Najnovije

Svet

Robinhood postepeno uklanja limite na trgovinu akcijama GameStop-a

Brokerska aplikacija Robinhood ukinula je ograničenja koja je prethodno nametnula na trgovanje akcijama GameStop-a i AMC-a, nakon burne nedelje na američkim tržištima, javlja agencija Rojters.Talas trgovaca sa popularnog veb-sajta Reddit prošle nedelje kupilo je veliki broj akcija koje su hedž fondovi pokušali da „šortuju“ (short selling) što je rezultiralo vrtoglavom skoku vrednosti i gubicima za te hedž fondove.Short selling je napredna taktika trgovine na berzi i donosi znatan rizik, obzirom da su potencijalni gubici u njoj neograničeni obzirom da, teoretski, vrednost akcije može neograničeno da raste.Ova bitka između dve grupe investitora, prvih koji se klade da će vrednost akcija opasti i drugih koji veštački podižu tržišnu kapitalizaciju cele kompanije izazvala je burnu reakciju na američkoj berzi.U pokušaju da obuzdaju tržište, Robinhood je uveo privremene restrikcije na kupovinu akcija GameStop-a, nakon čega su mnogi korisnici aplikacije podneli udruženu tužbu protiv ove kompanije.Tužba tvrdi da aplikacija manipuliše tržištem protiv svojih korisnika i u korist velikih hedž fondova koji trenutno gube ogromne količine novca.Danas su te restrikcije podignute i trgovci ponovo mogu slobodno da kupuju akcije, međutim postoje još uvek neki limiti jer trgovci mogu kupiti najviše 500 akcija GameStop-a i 5.500 akcija AMC-a.  Tuže Robinhood zbog stopiranja trgovine akcijama GameStop-a

Srbija

Er Srbija smanjila broj letova prema Zagrebu

Prethodnih meseci Er Srbija je od Beograda do Zagreba uglavnom imala od tri do četiri, pa čak i više nedelnjih letova. Međutim, od 8. februara na toj liniji biće dostupna svega dva leta nedeljno, piše portal Croatian Aviation.Air Serbia će do kraja ovog meseca na liniji Beograd - Zagreb - Beograd saolbraćati dva puta nedeljno, ponedjeljkom i petkom.Ponedjeljkom će biti dostipni letovi u jutarnjem, a petkom u večernjem terminu avionima tipa ATR75, koji imaju manje sedišta.Od 8. do 28. februara Er Srbija će između Zagreba i Beograda obaviti svega šest povratnih letova, a putnicima će biti dostupno otprilike 850 sedišta u oba smera.Očekuje se da će Er Srbija u letnjem režimu letenja obnoviti veći broj linija prema Hrvatskoj, uz letove do Dubrovnika i Splita.Navodi se da je moguć i povratak linija iz Beograda prema Puli i Zadru, ali za to treba sačekati da se približi letnja sezona i da se utvrdi koliko je interesovanje putnika.Srbija je nedavno povećala svoj vlasnički udeo u Er Srbiji sa dosadašnjih 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejza, koji je našoj državi poslovni partner u tom poslu, umanjen sa 49 na 18 odsto.Etihad nije uspeo u svojoj poslovnoj nameri da se proširi na kroz partnerstvo sa još nekim evropskim kompanijama, a Er Srbija je jedna od retkih u kojima i dalje drži svoj vlasnički udeo, pa se postavlja pitanje koliku ulogu u tome imaju državne dotacije koje ona prima.DRŽVA DOKAPITALIZACIJOM POVEĆALA UDEO U ER SRBIJI

Srbija

Obeležen Dan zaštite podataka o ličnosti

Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u četvrtak obeležila Dan zaštite podataka o ličnosti.U svečanoj sali Kluba poslanika uz poštovanje propisanih preventivnih mera, zbog pandemije izazvane koronavirusom, prisustvovali su samo govornici i predstavnici određenog broja najviših državnih institucija, dok su svi ostali zainteresovani mogli da prate događaj uživo putem zvaničnog Youtube kanala Poverenika.Govornici su bili Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Jan Bratu, šef Misije OEBS u Srbiji, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper i Majk de la Rosa, direktor Misije USAID u Srbiji.Poverenik je izjavio da se ove godine proslavlja 40 godina od kada je otvorena za potpis Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, prvi pravno obavezujući međunarodni ugovor u ovoj oblasti. Takođe, pre deset godina prvi put je Dan zaštite podataka o ličnosti obeležen u Republici Srbiji.Nažalost, ove godine jubilej se obeležava u specifičnim okolnostima usled pandemije. U 2020. godini sa izazovima koje je donela pandemija, posebno je vidljiv značaj zaštite podataka o ličnosti, te je iskazano nadanje da će se uskoro pristupiti i izmenama Strategije zaštite podataka o ličnosti iz 2010. godine. G. Marinović se zahvalio EU i međunarodnim organizacijama na podršci koju pružaju nezavisnim institucijama u Republici Srbiji.Pomoćnik generalnog sekretara Zlatko Petrović predstavio je publikaciju Poverenika broj VI "Zaštita podataka o ličnosti: Stavovi i mišljenja Poverenika".Snimak događaja može se pogledati na zvaničnom Youtube kanalu Poverenika.

