Najnovije

Vesti iz izdanja

Pobeda zdravlja

Otkako je AstraZeneca, zajedno sa istraživačima sa Univerziteta u Oksfordu, razvila globalno priznatu, pristupačnu vakcinu protiv COVID-19, ova kompanija postala je opštepoznato ime u domovima &scaron...

Svet

Srbija pala na lestvici demokratičnosti Fridom hausa

Srbija je u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa drugu godinu uzastopno svrstana u kategoriju “hibridnih režima” i dobila je ocenu 3,89, u odnosu na prošlogodišnjih 3,96, preneo je portal European Western Balkans. Izveštaj "Države u tranziciji" Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja i daje ocenu demokratije od jedan do sedam.Od 29 bivših komunističkih država, o kojima se govori u izveštaju Fridom hausa, Srbija je doživela treći najgori pad u poslednjih pet godina. U lošijem položaju su samo Poljska i Mađarska.Srbija i dalje ima najbolji rezultat među šest zemalja Zapadnog Balkana, ali su joj Crna Gora i Severna Makedonija sa 3,82, kao i Albanija sa 3,75, blizu. Srbija je nazadovala u oblasti demokratske vladavine na nacionalnom nivou, gde je ocenjena sa 3,25 od maksimalno 7. U izveštaju je konstatovano da je u Srbiji na snazi zarobljavanje medija slično kao u Mađarskoj, te da su kampanje blaćenja i propaganda u korist vlasti doprinele ubedljivoj pobedi Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima 2020. i dovele do nereprezentativnog parlamenta.FRIDOM HAUS: STOJIMO IZA NALAZA DA JE SRBIJA HIBRIDNI REŽIM Pogoršanje je zabeleženo i u oblasti izbornog procesa, gde je ocena snižena na 4,25 sa 4,50 zbog izmene izbornog zakonodavstva koju je sprovela vladajuća partija uoči parlamentarnih izbora i nedostatka mogućnosti izbora za glasače zbog bojkota većeg dela opozicije, navodi se u izveštaju.Ocenjeno je da je bojkot izbora koji se, osim u Srbiji, nedavno desio i u Gruziji, ostavio pobednike bez legitimiteta, ali i glasače bez šanse za promene.Prošle godine, Vlada Srbije kritikovala je metodologiju Fridom hausa u zvaničnom dokumentu, međutim u nekim drugim izveštajima, na koje se pritom pozvala, takođe je registrovano nazadovanje Srbije u oblasti demokratije.U prošlogodišnjem izveštaju Fridom hausa za 2020. godinu, Srbija je iz kategorije "delimično konsolidovanih demokratija" spuštena u kategoriju "hibridnih režima", što je i prvi put od 2003. godine da naša zemlja u tim izveštajima nije svrstana u kategoriju demokratija.

Vesti iz izdanja

Ide li keš u treš?

Iako je prelazak na različite oblike digitalnih plaćanja u svetu pa i u Srbiji stvar višegodišnjeg trenda, izvesno je pandemija ubrzala tranziciju ka većem korišćenju kartica, mobilnih t...

Srbija

Nema gejminga bez likovnog i matematike

Kodiranje i kreativna imaginacija koju omogućava umetnost, uslov su da deca u Srbiji  budu spremna za poslove u kojima će se od njih zahtevati poznavanje različitih oblasti i rad u multidisciplinar...

