Najnovije

Srbija

Rok za zamenu „švajcaraca“ koji izlaze iz opticaja do kraja maja

Nacionalna banke Švajcarske 28. aprila 2021. godine objavila da će poslednjeg datuma tog meseca povući iz opticaja novčanice osme serije švajcarskog franka. Uzimajući u obzir kratak vremenski rok između objave i stupanja na snagu tog pravila, Narodna banka Srbije (NBS) je građanima omogućila da kod poslovnih banaka izvrše zamenu "švajcaraca" bez naknade.NBS će od banaka primati ove novčanice bez uobičajene naknade zaključno sa 31. majem 2021. godine.Na taj način, bankama i ovlašćenim menjačima će biti omogućeno da takođe bez naknade od građana primaju novčanice osme serije švajcarskog franka na devizne račune, otkupljuju ih ili vrše zamenu za novčanice devete serije švajcarskog franka."Napominjemo da nakon povlačenja iz opticaja novčanica osme serije švajcarskih franaka 30. aprila 2021. godine, banke u Srbiji mogu, ali nisu u obavezi da vrše zamenu/otkup istih", navodi se u saopštenju NBS.Građanima se preporučuje da polaganje na devizni račun, prodaju za dinare ili zamenu za devetu seriju novčanica švajcarskog franka obave što pre, ne čekajući krajnji rok a imajući u vidu da će bankama biti potrebno izvesno vreme za predaju novčanica osme serije NBS, što znači da će i banke i ovlašćeni menjači prestati da primaju ove novčanice i pre 31. maja 2021. godine.Nakon povlačenja iz opticaja, novčanice osme serije švajcarskog franka, kao i ranije povučene novčanice šeste serije, biće moguće zameniti bez vremenskog ograničenja na šalterima Nacionalne banke Švajcarske u Bernu i Cirihu, kao i u agencijama koje se nalaze u većim gradovima Švajcarske.Novčanice povučene iz opticaja mogu se poslati i poštom na adresu centralne banke Švajcarske, a iznos koji predstavlja ukupnu nominalnu vrednost novčanica podnetih za zamenu uplaćivaće se na račun podnosioca.

Srbija

Za vakcinisane građane još 3.000 dinara pomoći

Za one koji ne žele da prime vakcinu protiv korona virusa neće biti donošene "diskriminacione mere", ali da će se raditi na tome da se "nagrade ljude koji su pokazali odgovornost" i da je doneta odluka da se "dodatno finansira pomoć za ljude koji su se vakcinisali", najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prenosi Beta.Vučić je gostujući na televiziji Pink izjavio da će osim pomoći od 30 evra, odnosno 50 evra za penzionere, oni koji su vakcinisani dobiti još po 3.000 dinara."Svi drugi sa više od 16 godina koji su se vakcinisali ili će se vakcinisati do 31. maja dobiće dodatnih 3.000 dinara od države. Očekujem da će se do kraja maja dostići brojka od tri miliona (vakcinisanih)", kazao je Vučić.On je rekao da "plaćeno bolovanje zbog korone neće imati oni koji se ne vakcinišu".Vučić je naveo da će državnu pomoć sutra dobiti penzioneri, prekosutra korisnici socijalne pomoći a da od 13. maja ide isplata za sve ostale koji su se prijavili.On je rekao da se do sada za pomoć države prijavilo 3.150.000 gradjana, što je uz penzionere i primaoce socijalne pomoći kojih ima 1,9 miliona više od pet miliona ljudi.

Srbija

Prošle godine podneto preko 116.000 zahteva za građevinske dozvole

Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED), Kragujevac je među najuspešnijim gradovima u Srbiji po izdavanju garđevinskih dozvola u 2020. godini, prenela je Radio-televizija Kragjevac (RTK). Prošle godine u Srbiji je podneto više od 116 hiljada zahteva za izdavanje građevinske dozvole, osam odsto više nego u 2019. godini.Do februara ove godine, kako se ističe u Srbiji je rešeno 98% zahteva za izdavanje građevinske dozvole, od čega 86% sa pozitivnim ishodom.Prema podacima NALED-a, na listi najuspešnijih gradova u izdavanju građevinskih dozvola za 2020. godinu su, pored Kragujevca, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Sombor i Šabac.U Kragujevcu je lane ukupno podnet 4171 zahtev za izdavanje građevinsih dozvola, po čemu je na četvrtom mestu u državi.U kragujevačkoj gradskoj upravi kažu da nastoje da tokom postupka "ispoštuju sve zakonske rokove" i da građevinska dozvola investitoru bude izdata u roku od pet dana od prispeća kompletne dokumentacije. Naglašavaju kako taj podatak smatraju kao potvrdu dobrog poslovnog ambijenta koji taj grad nastoji da izgradi i ponudi preduzetnicima i kompanijama.NIKAD VIŠE U DRŽAVNU SLUŽBU NALED-a navodi da pandemija nije zaustavila gradnju u Srbiji, kao i da o tome svedoči podatak da je 2020. godine podneto osam odsto više zahteva nego u 2019.U vezi sa brzinom izdavanje građevinskih dozvola NALED navodi da prosečni rokovi neznatno prevazilaze rokove koji su propisani zakonom. Dodaje se da isto tako ohrabruje činjenica da se prosečan rok rešavanja zahteva, u 2020, smanjio kod svih tipova dozvola u odnosu na 2019. godinu.Za izdavanje građevinske dozvole 2019. godine, kako se naglašava, bilo je neophodno devet dana, dok je u 2020. ista procedura skraćena na sedam radnih dana.