Svet

Otkupna cena svinja u Evropskoj uniji pala za 36 odsto

Za razliku od međunarodnog trenda, u Evropskoj uniji došlo je do smanjenja otkupnih cena svinja i one su u decembru 2020. godine za žive svinje pale za 36 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše portal Agroklub.Prosečna cena po kilogramu bila je 1,34 evra, što je oko 160 dinara. Prema izveštaju Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), cena tovljenika, do 120 kg, trenutno se kod nas kreće od 130 dinara u Mačvi do 160 u Pčinjskom okrugu.Međutim, nije u svim zemljama članicama loša situacija, a najviše su profitirale one koje izvoze u Kinu poput Španije gde je iznosila 1,55 evra, dok je na primer u Belgiji jedan evro.Prema prognozi Evropske komisije, za ovu godinu očekuje se za samo jedan odsto niža proizvodnja svinjetine, a to znači i da bi cene mogle da ostanu niske zbog količine mesa koje bi moglo da ostane "zarobljeno" na tržištu EU, a nema puno nade ni za povećanje spoljne trgovine.S druge strane, Kina obnavlja svoju proizvodnju zavidnim tempom nakon što je afrička svinjska kuga usporila njihovu proizvodnju.Kada je reč o mesu živine, očekuje se da će proizvodnja na globalnom nivou da raste kao i potražnja. Ali, u Evropi bi moglo doći do pada u odnosu na prošlu godinu, dok bi potražnja trebalo da ostane ista. U EU je prošle godine pao izvoz, ali i uvoz piletine.Sektoru preti i ptičji grip jer treće zemlje i izvozna tržišta nameću ograničenja kako bi se sprečio uvoz zaraženog mesa. Poslednji slučaj ove bolesti registrovan je na živinarskoj farmi, treći u nekoliko nedelja u nemačkoj saveznoj zemlji Bradenburg gde je usmrćeno oko 14.000 ćuraka.Sveukupno, oba sektora suočavaju se sa značajnim padom potražnje jer se turizam i ugostiteljstvo smanjilo zbog ograničenja zbog pandemije.