Svet

Naučnici pronašli bakteriju koje uklanja plastiku iz vode

Istraživači sa Politehničkog univerziteta u Hong Kongu (PoliY) nameravaju da iskoriste lepljivo svojstvo bakterija u čišćenju otpadnih voda od sitnih delova plastike koji sve više zagađuju životnu sredinu, piše The Guardian. Rezultati njihvog istraživanja još se nalaze u preliminarnj fazi, ali su predstavljeni  Društvu mikrobiologa sa sedištem u Londonu.Bakterije su, kako se objašnjava lepljive i u stanju su da stvaraju takozvane mrežice mikroba koje izgledom podsećaju na filmsku traku i stručno se nazivaju biofilm. Tu mrežu mikroba, recimo vidimo svakog jutra kada sa zuba pomoću paste uklanjamo naslage.Naučnici su utvrdili da one mogu da "hvataju" mikroplastiku koja zagađuje vodu i od nje mogu da stvore mrlju koju je kasnije lakše počistiti i predati na reciklažu. U svemu tome naučnicima iz Hongkonga pomogla je bakterija Pseudomonas aeruginosa, stvara se mreža mikroba koje hvataju sitne delove plastike u vodi, grupišu je i obaraju je na dno, pa ona kasnije može lakše da se skupi i preda na reciklažu. Ipak, novi pronalazak bi mogao da ponudi dugoročno i održivo rešenje za smanjenje zagađenja plastikom. Naglašava se da bi se pri tome koristilo nešto što potiče iz prirode."Neophodno je da se razviju efikasna rešenja koja hvatati, sakupljati, pa čak i reciklirati mikroplastiku kako bi se zaustavila plastifikacija životne sredine," kaže Silvija Lang Liu, mikrobiolog na PoliY i vodeći istraživač na tom projektu.GENETIČAR MKODRAG STOJKOVIĆ DOKAZAO NEGATIVAN UTICAJ PLASTIKE NA ZDRVLJE KAKO MIKROPLASTIKA DOSPEVA U ŽIVOTNU SREDINU?Naučnici često upozoravaju da mali delovi plastike, veličine manje od pet milimetara, u životnu sredinu dospevaju od plastičnih kesa ili flaša za vodu, kao i od pranja sintetičke odeće i korišćenja najlona. Takođe u vodu dolaze i pranjem šminke koja sadrži mikroplastiku.Iako su sitni delovi plastike zapravo jako mali, oni ipak predstavljaju opasnost za životnu, jer je se ona teže razgrađuje u prirodi, a u stanju je i da apsorbuje i akumulira brojne toksične hemikalije.Prema podacima Međunarodne pomorske organizacije mikroplastika je pronađena u više od 114 vodenih životinjskih vrsta tokom 2018. godine, jer ne može efikasno da se uklanja iz prirode.Ipak, neki naučnici smatraju da bakterija "aeruginosa" verovatno neće moći da ima široku primenu u velikim projektima, dok su neki istraživači uvereni da ta metoda može da pomogne u pronalaženju prirodnih bakterija koje će se koristiti u kanalizaciji ili nekim drugim vodama zagađenim plastikom.Štetan uticaj plastike na ljudsko zdravlje u svom istraživanju prošle godine uspeo je da dokaže i srpski genetičar Miodrag Stojković.

Srbija

Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku

Mladi lekari zaposleni u kovid bolnici u Batajnici su prozvani i sankcionisani zbog toga što su komentarisali odluke čelnika bolnice u neformalnoj prepisci na Fejsbuku, tvrdi za Novu ekonomiju anonimni izvor čiji je identitet poznat redakciji. Povod je bila naredba da zaposleni u crvenoj zoni mogu da dobiju samo jedan skafander dnevno, a da, ukoliko odu na pauzu, nakon toga mogu da uzmu samo jednokratni mantil, o čemu je naš portal već pisao.Međutim, naš izvor tvrdi da je zapravo ključni momenat bio kada je zdravstvenim radnicima koji pod punom zaštitnom opremom u konstantnom radu provode između sedam i devet sati zaključana jedina terasa, odnosno jedino mesto gde su za ceo radni dan mogli da udahnu svež vazduh, a da ne moraju da skidaju skafandere.“Postavilo se sada ovde osnovno pitanje uslova rada. I poniženja. Da im se i pored sve žrtve koju podnose, i pored svih loših uslova... Oni su im zaključali i ono gde mogu da dođu do vazduha”, objašnjava naš izvor.to su ljudi, naša deca, naše najmilije, naše najvrednije, a ne medicinsko osoblje - kako su ih obezljudili. Njihove porodice ih svakog dana sa zebnjom ispračaju na posao i dočekuju njihov dolazak.Većina ovih mladih lekara koji rade u kovid bolnici u Batajnici ima sklopljene ugovoro o radu na određeno vreme, a komentarisanje na fejsbuku će ih možda koštati daljeg angažmana, jer im je rečeno da će im se ovaj incident uticati na dalje zaposlenje.Podsetimo, dr Gorica Đokić koja je radila u ovoj ustanovi je za Novu ekonomiju naročito istakla da “ceo sistem opstaje zahvaljujući entuzijazmu zdravstvenih radnika” i to naročito mladih lekara i specijalizanata.“Oni te mlade stručnjake, na kojima sutra treba da počiva naš zdravstveni sistem, tretiraju kao potrošnu robu. Od njih traže samo žrtvovanje, a pri tom, još važnije, i slepu poslušnost”, ističe naš izvor.On dodaje da zaposlenima nije obezbeđena voda za piće.“Obrok se vodi da možda i postoji, ali ga niko od zaposlenih zdravstvenih radnika nije zatekao u kantini, koja se inače nalazi u zelenoj zoni pa nije moguće doći do njega bez komplikovanog skidanja tog jedinog skafandera.”Kaže da nije adekvatno regulisano ni vreme za pauze, ukoliko uzmemo u obzir teške uslove rada.“Nije im obezbeđen prevoz do bolnice iz različitih delova grada da stignu do radnog mesta, što pored bar pola sata ranije za opremanje i pola sata za skidanje opreme jako produžava njihovo radno vreme.”Nova ekonomija ističe da iz drugih neimenovanih izvora imamo potvrdu da do Batajnice postoje četiri organizovane autobuske linije koje idu po utvrđenom rasporedu, ali to znači da i dalje postoje zaposleni koji do stanice na kojoj mogu da sačekaju autobus moraju da putuju drugim vidovima prevoza. tretiraju ih kao potrošnu robu i to još bez prava glasa.Izvor ističe da nigde u ugovoru o radu ne piše da je zabranjeno da zaposleni komentarišu naloge rukovodstva.“Sve to, mladi čovek koji je završio najteži fakultet i koji je spreman da pomaže drugima kada im je najteže, a to je kada su bolesni i nemoćni, ne zna da je zabranjeno u zdravstvu Srbije. Ako bi to stajalo u ugovoru o radu možda bi i to imao u vidu, pored Hipokratove zakletve.”Nova ekonomija je poslala pisana pitanja o ovom slučaju Univerzitetskom kliničkom centru Srbije pod čijom upravom je kovid bolnica u Batajnici, ali nam do objavljivanja teksta nije odgovoreno. Pitanja su poslata i Ministarstvu zdravlja, ali iako smo elefonskim putem dobili potvrdu da ćemo "odgovore dobiti, ako smo ih poslali", to se nije desilo. Direktorka bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević nam nije odgovorila ni na poziv ni na SMS poruku.