Svet

Kina mora da zatvori 600 termoelektrana do 2060. godine

Kina ima cilj da neto emisije gasova sa efektom staklene bašte snizi na nulu do 2060. godine, a da bi ispunila svoje klimatske ciljeve moraće da ugasi 600 elektrana na ugalj i zameni ih obnovljivim izvorima energije, biše britanski Gardijan.Kompanija TransitionZero izvela je analizu da bi prelazak na obnovljive izvore energije kao što su vetar i solarna energija takođe mogao da uštedi 1,6 biliona (hiljada milijardi) dolara u tom periodu, jer su obnovljivi izvori sada jeftiniji od uglja.Kineska potrošnja uglja i prateće zagađenje odavno su u fokusu ostatka sveta. Uprkos proklamovanim ciljevima, zvanični Peking je "pojačao planove za nove termoelektrane, u nastojanju da podstakne ekonomski rast nakon recesije izazvane pandemijom koronavirusa", napominje se u izveštaju.Stručnjaci za klimatske promene plaše se da će, uprkos dugoročnim ciljevima, narednih deset godina proizvodnje uglja u Kini premašiti "globalni svetski budžet za ugljenik"."Ako Kina ne uspe u svojim (ciljevima), ostatak sveta neće uspeti da zaustavi opasne klimatske promene", naveo je izvršni direktor kompanije TransitionZero  Metju Grej.On je ipak dodao i da Kina zaista radi na umanjenju svoje zavisnosti od uglja.Takođe kaže da bi tranzicija mogla biti teška, jer je ugalj "duboko usađen" u kinesku ekonomiju i društvo.Ali Grej kaže da bi obnovljivi izvori mogli stvoriti onoliko radnih mesta koliko bi se izgubilo zatvaranjem drvenih fabrika uglja. 

Video

Ko ti radi nokte – biznis koji se bori za priznanje (VIDEO)

Nail artisti ili nail tehničari, nisu kozmetičari koji rade manikir, objašnjava za Novu ekonomiju Katarina Jovanović iz organizacije takmičenja Pro Nail. Njen posao podrazumeva detaljnije sređivanje noktiju, ali i neretko umetičko iscrtavanje po noktima ili njihovim plastičnim replikama.Pro nail je takmičenje u sređivanju noktiju, a Jovanović kaže da bi u ovoj sferi moglo parirati svetskim sportskim kupovima.Ipak, u Srbiji posao nail artista ili nail tehničara nije prepoznat kao posebno zanimanje.“Jednostavno, ovde se priznaju samo zvanične škole.”Da biste počeli da se bavite ovim poslom trebalo bi da završite kurs. Jovanović se bavi i ovakvom vrstom edukacije, ali nijedan od položenih kurseva ne može da se upiše u radnu knjižicu. U regionu je situacija drugačija.U Hrvatskoj su naravno, s obzirom da su u Evropskoj uniji morali da regulišu i daj deo. Oni su to uspeli da prepoznaju, da brednovi koji su vodeći kod njih u zemlji, da prosto njihov edukator, predavač je dovoljno, samim tim što radi za tako jednu kuću, obrazovan da može da drži edukacije.Ona dodaje da je ovo vrsta prekvalifikacije, odnosno kursa, te da nije u pitanju škola. Međutim, takvi sertifikati su priznati od strane države, pa zato ovako stečenu prekvalfikaciju možete da upišete i u radnu knjižicu. Takođe, tamo gde je profesija zvanično priznata, ne možete ni da nabavite materijal za posao ukoliko nemate potvrdu da ste profesionalac.“Ovde u bilo koju prodavnicu možete da uđete i da kupite, ne samo kada su nokti u pitanju, nego i farbu za kosu i bilo šta drugo od šminke i da napravite verovatno i neki ozbiljan medicinski problem nekome.”Samim tim, sutra bi svako mogao da sedne u salon da radi, bez da mu je tražen sertifikat o završenom kursu.“Mogu da se dese vrlo ozbiljne alergije na materijal koji nije proveren, koji je ko zna odakle došao. Jer mi opet kao država nemamo mogućnost da baš tako istražimo materijale, kakav je sastav u njima.”Zbog toga se dešava da na noktima završi i boja za radijatore, a više o tome pogledajte u video prilogu.