Srbija

Putovanje srpskom železnicom: Udobno i pomalo nostalgično iskustvo

Živite u Srbiji i želite da putujete novim vozom, novom prugom, po pristipačnoj ceni, uz sve to i da "poterate" bicikl, bez ikakve rasprave sa kondukterima? Već nekoliko godina srpskim prugama saobraćaju novi vozovi koji na nekim relacijama, kao što je ona koja povezuje Beograd i Užice, nude sve te pogodnosti.Stare železničke stanice u Beogradu više nema i do Prokopa, odnosno stanice Beograd centar je uglavnom teško doći, o čemu svedoče iskustva brojnih putnika.To "uglavnom" znači i da postoje izuzeci od uvreženog pravila. Putnik koji treba da dođe do Prokopa, ako je dobro informisan, može da koristi i železničku stanicu Vukov spomenik, ili bilo koju drugu na liniji voza koji saobraća između Batajnice i Ovče.Jedna od stanica na toj relaciji je Beograd centar, odnosno Prokop, nova glavna železnička stanica u prestonici Srbije.Za ulazak na stanicu Vukov spomenik potrebna je Bus Plus karta od 90 dinara, putovanje traje svega pet minuta, ali "gradska železnica" ne ide često i problem je zapravo u tome, šta vredi takva pogodnost kada je nema dovoljno.Mane i pogodnosti te linije najbolje poznaju ljudi koji gradskom železnicom putuju na posao.Oni ne ulaze u poslepodnevni špic u Beogradu, preko mosta Gazela, pa od Zemuna do Vukovog spomenika stižu za oko pola stata.Put do Užica mnogo se razlikuje od onog ranijih godina, pre nabavke novih vozova iz Rusije i Švajcarske i pre poslednje rekonstrukcije pruge od Resnika do Valjeva.Ta pruga rekonstruisana je novcem iz čuvenog ruskog kredita kojim su u Srbiji nabavljeni i prvi novi ruski vozovi, posle duže godina, dom su Štadlerovi vozovi kupljeni posebno.Ranije se na "Barskoj pruzi" često dešavalo da lokomotiva vuče svega dva vagona, pa su gužve bile neminovne, nije bilo autoputa i više je ljudi putovalo vozom.Štadlerov voz na delu "Barske pruge" od Beograda do Valjeva sada praktično klizi brzinom koja je oko 100 kilometara na čas.Foto: Nova ekonomija/ Voz "Štadler" koja saobraća srpskim prugamaBrzo se stiže i do Barajeva, nekada se kompozicija do te stanice "vukla" i po čitavih 50 minuta. Za to vreme sada "lagano" stižete do Lazarevca.Voz posle Lazarevca i Lajkovca, brzo stiže u Valjevo, usput primećujemo da su zgrade nekih stanica sveže renovirane.Utisak kvari naselje puno smeća u Lajkovcu koje je tik uz prugu i podseća na nekadašnje nehigijensko naselje ispod mosta Gazela u Beogradu, ali je dosta manje od njega.Usput se zbog kolubarskih ugljenokopa i loženja uglja oseća ugljenmonoksid, ali podnošljivo je, danju se iz voza vide noviji kopovi u okolini Vreoca i napuštene kuće u nekim delovima naselja odakle su iseljeni meštani zbog proširenja REI Kolubara.Voz pristaje u valjevsku stanicu i nastavlja prema kanjonu reke Gradac, inače čuvenom po lepoj prirodi, ali sada je noć, pa nema uživanja u pogledu.Na izlasku iz Valjeva vidimo železnički nadvožnjak i tunel bez pruge koji je verovatno deo nedovršene pruge Valjevo - Loznica, o kojoj se govori pred svake izbore.Foto: Nova ekonomija/ U vozu se poštuju mere protiv pandemijeVoz kroz kanjon reke Gradac osetno usporava, jasno je da taj deo pruge nije rekonstruisan, čuje se škripa točkova i sve podseća na "nekadašnja" putovanja, put je manje udoban, puca u ušima, blagim usponom voz se penje uzbrdo.Danju i u letnjim mesecima ako putujete vozom od Valjeva do Kosjerića pogled prosto "mami", priroda je u tom delu Srbije očuvana, kada je lepo vreme u vozu često možete da sretnete i planinare.Štadlerovi vozovi su niskopodni, podsećaju na španske tramvaje u Beogradu, ali su prostraniji i veći, prilagođeni invalidima, imaju utikače za struju, konstruisani su i za transport bicikala.Prema informacijama sa sajta železnice, kao i prema rečima samih konduktera, doplata vozne karte za bicikl iznosi 100 dinara i ne mogu da vas odbiju.Biciklistima, naročito "zaluđenicima" to mnogo znači jer nema rasklapanja i pakovanja bicikala u sprecijalne torbe za tu namenu.Redom se smenjuju stanice Samari, Lastra, Drenovački Kik, Ražana, Kosjerić i ostale, ima ih dosta i građene su za meštane, kojih u planinskim selima ima sve manje, pa na nekim stanicama putnici retko ulaze, ali voz uredno staje na njima, ako je putnički.Posle Kosjerića, voz polako ubrzava, nema nikakvnih ukrštanja sa drugim vozovima, pa nema ni kašnjenja, stiže na vreme u Užice, gde prolazimo kroz nedavno renoviranu zgradu železničke stanice.Foto: Nova ekonomija/ Železnička stanica u UžicuTo je ujedno i zadnja stanica Štadlerovog voza koji iz Beograda kreće u 19 i 40h, bez kašnjenja u polasku. Večernji vozovi iz Beograda ranije su po pravilu išli do Prijepolja ili do Bara u Crnoj Gori.Nije tajna da je pruga od Užica do Prijepolja u lošem stanju i da joj je već godinama potrebna rekonstrukcija, na šta često apeluju uglavnom mašinovođe.Međutim, ozbiljnijih radova na pruzi Beograd - Bar, sem rekonstrukcije njene trase od Resnika do Valjeva, od 1976. godine kada je puštena u rad, kao svojevrstan građevinski podvig (radnici su tokom izgradnje na neka mesta morali da stižu helikopterom), nije bilo.O brzini Štadlerovog voza i o stanicama putnici se redovno obaveštavaju na displeju, ali i glasovno.Zabranjeno je pušenje i to je možda jedna od najbitnijih razlika u odnosu na nekadašnja pravila koja su se kršila ili su to prosto dozvoljavala.Voz je pod video nadzorom, što znatno olakšava kontrolu nesavesnih putnika, nema prljanja i sečenja sedišta, pisanja po inventaru.Cena povratne karte od Beograda do Užica je 1066 dinara, kondukteri su u novim uniformama, ljubazni su, svako mora da ima kartu i nema nikakvog "švercovanja" u prevozu.Put vozom od Užica do Beograda, u vreme kada je cela pruga bila u dobrom stanju i kada je njom saobraćao takozvani "poslovni voz", prema rečima konduktera trajao je manje od dva i po sata.Putnički voz danas na toj relaciji putuje nešto duže od tri i po sata.Čedomir Savković

