Najnovije

Vesti iz izdanja

Finale uništavanja Makiša

Izgradnja beogradskog metroa počela je u novembru, na Makiškom polju, blizu strogo zaštićenog vodoizvorišta. Poznati hidrogeolozi kažu da na tom mestu ne treba graditi infrastrukturne i ...

Vesti iz izdanja

Metla i dnevnik u istom košu

Plate prosvetara jesu na nivou proseka, ali je prosečna plata u Srbiji ipak mala za nivo odgovornosti koji prosvetni radnici drže u svojim rukama: budućnost zemlje i nacionalne ekonomije Kada su predstavnic...

Vesti iz izdanja

U korupciji ovde nema mere

Ovakva korupcija  i destrukcija nije postojala nikad. Ovo nisam video od Miloševića, ni on to nije radio. To mora da se promeni zbog nas. Nestaćemo. Sve što vredi u ovoj zemlji će otići. T...

Svet

Lidl stiže i u Crnu Goru

Nemačka kompanija Lidl, koja je poznata po svom lancu marketa, širokom asortimanu proizvoda i povoljnim cenama, ubrzano se sprema za ulazak na crnogorsko tržište, prenosi portal Investitor. Kako se dodaje, u naredne tri godine otvoriće najmanje pet supermarketa u toj zemlji.Trenutno je u toku tzv. faza lobiranja, odnosno, "pozadinsko delovanje" kako bi se što kvalitetnije završili svi pravni i ostali poslovi u susret otvaranju prvih objekata u Podgorici.U toku je i užurbana potraga za lokacijama a prije nekoliko dana je objavljena informacija da je kompanija povezana s Lidlom predala ponudu za kupovinu 13,2 hiljade kvadrata u podgoričkom City kvartu, za šta je ponudila 3,73 miliona eura.Da Lidl stiže na crnogorsko tržište nagovestio je u ponedeljak i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović koji je, tokom susreta s privrednicima, kazao da ga raduje dolazak investitora sa Zapadne Evrope koji će blagotvorno uticati na tržište.Tržište mega-marketa u Crnoj Gori je dosta ukrupnjeno poslednjih godina, pripajanjem više lanaca velikim kompanijama. Tako se od 7-8 lanaca marketa tržište svelo na četiri veća sistema – Voli, Laković, Mercator (IDEA) te Domaću trgovinu. I upravo bi na njih najveći uticaj mogao imati dolazak velikog sistema kao što je Lidl.Najava da će Lidl zaposliti 1000 radnika, poklapa se sa veličinom najvećeg konkurenta – Voli. Međutim, iskustvo trgovine u Lidlu je posve drugačije od onog na koji smo navikli u postojećim marketima. Koncept trgovine je postavljen drugačije i potrošači će samim ulaskom u market vidjeti razliku u odnosu na postojeće prodavnice.Dolaskom na crnogorsko tržište, Lidl širi svoju regionalnu mrežu marketa. Prije nekoliko godina, ovaj lanac marketa stigao je u Srbiju, a uskoro se očekuje i otvaranje prvih objekata u BiH.