Svet

Apple udvostručio dobit i pored pandemije

Kompanija Epl (Apple), koja je ojačala svoj položaj tokom pandemije, zaradila je u prvom tromesečju ove godine čak 23,6 milijardi dolara i udvostručila svoju dobit, prenosi portal SEEbiz.Apple je nekad najbolje poslovao u poslednjem tromesečju, kada je prodaja uglavnom skočila pre božićnih praznika, ali kako se navodi, čini se da je svaki mesec Božić, barem za tu kompaniju. Prihod je takođe, kako se dodaje, izuzetno porastao u prva tri meseca 2021. godine, za 54%, odnosno na 89,6 milijardi dolara.Od te sume, samo je Eplova prodaja ajfona (iPhone) generisala 48 milijardi dolara prihoda, ili 66 posto više nego u istom periodu lane.Ipak, dodaje se da su takođe dobro prošli iPad, Mac i Apple Watch. Deoničari se raduju još većim dividendama (0,22 dolara po deonici svakog tromesečja) i najavama da će kompanija potrošiti još 90 milijardi dolara za otkup spostvenih deonica, uz manje pretnji regulatora.Evropska komisija inače je optužila Apple da koristi svoj App Store kako bi istisnuo druge pružaoce usluga striminga sa tržišta.U vezi sa poslovnim planovima kompanije, ranije se navodio i projekat proizvodnje autombila, poznat kao "Project Titan". On se sprovodi još od 2014. godine, kada je Apple prvi put počelo da se bavi dizajnom vozila.APPLE PLANIRA DA DO 2024. GODINE POČNE DA PROIZVODI I AUTOMOBILE

Srbija

Srpskim proizvođačima rakije potrebne veće subvencije i bolji marketing

Rakija sa područja Srbije ima veliki potencijal ……………..., ali su joj neophodni …………..…., kaže za Novu ekonomiju prehrambeni tehnolog, dr Ivan Urošević iz Saveza proizvođača rakije Srbije.Prva i osnovna stvar koju treba rešiti je uređivanje tržišta odnosno primena zakona koji definišu promet alkoholnih pića, smatra Urošević."Još uvek je velika količina robe koja se mimo legalnih kanala prodaje uglavnom preko interneta, oglasa na crno. To je suštinski veliki problem, jer su ilegalni prodavci alkoholnih pića nelojalna konkurencija koju proizvođači ne mogu nikako da prevaziđu", ističe sagovornik Nove ekonomije.Ministarstvo poljoprivrede je krajem prošle godine raspisalo konkurs za dodoelu subvencija proizvođačima jakih alkoholnih pića. Proizvođači su mogli da konkurišu za sredstva kojima će pokriti prihvatljive investicije, troškove u izgradnji objekata, kupovini nove opreme, uređaja i mašina za proizvodnju, kao i opšte troškove za pripremu projekta i izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekta. Najviši ukupni iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini iznosi 15.500.000 dinara. Uslovima konkursa je propisano da se sredstva dodeljuju ta investicije i troškove, koji su realizovani u prethodnoj godini u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev.Ivan Urošević kaže da se za prošlogodišnje subvencije prijavilo 3 i po puta više zainteresovanih nego što je bilo sredstava. Zato smatra da takve akcije moraju da se nastave i da budu mnogo češće.„Subvencije, u smislu provraćaja novca za robu koju ste kupili, prilično kasne odnosno dosta se čekaju. Bilo bi značajno kada bi moglo da se, kao u nekim drugim granama, subvencije kreiraju tako da se dobije predračun. Što bi praktično značilo da bi ljudi mogli sa istim novcem mnogo više da investiraju nego ovako kada moraju da čekaju povraćaj, koji tek onda mogu da ulažu dalje“ kaže Urošević.Rakija je brend koji je autentičan i specifičan za Srbiju, a od rakija iz regiona se razlikuje pre svega po kvalitetu, objašnjava Urošević.„Voće koje se koristi kao sirovinska baza je mnogo kvalitetnije nego u zapadnim zemljama. Kod nas se isključivo prva ili druga klasa voća koristi za preradu. Drugo, dvokratna destilacija takođe ima veliki uticaj na sam kvalitet. Iz tog razloga, potrošači na Zapadu izuzetno cene srpske voćne rakije“ ističe jedan od naših vodećih konsultanata u proizvodnji tog pića.Da bi kvalitet došao do izražaja na većem tržištu, potrebna je mnogo bolja i agresivnija promocija rakije kao nacionalnog brenda, iza čega mora da stane pre svega država i državne institucije, smatra Ivan Urošević.„Rakija je u svetu vrlo malo poznata, a izvoz tog proizvoda u inostranstvo još nije značajan. Međutim, u zadnjih godinu-dve dana se intenzivirao izvoz srpskih rakija na američko tržište što je jako dobro jer je to ozbiljno i veliko tržište. Međutim, to tržište još ne prepoznaje rakiju kao kategoriju pića odnosno proizvod. Promocija bi otvorila vrata za izvoz i umanjila efekat nelojalnog tržišta o kome smo govorili. Omogućila bi proizvođačima da imaju dodatni finansijski zalet, a naravno i država bi imala priliv deviza, pa je to win-win kombinacija“ dodaje Urošević.Na pitanje koliko kandidatura srpske šljivovice za listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska može da doprinese njenom plasmanu na inostrana tržišta, naš sagovornik odgovara da to ne može ništa posebno da znači za šljivovicu, jer mi faktički štitimo našu tradiciju.„Međutim u celoj priči promocije šljivovice, u kasnijim fazama, kada budemo došli do zaštite geografske oznake srpskih rakija, to može da bude nešto što će pomoći, jer svaka zaštita na takvom nivou samo potvrđujem autentičnost rakije kao srpskog proizvoda. U tom smislu mislim da će se tek kasnije videti benefiti svega ovoga i mislim da je to dobra inicijativa svakako šta god da se uradi za rakiju ne može da bude loše po sam proizvod.

