno uspešno poslovanje".

Lifestyle

Zbog klimatskih promena napravili vegansku mocarelu

Američki startap New Culture, vredan 25 miliona dolara, uspeo je da napravi mocarelu bez punomasnog mleka uz pomoć osnaživanja mikroorganizama u procesu fermentacije.Tim ljubitelja sireva iz naučnih krugova je pokrenuo ovaj startap kako bi smislili novi način uživaju u mlečnim proizvodima, ali da posledice izaziva proizvodnja budu manje, prenosi Klima 101. Usled zabrinutosti ljudi za životnu sredinu, porasla zainteresovanost za veganstvo. Samim tim porasla je i vrednost tržišta veganskog sira, u 2020. iznosila je 2,2 milijarde američkih dolara.Predviđa se porast ovog tržišta za 12,4 odsto do 2028. godine, do čega će oko trećinu tržišta činiti upravo veganska mocarela.Ključan protein za topljenje sira je kazeini koji se nalaze samo u mleku sisara, nemaju izdefinisan oblik ali pod mikroskopim podsećaju na špagete. Kazeini pre predstavljaju oko 80% proteinskog sadržaja u mleku. Neophodni su za izgradnju naših mišića i bogat su izvor kalcijuma za kosti i hrskavicu. Povrh toga oni sirevima daju i prepoznatljiv ukus.Upravo zbog tih proteina, retko ćete naleteti na veganski sir koji se razvlači i topi, kao kravlji.Eksperti su u prošlosti utvrdili da mikroorganizmi takođe mogu da budu „programirani” tako da proizvode kompleksne organske molekule po znatno nižim troškovima. Uključujući i kazeine.Tehnologija koju je primenio u proizvodnji ključnog sastojka sira  ovaj startap iz San Franciska naziva se se preciznom fermentacijom.Iako pravljenje ovog sira predstavlja udaljavanje od tradicije, američki startap se i dalje oslanja nekim delovima proizvodnje na stara znanja.Globalna potražnja za sirevima raste, a naročito za čedarom, parmezanom i mocarelom, zbog sve veće potražnje za brzom hranom. Najviše se koriste u pripremi burgera, pasti i pica.Vrednost tržišta sira na svetskom nivou tokom 2020. godine procenjena je na 150 milijardi američkih dolara, a očekuje se dodatni rast do 2027.Krave muzare i njihov izmet oslobađaju gasove sa efektom staklene bašte, pre svega metan, koji zadržava 84 puta više toplote od ugljen-dioksida i samim tim imaju veliki doprinos klimatskim promenama. Neodgovorno upravljanje đubrivom može dovesti do zagađenja lokalnih voda. A neodrživo stočarstvo do krčenja izuzetno značajnih prirodnih područja kao što su šume i močvare.Tokom 2015. mlekarska industrija oslobodila je 1700 miliona tona ugljen-dioksida to jest otprilike 3,4% ukupnih emisija te godine. Tu količinu gasova sa efektom staklene bašte su ispustili avijacija i pomorski transport zajedno.

Srbija

Četiri puta više plaćamo za kazne nego za Ministarstvo za zaštitu životne sredine

Iznos koji država Srbija plaća za kazne i penale rast iz godine u godinu, ali nije poznato po kom osnovu, kome i u kom iznosu ih je plaća, ukazao je ponovo Fiskalni savet u analizi završnog računa za 2020. godinu.U 2020. rashod za kazne i penale premašio je 23 mlrd dinara (oko 190 mln evra) što je četiri puta više nego budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine (5,5 mlrd dinara).To je takođe za preko 40% veći od ukupne potrošnje na razdelu Ministarstva rudarstva (15,9 mlrd dinara). Fiskalni savet pita zašto Vlada ne objavljuje makar strukturu okončanih sporova koje država vodi.Podsećamo, to savetodavno telo već nekoliko puta poziva Vladu Srbije da nađe strateški odgovor na ovaj problem, s obzirom da su se izdvajanja za kazne duplirale u odnosu na 2017. godinu, a da su se isti iznosi upetostručili od 2010. godine.U periodu od 2009. do danas Republika Srbija je na ime kazni i penala isplatila već preko 120 milijardi dinara, tj. preko milijardu evra", piše u mišljenju Fiskalnog saveta iz juna.Najveći deo izdataka predstavljaju odštete koje država mora da plati zbog povreda ugovora, poput onih za neizvršenu obavezu po osnovu koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega privatnim kompanijama, kojima je 2014. godine isplaćeno 1,6 milijardi dinara.