Srbija

Bregzit negativno utiče na srpske malinare

Bez potpisanog Ugovora o slobodnoj trgovini sa Velikom Britanijom, to tržište biće izgubljeno za srpske malinare, rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije i izvoznik maline Rade Ljubojević u gostovanju na Nova S televiziji, piše portal Nova.rs.On je rekao da su pregovori našeg Ministarstva trgovine sa britanskim predstavnicima u toku i da se nada da će do sporazuma uskoro doći, jer bi u suprotnom britansko tržište bilo izgubljeno za Srbiju.On je objasnio da je sticaj nesrećnih okolnosti, usred pandemije, doveo do toga da Srbija još nema potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, a da bi, ukoliko se dogovor uskoro ne postigne, šteta mogla da bude velika i to ne samo po malinare.“To se odražava na kompletan izvoz Srbije u Veliku Britaniju, koji nije baš mali i to tržište je veoma interesantno za Srbiju. Ono je rastuće i svake godine se povećava. Trgovina sa Velikom Britanijom je praktično stala, a ono što je ide preko granice je podložno carinama koje su veoma visoke”, kaže Ljubojević i dodaje da se, kada je reč o malini, plaća 14 do 20 posto na jedan kilogram te robe.On napominje da će, ukoliko se Srbija uskoro ne vrati na britansko tržište, tamošnji klijenti potražiti robu iz drugih zemalja i podseća da su Britanci potpisali sporazum sa EU.Ljubojević kao konkurente Srbiji i zemlje koje bi mogle da preuzmu naš deo na britanskom tržištu vidi Poljsku, Bugarsku i Bosnu.

Svet

Smrtni slučajevi izazvani alkoholom u Britaniji na rekordnom nivou

Smrtni slučajevi izazvani alkoholom u Britaniji dostigli su novi rekord u prvih devet meseci 2020. godine, pokazuju podaci tamošnje Kancelarije za nacionalnu statistiku, piše BBC.Između januara i septembra registrovano je 5.460 smrtnih slučajeva zbog alkohola, što je za 16 odsto više u poređenju sa istim periodom 2019. godine.To je najveći broj od kada su evidencije počele 2001. godine.U prva tri meseca 2020. zabeleženo je 12,8 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi i ta brojka se zadržala na ovom nivou do septembra.Kao i proteklih godina, stopa smrtnih slučajeva izazvanih alkoholom bila je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena.Stručnjaci kažu da je pandemija imala malo uticaja na to kako su podaci prikupljani i evidentirani, ali da još uvek nije u potpunosti jasno koliko je doprinela ovom rekordnom broju smrti od alkohola.Britanska grupa za lečenje zavisnosti rekla je da je iz prve ruke znala koliko se ljudi bori sa alkoholom od početka pandemije.

Srbija

Iz trgovina u Srbiji povlači se 20 tona kontaminiranog susama

Sa srpskog tržišta povlači se oko 20 tona susama jer je kontaminiran kancerogenim pesticidom etilen-oksidom, rekao je direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević, piše portal N1.Srbija je preko evropskog sistema RASFF o obaveštena o problemu sa etilen-oksidom u susamu, aktivirane su poljoprivredna i fitosanitarna ispekcija i sprečen je ulazak 35 tona susama.Milosavljević je na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu rekao da su svi proizvodi koji uđu u zemlju predmet kontrole i da se rade analize na sve parametre bezbednosti hrane i prisustvo patogena.„Verujem i siguran sam da građani nemaju bojazan da je hrana koja se nađe na rafovima u prodavnicama i pijacama bezbedna“, istakao je Milosavljević.Susam uvezen iz Indije koji je kontaminiran kancerogenim pesticidom etilen-oksidom od septembra je problem u mnoštvu evropskih zemalja, a prošle nedelje je i Hrvatska povukla niz proizvoda sa susamom sa svog tržišta.U utorak je Delez Srbija saopštila da je iz svih maloprodajnih objekata povukla proizvod privatne robne marke Premia susam seme od 100g, proizvođača Moravka Pro, zbog prisustva etilen oksida u proizvodu.

