Najnovije

Srbija

Direktor kancelarije za IT: Više se ne nose priznanice u MUP

Od 1. marta građani Srbije više neće morati da nose priznanice na šaltere policijskih uprava, već će uplate biti elektronski evidentirane u MUP-u, kazao je u intervjuu za Politiku Mihailo Janković, direktor kanlecarije za IT i e-upravu.On je podsetio da je prošle nedelje pokrenuta elektronska usluga izdavanja i zamene vozačkih dozvola, bez odlaska u policijsku stanicu."I ne samo to - građanima će dozvole stizati na kućnu adresu", rekao je Janković.Prvi put podaci građana iz 13 različitih baza podataka stavljeni su na jedno mesto, u Državni data centar, kazao je on. "Registru građana će od narednog meseca prvi put moći da pristupaju i državni organi koji će po službenoj dužnosti ažurirati podatke. Na primer, kada se devojka uda i promeni prezime, ne mora da ide od šaltera do šaltera i to prijavljuje već će kroz bazu podataka prezime automatski biti svuda izmenjeno". Govoreći o elektronskoj prijavi za vakcinaciju, on je rekao da je novina praćenje svake bočice vakcine, od sletanja na aerodrom, preko centralnog i regionalnog magacina, do domova zdravlja i ambulanti. 

Srbija

Svega četvrtina turističkih agencija obnovilo licencu za rad

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS)  pozdravilo je odluku države da dodeli pomoć hotelijerima i prevoznicima, ali naglašava da je sektorska pomoć ponovo zaobišla turističke agencije, prenosi portal Biznis.rs. Kažu da su zbog toga razočarani i naglašavaju da su mere državne podrške trebale da budu selektivnije.Marija Prijić-Sladić iz UTAS-a ističe da su vlasnici turističkih agencija očekivali da će država naći način da im pomogne jer su tokom pandemije pretrpeli pad prometa veći od 90 odsto. "Od 400 turističkih agencija, samo oko 100 agencija sada ima status organizatora putovanja", ističe Marija Prijić-Sladić.Ona navodi da većina agencija koje su ugrožene nisu dobile obećana sredstva iz Fonda za razvoj. "Oni koje su aplicirali za ta sredstva nisu dobile čak ni odgovor od Fonda, a sada se navodno čeka nova uredba. I dalje nema rešenja za tešku situaciju u kojoj se nalaze turističke agencije", naglašava Marija Prijić-Sladić iz UTAS-a.Naglašava i da je nejasno zašto tu podršku dobijaju one kompanije koje su kroz pandemiju, kako tvrdi, prošle bez velikih šteta.UTAS PITA GRAĐANE ŠTA MISLE O OSIGURANJU TURISTIČKIH AGENCIJA Ona je naglasila da niko nije očekivao da će pandemija trajati ovoliko dugo i da od njenog početka turističke agencije praktično neće imati posla.Prijić-Sladić kaže da i su na početku turističke agencije uzele pomoć države u vidu minimalca, ali da se u praksi pokazalo da  bez posla i novog prihoda, ti minimalci generišu nove troškove za isplatu poreza i doprinosa i nameću obavezu zadržavanja radnika u radnom odnosu, iako za njih u stvari posla nema .Kako ističe, pomoć u vidu isplate minimalca preduzećima doprinosi očuvanju radnih mesta, ali pre svega ako za ta preduzeća ima posla.Marija Prijić-Sladić upozorava da, ukoliko se ovakva situacija nastavi i u epidemiološkom i u poslovnom smislu, treba očekivati da će veliki broj turističkih agencija bankrotirati.Prema njenom mišljenju najgore bi bilo da turističke agencije bankrotiraju, jer će se onda postaviti pitanje ko bi obeštetio ljude koji su uplatili putovanja pre izbijanja pandemije, bilo kroz zamenska putovanja ili pak povraćaj uplaćenog novca.Kako dodaje situacija je sada uglavnom izgubljena, jer je većina agencija zatvorena i ljudi su se okrenuli drugim poslovima. 

Srbija

Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji: Najvidljiviji primer loše regulative

Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji karakteriše loša praksa odabira radnika, niska cena rada, nedostatak delotvornog nadzora, politizacija sektora, sukob interesa i siva ekonomija, ukazuje najnovija analiza „Politička distorizija tržišta privatnog obezbeđenja“, čiji je autor Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), piše portal Biznis i Finansije.Prisutne anomalije nameću zaključak „da država ne radi u interesu svojih građana, već u interesu partijsko-poslovne klike, koja mašući barjakom državnosti, preliva javna sredstva u privatne džepove. Na tržištu postoji oligopol – u ovom slučaju niza partijski povezanih firmi, koje dobijaju najlukrativnije ugovore“, ocenjuje se u analizi.Privatizacija sektora obezbeđenja u Srbiji započela je još devedesetih godina, međutim regulacija tržišta je kasnila, pa je tako Zakon o privatnom obezbeđenju usvojen tek 2013. godine, a čekalo se još dve godine da otpočne licenciranje radnika.Samo licenciranje ne funkcioniše kako bi trebalo, jer nije uspostavljen kvalitetan sistem obuke, kao ni efikasan nadzor na ovom tržištu, podeljen između inspekcije rada koja kontroliše rad na crno i MUP-a u čijoj je nadležnosti kontrola da li se posluje bez licenci.To je otvorilo prostor sivoj ekonomiji, odnosno da deo poslodavaca jednako plaća radnike sa licencom i one bez licence.Održavanje niske cene rada na tržištu postiže se i sve većim angažovanjem penzionera, pre svega pripadnika vojske i policije koji su po beneficiranom radnom stažu ostvarili pravo na penziju.Još jedan razlog za niske dnevnice je angažovanje radnika obezbeđenja posredstvom agencija za lizing radne snage. Beograd ima najviše radne snage angažovane na lizing, čak 44 odsto, a ovakav oblik upošljavanja je najizraženiji u sektoru usluga. Kada je reč o privatnom obezbeđenju, nema preciznih brojki, ali se procenjuje da je u Beogradu angažovano na lizing 40 odsto radne snage koja obezbeđuje veće firme, dok je u unutrašnjosti takva praksa slabije izražena.Agencijsko zapošljavanje olakšava ispumpavanje novca iz javnog sektora u privatne džepoveKada je reč o sektoru obezbeđenja, kod ovakve vrste zapošljavanja najpogodniji za malverzacije su ugovori sa javnim sektorom, iz nekoliko razloga. Ovaj sektor angažuje najveći deo fizičkog obezbeđenja, nema unutrašnje kontrole o kvalitetu pružene usluge, a državni kontrolni mehanizmi su sporadični i instrumentalizovani.U Srbiji niti ima slobodnog tržišta usluga privatnog obezbeđenja, niti država interveniše s ciljem da ukloni izražene anomalije. Naprotiv, tržište je degradirano jer se državni aparat instrumentalizuje radi pojedinačnih, partijskih interesa. Posledično cvetanje rada na crno i malverzacija zbog male cene rada, kao i odsustvo struke i propala politika licenciranja odgovornost su države koja to omogućava, time što stimuliše loše prakse i selektivno nadzire rad, kada ga uopšte nadzire.Ceo tekst pročitajte na stranici portala Biznis i Finansije OVDE.

2021

UNICEF i Johnson & Johnson Fondacija nabavili ličnu zaštitnu opremu za zdravstvene radnike

UNICEF je isporučio ličnu zaštitnu opremu za zdravstvene radnike u KOVID bolnici u Batajnici i Kliničkom centru Srbije. Zahvaljujući donaciji Johnson & Johnson Fondacije i kompaniji Janssen Srbija (deo farmaceutske kompanije Johnson & Johnson), vrednoj 70.000 američkih dolara, nabavljeno je 3000 zaštitnih vizira, 2000 komada jednokratnih rukavica, 2000 skafandera, 10.000 mantila i 8000 KN 95 maski. „UNICEF nastavlja da daje svoju punu podršku nacionalnim naporima da se zaštiti stanovništvo kroz nabavku potrebne opreme za zdravstveni sistem. Poslovna zajednica pokazala je istinsku solidarnost, i u uslovima ekonomske neizvesnosti deo svojih prihoda opredelila za pomoć društvu. Samo u Kovid bolnici u Batajnici vrši se oko 1600 presvlačenja zaposlenih dnevno da bi se zdravstveni radnici zaštitili od infekcije kada ulaze u crvenu zonu. Veoma cenimo doprinos Johnson & Johnson Fondacije našem radu – posebno u vanrednim situacijama poput ove sa kojom se sada svi suočavamo. Zahvaljujući njihovoj podršci možemo efikasnije da se izborimo sa korona virusom i sačuvamo živote ljudi u Srbiji“, izjavila je Vesna Savić Đukić, šefica sektora za saradnju sa privatnim sektorom. Direktorka Kovid bolnice u Batajnici, dr Tatjana Adžić Vukičević izrazila je zahvalnost UNICEF-u za donaciju zdravstvenom sistemu naše zemlje.⠀„U ime svi zaposlenih u Kovid bolnici u Batajnici i u moje ime, želim da izrazim zahvalnost UNICEF-u i kompaniji Janssen na pomoći koju su pružili Kovid bolnici u vidu lične zaštitne opreme i sredstava za dezinfekciju. Ovde se trenutno nalazi oko 400 bolesnika, od kojih je u jedinicama intenzivnog lečenja njih 50. Ovde je danonoćna borba za život ljudi koji pristižu ne samo iz Beograda, već iz cele Srbije. Nadam se da ćemo sa procesom imunizacije za 2 ili 3 meseca stati na put ovoj bolesti i da ćemo se vratiti u normalne tokove života“, izjavila je direktorka Kovid bolnice u Batajnici, dr Tatjana Adžić Vukičević.Predstavnici kompanije Janssen Srbija (deo farmaceutske kompanije Johnson & Johnson) izjavili su da su ponosni na partnerstvo Johnson & Johnson Fondacije sa UNICEF-om, putem kojeg je obezbeđena donacija zaštitne opreme za zdravstvene radnike Republike Srbije u borbi protiv korona virusa, u vrednosti od 70.000 američkih dolara.Johnson & Johnson Fondacija ovom donacijom, u saradnji sa UNICEF-om u Srbiji, učestvuje u nabavci neophodne medicinske opreme, koja će unaprediti i ojačati zdravstveni sistem Srbije.