Srbija

Ponovno otvaranje restorana, šansa za domaće stolare

Kada se spoji znanje iz farmacije i ljubav prema dizajniranju nameštaja, nastaje brend "Hookl und Stool". Direktor i vlasnik ove domaće kompanije Aleksandar Ugrešić kaže da očekuje da će ponovno "oživljavanje" ugostiteljskog sektora biti prilika za renoviranje, a samim tim i za stolarsku industriju. Ipak, ono što ga brine jeste sve manji broj kvalitetnih mladih stolara.Prodajete i barske stolice i stolove, ali i ono što je više „kućni“ nameštaj – krevete, garniture i slično. Šta se više prodaje u poslednjih godinu dana?U prvom trenutku kada se pandemija pojavila, generalno je čak i porasla potražnja za nameštajem, zato što su ljudi bili zatvoreni u kućama. Bilo im je dosadno, pa je krenula priča „ajmo nešto u kući da renoviramo“, sređujemo. HoReCa program, za razliku od kućnog nameštaj za kojim je tražnja porasla, u pandemiji je malo pao zato što se većina radnji zatvorila, a većina ugostiteljskih objekata i restorana je i dan-danas zatvorena i taoci su cele ove situacije.Verujete da će se to promeniti?Očekujem da će u principu, nakon ove pandemije ili kada joj se nazre kraj, u stvari prioritet dobiti taj HoReCa segment hotela i restorana, zato što je ovo neki novi restart. Restorani, odnosno bilo koji tipovi ugostiteljskih objekata, ponovo će imati otvaranje i mislim da će za ta otvaranja biti sprovedena osvežavanja tih prostora i tu vidim šansu za ovaj tip nameštaja.Da li vam se čini da ćemo se vratiti na staro? Ići u restorane, hotele?Niko to ne možete da predvidi, ali generalno mislim da civilizacijski tok života ne može da stane. Sigurno će se vratiti u normalu u nekom trenutku. Ljudi su sada malo apatični, melanholični i generalno su se umorili od cele ove situacije. Kada je krenula korona, dosta ljudi je iz čiste dosade, jer nisu mogli da putuju, rešilo da sredi životne prostore. Da li su to kuće, stanovi u kojima žive ili vikendice u koje su bežali, ljudi su sređivali.Počeli su da više cene taj prostor u kome provode vreme.Jeste. Ja generalno nisam osetio u industriji nameštaja da smo imali neki ozbiljan pad. Bio je strah na početku i ja sam se jako uplašio, generalno šta će biti pre svega sa ljudima, sa kadrom koji radi, da li ćemo imati koronu u firmi jer mi imamo neke ugovorene poslove, imamo rokove, imamo strogi tajming oko toga od trenutka naručivanja do trenutka isporučivanja.Šta je bio najveći problem?Drvo nabavljamo iz Srbije, domaće, i u principu radimo sa orahom, hrastom, jasenom i tu nisam video problem, ali sam video potencijalni problem sa materijalima za tapaciranje koje nabavljamo iz Italije, Engleske… U jednom trenutku je potpuno stao kamionski transport na mesec dana, ali generalno ako ozbiljno planiraš da se baviš nekom proizvodnjom, moraš uvek da imaš neku vrstu rezerve bar za par meseci. Ja se inače dugo bavim proizvodnom delatnošću, pošto sam 25 godina bio u farmaciji i to je moj osnovni biznis, a ovo je nešto što je potpuno moja ljubav i moje delo.Da li ste imali problem da ispoštujete neki posao za tih mesec dana kada je stao transport?U tom vremenu krize to se zove viša sila i svi ljudi imaju razumevanju. Svi znamo da smo mi živi ljudi. U trenucima ovakvih situacija, koje stvarno nisu redovne, uopšte nije bilo problematično da se objasni bilo kom partneru da imamo probleme, kao što su i oni imali u svojim zemljama. Mi nismo toliko čini mi se pretrpeli, bar za sada. Ne znam kako će biti u perspektivi i koliko će ovo dugo trajati. Umnogome zavisi od vakcinacije i koliko će se ljudi brzo vakcinisati, jer smatram da je vakcinacija jedini izlaz iz ove situacije.Ceo intervju pročitajte u aprilskom broju Nove ekonomije.