Srbija

Više od 15 miliona za sređivanje Palate Srbija

Država je opredelila više od 15 miliona dinara bez PDV-a za radove na Palati Srbija, koji se u ovom trenutku odvijaju na vencu oko fontane, ali i na istočnom ulazu zgrade.Radovi na vencu ispred Palate Srbija koštaju 8,2 miliona dinara bez PDV-a, a zamenjuju se stare polomljene mermerne ploče, navode u Vladi Srbije za portal Nova.rs."Nove mermerne ploče imaju sertifikat Instituta IMS i ugrađuju se uz saglasnost konzervatorskog nadzora koji vrši Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda", navode u odgovoru za ovaj portal.Radovi na istočnom ulazu Palate Srbija koštaju 6,9 miliona dinara bez PDV-a, a pohabane granitne ploče, stare više od 60 godina zamenjuju se, kako tvrde u Nemanjinoj 11, identičnim kamenom - granitom istih dimenzija, boje i kvaliteta.Behaton ploče se ne ugrađuju, niti su iste deo ugovorenog predmeta koji se može videti na portalu javnih nabavki, odgovaraju u Vladi Srbije na sumnje nove.rs, nakon što su se ovoj redakciji obratili sugrađani sa tvrdnjom da se ugrađuju pomenute behaton ploče na ovom kulturnom spomeniku.U Nemanjinoj 11 za Nova.rs ističu i da je angažovan diplomirani inženjer geologije kao konsultant koji vrši predmer i predračun potrebnih radova i procenu adekvatnosti kamena, a koji je, kako navode, prisutan prilikom izbora kamena, njegove kupovine i ugradnje, kao i kod izbora vezivnih materijala i sredstava za zaštitu kamena."On ima i obavezu da kontroliše kvalitet kamena koji se na gradilište donosi iz kamenoloma", navodi se u odgovoru.Vlada Srbije ističe da je za navedene radove pribavljena saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 10. decembra ove godine, a pošto ovi radovi predstavljaju tekuće održavanje nije potrebno, kako naovde, pribavljanje građevinske dozvole.U Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su za Nova.rs rekli da su izdali Rešenje o uslovima za preduzimanje mera tehničke zaštite za sanaciju istočnog ulaza Palate Srbija u Bulevaru Mihaila Pupina."Planiranim radovima je predviđena demontaža svih oštećenih podnih ploča i kocki od granita/kamena i zamena novim kamenim pločama i kockama istog ili sličnog petrološkog sastava i istih ili sličnih likovno-estetskih svojstava. Stručna služba Zavoda vrši konzervatorski nadzor nad izvođenjem radova i vodi računa o tome da propisane mere tehničke zaštite budu sprovedene", navode u Zavodu za portal Nova.rs.Palata Saveznog izvršnog veća, u novobeogradskom bloku 13, svečano je otvorena 1961. godine povodom održavanja Prve konferencije šefova država i vlada nesvrstanih zemalja u Beogradu i predstavlja jedan od glavnih repera Novog Beograda i njegove čvrste urbane hijerarhije.Njena izgradnja je počela 1948. godine prema projektu tima zagrebačkih arhitekata, koji su činili Vladimir Potočnjak, Anton Urlih, Zlatko Nojman i Dragica Perak, a završena u periodu od 1955. do 1961. godine prema projektu beogradskog arhitekte Mihaila Jankovića i projektnog biroa "Stadion".

Srbija

Novi protest protiv Rio Tinta 3. januara

Nakon izjave predsednika Aleksandra Vučića projekat Jadar neće biti ukinut, savez ekoloških organizacija iz cele Srbije (SEOS) najavio je nove proteste za 3. januar.„Siti smo laži i igara, zato idemo ponovo na blokadu od  3.1.2022. u 13h. Prvo ćemo blokirati puteve na  tri sata, a posle i duže i šire, sve dok predsednik ne povuče Uredbu i ne skloni RioRadioactive signTinto iz Jadra i Srbije,“, naovdi se na Tviter nalogu SEOS-a.Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesiRio Tinto obećava platu od 1.000 evra i najveću stranu investicijuEkološka udruženja: Rio Tinto želi da ostane 100 godina u SrbijiO rudniku litijuma treba javno pričati na osnovu činjenica, a ne emocija

Srbija

Vučić najavljuje pomoć za majke, mlade, medicinare i penzionere

...amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojima se predviđa da od 1. januara 2022. godine sve porodice koje dobiju drugo ili treće dete prime od države jednokratnu pomoć od 100.000 dinara.Pored ove roditeljima ostaje i postojeća finansijska podrška za drugo dete od po 10.000 dinara mesečno u trajanju od dve godine, dok će treće dete i dalje dobijati narednih 10 godina po 12.000 dinara mesečno.Vlada Srbije je nedavno usvojila je izmene ovog zakona, po kojima će od 1. januara za svako prvorođeno dete biti isplaćivano po 300.000 dinara umesto dosadašnjih 100.000 dinara.Danas su na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, razmotreni ovi amandmani, a ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrović je u ime Vlade, prihvatio predloženi odborski amandman i na sednici Odbora naveo da su procenili kapacitete budžeta i zaključili da ima prostora i za ovu izmenu.