Srbija

Tviter nalozi zvaničnika i državnih medija u Srbiji uskoro posebno označeni

Tviter je prošle godine započeo sa etiketiranjem naloga ključnih vladinih zvaničnika i državnih medija. Prethodno je to bilo dostupno samo u Kini, Francuskoj, Rusiji, Velikoj Britaniji i SAD-u. Međutim, od sledeće nedelje će tehnološki gigant nova pravila etiketiranja proširiti na dodatnih 16 zemalja – među kojima je i Srbija, piše portal Pocketnow.Prema kompaniji, novo etiketiranje biće dostupno u zemljama koje su deo G7, kao i „zemljama kojima je Tviter pripisao informacione operacije povezane sa državom“.Pored Srbije, na novoj listi nalaze se i Kanada, Kuba, Ekvador, Egipat, Nemačka, Honduras, Indonezija, Iran, Italija, Japan, Saudijska Arabija, Španija, Tajland, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati.Korisnici čiji su računi označeni biće obavešteni i takođe mogu zatražiti ispravku ako postoje greške.„Takođe ažuriramo tekst etikete kako bismo dodali više specifičnosti na etikete vladinih računa pravljenjem razlike između pojedinaca i institucija“, napisao je Tviter na svom blogu.Nova pravila odnosiće se na ključne vladine zvaničnike uključujući ministre spoljnih poslova, institucionalne entitete, ambasadore, zvanične portparole i ključne diplomatske lidere.Prema rečima kompanije, trenutan fokus je na višim zvaničnicima i entitetima koji su zvaničan glas države u inostranstvu.Pored toga, pravila će se odnositi i na medijske subjekte povezane sa državom, njihove urednike i osoblje.

Svet

Intitucije istražuju da li se desila tržišna manipulacija u slučaju „GameStop“

Odeljenje za prevare američkog Ministarstva pravde i tužilaštvo u San Francisku istražuju da li su tržišne manipulacije ili druge vrste kriminalnih radnji podstakle nedavni nagli rast cena akcija kompanija kao što su GameStop i AMC, javlja Vol strit žurnal.Federalni tužioci zatražili su informacije o aktivnosti od brokera sa Vol strita, kao i Reddit-a koji su se našli u središtu nedavne „bitke na berzi“.Tužioci su takođe zatražili informacije od brokera kao što je aplikacija Robinhood, koju su mnogi pojedinačni investitori koristili da trguju GameStop-om i drugim akcijama.Akcije GameStop-a porasle su sa oko 20 na 483 dolara u periodu od dve nedelje u januaru. Akcije su u međuvremenu pale na oko 50 dolara.Rast je podstaknut grupom trgovaca udruženih na veb-sajtu Reddit koji su počeli da kupuju akcije kako bi se suprotstavili velikim investicionim fondovima koji su se kladili da će cena pasti. Trgovci koji se klade da će cene akcija pasti poznati su kao „šort selers“ (short sellers).Short selling je napredna taktika trgovine na berzi i donosi znatan rizik, obzirom da su potencijalni gubici u njoj neograničeni obzirom da, teoretski, vrednost akcije može neograničeno da raste.Vol strit žurnal je izvestio da i civilni regulator Komisija za hartije od vrednosti (SEC) takođe istražuje ovaj slučaj. Teret dokazivanja nedela je u regulatornoj akciji izvršenja manji nego u krivičnom predmetu koji bi pokrenulo Ministarstvo pravde.Pored toga, Komitet za finansijske usluge Predstavničkog doma planira saslušanje 18. februara kako bi ispitalo šta se dogodilo sa akcijama GameStop-a. Izvršni direktor Reddit-a Stiv Hafmen pozvan je da svedoči i planira da se pojavi pred poslanicima.Ako bi istraga pokazala da je nekoliko ključnih pojedinaca podstaklo vrtoglavi rast cena, to bi moglo potkrepiti slučaj manipulacije tržišta. Međutim, optuživati stotine malih trgovaca koji su verovali da ratuju sa hedž fondovima ne bi bilo održivo, rekli su advokati.