Srbija

Izgradnja beogradskog metroa koštaće oko šest milijardi evra

Izgradnja dve linije beogradskog metroa zahteva ulaganja od šest miljardi evra, navodi se u predlogu zakona o metrou i železnici koji je usvojila Vlada Srbije."Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u svom planu rada planiralo otpočinjanje realizacije projekata do kraja 2021. godine, a čija vrednost je procenjena na oko 6 milijardi evra ulaganja u celokupan projekat", navodi se u obrazloženju zakona.Pre samo pola godine, u oktobru 2020., gradski menadžer Goran Vesić je rakao da će izgradnja metroa koštati 4,4 milijarde evra.Metro će graditi francuska kompanija Alstom i kineska kompanija Piwer China. Alstom će raditi elektromehaniku, vozove, vagone, šine, kompletno električno napajanje, odnosno opremu samog metroa, dok će građevinske radove obaviti kineska kompnija. Obe zemlje su, prema rečima Gorana Vesića, Srbiji dale kredite za ove radove.  U obrazloženju zakona se ističe da se izgradnjom metroa doprinosi ubrzanom razvoju delova grada sa potencijalom za izgradnju velikog broja stambenih i poslovnih jedinica. Projektom je predviđena izgradnja dve metro linije i to: prva metro linija koja će povezivati Železnik i Mirijevo i druga metro linija koja će povezivati Mirijevo i Zemun.Predviđeno je da prva linija metroa bude završena do 2028. godine, dok je planirani rok završetka celog projekta predviđen do 2033. godine.Kako se navodi, zakon je potrebno doneti radi brže realizacije projekta, a to bi omogućilo i manje naknade bankama na neiskorišćena sredstva iz kredita. Metro od nigde u u nigdePodsećamo da je upravo činjenica da metro ide kroz nenaseljene delove grada izazvala najviše kritika stručne javnosti.Portal Beobild je ocenio da je plan za izgradnju beogradskog metroa jedan od najkontroverznijih u razvoju Beograda a planirane linije dovode u pitanje osnovne pretpostavke svakog metro sistema, piše stručni portal Beobuild.Naime, najveći problem je u prioritetnoj prvoj liniji, međutim ozbiljne nelogičnosti postoje na čitavom sistemu. Prva linija koja bi se gradila od Makiša do Ade Huje i kasnije Mirjeva na gotovo 50 odsto trase prolazi kroz neurbanizovana područja ili samo po obodima naselja male gustine. Ovaj portal kritikuje i plan trase Linije 1 kroz centar grada, jer su čak četiri metro stanice planirane za projekat „Beograd na vodi”, a samo dve u centru grada - stanica „Trg republike” i „Francuska”.Vlada je krajem 2019. donela lex specijalis kako bi ubrzala izgradnju važnih infrastrukturnih projekata kao što su metro i auto-putevi. Zakon predviđa da u slučaju hitnosti i ugroženosti realizacije projekta  Vlada može doneti odluku da se za projekat ili pojedine faze ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki, već se na njih primenjuje poseban postupak za izbor strateškog partnera. 

Srbija

Zbrinjavanje porodica sa deponije Vinča iz budžetske rezerve, a planirano godinama unazad

Više od 20,8 miliona dinara, odnosno oko 177 hiljada evra, odobreno je Generalnom sekretarijatu Vlade, kako bi ih dao lokalnim samoupravama “radi trajnog rešavanja stambenog pitanja romskih porodica koje su živele na deponiji Vinča”.Opredeljen novac iz tekuće budžetske rezerve će se koristiti za neplanitane svrhe za koje nije utvrđena apropriacija, navodi se Rešenju koje je objavljeno u Službenom glasniku.Međutim, sudeći po ranijim izjavama zvaničnika ovi troškovi su planirani godinama unazad.Podsetimo, grad Beograd je još u septembru 2017. godine potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa japansko francuskim konzorcijumom "SUEZ Groupe - I-Environment Investments limited".Ove dve kompanije su osnovale firmu “Beo čišta energija” sa sedištem u Beogradu koja je od tada zadužena za saniranje postojeće deponije i izgradnju novih postrojenja.Pre tri godine, Tanjug je preneo izjavu tadašnjeg gradskog menadžera Gorana Vesića da će “Beo čista energija” zbrinuti sve romske porodice koje žive i rade na deponiji i to “po svim standardima EU”.Direktor ove kompanije Vladimir Milovanović je tada rekao da i da je Grad Beograd angažovao IFC, stručnog konsultanta Svetske banke, te da je napravljena posebna studija za iseljavanje 14 romskih porodica, koliko je Grad, ističe, utvrdio da je naseljeno na deponiji "Vinča".Ova firma je 2018. godine objavila i dokument o proceni uticaja na životnu sredninu i socijalna pitanja koji se tiče deponije “Vinča”, a u kome je navedeno da bi grad Beograd trebalo da sprovede Akcioni plan za raseljavanje koji se odnosi na raseljavanje porodica koje žive u neformalnim naseljima na deponiji.Rešenjima o upotrebi budžetskih rezervi namenjeno je takođe izdvajanje u iznosu od 83,3 miliona dinara radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za isplatu bespovratne pomoći kulturnim radnicima, kao i 26 miliona dinara na ime dotacije Pravoslavnoj eparhiji Vranjskoj, za sanaciju vodovoda i obeležavanje 950 godina Manastria Prepodobnog Prohora Pčinjskog.