2021

OMV donirao tehničke uređaje deci iz SOS Dečijeg sela u Kraljevu

OMV Srbija obezbedila je ove godine sredstva za donaciju radi kupovine tehničkih uređaja kao što su frižideri, mašina za pranje sudova i televizor, koji imaju za cilj poboljšanje uslova boravka dece i mladih koji žive u SOS Dečijem selu Kraljevo. Od početka svog poslovanja u Srbiji OMV neguje uspešnu saradnju sa Fondacijom SOS Dečija sela Srbija, čiji je jedan od programa i Dečije selo Kraljevo. Ova saradnja obuhvata donacije i podršku raznim inicijativama i projektima koji omogućavaju da se na kvalitetan način promene životi stotine dece širom Srbije i da im se pruži prilika za bolju budućnost.“Zaposleni u OMV Srbija sa posebnom radošću iščekuju praznična druženja sa ovom divnom decom, i trenutke kada ih obradujemo predstavom i poklonima. Ove godine okolnosti su nešto drugačije zbog pandemije ali nas ni to nije sprečilo da ovog proleća ostvarimo svoju misiju u malo drugačijim okolnostima,“ rekao je prilikom uručenja donacije direktor maloprodaje u OMV Srbija Nikola Bozalo. „Zahvaljujući odličnoj višegodišnjoj međusobnoj saradnji sa Fondacijom potrudili smo se da prepoznamo trenutne potrebe i obezbedimo podršku u vidu različitih tehničkih uređaja za pripremu i skladištenje namirnica, zatim uređaja za održavanje čistoće pa sve do uređaja za zabavu. Iskreno se nadamo da će ovi uređaji olakšati svakodnevni život i doprineti da stanovnici ovog Dečijeg sela odrastaju u boljem i bezbednijem okruženju,” zaključio je Bozalo. OMV Srbija je takođe i ponosan partner Kluba „Zlatno srce“ koji je pokrenula ova Fondacija. U više odvojenih akcija na OMV benzinskim stanicama potrošači su bili u prilici da sretnu predstavnike Fondacije na specijalnim štandovima i da im pruže podršku putem donacija. Veoma dobar odziv potrošača u ovim akcijama je posebno ohrabrio OMV Srbija u nastojanjima da nastavi da pomaže široj društvenoj zajednici, a naročito deci i mladima. Fondacija SOS Dečija sela Srbija pruža dugoročnu, kontinuiranu podršku deci i mladima bez roditeljskog staranja sve do njihovog osamostaljivanja. Članica je Međunarodne organizacije SOS Dečija sela osnovane 1949. godine, koja pruža podršku za više od 1.200.000 ljudi u 136 zemalja i teritorija, sa misijom formiranja porodice za decu u nevolji, pomoć u izgradnji njihove budućnosti i razvoju zajednica u kojima žive.OMV Srbija neutralizuje emisiju CO2 goriva prodatog na Dan planete Zemlje