Srbija

Komisija odobrila nove mere, najugroženijima oko 2% ukupne pomoći

Zbog teškoća u poslovanju izazvanih pandemijom korona visusa, Vlada Srbije odlučila je da dodeli novčanu pomoć turističkoj i ugostiteljskoj privredi, hotelskoj i autobuskoj industriji. Programe je odobrila i Komisija za kontrolu državne pomoći koja je saopštila da su oni u skladu sa važećim pravilima.Vlada Srbije odlučila je da turističku i ugostiteljsku privredu pomogne sa 2,01 milijardu dinara, čiji su se predstavnici više puta bunili i tvrdili da država nema sluha za njihovu situaciju koja je izazvana pandemijom.Programom je predviđeno da se sredstva dodeljuju bespovratno u iznosu od 30.900 dinara po svakom zaposlenom za koga je privredni subjekt isplatio zaradu za decembar 2020. i podneo odgovarajuću poresku prijavu. Sredstva mogu da se iskoriste do 15. septembra ove godine i uplaćivaće se na namenske, dinarske račune, koje će za te potrebe otvoriti Uprava za trezor.Da bi privrednik ostvario pravo na bespovratna sredstva, potrebno je da u Agenciji za privredne delatnosti (APR) bude registrovan za poslovanje u delatnostima restorana, pokretnih ugostiteljskih objekata, keteringa, pripremanja i posluživanja hrane i pića, hotelskog smeštaja, odmarališta, objekata za kraći boravak, kampova, putničkih agencija, turoperatora, iznajmljivanja i lizinga autombila.Zahtevi za korišćenje bespovratnih sredstava, podnose se ministarstvu nadležnom za delatnost turizma. Ukoliko se utvrdi da je privredni subjekat smanjio broj zaposlenih za broj koji je veći od broja propisanog programom o dodeli ove vrste pomoći, dužan je da vrati dodeljena sredstva.Veliki privredni subjekti koji su u stečaju ili postupku likvidacije (oni koji su se nalazili u teškoćama pre 31. decembra 2020. godine) dužni su da izvrše povraćaj bespovratnih sredstava. Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) nedavno je saopštilo da je zbog pandemije u Srbiji zatvoreno oko 200 truističkih agencija, tako da mnoge od njih koje su radile do pre godinu dana, ovu pomoć neće dobiti.UTAS: DO SADA ZATVORENO 200 TURISTIČKIH AGENCIJA Vlada Srbije odlučila je da dodeli pomoć i hotelskoj industriji u iznosu od 1,68 milijardi dinara. Predstavnici ove delatnosti takođe su više puta naglašavali koliki štetu im je prouzrokovala pandemija i to nije bio slučaj samo u Srbiji, već svugde u svetu.Predlogom programa je utvrđeno da će se sredstva hotelijerima dodeljivati u iznosu od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici, u dinarskoj protivvrednosti.Uslov za ostvarivanje prava na pomoć je da hotel nije u stečaju ili procesu reorganizacije i da se broj zaposlenih ne smanjuje za više od 10% od trenutka stupanja programa na snagu do tri meseca nakon isplate pomoći.Propisano je da se pomoć dodeljuje najkasnije do 30. juna 2021. godine, kao i da ukupan iznos subvencija po jednom korisniku u hotelskoj industriji ne može da bude veći od 800.000 evra.UDRUŽENJE HOTELIJERA: HOTELI PRED ZATVARANJEM, POTREBNA POMOĆ Autobuskim prevoznicima biće dodeljeno više nego hotelijerima, ukupno 2,6 milijardi dinara. Pravo na subvenciju ima prevoznik, privredno društvo ili preduzetnik koji poseduje licencu za prevoz putnika. Predviđeno je da se sredstva dodeljuju šest puta u visini od po 600 evra po autobusu za koji prevoznik poseduje licencu. Uslov za dobijanje subvencije je da nad prevoznikom nije pokrenut stečajni postupak i da nije planiran postupak reorganizacije. Predlogom programa, propisuje se da prevoznik gubi pravo na korišćenje subvencija ukoliko smanji broj zaposlenih za više od 10% odsto u periodu od 6 meseci, počevši od dana usvajanja programa pomoći. KOMISIJA ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE ISPITUJE JANJUŠEVIĆ PREVOZ

Svet

Dizni otpustio Đinu Karano zbog uvredljivih objava, fanovi negoduju

Đina Karano koja je u "Mandalorijancu" glumila neprikosnovenu ratnicu Karu Djun, neće se pojaviti ni u jednom budućem projektu „Ratova zvezda“ nakon što je podelila uvredljive objave na društvenim mrežama, među kojima je i uporedila nacističku Nemačku sa trenutnim političkim pejzažom u Americi, piše CNN.Jedna od objava glumice odnosila se na Holokaust, gde je Jevreje poredila sa konzervativcima i pristalicama Donalda Trampa. Pored toga, ismejavala je ljude koji nose maske za lice zbog trenutne pandemije, a septembra prošle godine rugala se i transrodnim osobama preko svog Tviter naloga.Lucasfilm koji je u vlasništvu Diznija je otpustio Krano u sredu, nazivajući objave na društvenim mrežama koje je tog dana objavila "odvratnim".„Đina Karano više nije zaposlena u Lucasfilm-u i neće biti u budućnosti. Njene objave na društvenim mrežama kojima se ruga ljudima zbog njihovog kulturnog i verskog identiteta su odvratne i neprihvatljive“, rekao je portparol Lucasfilm-a u izjavi.„Mandalorijanac“ je serija koju nudi Diznijev striming servis Disney+, iako je većina korisnika ovog servisa podržala odluku kompanije da otpusti glumicu, određena grupa odlučila je da ukine pretplatu i da bojkotuje servis uz „Cancel Disney+“ hešteg na Tviteru.Disney+ završio je prošlu godinu sa 95 miliona pretplatnika.Diznijev striming servis beleži brzi rast broja pretplatnika od pokretanja u novembru 2019. Prvog dana kompanija je imala 10 miliona registracija, a do kraja prvog kvartala 2020. godine imali su već 26,5 miliona pretplatnika.Kako je pandemija zadržala ljude u svojim kućama, Disney+ je sa 33,5 miliona pretplatnika u drugom kvartalu 2020. godine, skočio na 57,5 miliona u trećem.Ove snažne cifre dolaze zbog odluke Diznija da se posveti svom striming servisu. U oktobru je kompanija započela restrukturiranje svojih odseka za medije i zabavu kako bi se više usredsredila na Disney+.U decembru je Dizni podelio svoje planove za oko stotinu filmskih i televizijskih projekata, od kojih će oko 80 odsto ići direktno na Disney+. To uključuje skoro desetak Marvelovih serija i više od deset projekata za „Ratove zvezda“.