Srbija

Vlada Srbije preuzela Staro selo u Sirogojnu

Vlada Srbije preuzela je osnivačka prava nad Muzejom na otvorenom „Staro seloˮ Sirogojno od opštine Čajetina.Ova odluka je u skladu sa odlukom Opština Čajetina od 1.aprila 2021. a tiče se odricanja osnivačkih prava nad Muzejom u korist Republike Srbije.Naziv i sedište Muzeja ostaju nepromenjeni.Zlatibor između urbanističkog haosa i održivog razvoja Muzej nastavlja da obavlja delatnost u oblasti kulture za koju je osnovan, kao i druge delatnosti utvrđene Statutom Muzeja, s tim što se značaj poslova koje Muzej obavlja, a kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana i zadovoljenje njihovih potreba, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti kulture, proširuje na Republiku Srbiju.Kauboji i indijanci stigli na Zlatibor (VIDEO) Sredstva za finansiranje Muzeja, za namene utvrđene zakonom, obezbeđuju se iz budžeta Srbije, kao i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.ZZZlatibor dobija postrojenje za preradu otpadnih voda

Srbija

Razrešen direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije

Vlada Srbije razrešila je Aleksandra Dragišića dužnosti direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije.Na njegovo mesto za vršioca dužnosti imenuje se Marina Šibalić, arhitekta i načelnica odeljenja za ozakonjenje objekata i inspekcijske poslove Opštine Savski venac.Kako se navodi u zvaničnoj biografiji, Dragišić je diplomirao na Fakultetu organizacionih nauka na Megatrend univerzitetu u Beogradu, smer Ekonomija – međunarodno poslovanje, kao i smer Kompjuterski inženjering. Postdiplomsku specijalizaciju iz oblasti elektronskog poslovanja pohađao je na Fakultetu organizacionih nauka, Univerziteta u Beogradu, a zatim završio postdiplomsku specijalizaciju na temu „Implementacija informacionih sistema u državne i privatne institucije i kompanije u zemljama u razvoju“, na Univerzitetu u Rimu „La Sapienza“. Na dvogodišnjim magistarskim internacionalnim, multidisciplinarnim studijama na Univerzitetu u Bolonji.U biografiji se navodi i da je bio savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije za strane direktne investicije.U Savetu za energetiku, dao je svoj doprinos kreiranju strategije za unapređenje okvira značajnih za razvoj energetskog sektora, sa stanovišta održivog korišćenja i obnovljivosti resursa.Bio je  i finansijski direktor i savetnik za finansijska ulaganja i investicije kompanije „Koling AD“.Divlja gradnja ponovo procvetala na Perućcu

Svet

Američki Boing nastavlja sa gubicima

Američki proizvođač aviona Boing pretrpeo je gubitak od 537 miliona dolara u prvom kvartalu 2021, preneo je portal SEEbiz. Ipak i pored toga kompanija ove godine najavljuje snažan oporavak.Gubitak Boinga je za 10% manji od prošlogodišnjeg, ali je veći od očekivanog. To je ujedno i šesti uzastopni kvartalni gubitak Boinga."Iako uticaj kovida 19 i dalje predstavlja izazov za celokupno tržište, 2021. godinu vidimo kao tačku preokreta za našu industriju", rekao je čelnik Boinga Dejv Kalhun.Istako je da će Boing nastaviti rad sa globalnim regulatorima i kupcima, kako bi se u saobraćaj vratili putničkii avioni 737 MAX.Boing je zbog dve avionske nesreće u kojima je poginulo 346 putnika obustavio isporuke u 2019. zabranio let aviona tipa 737 MAX.Nakon odobrenja za nastavak rada, koje je Američka državna uprava za civilnu avijaciju (FAA) Boingu dala u novembru prošle godine, kompanija je kupcima širom sveta isporučila više od 85 modela tog aviona.BOING ZBOG LAŽI OKO AVIONSKIH NESREĆA KAŽNJEN S 2,5 MILIJARDI DOLARA BOING VIŠE NIJE NAJVEĆI PROIZVOĐAČ AVIONA

Srbija

Zašto novi Prostorni plan nije usklađen sa EU standardima?