Srbija

Javna preduzeća: Blato umesto blaga

Iako se u Srbiji već godinama širi fama da je u privatizaciji za male pare rasprodato sve što je vredelo, istina je ipak znatno drugačija. Ključna imovina je ostala u državnim rukama, ali se njome izuzetno loše raspolaže. Javna preduzeća imaju 23 odsto ukupnog kapitala u privredi Srbije. Privatizacija ih je, uz retke izuzetke, do sada zaobišla, ako izuzmemo NIS, koncesiju za beogradski aerodrom i delimičnu privatizaciju Er Srbije. U Srbiji trenutno funkcioniše 549 javnih preduzeća na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Država je vlasnik i nekoliko preduzeća organizovanih kao d.o.o. ili a.d. (formalno nisu javna preduzeća), kao što su Državna lutrija, DIPOS, Koridori Srbije, JAT Tehnika, Prosvetni pregled, tri akcionarska društva izdvojena iz Železnice i još nekoliko manjih preduzeća. U javnim preduzećima je zaposleno oko 115.000 radnika (130.000 uz Telekom i RTS), odnosno oko 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u privredi. Najviše ih ima na lokalnom nivou (lokalna komunalna preduzeća, pretežno vodovodi), ali to su uglavnom mikro (174) i mala preduzeća (260). Velika preduzeća zapošljavaju skoro 2/3 od ukupnog broja zaposlenih  u javnim preduzećima. Javna preduzeća raspolažu ogromnom imovinom. Po bilansima poslovna imovina iznosi 2.573 milijarde dinara (oko 22 milijarde evra), a vrednost nepokretnosti 1.938 milijardi dinara (oko 17 milijardi evra) i to ne računajući Telekom, Aerodrom i Er Srbiju. U pitanju je ogromno bogatstvo - danas bi gradnja hidrocentrale Đerdap koštala od 3 do 5 milijardi evra, a da ne govorimo o ostalim energetskim objektima u sastavu EPS-a ili o mreži beogradskog vodovoda i kanalizacije. Međutim, iako raspolažu ogromnom imovinom i imaju monopolski položaj, javna preduzeća su 2019. godine poslovala (kumulativno) sa gubitkom od 574 miliona dinara. Ona ostvaruju samo 5,9 odsto od ukupnih prihoda srpske privrede, iako im poslovna imovina čini 16,3 posto od njene ukupne poslovne imovine. To pokazuje da se ogromna javna sredstva vrlo neefikasno i neracionalno koriste, odnosno da privatni sektor iskazuje neuporedivo bolje rezultate poslovanja.SUNOVRAT, PA STABILIZACIJA, PA NOVI SUNOVRATPosle relativne konsolidacije, koja počinje 2001, usledio je veliki sunovrat 2008. godine, pa delimična stabilizacija od 2014. uz početak novog negativnog ciklusa 2018. godine. Kao dobra ilustracija propadanja javnih preduzeća mogu da posluže Telekom i Srbijagas. Telekom od 2008. godine prestaje da investira u razvoj i time praktično prepušta jedinu tehnologiju budućnosti (multimedije) konkurenciji SBB, koji postaje de fakto monopolista sa oko 50 odsto tog tržišta. Preko niza malih firmi-pijavica počinje izvlačenje novca iz kompanije i poslovne performanse preduzeća počinju naglo da opadaju. Pokušaj privatizacije neslavno propada, a da bi se pre izbora 2012. godine podelile besplatne akcije građanima, Telekom uzima kredit od preko pola milijarde evra i otkupljuje od grčkog suvlasnika 20 procenata akcija po basnoslovnoj ceni od 420 miliona evra. Od tada do danas, sve vlade insistiraju na isplati dividendi, pa kompanija lagano propada. Kao posledica desetogodišnje pogrešne poslovne politike, Telekom je bio prinuđen da u iznudici otkupi sve preostale operatere kablovske televizije i da ulaže u produkciju televizijskih serija (u žargonu - kontenta), uz enormno zaduživanje. Da je, recimo, umesto otkupa grčkog udela i isplate dividendi Telekom uložio sredstva u razvoj multimedija i širenje optike, danas se ne bi nalazio u situaciji da njegove korporativne obveznice mora da otkupljuje Narodna banka, već bi državi donosio ogroman profit. I, što ne reći, od njegove prodaje moglo bi se možda inkasirati i dve do tri milijarde evra (trenutno ne može da se dobije ni pola milijarde).Srbijagas od 2011. godine uzima kredite za likvidnost u vrednosti od milijardu evra, uz garancije države i visoke kamate. Pošto nije bio u stanju da vraća te kredite, narednih godina su svi oni pali na teret budžeta. Novac nije uložen u razvoj, već je Srbijagas postajao suvlasnik čitavog niza firmi, i to ne samo potrošača gasa - neplatiša, već i političkih projekata kao što je, na primer, beogradska Informatika. Inače, zbog neprihvatanja da država izdaje garancije Srbijagasu smenjena je 2011. godine ministarka finansija Diana Dragutinović, a pitanje garancija je bio jedan od uzroka prekida aranžmana sa MMF-om. U krajnje nezahvalnoj situaciji, posle početnog nesnalaženja, vlada