Srbija

„Protiv predloga Vlade Srbije izjasnilo se 98,8 odsto frilensera“

Oko 98,8 odsto ispitanika koji su odgovorili na pitanje postavljeno na Fejsbuk stranici Udruženja radnika na internetu (URI) navelo je da predlog Vlade Srbije za rešenje problema frilensera nije prihvatljiv. S obzirom da je upitnik popunilo 3.062 osoba, predlog je podržalo samo 37 ljudi, saopštio je URI.Odgovarajući na navode ministra finansija Siniše Malog, koji je izjavio da se sve veći broj frilensera javlja u filijale Poreske uprave kako bi prihvatio reprogram poreskog duga ili naplatu po predstojećim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, URI dodaje da "niko ko živi od frilens poslova to ne može da prihvati"."Zaista ne znamo ko su frilenseri koji su pohitali da plate porez. Pod uslovom da frilenser ima stabilnu zaradu i jednake prihode, trenutni poreski model znači da će narednih deset godina plaćati 50 odsto svoje zarade... Jasno je da Poreska uprava nije niti obaveštavala niti vršila poresku kontrolu prihoda iz inostranstva sve do prošle godine, kada ste se naprasno setili da biste na ovaj način mogli puniti budžet", navodi se u saopštenju.URI pozvao frilensere da se izjasne o predlogu za naplatu poreza U URI-ju ocenjuju da se ponuda Vlade Srbije, koji podrazumeva plaćanje poreza i doprinosa za tekuću i prethodnih pet godina nije prihvatljivo i zato što digitalnim radnicima postojeći zakoni ne omogućavaju da ostvare pravo na staž."Želite da nam pored penzijskog osiguranja naplatite i zdravstveno, i to unazad. Kako je uopšte moguće da tražite da platimo unazad ono što ne možemo, po postojećem zakonu, ni ubuduće da koristimo. Navodite da je ponuda Vlade izuzetno povoljna i da će 'onaj koji je mesečno zarađivao 200 evra sada imati dug od 3.000 evra umesto 5.000 evra'. Pitamo vas, kako je dobra ponuda da neko ko zarađuje samo 23.500 dinara mesečno (ispod minimalca) narednih deset godina plaća dug od 3.000 dinara i tekuće obaveze koje iznose 7.500 dinara", saopštio je URI.Pregovori između predstavnika frilensera i Vlade Srbije obustavljeni su nakon ponude za reprogram dugovanja, koji podrazumeva plaćanje duga po osnovu poreza i doprinosa za PIO i zdravstvo za proteklih pet godina i tekuću, uz otpis kamate. Frilenseri održali protest, u ponedeljak pregovori sa Vladom SrbijeURI: Vlada tražila rešenje za pojedinačne kategorije frilensera

Svet

Oporavak stranih direktnih ulaganja još uvek neizvestan

Stručnjaci za strana ulaganja i ekonomski razvoj i dalje se suočavaju sa izazovnim tržišnim okruženjem, jer investitori još uvek koče konačne odluke, mada je u porastu konsenzus da će nekoliko sektora povezanih sa zelenom energijom, zdravstvom i digitalnom ekonomijom krenuti u smeru suprotnom od očekivanja, piše fDi Investment.U svom najnovijem ekonomskom izveštaju Unctad je rekao da su izgledi za 2021. godinu i dalje slabi, posebno u grinfild investicijama, i ne očekuje oporavak do 2022. godine.MMF je prognozirao da će BDP globalne ekonomije iznositi 5,5 odsto za 2021. godinu, što je 0,3 procentna poena više u odnosu na prethodno predviđanje, i 4,2 odsto u 2022. godini.Pojedine geografske regije i određene industrije će „srušiti predviđanja“, prema Hanku Maršalu, izvršnom službeniku za ekonomski razvoj u američkom gradu Feniksu, budući da se čini da je rast neravnomerno raspoređen po industrijama i geografskim područjima.Ali oporavak daje šansu vladama da promovišu industrije koje smatraju vitalnim za povećanje otpornosti.Sebastian Rejl, viši savetnik u konsultantskom centru FDI sa sedištem u Berlinu, kaže da je asimetrija oporavka, sa određenim sektorima koji preovladavaju, dovela do toga da su neke brzo rastuće industrije radile kao da nema pandemije. „Ovo su delići nade na koje se treba fokusirati“, rekao je Rejl.Sveobuhvatna neizvesnost takođe je stala ruku pod ruku sa neviđenim iznosima likvidnosti. Prema studiji S&P Global Ratings, gotovina i investicije američkih nefinansijskih korporativnih izdavača porasle su 30 odsto na rekordnih 2.500 milijardi dolara u prvoj polovini 2020. godine, dok je dug porastao za 9 odsto na 7.800 milijardi dolara, kako su kompanije nastojale da ublaže uticaj pandemije.Hasan Mohalal, direktor politike i studija u Agenciji za razvoj investicija u Dubaiju, naglašava da je „globalni investicioni kapacitet četiri puta veći od investicionog jaza“, što zahteva zajedničke napore vlada, privatnog sektora i finansijskih institucija kako bi „upravljali kapital u realnu ekonomiju, proizvodna sredstva i buduću infrastrukturu “.