Ognjen Pantić iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) kaže da se u planu pominju nove termoelektrane na ugalj, kao i obnovljivi izvori energije i sve to smatra neusklađenim planiranjem.Kao cilj se navodi potpuna energtska nezavisnost, proširenjem energetskih kapaciteta pomoću čistog uglja, što kako naglašava, ne postoji."Ne bi se planiralo gašenje termoelektrana u razvijenim zemljama kada bi ugalj mogao da se koristi na čist način," naglašava Pantić.Pantić zapaža da se eksploatacija litijuma u dolini Jadra navodi kao strateški. Ipak, podseća da se to tvrdi neosnovano jer se projekat o tome još nalazi u fazi procene, pa ne može još da se kaže da li je toliko isplativ.Prema rečima Mirjane Ivanović, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, u planu treba da se definište šta je zapravo prioritet države, da li je to litijum, turizam, poljoprivreda. Plan sekako dodaje poziva na razne dokumente koji nisu usvojeni, ili su istekli, ili uopšte ne postoje."Imamo neozbiljan pristup strateškom planiranju, taj pristup se vidi i prilikom pristupa klimatskim promenama, one uopšte nisu uzete u obzir (u Prostornom planu)," kaže Ivanović.Ona napominje da su klimatske promene sada veće, zbog pandemije, pa se čitav svet priprema da ih spreči ili ublaži. Napominje da Srbija zbog prevelike emisije ugljen dioksida može da pretrpi velike ekonomske posledice. To bi najviše moglo zbog mere Evropske unije kojom bi se uvoznicima koji ne poštuju ograničenja u emisiji CO2 povećala opterećenja na uvoz naše robe koji je veoma važan za domaću ekonomiju.Kaže i da se na taj način potpuno zanemaruje strateško opredeljenje Srbije da psotane članica EU do 2035, jer bi prema dosadašnjim planovima Evropsa do tada trebalo da postane "ugljenično" neutralan kontinent.Srbija jednostavno, kako naglašava sa šest novih TE i jednom novom toplanom, neće moći da bude čalanica EU do 2035. Pored toga, kako dodaje, neće se popraviti ni kvalitet vazudaha u zemlji.Pored svega toga tu su i propisi Energetske zajednice, na čije poštovanje se Srbija obavezala, ali ih ne poštuje, tu su kako dodaje i Pariski sporazum, ali i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija potpisala sa EU.Prema rečima Ive Mraković iz Inicijative Pavo na vodu, Srbija je zemlja koja je siromašna vodama. Cilj novog plana je kako dodaje da se integralno upravlja vodama, ali se u njemu ne navodi način na koji bi to moglo da se postigne.Ona skreće i pažnju na pojavu bujučnih voda na rekama tokom različitih godišnjih doba u Srbiji i napominje da brojna jezera nisu upisana u katastar.Podseća da su sve izgrađene MHE do sada proizvele 1% struje, ali je njihovom izgradnjom došlo do brojnih problema. U planu, se kako dodaje takođe govori o tome, ali se govori i o daljoj izgradnji MHE, čak i u zaštićenim područjima.Prema njenim rečima i novi katastar MHE se na netransparentan način potura javnosti  kao nekakav naučni spisak, a kako ocenjuje više podseća na "katalog rasprodaje prirodnih dobara" za investitore.Kao još jedan argument za odlaganje usvajanja novog plana ona navodi činjnicu da je još aktuelan prostorni plan za MHE iz 1987. godine.Ona smatra da je dobro što se u planu daju naznake o potrebi da se poveća cena vode, jer je ona sad ispod svakog važećeg kriterijuma.Dodaje da je Irska odlučila da se voda zbog socijalnih nemira finansira kroz porez i da građanji ne plaćaju poseban račun za nju.Podseća i da državu u oblasti unapređenja prerade otpadnih voda očekuje izuzetn skup posao vredan oko šest milijardi evra.