počinje 2014. godine delimičnu konsolidaciju javnih preduzeća (tome je kumovao i MMF). Država je prestala da izdaje garancije za tekuću likvidnost javnim preduzećima (ostale su garancije za investicije) i došlo je do povećanja cena usluga određenih preduzeća. Javna preduzeća su prestala da tolerišu večite neplatiše kao što su Azotara (pet miliona evra mesečno na teret Srbijagasa), Petrohemija, Staklara u Paraćinu, Železara u Smederevu i RTB Bor. Neka od tih preduzeća su završila  u stečaju, neka su privatizovana, a Petrohemija je počela da izmiruje obaveze. Uvedena je zabrana zapošljavanja tako da se lagano smanjuje broj radnika. Javnim preduzećima je „prijalo“ i što je država de fakto fiksirala kurs dinara, pa nisu morala da snose gubitke po osnovu kursnih razlika za kredite u stranoj valuti. Poboljšanju položaja doprineo je i veliki pad kamatnih stopa za kredite. Javna preduzeća su imala veliku korist od povećanja finansijske discipline građana otkako je naplata komunalnih usluga prebačena sa sudova na izvršitelje, što je dovelo do ogromnog skoka naplate, koja je danas praktično 100 odsto (ranije je 85–90 odsto).Posle kratke stabilizacije, ubrzo se nastavilo po starom, pa su javna preduzeća opet počela intenzivno da propadaju. Jedan od uzroka je odluka da sva javna preduzeća isplaćuju dividende u budžet umesto da ulažu u razvoj. Posebna ironija je da Telekom ove godine mora da isplati dividende u iznosu od 2,5 milijardi dinara, mada je morao da emituje korporativne obveznice usled nemogućnosti normalnog zaduživanja kod banaka (deo obveznica završio je kod NBS, jer nije bilo adekvatne komercijalne tražnje). EPS je takođe isplaćivao državi dividende, da bi prošle godine poslovao sa gubitkom, a ove spao na subvencije iz budžeta od 4,8 milijardi, prvi put u istoriji kompanije.Međutim, nije samo povlačenje dobiti od strane vlade dovelo javna preduzeća u krizu. Nestručnost rukovodećeg kadra, kao i sve raširenija korupcija, počele su da dolaze na naplatu. To se može uočiti na primeru Jugoimporta-SDPR, čije je poslovanje doduše najmanje poznato zbog poverljive prirode trgovine oružjem. I SDPR je jesenas pored Telekoma morao da izda korporativne obveznice od 200 miliona evra (nije poznato da li je deo tih obveznica završio kod NBS), a 2012. godine na računu su imali 150 miliona evra gotovine, što govori o nivou propadanja te firme.NEDOSTATAK KVALITETNE UPRAVE Država kao vlasnik nema efikasnu kontrolu nad javnim preduzećima. Pre sedam godina u okviru Ministarstva privrede formiran je sektor za javna preduzeća koji prati poslovanje 37 „republičkih“ firmi. To telo se nije pokazalo preterano delotvorno u kontroli javnih preduzeća, što nije ni čudo pošto ima samo desetak službenika. Javna preduzeća kontrolišu i resorna ministarstva, koja imaju presudan uticaj na kadrovsku politiku i vrše operativnu kontrolu.Partijski uticaj na poslovodstva javnih preduzeća se do sada pokazao kao najveća kočnica za njihov efikasni rad. Mada se još od pre pet-šest godina u javnosti najavljuje „korporativizacija“ EPS-a (koja, po Zorani Mihajlović, treba da reši sve probleme u tom preduzeću), od toga do danas nije bilo ništa. Doduše, nije ni jasno šta bi se postiglo ako bi se EPS formalno korporatizovao – Telekom je organizovan kao akcionarsko društvo, ali vidimo da to nije uticalo na njegovo bolje poslovanje. Posebna priča je nepoštovanje Zakona o javnim preduzećima kada je reč o izboru direktora. U velikom broju javnih preduzeća ne sprovode se konkursi  za izbor direktora već preduzećima godinama upravljaju vršioci dužnosti, iako zakon eksplicitno ograničava da se u tom statusu može biti samo godinu dana, bez mogućnosti reizbora (EPS je najbolji primer – dva puta je raspisan konkurs a da nije okončan). Kada Vlada tako direktno krši zakone – nije ni čudo da javna preduzeća propadaju.U određenim slučajevima preko javnih preduzeća se vodi socijalna politika, pošto vlast ne dozvoljava formiranje adekvatnih cena – odličan primer je EPS koji je prinuđen da isplaćuje skupe „zelene kilovate“ privatnim vlasnicima vetroparkova, a da od naknade koju naplaćuje potrošačima prikupi manje od 20 odsto potrebnih sredstava. DIREKTNE I INDIREKTNE SUBVENCIJETradicionalno najveći korisnici subvencija iz budžeta su JP PEU Resavica, Putevi Srbije i železnica. Resavica godinama dobija 4,8 milijardi dinara, za železnicu se izdvaja oko 15 milijardi dinara a Putevi Srbije dobijaju 14 milijardi dinara. Država već deceniju i po planira restrukturiranje