Srbija

NBS: Srpske obveznice ulaze na J.P. Morgan indekse

Američka multinacionalna banka, J. P. Morgan, odlučila je da od 30. juna 2021. godine uključi dinarske obveznice Republike Srbije u svoj renomirani indeks obveznica "J.P. Morgan GBI-EM index", saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). U NBS naglašavaju da će to doprineti privlačenju novih investitora, jer ova odluka predstavlja i potvrdu likvidnosti jedne ekonomije.U NBS kažu da odluka J. P. Morgan predstavlja još jednu potvrdu rezultata koji su postignuti na polju razvoja domaće ekonomije, unapređenju finansijskog tržišta, a naročito u obezbeđenju stabilnosti dinara.Nakon ove odluke, dinarske obveznice kako se navodi u saopštenju biće uključene u indeks GBI-EM Global Diversified.Napominje se da je on jedan od repernih (benchmark) indeksa obveznica koje su emitovane u lokalnim valutama zemalja u razvoju i najčešće se prati od strane međunarodnih investitora. Obveznice će biti uključene i u GBI-Aggregate (GBI-AGG) i GBI-AGG Diversified indekse, koji obuhvataju državne obveznice u domaćoj valuti kako razvijenih, tako i zemalja u razvoju."Кada smo 2015. započeli aktivnosti na uključenju srpskih dinarskih obveznica u J.P. Morgan indeks obveznica malo ko je verovao da će se to zaista i desiti", kaže guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ona naglašava da će Srbija će postati još atraktivnija investiciona destinacija, jer će se nalaziti na mapi najeminentnijih svetskih ulagača. "Sada, s pravom očekujemo nastavak značajnijeg priliva investicija u našu zemlju, što će dati direktan podsticaj bržem privrednom rastu", izjavila je Tabaković.J.P. Morgan, kako navodi NBS, u svom izveštaju posebno ističe napredak na polju likvidnosti tržišta dinarskih obveznica. To kako se napominje, ukazuje da su investitori postali poslednjih godina zainteresovani za trgovanje domaćim hartijama od vrednosti. BANKARSKE USLUGE POSKUPELE OD 15 DO 60 ODSTO Navodi se i da su međunarodni investitori saglasni da se likvidnost na tržištu srpskih dinarskih obveznica oporavila i vratila na nivoe pre pandemijske krize.U izveštaju J.P. Morgan  navodi se i da je Srbija u prethodnih godina uložila značajne napore ka razvijanju repernih (benchmark) emisija dinarskih obveznica.Kako se objašnjava, to doprinosi povećanju obima pojedinačnih dinarskih instrumenata i pozitivno je uticalo na povećanje likvidnosti na domaćem finansijskom tržištu.U navedene indekse biće uključene tri reperne emisije dinarskih obveznica, originalne ročnosti 7, 10 i 12,5 godina, a koje dospevaju na naplatu 2026, 2028. i 2032. godine.Srbija je 10. februara prodala desetogodišnje državne obveznice, a obim te aukcije iznosio je 10 milijardi dinara, prenele su Večernje novosti.One će dospeti na naplatu 8. februara 2028. godine

Srbija

Er Srbija ovog leta očekuje do 45% pretpandemijskog prometa

Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija očekuje da će dostići do 45 odsto obima saobraćaja zabeleženog 2019. u predstojećoj letnjoj sezoni, što bi predstavljalo nadprosečan oporavak u odnosu na gloalni prosek koji projektuju Međunarodna asocijacija za vazdušni transport (IATA) ili Eurocontrol (Evropska organizacija za bezbednost vazdušnog saobraćaja), navodi ExYuAviation.Generalni direktor kompanije za komercijalno poslovanje i strategiju Jirži Marek je na CAPA samitu posvećenom avio-industriji naveo da Er Srbija trenutno posluje na oko 38 odsto kapaciteta zabeleženih 2019. godine."Ono što predviđamo za prvi kvartal je da ćemo više ili manje raditi oko tih 35 do 38 odsto kapaciteta... Imamo nekoliko scenarija za leto, ali oni bi se mogli dramatično promeniti u zavisnosti od toga kako se tržište razvija, kakvo će (protivepidemijska) ograničenje biti i, takođe, da li će konačno biti nekog koordinisanog pristupa", kazao je Marek.On je pojasnio i da koordinisani pristup znači usaglašavanje pravila, s obzirom da gotovo svaka država ima različite protivepidemiološke propise sprovodi koja država."Čak i tokom 2020. godine uvek smo radili iznad proseka u poređenju sa ostatkom EU sa boljim (ključnim pokazateljima učinka), poput faktora opterećenja. Dakle, trenutno ćemo (tokom drugog kvrtala) najverovatnije biti na oko 40 do 45 odsto nivoa prometa iz 2019. godine", naveo je Marek.On je dodao i da je udeo Er Srbije u povezujućem saobraćaju znatno je opao i sada iznosi do 35 odsto ukupnog broja putnika."Znatno je niži od ranijeg nivoa, konekcijama se teško upravlja, jer neke zemlje nameću različita ograničenja za transfere, ne samo za one koji ulaze u zemlju, već i za one koji prelaze kroz određene zemlje. Međutim, fleksibilnost nam daje stvarnu prednost u održavanju pristojne povezanosti. To je takođe vidljivo u našem rasporedu aviona", naveo je jedan od čelnika Er Srbije.