Srbija

Srbija izdvojila 700.000 evra za kuću Bana Jelačića u Novom Sadu

Hrvatsko nacionalno veće i Zavod za zaštitu spomenika Grada Novog Sada potpisali su sporazum za obnovu rodne kuće Bana Jelačića u Petrovaradinu, pa su se stekli zakonski uslovi da njena obnova počne nakon 18 godina, preneo je portal Tenderilive. Nakon 75 godina hrvatska zajednica u Srbiji je ponovo vlasništvo nad tim objektom, koji pored istorijskog ima i arhitektonski značaj. "Sve je ovo moguće zahvaljujući spremnosti Vlade Srbije da izdvoji 600 hiljada evra kako bi se otkupio deo kuće, a nedavno je opredelila dodatnih 100 hiljada evra kako bi se moglo pristuputi njenoj obnovi," naglasila je Jasna Vojnić, predsednica Hrvatskog nacionalnog veća.Prema njenim rečima jako dobru saradnju sa Pokrajinskom vladom i kabinetom Predsednika republike, mogla bi da se preslika i na druge oblasti. Naglasila je da su se pod Jelačićevom zastavom borili i drugi narodi koji, danas mogu da žive složno. "Verujemo da ova kuća može da bude poveznica srpskog i hrvatskog naroda i da će Petrovaradin biti most koji će našu prošlost preslikati na zajedničku budućnost," dodala je Vojnić.Rodna kući Bana Jelačića  izgrađena je1745. godine i smatra se jednom od najlepših građevina u Petrovaradinu. Sada će kako se dodaje, početi obnova njenog dela koja se prostire na oko 350 kvadrata.SRBIJA JE NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL "Sama kuća je i arhitektonski veoma značajna. U više navrata smo obnavljali krov i fasadu, a sada kreće ozbiljan posao obnove unutrašnjosti, ne samo da sačuvamo vrednosti, nego da što više detalja vratimo u prvobitno stanje," objasnio je Siniša Jokić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika Grada Novog Sada.Sledeći korak u obnovi kuće Bana Jelačića je raspisivanje javne nabavke i odabir izvođača radova, a kako se naglašava, cilj je da ona bude mesto susreta svih naroda koji vekovima žive zajedno. U kući je planirano uređenje jednog velikog prostora za sastanke ili izložbe, otvaranje konzulata Hrvatske u Novom Sadu, kao i formiranje najsavremenijeg kulturnog centra.Grof Josip Jelačić Bužimski, odnosno Ban Jelačić, poznat je po ukidanju kmetstva u Hrvatskoj i borbi protiv pobunjenih Mađara 1848. godine. Iste godine na Trgu Svete Katarine u Zagrebu, za bana Hrvatske i Slavonije ga je ustoličio Srpski patrijarh Josif Rajačić iz Sremskih Karlovaca, jer je zagrebački biskup bio sprečen da vodi ceremoniju.U svom proglasu koji je Jelačić 1. aprila 1848. godine iz Pešte poslao građanima Kotora na ćirilici piše da su "Serblji i Hervati narod jedne krvi i jedne budućnosti" . 

Svet

Revakcina „Sputnjika“ može da se primi i nakon tri meseca

Ruski istraživački institut za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja saopštio je da je vakcina Sputnjik V jednako efikasna i ukoliko se njena druga doza primi nakon tri meseca."Verujemo da je moguće povećati minimalni interval između prve i druge vakcine sa ranije odobrenih 21 dana do tri meseca. Produženje intervala neće uticati na indukovani imuni odgovor na vakcinu, a u nekim slučajevima će ga i pojačati i produžiti," izjavio je direktor Instituta Gamaleja Aleksandar Gincburg.Gincurg ističe da se do ovakvog zaključka dolazi iz njihovog iskustva u korišćenju vakcina koje koriste identičnu adenovirusnu platformu, kao i u "uspešnim kampanjama masovne vakcinacije u Rusiji i brojnim drugim zemljama". Koliko će proizvođači zaraditi od prodaje vakcina? Podsećaju na odluku zdravstvenog regulatora u Argentini koji je produžio interval između dobijanja dve doze.Ovakva odluka obrazložena je težnjama da što veći broj stanovnika dobije makar jednu dozu i da se na taj način smanji broj hospitalizovanih i umrlih, preneo je Njujork Tajms."Verujemo da bi, s obzirom na izuzetno veliku potražnju za vakcinom među stanovništvom, ova odluka značajno ubrzala imunizaciju. Verujemo da je na svakom nacionalnom regulatoru da odluči da li će zadržati 21-dnevni interval između hitaca ili će ga produžiti na najviše 3 meseca", ističe Gincburg.Podsetimo, Ruski fond za direktne investicije (RDIF) je 14. aprila objavio da je Institut Torlak počeo sa proizvodnjom Sputnjik V vakcine. Predsednik Vučić je već narednog dana obišao domaći Institut gde je najavio da bi se ruske vakcine koje su punjene u Srbije mogle u upotrebi da se nađu između 5. i 10. juna. 