Resavice, ali praktično ništa nije urađeno, i to će se nastaviti sve dok se za te rudare ne nađe alternativno zaposlenje. Železnica je navodno „uspešno“ restrukturirana pod nadzorom Svetske banke – međutim, tu je samo napravljena dodatna zavrzlama sa izdvajanjem tri preduzeća iz matice. Jedini ozbiljniji pomak bio je u pogledu smanjivanja broja zaposlenih – za proteklih 20 godina broj radnika je prepolovljen: sa 40.000 sveden je na 20.000. Poslednjih nekoliko godina ta redukcija je išla uz gašenje velikog broja pruga, i pitanje je da li će na kraju od toga dugoročno biti više štete nego koristi. Pored toga, nije došlo do poboljšanja usluge niti konkurencije; subvencije za železnicu ostaju iste godinama (i pored znatnog smanjenja broja zaposlenih), a podela na tri preduzeća je izvedena amaterski, pa su nastali brojni sporovi. Pri tome je sa tri nova pravna lica znatno povećan birokratski aparat. Nije sporno da je železnici potrebna subvencija – u celoj Evropi se železnički saobraćaj dotira iz budžeta; međutim, problem je u tome što u Srbiji nema opipljivog pomaka iako se za naše prilike izdvajaju značajna sredstva.Putevi Srbije upravljaju imovinom od oko šest milijardi evra, i taj iznos se značajno uvećava kako se završavaju novi auto-putevi. Prihodi od putarine (koja je među najnižim u Evropi) ne omogućavaju pokrivanje troškova, a nisu obezbeđeni adekvatni izvori sredstava za održavanje magistralne putne mreže, tako da je neophodno davanje subvencija. To preduzeće je posebno bilo na udaru kritike državnog revizora zbog nepoštovanja propisa o javnim nabavkama, pošto se poslovi održavanja poveravaju mimo tendera. Pored toga, pošto se izgradnja puteva ugovara preko međudržavnih aranžmana, mimo konkursne procedure, prostor za korupciju je enorman. Pored direktnih subvencija iz budžeta, država indirektno subvencioniše pomenuta javna preduzeća tako što otplaćuje njihove kredite. Tako je u budžetu predviđeno 2,5 milijardi dinara za kamate po garantovanim kreditima, a 17 milijardi za otplatu glavnice, dakle dodatnih 19,5 milijardi dinara.U sve ovo nije uključeno izdvajanje za Er Srbiju od nekoliko stotina miliona evra tokom ove i naredne godine. Za sada država „krije“ podatke o davanjima i najavljuje plan restrukturiranja koji treba da odobri i Evropska komisija zbog pravila o državnoj pomoći.UMESTO BLAGA – BLATOJavna preduzeća upravljaju ogromnim resursima i povrh toga imaju (najvećim delom) monopol na tržištu. Međutim, poslovni rezultati, odnosno neto gubitak sektora, pokazuju razmere nesposobnosti i korumpiranosti upravljačkih struktura. Ključna javna preduzeća, koja su svuda u svetu ekstraprofitabilna, dovedena su u ponižavajuću situaciju – EPS dobija subvencije, a Telekom i SDPR izdaju obveznice koje završavaju kod Narodne banke...Umesto da bude motor privrednog razvoja sa velikim investicijama, javni sektor (izuzev izgradnje puteva) „kašljuca“ i jedva uspeva da obezbedi normalno funkcionisanje. Za velike investicije koje bi značajno unapredile poslovanje i doprinele kvalitetnijem pružanju usluga stanovništvu nedostaje novac. Ta sredstva ne mogu da se obezbede iz redovnog poslovanja pošto većina javnih preduzeća iskazuju gubitke (a i kada iskažu dobit država uzima dividende u budžet umesto da se investira u razvoj). Zato su preduzećima ograničene mogućnosti zaduživanja, pa se to pokriva garancijama države. Naravno, pitanje je i do kada će država moći da izdaje garancije za nove kredite usled naglog skoka javnog duga ove godine.Iako se u Srbiji već godinama širi fama da je u privatizaciji za male pare rasprodato sve što je vredelo, istina je ipak znatno drugačija. Ključna imovina je ostala u državnim rukama, ali se njome izuzetno loše raspolaže. To ne znači da treba privatizovati javni sektor – po pravilu, privatni monopol je gori od državnog. Naravno, možemo da kažemo da sa NIS-om Srbija nije loše prošla i da za sada koncesija za aerodrom deluje dobro (pošto je privatni partner krenuo u velike investicije u trenutku ogromne krize avio-saobraćaja). Ipak, iskustvo iz komšiluka nalaže oprez – Hrvatska je nezadovoljna kako je prošla sa zagrebačkim aerodromom „Tuđman“, a ni mađarska iskustva oko auto-puteva nisu nimalo bolja.Za budućnost privrede i opšti boljitak društva neophodan je značajan preokret u javnom sektoru koji mora postati generator razvoja. Bez toga, neće proći mnogo vremena i doći ćemo u situaciju da budemo prinuđeni na privatizaciju državnih preduzeća pod uslovima koji neće biti povoljni.Bogdan Petrović