Lifestyle

Mumificirano telo egipatskog faraona otkriva tajne nakon 3.500 godina

Naučnici iz Kaira su digitalno "odmotali" Amenhotepa I, otkrivajući detalje od njegovog grobnog nakita do zuba.Mumificirano telo ovog faraona i kralja ratnika koji je bilo enigma jer je jedna od retkih kraljevskih mumija koja se ne može odmotati u moderno doba, to jest do sada. Sahar Salim, profesor radiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kairu, deo je tima koji je uspešno odmotao Amenhotepa I, ali ne fizički već digitalno, prenosi The Guardian.Rezultati, koristeći tehnologiju skeniranja 3D kompjuterizovanom tomografijom (CT), su bez presedana i fascinantni. Oni pružaju detalje o njegovom izgledu i raskošnosti nakita sa kojim je sahranjen."Pokazujemo da je Amenhotep I imao otprilike 35 godina kada je umro, bio je visok otprilike 169 cm, obrezan i imao je dobre zube. U svojim omotima nosio je 30 amajlija i jedinstveni zlatni pojas sa zlatnim perlama", rekla je Salim.Dodala je da je fizički podseća na svog oca jer je imao usku bradu, mali usku nos, kovrdžavu kosu i blago izbočene gornje zube, ali i da je iznenađujuće za nekoga ko je živeo pre oko 3.500 godina, da ima zapanjujuće dobre zube.Salim ističe da  je iznenađujuće ua nekoga ko je živeo pre oko 3.500 godina da ima zapanjujuće dobre zube, kao i da ova činjenica svedoči o tome koliko je bio neverovatan proces mumifikacije. Istraživački tim je takođe otkrio da je Amenhotepov mozak netaknut, za razliku od drugih kraljeva, uključujući Tutankamona i Ramzesa II.Salim je rekla da je projekat bio uzbudljiv, "kao što je odmotavanje poklona". Tim se nadao da će pronaći dokaze o tome kako je Amenhotep umro, ali se to pokazalo nemogućim."Mumificirana tela su bila dobro očuvana, čak su i sitne kosti unutar ušiju sačuvane. Nema sumnje da su Amenhotepovi zubi bili dobro očuvani. Mnoge kraljevske mumije su imale loše zube, ali sam Amenhotep je imao dobre zube", kaže Salim.Amenhotep I je bio drugi kralj iz 18. dinastije i došao je na presto posle smrti svog oca Ahmosa I, vladao je Egiptom oko 21 godinu između otprilike 1525. i 1504. godine pre nove ere. Njegovo ime znači "Amun je zadovoljan", a prestono ime bilo mu je Djeserkare što znači "Sveta je duša Re". Smatra se da je imao mirnu vladavinu koja mu je dala vremena da se koncentriše na administrativnu organizaciju i izgradnju hramova, apostoji mogućnost da je vladao zajedno sa svojom majkom Ahmose-Nefertari.Egiptolozi znaju iz dekodiranih hijeroglifa da su Amenhotepa razmotali sveštenici u 11. veku pre nove ere kako bi popravili štetu koju su naneli pljačkaši grobnica. Spekulisalo se i da su ga odmotali kako bi ponovo upotrebili kraljevsku opremu za sahranu ili ukrali ukrase, ali Salim navodi da su njihovi nalazi razotkrili te teorije i pokazali da su sveštenici imali najbolje namere.Originalna grobnica Amenhotepa I nikada nije pronađena. Otkriven je 1881. godine na mestu u Luksoru gde je poznato da su sveštenici sakrili mumije kraljeva i plemića kako bi ih zaštitili od pljačkaša grobnica.Njegov dom je Egipatski muzej u Kairu. Nije odmotan zbog savršenih platnenih omotača prekrivenih vencima od delfinijuma, egipatske rečne konoplje i šafranike, i lepote njegove oslikane pogrebne maske."Nismo mogli da pronađemo nikakve rane ili unakaženost usled bolesti koja bi opravdala uzrok smrti, osim brojnih postmortalnih sakaćenja, verovatno od strane pljačkaša grobova nakon njegove prve sahrane. Prvi mumifikatori su mu uklonili utrobu, ali ne i mozak ili srce", rekla je Salim.