Srbija

Atlantic Grupa: Nova fabrika i dva nova brenda

 Iako je poslovanje više od godinu dana pod uticajem pandemije COVID-19, Atlantic Grupa u prvom kvartalu 2021. beleži tek manji pad prihoda od prodaje, koji iznose 167 miliona evra, a što je 2,4 posto manje u odnosu na isti period 2020.Dobit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) iznosi 22,4 miliona evra i niža je za 7,4 odsto, dok neto dobit iznosi 11,3 miliona evra i beleži pad od 5,3 odsto. Blagi pad u odnosu na uporedivo razdoblje prošle godine posledica je značajnih ograničenja u radu ugostiteljskih objekata kao i drugih mera za suzbijanje pandemije koje su uticale na smanjenu potrošnju van sopstvenih domova kroz čitav prvi kvartal ove godine, ali i povećane prodaje određenih kategorija, primarno Argete i Farmacije, u martu prošle godine, usled stvaranja zaliha u domaćinstvima nakon izbijanja pandemije. “Zadovoljni smo rezultatima ostvarenima u prvom kvartalu 2021. Atlantic Grupa pokazala je otpornost na krizu i stabilnost poslovnog modela, što je prepoznalo i tržište kapitala, pa smo ostvarili i istorijski najvišu cenu akcija na Zagrebačkoj berzi. Uprkos krizi, nastavljamo sa planiranim investicijama potrebnim za dugoročan rast, među kojima se ističe ulaganje u novu fabriku Argete u okolini Varaždina. Posebno me raduje lansiranje dva potpuno nova brenda razvijena u Atlantic Grupi – visokokvalitetne mlečne čokolade Jimmy Fantastic i seta proizvoda na bazi ovsa Boom Box. Naši prioriteti i u neizvesnosti daljeg razvoja pandemije ostaju isti – zdravlje i sigurnost naših zaposlenih, osiguranje nesmetanog nastavka proizvodnje i kontinuiranog snabdevanja naših kupaca i potrošača, kao i društvena odgovornost u najširem smislu“, komentarisao je predsednik Uprave Emil Tedeschi.Donat predvodnik rasta prodaje Najbolji rezultat među poslovnim područjima ostvarili su poslovno područje Donat sa rastom od 10,1 odsto, Kafa kao pojedinačno najveća kategorija s rastom na tržištima Hrvatske, Austrije i Nemačke, kao i Delikatesni namazi sa značajnim rastom na tržištima Nemačke, Švajcarske i Švedske. Sopstveni brendovi učestvuju u prodaji sa 63,3 odsto, brendovi spoljnih principala predstavljaju 27,2 odsto ukupnog prihoda od prodaje, a apotekarski lanac Farmacia 9,5 odsto.Nova fabrika i dva nova brendaAtlantic Grupa je, s obzirom na odličan razvoj poslovanja i planove rasta u kategoriji delikatesnih namaza, u martu započela ulaganje u izgradnju nove fabrike proizvoda pod robnom markom Argeta i to na području opštine Kneginec u okolini Varaždina. Investicija ukupne vrednosti od oko 50 miliona evra započela je kupovinom zemljišta i odvijaće se u nekoliko faza, a novi proizvodni pogon prema planu bi trebao da bude pušten u rad u roku od 15 meseci od izdavanja građevinske dozvole. Realizacijom svih faza projekta  planirano je otvaranje i do 150 novih radnih mesta. Na tržište Hrvatske i Slovenije lansiran je, takođe, novi brend, visokokvalitetna mlečna čokolada Jimmy Fantastic, a za lansiranje je spremna i paleta proizvoda na bazi ovsa pod brendom Boom Box.U nastavku godine kompanija će nastaviti da se fokusira na jačanje pozicije prepoznatljivih regionalnih brendova, internacionalizaciju (primarno Argete i Donata), podršku novim brendovima, razvoj distributivnog poslovanja, te moguća spajanja i akvizicije.