Srbija

Srbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije

Elektro-privreda Srbije (EPS) nema dovoljno uglja niti plan za dugoročnu proizvodnju struje kojim bi se izbegavale njene nestašice, kaže Zvezdan Kalmar iz nevladine organizacije Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). Prema njegovom mišljenu Srbija treba da se pre svega okrene razvoju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.Predstavnik CEKOR-a smatra da Srbija treba da razmišlja o zatvaranju termoelektrana i razvoju novij projekata poput hidroelektrane Đerdap 3 i Bistrica, kao i o hidroelektranama koje bi bile građene na Drini i Ibru. Glavni razlog je prema njegovim rečima zagađenje koje izaziva sagorevanje uglja, koga kako ocenjuje nema dovoljno.Kalmar je podsetio da je EPS uložio dosta novca u otvaranje novih kopova uglja u Vreocima, gde, kako tvrdi, uglja zapravo nema dovoljno. Kao jedan od dokaza za to navodi kolaps koji se u dogodio u EPS-u pre nekoliko nedelja kada je pao sneg, a sa njim i elektro-energetski sistem Srbije.Vučić: Srbija ne može da izbaci ugalj, kineski investitori prave "zeleno" okruženje "Tamo uglja zapravo nema, neko u vlasti tada je istraživao ležište uglja i otkrili 570 miliona tona uglja ispod Vreoca, koji su dovljni za 20 godina", kaže Kalmar.Prema njegovim rečima, državni budžet je raseljavanje oko 100 domaćinstava iz Vreoca koštalo između 150 i 200 miliona evra. Napominje da dokumenti o tome još nisu dostupni javnosti i poziva nadležne da ih konačno objave.Kalmar naglašava da je taj novac mogao da bude upotrebljen za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji. Dodaje da je se u kopovina Rudarskog basena Kolubara sada kopa se novo polje G, koje ima vrlo malo uglja.Predstavnik CEKOR-a podseća i da je pre 10 godina Srbija uzela kredit i kupila mašinu za mešanje kvalitetnog i lošijeg uglja. Napominje da jeuloga te mašine za homogenizaciju upravo sprečavanje vanredne situacije u EPS-u, kao i da je plaćena 150 miliona evra.Sada već "ćuveno" loženje blata u pogonima termoelektrana u Obrenovcu nazvao je kriminalom, zbog koga kako ocenjuje treba otpustiti odgovorne i oduzeti im licence za rad.Povećana proizvodnja struje iz uglja na celom svetu Kalmar smatra da je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u EPS-ovim  termoelektranama preskupa i neisplativa investicija od 800 miliona evra. Kao razloge za takav stav između ostalog navodi veću količinu struje koju zahtevaju ta postrojenja, njihovo skupo održavanje (150 miliona), povećanje pepelišta, otvaranjen novih rudnika uglja (Veliki Crljeni, Drmno, Burovo).Jedan od važnih razloga zbog kojih EPS trenba da razmišlja o zatvaranju termoelektrana je kako dodaje emisija CO2, zbog kojih će Evropska unija početi da naplaćuje posebnu taksu. Kaže da će cena struje u tom slučaju biti takva da EPS neće moći da posluje likvidno:"Apsloutno smatram da nije potrebno da ulazimo u ovo, već da razmišljamo o tome da do 2035. godine zatvorimo termoelektrane", poručuje Kalmar.Prema njegovom mišljenju Srbija bi milijardu evra investicija mogla da usmeri na energetsku efikasnost, jer se obavezala i na ciljeve koje je postavila EU, a to je potpuna dekarbonizacija do 2050. godine.U DVE GODINE PROIZVODNJA I POTROŠNJA UGLJA U EU PLA ZA TREĆINU Izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji kako naglašava nije isplativa jer traje dugo, zahteva ogromne investicije, školovane ljude koje Srbija nema i ne može da iškoluje preko noći. Naveo je primer Finske koja je svoju novu nuklearnu elektranu gradila dve decenije, jer njene jake regulatorne institucije nisu dozvoljavale ni najmanje propuste tokom radova."Đerdap 3 mora biti apsolutni prioritet za Srbiju, imaće oko 2,5 gigavata instalisane stuje, to je ukupna flotila termoelektrana u Srbiji. Tu je i reverzibilna hidroelektrana Bistrica, jer kad nema vetra potrebna je vršna, rezervna energija", dodao je predstavnik CEKOR-a.Podsetio je i da većina EPS-ovih postrojenja, ali i nekih rudnika radi bez neophodnih dozvola, kao i da kompanija Rio Tinto koja u Srbiji želi da iskopava litijum samo koristi mehanizme koji su uspostavljeni za EPS. Ponovio je da cena struje ne može da bude socijalna kategorija, kao i da građanima treba pomoći da izoluju kuće, stave solarne panele i obezbede druge načine da se greju. Energetska politika kako poručuje mora da bude zasnovana na obnovljivim izvorima energije.