Srbija

Nova državna pomoć: Tri polovine minimalaca za preduzeća, isplate u aprilu

Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici usvojila je Uredbu o utvrđivanju Programa direktnih davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru, vrednom 249,4 milijarde dinara. U kviru trećeg paketa pomoći privredi ugroženoj COVID-19, prva isplata minimalne zarade za mesec mart 2021. godine će biti izvršena 8. aprila, a naredne uplate uslediće u maju i junu.Novac će biti uplaćen na posebne namenske račune koje će, za privrednike otvoriti Uprava za trezor, a nakon toga biće preusmerena na račune zaposlenih.Ova procedura predviđena je s obzirom na to da se direktna davanja mogu iskoristiti isključivo za isplatu zarada i naknada zarada zaposlenima.Prihvatanjem ovih mera, privrednici se obavezuju da ne smeju smanjiti broj zaposlenih za više od 10 odsto do isteka tri meseca od isplate poslednjeg minimalca, kao i na to da ne mogu isplaćivati dividende.Privrednici će za dobijanje ovih sredstava moći da se prijavljuju od 1. marta, popunjavanjem obrasca za prijave na portalu Poreske uprave.Oko 6,1 miliona punoletnih građana Srbije dobiće kroz novi paket po 60 evra, isplata će se vršiti u dve rate, tokom maja i novembra.Penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra na najavljenu sumo od 60 evra, odnosno ukupno 110 evra.Članovi vlade usvojili su Uredbu o utvrđivanju Programa rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih epidemijom koronavirusa."Imajući u vidu da je turizam jedna od izuzetno važnih komponenti nacionalne ekonomije, koja je najviše pogođena epidemijom virusa COVID-19, vlada je obezbedila sredstva u iznosu od dve milijarde dinara za subvencionisanje zarada u ugostiteljskoj i turističkoj privredi", navodi se u saopštenju.Gradski hoteli dobiće još jednu vrstu direktne podrške države u visini od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici.Direktnu podršku dobiće i sektor prevoznika putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica, a koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci.Kako bi se očuvala likvidnost privatnog sektora, država je odlučila da produži postojeću garantnu šemu, za još 500 miliona evra, a biće uspostavljena i nova garantna šema za podršku najugroženijim preduzećima.Detalji nove garantne šeme biće određeni kroz pregovore sa bankama, a u cilju postizanja najboljih uslova za ugrožena preduzeća.

Srbija

Građani Srbije nedovoljno poznaju svoja prava u izvršnom postupku

Građani Srbije nisu dovoljno informisani o svojim pravima u nekom izvršnom postupku, posebno kada vode spor o neplaćenim računima za komunalne usluge. Sa druge strane, više od polovine izvršnih predmeta u Srbiji čine dugovi građana prema komunalni preduzećima, čak 60 odsto i beleže trend rasta.O tome kako da se reše problemi izvršne naplate komunalnih dugova u Pančevu govorilo se na onlajn diskusiji koju je organizovao Centar za evropske politike (CEP).Pančevo je inače poznato kao grad gde su se sporovi građana i komunalnih preduzeća o neplaćenim obavezama nagomilali, a nedavno je veliki broj tih predmeta prosleđen javnim izvršiteljima.Organizacije za zaštitu potrošača, često skreću pažnju da se u tim sporovima zanemaruje Zakon o zaštiti potrošača.Nebojša Lazarević iz CEP-a kaže da je kod prinudne naplate dugova za komunalnie usluge u Srbiji često ukazuje da nadležne institucije o tome zapravo uopšte ne pričaju međusobno, pa dolazi do nerazumevanja problema.On podseća da je ministarstvo pravde nadležno za izvršitelje, ministarstvo trgovine za potrošače, a ministarsvo građevine za komunalne usluge.Prema njegovim rečima, novi ministar građevine pozvao je predstavnike CEP-a da razgovaraju o aktuelnim problemima u oblasti komunalnih usluga i obećao promenu zakona, ako bude neophodno."Drago mi je što ćete ići u ministarstva, ali mislim da to nije dobar metod", smatra Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu potrošača "Prosperitet", koje ima sedište u Novom Sadu.On naglašava i da bi u pregovorima sa državom na kojima se raspravlja o pravima korisnika komunalnih usluga uvek trebalo da bude i neki predstavnik nezavisne organizacije potrošača.Ćirilović tvrdi i da se među troškovima koji se naplaćuju prilikom prinudne naplate komunalnih dugova često nalaze i neopravdane stavke koje se naplaćuju dužnicima.Tu kako kaže spadaju i troškovi poštanse dostave od 300 dinara, dok je prava cena slanja pošiljke 60 ili 70 dinara.Ćirilović kaže i da neka komunalna preduzeća na računima naplaćuju i troškova, čak i u onim slučajevima kada korisnik nije imao nikakvu potrošnju.Predstavnik "Prosperiteta" kaže da je problem što se kod naplate komunalnih usluga ne poštuje Zakon o zaštiti potrošača (posebno član 140.), koji predviđa i da se u komunalnim prduzećima imenuju komisije za reklamacije.U tim komisjijama bi kako naglašava trebalo da budu i predstavnici potrošačkih organizacija.PANČEVCI PROTIV TOPLANE I SUDOVA: GREJANJE ODJAVILI, ALI MORAJU DA PLATE Sa druge strane problem nastaje i kada komunalna preduzeća nemaju jasno definisan ugovorni odnos sa svojim potrošačima.On smatra i da je većina rukovodilaca u komunalnim preduzećima u Srbiji postavljena po političkoj liniji i da zbog toga nije stručna za posao koji im je poveren, pa se problemi nagomilavajui.Jovan Ristić iz ograizacije potrošača "Efektiva", podsetio je da ta organizacija takođe insistira da se kod naplate komunalnih usluga poštuje Zakon o zaštiti potrošača.I on smatra da u svim komunalnim preduzećima treba da budu predstavnici potrošačkih organizacija, i onih koje država voli i onih koje država ne voli.Prema njegovim rečima, problem je i što tarife javnih izvršitelja tarifa nikada nisu bile na javnoj raspravi, čak ni onda kada je na javnoj raspravi bio Zakon o izvršenju i obezbeđenju."U svakoj sledećoj promeni (tog) zakona, mora da se raspravlja i o tarifama javnih izvršitelja", naglašava Ristić.Problem kako nalašava nastaje jer se sudije koje su nadležne u sporovima o dugovima građana prema komunalnim preduzećima pozivaju na važeće akte lokalne samouprave koji su često "u sukobu" sa nekim zakonima.Ristić kaže i da je "Efektiva" uspela da pronađe 20 problematičnih stavki u odluci lokalne samouprave u Pančevu o plaćanju daljinskog grejanja."Građani nemaju doživotni ugovor sa toplanom. Ne može (ni) da se naplaćuje usluga koja nije isporučena", zaključuje Ristić.MEDIJACIJA U REŠAVANJU SPOROVA"Volonteri Kačarevo" predstavljaju su organizacija koja je nedavno osnovana na teritoriji Grada Pančeva i prema rečima njihove predstavnice Nele Savić u naplati komunalnih usluga postoji jako puno problema."Plaćamo usluge za odvodnjavanje u slučaju krizne situacije, kada su poplave, a svi kanali su zatrpani, ništa  se ne radi po tom pitanju", kaže Nela Savić.Nela koja je i licencirani medijator u rešavanju sporova podsetila je i na varijatnu dobrovoljnog namirenja, koja je često, prema njenim rečima jeftijina opcija za siromašne građane."Imali smo jedan slučaj da je EPS tužio korisnika za iznos od 45 hiljada dinara, predložila sam im medijaciju, advokati su rekli da nemaju pravo odluke o načinu rešavanja", objašnjava Savić.Ona smatra da se takve stvari dešavaju jer građani  i predstavnici komunalnih preduzeća nisu dovoljno informisani o medijaciji, koja je često jeftinija od drugih opcija."Tarife su daleko povoljnije nego tarife svih advoktskih kakcelarija", podseća Nela Savić.Naglašava i da su u slučaju medijacije daleko povoljnije okolnosti i u vezi sa plaćanjem sudskih troškova."Pitanje medijacije od strane licenciranih medijatora nije detaljnje analizirano, pokušaćemo da to pitanje razmotrimo i da o tome popričamo sa javnim izvršiteljima", kaže Dušan Protić iz Centra za evropske politike.Protić je naglasio i da na diskusiji o problemima naplate komunalnih dugova koju su orgnizovali nema predstavnika Grada Pančeva, iako im je na vreme upućen poziv da u njoj učestvuju.Prema rečima Sonje Prostran iz Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) do sada su sprovedena ukupno četiri postupka dobrovoljnih namirenja sporova (medijacije ili na engleskom jeziku "soft collections"), iako se ta praksa u Srbiji primenjuje od januara 2020. godine."Mislim da komunalna preduzeća nisu dovoljno informisana o tome", smatra Prostran.Sa druge strane naglašava i da javnim izvršiteljima mnogo koraka u vezi sa samim postupkom dobrovoljnog namirenja nije dovoljno jasno."Potrebna je koordinisana akcija između nekoliko ministarstava, gradskih i lokalnih samouprava da se ovaj postupak (medijacije) reaktivira", naglašava predstavnica USAID-a.To je posebno važno, kako naglašava jer troškovi izvršnog postupka ponekad mogu da premaše iznos duga koji se potražuje putem javnog izvršitelja.Čedomir Savković