2021

Podrška najugroženijim sugrađanima se nastavlja, uz novo partnerstvo

Autorka televizijske emisije „Radna akcija sa Tamarom“ Tamara Grujić, u ime izvršne produkcije „Triangl“, i Jasna Terzić, članica Izvršnog odbora Erste Banke potpisale su ugovor o sponzorstvu prema kojem će Erste Banka biti sponzor predstojećeg, 11. serijala ove emisije. Potpisivanjem ugovora na simboličan način obeleženo je tačno 10 godina od kada je Banka prvi put podržala ovaj serijal.  Nova sezona „Radne akcije sa Tamarom“ imaće 14 epizoda i biće emitovana u septembru na TV Prva. Kao i u svim proteklim godinama, autorka i voditeljka serijala Tamara Grujić i njen tim posetiće različite krajeve Srbije, pomažući najugroženijim ljudima i njihovim porodicama da izgrade novi život i novi početak – u novom domu. Podršku će dobiti 13 porodica, a u okviru specijalne akcije biće renoviran i ogranak Muzičke škole „Stevan Hristić“ u selu Korminjane kod Kosovske Kamenice, koju pohađa 113 učenika. Osim priče o dobroti, humanosti i prijateljstvu, Tamara nas u svakoj epizodi upoznaje i sa lepotama prirode, kulturom, običajima i znamenitostima koji krase te krajeve. Pored podrške unapređenju kvaliteta života odabranih porodica, odnosno produkciji serijala, Banka će porodicama umesto poklona za useljenje, pružiti finansijsku podršku, tačnije uvećati kućni budžet.„Neke vrednosti su vanvremenske, traju i važe zauvek. Činiti dobro delo, biti solidaran, izgraditi drugima osnovu za dalji prosperitet su neke od njih. Kad je o ovim vrednostima reč, ‘Radna akcija sa Tamarom’ i Erste Banka govore istim jezikom. Kao neodvojivi deo zajednice u kojoj živimo i radimo, trudimo se da svakodnevno doprinosimo poboljšanju kvaliteta života naših sugrađana i sa ponosom ističemo, Banka – to su ljudi. I zbog toga nam je veliko zadovoljstvo da ponovo sarađujemo sa našom Tamarom, koja sa svojim timom neumorno pomaže svim ovim divnim porodicama da imaju bolje uslove za život“, izjavila je Jasna Terzić, članica Izvršnog odbora Erste Banke. Banka će u podršku ugroženim porodicama u ovoj sezoni uložiti ukupno 2.250.000 dinara. „Veoma sam srećna zbog ponovne saradnje sa Erste Bankom, kojom na neki način obeležavamo i jubilej, 10 godina od našeg prvog partnerstva. Osim građevinskog materijala i druge robe koja je potrebna za kompletnu adaptaciju kuće, svaka saradnja kojom se direktno pomaže porodici u našim akcijama, što je sada i slučaj, me pre svega ljudski raduje i čini veoma ponosnom. U današnje vreme otuđenosti, fizičke i socijalne distance, nedostatka empatije, stalne trke za obezbeđivanjem egzistencije, prava je umetnost pronaći vrednosti koje naša emisija i ova saradnja promovišu: ponovno spajanje sa krajnje humanim ciljem pružanja pomoći socijalno ugroženim porodicama u našoj zemlji“, rekla je Tamara Grujić, autorka i voditeljka emisije. „Dodala bih da Erste Banku, osim saradnje sa našom produkcijom, karakteriše i veoma visok nivo svesti o društvenoj odgovornosti ukorenjenoj u svakodnevnoj poslovnoj praksi, o čemu svedoči i činjenica da su mi se samoinicijativno javili sa predlogom nove podrške. Zbog toga mi je još draže što je upravo Erste ponovo deo našeg tima“, zaključila je.Od 2011. godine do danas, serijal Tamare Grujić i njenog tima pomogao je stotinama porodica. Renovirano je nekoliko hiljada kvadrata stambenog prostora, a privredne kulture su zasađene na nekoliko hektara zemlje. Na kraju svake sezone, ekipa je akcije proširivala snimanjem specijalnih epizoda, koje su podrazumevale renoviranje udruženja ranjivih grupa ljudi ili osnovnih škola. Erste Banka od početka svog postojanja, u skladu sa strategijom društveno odgovornog poslovanja, pruža kontinuiranu, proaktivnu i stratešku podršku daljem razvoju lokalnih zajednica u kojima posluje, a i šire. Banka ih podržava osluškujući njihove potrebe, izazove i potencijale kroz različite programe ulaganja, poput programa sponzorstava, donacija, volonterskih akcija zaposlenih, ali i razvoja i promocije filantropije, mentorstva i edukacije. 