Srbija

Rasprava o novom Prostornom planu odvija se mimo javnosti

Predlog novog Prostornog plana Srbije poziva se na brojne strategije i dokumente čiji je rok istekao ili uopšte ne postoje, kažu učesnici onlajna panela "I tebe se tiče: Šta donosi novi Prostorni plan?" koju su povodom njegovog javnog uvida organizovala udruženja civinog društva.Predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Mirko Popović kaže da se u predloženom Prostornom planu Republike Srbije do 2035. godine pominje Nacionalna strategija održivog razvoja koja je predložena 2017. godine, ali nije usvojena. jedno tada, sada nije, trebalo je da bude deo prostronog planiranja, a nemamo je."Iskreno se nadam da novi Prostorni plan neće biti primenjen zbog rešenja koja su pogubna," smatra Popović. On podseća i da plan hvali agendu 2020-2030. godine, ali nema tu strategiju."Ako čitate Plan i iskaze u njemu, moje mišljenje je da Srbija izrađivanjem plana odustala od održivog razvoja kao koncepta," smatra šredstavnk RERI-ja.Srb ukoliko usvoji taj plan, nju to ne zanima, koliko je to suštinski opasno za budućnost ove zemlje i onih koji u njoj nameravaju da žive narednih 20 ili 30 godina.Prema novom planu, kako dodaje, Grad Bor će ostati bez polovine stanovnika, ukoliko se ostvari Prostorni plan, jer će oni ustupati svoj životni prostor rudarskim kompanijama.Popović podseća i da Srbja nema strateg borbe protiv klimatskih promena, jer je ta ideja ostala na njenom nacrtu, koji još nije usvojen. Sa druge strane, naša država ni Pariski sporazum koji planira smanjenje emisije štetnih gasova koji utiču na efekat staklene bašte, ne smatra kao svoju obavezu.Dodaje da se ugalj i lignit i dalje navode kao strateški izvori energije i pored toga što ga razvjene zemlje, pa i one u okruženju poput Grče i Severne Makedonije, izbacuju iz upotrebe.Srbija, čak, štaviše gradi, ali najavljuje i izgradnju novih termoelektrana na ugalj.Kao jedan od glavnih problema tokom javnog uvida novog prostornog plana Popović navodi da su predstojeći praznici vešto iskorišćeni da se on maksimalno skrati i što više sakrije od očiju javnosti."Voleo bih da ove konsultacije prerastu na regionalni nivo i da damo priliku javnosti u susednim zemljama da učestvuju u procesu konsultacija (o novom Prostornom planu)," kaže Popović.Ovakav način jav konsultacija, nije ih država motivisala, da je uradila makar i ovoliko, njeni resusri neuporedivi sa našim, pokazala bi nameru da Prostorni plan učini javnim vlasništvom."Nadam se da plan neće biti usvojen i ako bude usvojen da neće biti primenjen."Komentrišući navode iz predloga Prostornog plana gde se navode planovi o smanjenju stanovništvo grada Bora, Popović je naglasio da takve stvari ne mogu da se rade bez konsultacija sa onim ljudima na koje se zapravo odnose."Uštine li se neko za obraz kada radi obvakve stvari?," pita se predstavnik RERI-ja.S obzirom na sve ono što piše u predlogu plana, on zaključuje da mu je potpuno jasno zašto predstavnici države žele da javnost o njemu što manje zna.On kaže da u ovom slučaju mora da se poštuje Zakon o proceni strateškog uticaja koji nalaže da se o planu vode konusltacije sa građanima.

Srbija

Produžen rok za prijave za Nacionalne stipendije „Za žene u nauci“

Konkurs za Nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa L’Oréal - UNESCO “Za žene u nauci” (L’Oréal - UNESCO For Women in Science), produžen je do 31. maja 2021. godine, soapštila je kompanija. Sve mlade žene koje se bave naučnim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka i imaju do 35 godina i završene ili upisane doktorske studije, svoje prijave mogu podneti na veb-sajtu www.zeneunauci.co.rs. Reč je o jedanaestom ciklusu ovog programa u Srbiji, a ove godine najtalentovanijim mladim naučnicama biće dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Program Nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ deo je velikog L’Oréal – UNESCO globalnog programa koji kroz različite vidove podrške nastoji da promoviše ženske naučne talente, njihovu ulogu u društvu, kao i da pruži podršku  njihovom  daljem usponu u svetu nauke. Istovremeno, kroz podršku naučnicama, cilj programa je da ohrabri što veći broj žena da se bave naučno-istraživačkim radom i pokaže da veća zastupljenost žena u nauci doprinosi njenom razvoju kao i rešavanju izazova sa kojima se svet danas suočava.  Ovaj program sprovodi se u više od 50 zemalja, a u Srbiji je pokrenut 2010. godine i realizuje se u partnerstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalne Komisije za UNESCO i kompanije L'Oréal Balkan. Program „Za žene u nauci“ predstavlja jedinstvenu platformu koja ženama koje se bave naukom pruža mogućnost daljeg naučnog i profesionalnog usavršavanja i podršku da, u trenutku koji je možda preloman za njihovu naučnu karijeru, unaprede svoj rad i nastave da se bave naukom u Srbiji. Pored toga, učešćem u programu, našim talentovanim i posvećenim ženama, omogućen je i pristup međunarodnoj zajednici žena u nauci, dok sam projekat doprinosi afirmaciji naših naučnica i nauke, van granica naše zemlje. Kroz lokalni program „Za žene u nauci“ u Srbiji je do sada za svoj izuzetan naučno-istraživački rad nagrađeno čak 29 srpskih naučnica, u ukupnom iznosu koji prevazilazi 15 miliona dinara. Pod parolom „Svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne žene“, L'Oréal Balkan, zajedno sa partnerima u ovom programu poziva mlade naučnice u Srbiji, da se i ove godine prijave na konkurs i postanu deo zajednice žena koje svojom izuzetnošću menjaju svet. Sve informacije o načinu prijavljivanja, kao i o samom programu, uključujući i prijavni formular i opšta pravila konkursa za 2021. godinu, dostupne su na veb-sajtu  www.zeneunauci.co.rs.On je zreo, a ona je tetka