Srbija

Koliko podataka o vama imaju javne institucije i preduzeća?

Niško udruženje “Pravilaw” pokrenulo je platformu otisak.org na kojoj građani mogu da provere da li je bezbedno da ostave svoje podatke na nekom od sajtova državnih preduzeća i institucija.Provera privatnog sektora biće moguća selektivno i na zahtev građanaod marta 2022. godine.Pravna lica se kategorišu po modelu semafora u tri kategorije stepena rizika: crvenom –visok stepen, žutom – umeren i zelenom neznatan.Svaka provera je potpuno besplatna i obavlja se bez registracije.“Nama je primarno da to budu organi javne vlasti, odnosno u narodu poznat državni sektor. Za početak imamo oko 650 organa. Taj broj bi trebalo da raste, jer radimo na novih 600-700 organa, tako da ćemo imati oko 1.300-1.400 organa na ovoj platformi. Građani će moći da provere koliko su im lični podaci bezbedni ,” kazao je Tadija Mitić Južne vesti.Otisak sadrži apslutno sve organe javne vlasti koji su izloženi u katalogu Poverenika. Svako pravno lice je kategorisano u skladu sa PraviLaw kategorizacijom podataka o ličnosti i stepenu sprovođenja Zakona o zaštiti podataka o ličnost, navedeno je na sajtu platforme.