Srbija

Zagađivače na sudu ruše valjani dokazi

Zagađenje životne sredine u Srbiji u poslednje vreme najčešće prijavlju građani. kažu između učesnici onlajn panela "Imamo li pravo na zdravu životnu sredinu?", koji je organizovala nevladina organizacija Otvorena vrata pravosuđa. Prema njihovim rečima, za sudsko  procesurianje takvih slučajeva jako je važno da se blagovremeno prikupe neophodni dokazi.Kao najveće u Srbiji Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nadležno je za veliko područje i njemu se prijavljuju brojni slučajevi zagađenja životne sredine, kaže Nena Miloradović-Bjelica, koja je trenutno viši tužilački pomoćnik u tom tužilaštvu.Prema njenim rečima, prijave takvih slučajeva danas su se uglavnom svele na prijave koje podonose sami građani ili udruženja građana. To su kako dodaje najčešće slučajevi nesavesnog odlaganja otpada, leševa, krivolov, sečenje ili pustošenje šuma.Miloradović-Bjelica naglašava da je tada veoma važno da policija, komunalna ili neka druga inspekcija blagovremeno odrade svoj deo posla, jer se u suprotnom neće prikupiti neophodni dokazi i tužilaštvo neće moći da utvrdi odgovornost počinilaca.Zbog toga, kako objašnjava, ako neko od građana vidi da se negde pravi divlja deponija, to treba odmah prijavi policiji ili komunalnoj inspekciji. Kako napominje dobro je i da se takvi slučajevi fotografišu, uz upozorenje zagađivaču da se vrši snimanje, jer se tako izbegava privatni sudski postupak zbog neovašćenog snimanja. "Ukoliko građani to slikaju, pa izađe komunalna inspekcija i nadležna policijska stanica, postojaće povratne informacije i za tužilaštvo," napominje Nena Miloradović Bjelica.Predstavnica Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu naglašava da se u poslednje dosta prijavljuju slučajevi u vezi sa ubijanjem ili mučenjem životinja koji se zakonski procesuiraju.  Dodaje i da je veoma važno i saniranje starih deponija po opštinama u Srbiji, posebno zbog pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.Ona kao veliku pobedu domaćeg pravosuđa navodi slučaj iz Obrenovca, kada su meštani koji su kasnije osuđeni, zakopali opasni otpad na svojim njivama i time doveli životnu sredinu u veliku opasnost.  Smatra i da su visine kazni u tom slučaju, koje je kasnije potvrdio i Apelacioni sud, bile opravdane."Priroda Srbije je bleda slika one prirode od pre 100 pa i 50 godina unazad," naglašava načelnik pokrajinske inpekcije za kontrolu zaštite i održivog korišćenja prirodnih dobara i ribljeg fonda Nemanja Ivanović.On objašnjava da u Srbiji nema dovoljno čuvara koji bi mogli sve da zaštite od nesavesnih građana, koji praktikuju neovlašćen lov i ribolov u strogo zaštićenim područjima, kao i odlaganje otpada u njima.Dodaje da služba kojom on rukovodi, nema probleme kada treba da vrši vanredni inspekcijski nadzor, koji sledi nakon prijava koje im podnose građani.Prema Ivanovićevom mišljenju, u Srbiji su trenutno male kazne za zagađenje životne sredine, ali dodaje da se kaznene politike trenutno negde ipak menjaju, naročito u Vojvodini, pa negde iznose od po nekoliko desetina hiljadaa, kreću se i do 150 hiljada dinara.UGROŽENE EGZOTIČNE VRSTE ŽIVOTINJANemanja Ivanović navodi i primere  zlostvljanja egzotičnih vrsta životinja, poput pitona ili majmuna na brojnim šetalištima u Srbiji, koja se dešavaju zbog fotografisanja građana sa njima i njihovim vlasnicima.Podseća da su primati, u koje spadaju majmuni, strogo zaštićene vrste životinja i mogu da se drže samo u strogim uslovima. Ipak, građani ga i pored toga često zovu i traže savete kako da te životinje drže na svojim privatnim posedima.Kaže i da su brojni građani protivnici nelegalnog ribarenja, ali će mnogi od njih i pored toga otići da kupe nelegalno ulovljenu ribu. Mnogi građani ih kako kaže zovu telefonom u želji da nešto prijave, ali neće da se predstave, pa to kasnije otežava dalje postupanje.Prema Ivanovićevim rečima. to su sve razlozi zbog kojih treba da se radi na unapređenju svesti građana o očuvanju životne sredine.  Naglašava i da su avanture terenskim kvad vozilim po čitavoj Fruškoj Gori, Deliblatskoj peščari, takođe nepotrebne i da mogu da štete zaštićenom područjima.Podseća da privredni zagađivači voda do 2025. plaćaju nadoknade za zagađenje voda, kada ih prekorače, kako i da do tada moraju da se odluče da li će početi da primenjuju nove starndarde i propise u toj oblasti.Jovan Rajić, advokat i predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), kaže da je to udruženje do sada vodilo brojne slučajeve koji se odnose na narušavanje životne sredine širom Srbije.Napominje da su maksimalno koristili prostor koji im je u tom slučajevima omogućavao da nastupaju kao stranka u nekom sporu, a u nekim slučajevima su kako dodaje nastupali i kao tužioci.Sudska praksa u tim slučajevima, kako ocenjuje zavisi od sredine do sredine, od jedne do druge lokalne samouprave.Prema Rajićevim rečima, u slučajevima kada se pred sudovima procesuira zagađenje životne sredine, nema dovoljno ujednačenih uputstava od strane viših organa uprave kako da se astupa u određenoj situaciji.Rajić kaže da u slučajevima koji se vode protiv velikih investitora, poput kompanije Zi Đin u Boru ili fabrike guma Ling Long u Zrenjaninu, primetna izvesna rezerva nadležnih institucija, naročito kada njihove inspekcije treba da izađu na teren i utvrde činjenično stanje.Rajić kaže da se RERI tokom prošle godine obraćao nadležnoj inspekciji u vezi sa radom postrojenja koja su u vlasništvu Elektro-provrede Srbije, zbog prekomernih emisija sumpor-dioksida. Naglašava da se u takvim slučajevima često dešava selektovna primena propisa od strane nadležnih institucija.RERI je inače uspeo da ospori gradnju gondole na Kalemegdanu u Beogradu, a njegov predstavnik naglašava da je važna pobeda u tom procesu odluka nadležnog Upravnog suda kojom je potvrđeno da građevinska dozola za tu gondolu nije mogla da se izda pre izrade studije o uticaju projekta na životnu sredinu.Čedomir Savković