Svet

Uhapšeni grupa koja je ukrala 100 miliona u kriptovalutama od poznatih

Međunarodna operacija koju je koordinirao Europol dovela je do hapšenja kriminalne bande koja je ukrala preko 100 miliona dolara u kriptovalutama od poznatih ličnosti, piše portal Finbold.Izjava Europola ukazuje da su hakeri koristili metodu zamene SIM kartica. Zamena SIM-a uključuje preuzimanje telefonskih brojeva žrtava, a zatim upotrebu metoda potvrde identiteta preko mobilnih telefona za pristup njihovim aplikacijama ili računima u bankama.Uhapšeno je deset hakera koji su bili deo globalne kriminalne mreže koja je ciljala žrtve u Sjedinjenim Američkim Državama. Grupa je uglavnom krala od onlajn influensera, sportskih zvezda, muzičara i njihovih porodica.Jednogodišnja istraga predvođena je Europolom uz saradnju organa za sprovođenje zakona iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD-a, Belgije, Malte i Kanade, međutim Europol nije objavio koje su konkrektno kriptovalute ukradene. 

Svet

London više nije najveća berza u Evropi

Amsterdam je prošlog meseca pretekao London kao najveći evropski centar za trgovanje akcijama, pošto je Holandija grabila posao koji je Velika Britanija izgubila od Bregzita, piše Fajnenšal tajms.Na berzama Euronext Amsterdam i holandskim ograncima CBOE Europe u januaru je prosečno trgovano 9,2 milijarde evra akcija, što je više od četiri puta više u odnosu na decembar prošle godine.Do promene je došlo zbog zabrane trgovanja finansijskim institucijama sa sedištem u Londonu, jer Brisel nije priznao da britanske berze imaju isti nadzorni status kao ostale u Evropi.Bez takozvane ekvivalencije koja bi olakšala prekogranično poslovanje, došlo je do preusmeravanja poslova u EU vrednog 6,5 milijardi evra kada se prelazni period za Bregzit završio krajem prošle godine.Pariz i Dablin su takođe imali mali rast poslovanja prošlog meseca, jer se trgovina odvijala preko EU-ovih kompanija Aquis i Liquidnet, umesto preko Londona.Kao odgovor na to, London je ukinuo zabranu trgovine švajcarskim akcijama, poput Nestle-a i Roche-a, koja je trenutno zabranjena na berzama u EU.Trgovina akcijama EU mogla bi se vratiti u London u okviru razgovora između Ujedinjenog Kraljevstva i Unije o finansijskim uslugama, a dve strane planiraju da u martu finaliziraju memorandum o razumevanju, ukazuje Fajnenšal tajms.