Srbija

Top 10 društveno odgovornih akcija u 2021. godini

2020. je bila godina velike krize ali i velike solidarnosti, godina koja nam je pokazala kako kriza može da ujedini i pokaže najbolje u svima nama. Prema istraživanjima koje sprovodi Catalyst Balkans o stanju filantropije „Srbija daruje“, 2020. godina je bila rekordna kada su u pitanju dobrotvorna davanja – skoro tri puta su bila veća nego prethodne godine. Kada je korporativni sektor u pitanju, čini se da je u celom regionu bio najaktivniji i veoma brzo odreagovao na krizu tokom 2020. Ali i 2021. se pokazao kao prilično aktivan i, što je veoma interesantno, uglavnom okrenut strateškim davanjima i rešavanju važnih tema poput smanjenja siromaštva, podrške deci, ženama, pružanju psihološke podrške koja je ove godine bila neophodna mnogima kao posledica pandemije, i mnogih drugih.Ova godina je bila ujedno i godina kada su se žene dovoljno osnažile i podigle svoj glas protiv nasilja koje trpe, ili su trpele u prošlosti, progovorile su o svojim problemima, pa zato i ne čudi velika podrška od strane kompanija koje su zauzele svoj stav po tom pitanju i veoma otvoreno podržale žene.Ovogodišnja kampanjа Avon Srbije Reci NE nasilju nad ženama, fokusirana je na podizanje svesti o verbalnom nasilju, kao jednom od najčešćih vidova zlostavljanja u partnerskim odnosima.Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, snimljen je video koji je izazvao snažne reakcije na društvenim mrežama. Ujedno, video ima za cilj da ohrabri žene kojima zatrebaju pomoć i savet, da se jave na besplatan broj telefona Autonomnog ženskog centra 0800 100 007 koji još od 1993. godine pruža podršku ženama sa iskustvom nasilja. U okviru ove akcije, kompanija Avon je ovoj organizaciji najavila i donaciju vrednu milion i po dinara, za podršku redovnih aktivnosti tokom 2022. godine. Te aktivnosti obuhvataju direktnu psihosocijalnu i pravnu pomoć ženama koje doživljavaju neki vid fizičkog ili psihičkog nasilja.Podršku ženama koje su progovorile o svojim iskustvima vezanim za neki vid nasilja pružila je i Cockta. Nedavno je pokrenuta kampanja #NisamPrijavila preko društvene mreže Twitter, a Cockta je hrabro podržala ovu temu i time pokazala svoj stav o veoma teškom društvenom problemu u Srbiji. Takođe su podržali i inicijativu #NisiSama koja je pokrenuta početkom godine a u cilju podrške hrabrim devojkama i ženama koje su prijavile seksualno nasilje i suočile se sa velikim problemima i osudom javnosti zbog toga.Još jedna veoma važna tema ove godine je psihološko stanje tokom pandemije jer je izolacija pojačala mentalne poremećaje kod velikog broja ljudi. Tom temom se bavila kampanja „Nesalomivi“, koju je pokrenula Hemofarm Fondacija. Cilj kampanje je bila zajednička borba protiv depresije i stigme koja prati obolele, a u prva tri meseca implementacije omogućila je da pomoć i podršku dobije više hiljada ljudi. Hemofarm Fondacija je skrenula pažnju na važan društveni problem i ponudila rešenja ljudima kojima je to bilo potrebno.Nije izostala ni podrška roditeljima. Kompanija MK Grupa i Aik Banka (koja je u sklopu MK grupe) su godinama pomagale i podržavale roditelje u okviru svoje grupacije i internog projekta pod nazivom „Podrška porodici“. Ove godine su rešili da taj projekat preraste u veliki društveno odgovorni projekat kojim će pomagati roditeljima, tako što su svoje donacije usmerili ka porodilištima u celom regionu. U Srbiji je njihova donacija usmerena ka porodilištu u okviru KBC „Dr Dragiša Mišović“ za renoviranje prijemnog odeljenja i proširenje kapaciteta ambulanti za preglede trudnica.Još jedna važna akcija koja je okrenuta podršci ženama i prevenciji kada govorimo o njihovom zdravlju, jeste akcija za borbu protiv raka dojke, kompanije Avon Srbija. U okviru ove akcije, Avon je svojom donacijom omogućio rad pokretnog mamografa, sa ciljem da se obezbede besplatni pregledi