Srbija

Skok cene stanova: Štedimo u zidovima

Da li će cene stanova konačno prestati da rastu? Da li kupiti sada stan ili sačekati? Ko kupuje sve te stanove u zgradama koje niču kao pečurke, barem po Beogradu? Ovo su pitanja koja prolaze kroz glavu uglavnom mladim ljudima sa pristojnim prihodima koji bi da se skuće, ali preciznog odgovora - nema, kao što je uostalom slučaj sa bilo kojim tržištem. Naime, cene nekretnina u Srbiji neprekidno rastu još od 2013. godine i od tada su porasle za oko 26 odsto. Ovaj trend nije zaustavila ni pandemija, iako je tokom skoro dva meseca, aprila i maja, prošle godine kupoprodaja skoro zaustavljena. Do kraja prošle godine na tržištu nepokretnosti prometovano je do sada rekordnih 4,2 milijarde evra, od čega je 2,3 milijarde evra potrošeno za kupovinu stanova. Uprkos zdravstvenoj i ekonomskoj krizi, ograničenim i krajnje redukovanim putovanjima i dolasku stranaca i ogromnoj neizvesnosti, cene nekretnina su i 2020. godine porasle za 1,8 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema nekim procenama, mada je teško praviti poređenja jer se cene stanova  znatno razlikuju između delova grada, Beograd je odavno prešišao Bukurešt, a neki delovi Beograda su skuplji od Budimpešte i Atine, gradova koji se nalaze u Evropskoj uniji i imaju više stanovnika sa većim standardom. Sigurnost u zidovimaOkolnost da je i u godini pandemije i to kada se dva meseca ugovor nije mogao overiti kod notara niti podići kredit u banci, jer je malo šta radilo, toliki promet napravljen u kupoprodaji nekretnina, Milić Đoković iz Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Srbije Privredne komore Srbije objašnjava tzv. begom u nekretnine.„Tržište nekretnina je tržite kapitala i u vreme kriza ono funkcioniše dobro, jer ljudi nemaju gde da ulože novac osim u nekretnine. Mi nemamo razvijena druga tržišta, kao na primer hartija od vrednosti, obveznica, akcija, zlata itd. To se u teoriji zove ’beg u nekretnine’. To se dešavalo i ranije. Recimo 2002/03. kada je uveden evro, ljudi su imali ušteđevine u markama. One su menjane u odnosu dve marke za evro, i mnogi ljudi su ostali bez pola ušteđevine jer su cene porasle do nivoa jedna marka za evro. I tada su ljudi kupovali nekretnine da bi sačuvali vrednost svog novca.Ljudi kod nas su tradicionalisti i nalaze sigurnost u zidovima. A i jedna od osnovnih potreba je da imamo svoju nekretninu, stan ili kuću. Osim ona tri meseca koja su bila mrtva prošle godine, posle toga je sve nadoknađeno i preko četiri milijarde evra je dostignuti promet nekretnina prošle godine“, objašnjava Đoković. Međutim, cene stanova u Srbiji, a pogotovo u Beogradu, rastu već osam godina, a Đoković to objašnjava globalnom pojavom da je novac postao veoma jeftin.„Stambeni krediti su veoma jeftini. Kod nas su sa kamatnom stopom do 2,7-2,8 odsto, a euribor je već dugo negativan. Ali, ne idu zajedno dva dobra, pa tako jeftini krediti i jeftin novac dovode do skupih stanova“, objašnjava Đoković.Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, svega trećina stanova je u 2020. godini kupljena na kredit, a dve trećine za gotovinu ili preciznije sopstvenim novcem kupaca. Ipak, Đoković ocenjuje da je to uglavnom posledica vezane kupovine.„Recimo da neko uzme kredit od 100.000 evra i kupi stan. Njegov prodavac automatski postaje keš kupac koji kupuje novu nekretninu. Mi smo tržište vezanih kupovina. Retko ko ovde novac od prodaje stana potroši ili uloži u nešto drugo, već se uglavnom kupuje novi stan. Čak i oni koji kupuju na kredit, učešće ili deo nekretnine plate od prethodne prodaje stana. Tako se sredstva od tog jednog kredita multplikuju 4, 5 puta. Inače mi nismo kreditno tržište. Kod nas je manje od 15 odsto stanova pod hipotekom. To može biti i srećna okolnost, jer da dođe do neke strašne krize ljudi ne ostaju bez krova nad glavom, kao recimo u Americi gde je jako razvijeno hipotekarno tržište“, napominje Đoković.Cena poslovnog prostora: Između gazde i pandemije (VIDEO)