i podstakne rana dijagnostika kod žena starijih od 45 godina.Veoma važno je napomenuti da mnoge žene nisu u mogućnosti da dođu do mamografskog pregleda, koji je veoma važan preventivni pregled u životnoj dobi preko 45 godina života, pa je ova akcija imala neizmernu važnost za veliki broj žena. O tome govori i podatak da je akcija bila produžena usled ogromnog interesovanja žena.Akcija usmerena da pomogne Svratištu za decu u Beogradu pod nazivom „Za lepši život svakog deteta“, pokrenuta je od strane Lidl Srbija i Essity. Tokom trajanja kampanje koja je pokrenuta u oktobru ove godine, od svakog kupljenog Zewa i Libresse proizvoda u Lidlu se odvajalo po 20 dinara za donaciju Centru za integraciju mladih. Na ovaj način prikupljeno je 30.000 evra za obnovu Svratišta za decu u Beogradu, kroz koje na dnevnom nivou prođe u proseku oko čak 70 dece. Jedan od važnih projekata jeste društveno odgovorni program „Svet kakav želiš” kroz koji je kompanija A1 Srbija pružila mentorstvo i finansijsku podršku važnim inicijativama iz oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije.Grupa stručnjaka je, uz predstavnike kompanije A1 i Propulsion, partnera na programu, nominovala i odabrala tri projekta koji imaju nacionalnu pokrivenost, tiču se obrazovanja, javnog zdravlja i ekologije, sa izraženim karakteristikama tehnološkog unapređenja i održivosti, a uz to rešavaju goruće probleme društva koji se tiču šire zajednice.U prvom ciklusu je za realizaciju inicijativa dodeljeno ukupno 10 miliona dinara. Drugi ciklus je obuhvatio 3 projekta a uloženi iznos je 9 miliona dinara.Nedavno su Mastercard i Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka Nurdor pokrenuli kampanju pod nazivom „Biti nečiji superheroj. Neprocenjivo.”  koja predstavlja novu, modernu onlajn platformu za doniranje i modnu kolekciju kao deo iste.Cilj je da doniranje Nurdoru učine jednostavnijim, bržim ali i interesantnijim, kao i da uključe mlađu urbanu populaciju. U ovu kampanju su uključeni i domaći modni dizajneri i proizvođači a cilj je da se na ovaj način osiguraju sredstva za važne inicijative i aktivnosti kojima se bavi Nurdor. Nakon samo dve nedelje, preko ove platforme je prikupljeno 1,7 miliona dinara a 50% modne kolekcije je već došlo do superheroja koji su podržali ovu akciju.U okviru kampanje „Zato što ih volimo“, kompanija AVON Srbija je usmerila preko 3,5 miliona dinara kupovini vaučera za donaciju 1.300 specijalnih ortopedskih grudnjaka namenjenih ženama koje su se suočile sa mastektomijom širom Srbije i izgubile jednu, ili obe dojke.Specijalni grudnjaci preuzimali su se preko 12 udruženja koja su deo programa donacije: Nacionalne asocijacije za lečene od raka (NALOR), kao i Savetovališta za žene obolele od raka dojke „Jefimija“ iz Užica, Ženskog centra „Milica“ iz Vrnjačke Banje i udruženja Europa Donna iz Beograda.Kampanja „Prati suncokret“, kompanije Dijamant doo Zrenjanin i Zvijezda doo, pomaže osobama sa Daunovim sindromom. Suncokret je odabran kao simbol Dijamanta, ali i onih koji imaju ovaj genetski poremećaj, a kojih je u Srbiji, prema nezvaničnim podacima, više od 2.000.Likovnim konkursom, izložbom radova i novčanom donacijom, kompanija Dijamant je skrenula pažnju javnosti na osobe sa Daunovim sindromom, i podržala njihovo uključivanje u društvo i osamostaljivanje.Ovo su primeri društveno odgovornih akcija i kampanja koje smo pratili tokom 2021. Važno je da društveno odgovorno poslovanje u 21. veku bude u poslovnoj strategiji svake kompanije.Pored ekologije, obrazovanja, zdravstva i humanitarnih projekata, društvena odgovornost danas je i otvorenost za teške teme sa kojima se suočavamo kao što je suzbijanje nasilja, borba za ravnopravnost žena, LGBT populacije i svih manjinskih grupa, podrška ugroženih i ugnjetavanih. Kompanije kao deo društva i zajednice mogu i treba da iniciraju takve akcije i utiču na promene.

Srbija

„eFiskalizacija: Modernizacija ili malverzacija?“

E fiskalizacija je tema kojom se ovih dana bavi veliki broj privrednika i potrošača, a iz udruženja "Zaštitniks preduzetnika i privrednika Srbije" analiziraju da li je u pitanju modernizacija, kako to predstavlja Ministarstvo finanasija ili još jedna malverzacija kako to deluje velikom broju privrednika.  U saopštenju je navedeno da sadašnji sistem fiskalnih kasa ne zahteva internet konekciju, a trošak iznosi 480 dinara mesečno, dok novi sistem podrazumeva zamenu uređaja, obaveznu internet konekciju koja mesečno košta oko 1.800 rsd, softver za komunikaciju sa poreskom upravom i aplikaciju za izdavanje računa za koji ponude iznose 800 rsd mesečno.Tako umesto mesečnog troška od 480 dinara imamo trošak od 2.600 dinara, suprotno najavljenom smanjenju troškova za privredu. Ovaj zakon predviđa i širi obim obveznika fiskalizacije kao što je delatnost 85.5 koja se odnosi na ostalo obrazovanje, obveznke paušalnog poreza gde izdavanje fiskalnih računa ne utiče na visinu poreza koji plaćaju, a u koje spadaju i inženjeri, arhitekte, zanatlije, itd. Ova stavka je problematična jer uplate koje ležu na račun preko m bankinga, e bankinga i virmana, ne dobijaju fiskalni račun u momentu uplate nego u momentu kad se uplata proknjiži što uvodi u pravnu nesigurnost. Takođe mesečni troškovi će "pogurati" mnoge iz ovih delatnosti na crno tržište što će odgovarati i klijentima jer će usluga biti jeftinija. "Kad radite na crno kazne su minorne, a kad radite registrovani kazne su enormne.", navodi se u saopštenju. Pored toga oni koji rade samo povremeno sa fizičkim licima, a pretežno sa pravnim licima, nemaju računicu da uvode ceo sistem i izlažu se mesečnim troškovima zbog čega će ili biti uskraćena usluga fizičkom licu ili će se raditi na crno. Kakva je tačno razlika između arhitekte i advokata? Pa da prvom sada treba kasa, a drugom ne, ističu iz udruženja "Zaštitnika preduzentnika i privatnika Srbije".Novi Zakon o fiskalizaciji je prezentovan kao alat za suzbijanje sive ekonomije, modernizacija, smanjenje troškova za privredu čime je opravdavana cena troška novca poreskih obveznika za subvencije koja je prvobitno najavljena u iznosu od 3 milijarde dinara, a zatim je skočila na 6 milijardi dinara, a privrednici se pitaju zašto budžet od 3 milijarde dinara ili manje nije iskorišćen za nabavku softvera, kao što je traženo na javnom slušanju, jer je koncept fiskalnih računa moguće izvesti i kroz običnu mobilnu aplikaciju i sajt koju bi poreska uprava mogla da razvije o trošku budžeta i daje besplatno privrednicima. Račun ne mora ni da se štampa, kada se izda generiše je unikatni kod-potpis koji se pojavi na ekranu i koju kupac kroz svoju besplatnu aplikaciju može da skenira i potvrdi da je račun zaista evidentiran i sa kojim sadržajem. Danas je već praksa da umesto terminala za plaćanje karticama može da se koristi aplikacija banke, pa ako banke mogu da razviju takav softver sigurno može i država. Što bi se onda moglo smatrati modernizacijom, a ne još jednom malverzacijom u nizu koja privredu uvodi u veće troškove i pravnu nesigurnost, kako to sad deluje tvrde u saopštenju.

Srbija

KTM u Srbiji lansirao onlajn šop

Proizvodi i oprema KTM-a u Srbiji od sada će biti dostupni i putem onlajn šopa, saopšteno je iz kompanije Delta auto. "Članove narandžaste porodice od sada deli svega nekoliko klikova od orginalne KTM opreme i lifestyle aksesoara koji su dostupni u okviru novog KTM Online shop-a", piše u saopštenju kompanije.U online ponudi je, između ostalog, KTM POWER WEAR kolekcija koja, pored ostalog, obuhvata moderne motociklističke jakne, kacige, pantalone i čizme, kako za street, tako i za offroad vožnju."Osim toga, u ponudi su i KTM Lifestyle aksesoari iz najnovijih kolekcija, kreiranih za najvernije poklonike KTM Brenda širom sveta. Reč je o dodacima namenjenim svim uzrastima poput majica, dukseva, kačketa, patika, kao i niz jedinstvenih dodataka koji osvajaju svojom atraktivnošću", piše u saopštenju.Kompanija je najavila da vozače KTM motocikala uskoro očekuje i poseban segment POWER PARTS, koji podrazumeva mogućnost poručivanja rezervnih delova online, bez odlaska u prodajni salon.Kompanija Delta Auto je ove godine postala novi uvoznik i distributer KTM motocikala za srpsko tržište, a početkom aprila otvoren je KTM prodajni objekat, kao i "najsavremeniji servisni centar". 

Svet

Pola miliona ljudi napustilo BiH za devet godina

Bosnu i Hercegovinu u zadnjih devet godina napustilo je više od 484.000 ljudi, pokazuju poslednji podaci Unije za održivi povratak i integracije BiH. Trend napuštanja te zemlje se ubrzava jer prema podacima ove organizacije 2013. godine BiH su napustile 24.043 osobe, sledeće godine 28.042, a 2015. godine 29.805 osoba.Narednih godina je takođe nastavljen trend iseljavanja iz zemlja, pa su 2016. godine BiH napustile 34.544 osobe, 2017. godine 35.634 osobe, a naredne godine 20.943 osobe.U poslednje tri godine posebno je izražen trend odlaska ljudi iz BiH. Prema podacima Unije za održivi povratak i integracije BiH, 2019. godine iz Bosne i Hercegovine se iselilo 56.987 osoba, sledeće godine 85.000, a tokom ove godine oko 170.000 ljudi. Ovi podaci pokazuju da je u proteklih devet godina BiH napustilo više od 484.000 osoba.Ekonomski analitičar Admir Čavalić istakao je u da je važno imati u vidu da populističke i kratkoročne politike ne daju rezultate kada se radi o pitanju odlaska ljudi iz zemlje."Građani neće ostati u Bosni i Hercegovini zato što je neko dao par stotina KM kao deo populacijskih politika. Potrebna su strateška, dugoročna rešenja, koja podrazumevaju participaciju različitih nivoa vlasti. Ekonomski posmatrano, dva su ključna razloga odlaska – nezaposlenost ili, tačnije, dužina nezaposlenosti i visina plate. Ovi razlozi se navode u okviru brojnih istraživanja i analiza na ovu temu", kazao je Čavalić, javio je Radio Sarajevo a prenosi RTS.Napomenuo je da je u tom smislu potrebno što pre menjati radno zakonodavstvo.„Prvi korak je izmena radnog zakonodavstva i reforme tržišta rada – da idemo ka fleksibilnim rešenjima. Drugi korak u vezi s visinom plate podrazumeva izmenu zakona koji se odnose na porez na dohodak i pripadajuće doprinose.Cilj je da se smanji zbirna stopa doprinosa ili, konkretnije, smanjiti fiskalno opterećenje na rad, a što će omogućiti više plate od poslodavaca. Još jedna bitna mera se odnosi na adekvatniji fiskalni tretman frilensera – cilj je zadržati ovaj kadar u Bosni i Hercegovini. Ostale reforme trebalo bi da su fokusirane na druge društvene oblasti, kao što su čist vazduh, pravednost sistema, politička stabilnost i slično", istakao je ovaj stručnjak.Prema podacima Unije za održivi povratak i integracije BiH, najčešći razlozi odlaska su nestabilna politička situacija, bolja budućnost za porodicu i decu u inostranstvu, korupcija, veći kvalitet života u inostranstvu i veća mogućnost uspeha za mlade u inostranstvu.