Svet

Mađarska i Poljska najavile borbu protiv „cenzure“ na društvenim mrežama

Mađarska i Poljska nameravaju da preduzmu mere protiv kompanija društvenih mreža kako bi se borile protiv onoga za šta smatraju da su predrasude protiv konzervativaca, piše Fajnenšal tajms.Ministarka pravde Mađarske Džudit Varga saopštila je da vlada premijera Viktora Orbana neće tolerisati napade na slobodu govora.Ovaj potez Mađarske prati konzervativnu vladu Poljske koja je nedavno predložila zakon kojim bi se omogućilo kažnjavanje kompanija društvenih mreža zbog uklanjanja sadržaja kojima se ne krše poljski zakoni.Mnoge zapadnoevropske zemlje pokušavaju da se bore protiv širenja nasilne krajnje desničarske ili ekstremistićke retorike, dok s druge zemlje sa istoka EU kažu da nameravaju da se bore protiv onoga što je mađarska ministarka nazvala "namernom, ideološkom" cenzurom na mrežama, pisao je Euractiv.Mađarska ministarka takođe se žalila da se na vodećim mrežama "ograničava vidljivost hrišćanskih, konzervativnih, desničarskih mišljenja" i optužila je "moćne grupe koje stoje iza globalnih tehnoloških džinova" da imaju moć odlučivanja na izborima.U međuvremenu je Poljska već predložila konkretne mere. Predviđeno je da oni čije su objave uklonjene ili im je nalog na mreži blokiran mogu da se žale Savetu za slobodu govora i traže da se njihove objave vrate.Zamenik poljskog ministrara pravde Sebastijan Kaleta rekao je da je taj zakon bio neophodan kako bi se obezbedilo da društvene mreže ne uklanjaju objave samo zato što se s njima ne slažu.U decembru je Brisel objavio nacrte dva zakona čiji je cilj da se razjasni uloga velikih tehnoloških kompanija kada je reč o nadgledanju interneta i da se smanji njihova rastuća moć.

Srbija

U Beogradu od marta obuke po programu najprestižnije škole za hotelijerstvo

Prva generacija ohma by winsedswiss, švajcarske obrazovne Akademije za menadžment u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, počeće s obukama 15. marta u beogradskom Mona Plaza hotelu. Predstavnici kompanije su tokom današnjeg predstavljanja programa naveli da će na tržište Srbije i regiona doneti jedinstven model dualnog obrazovanja, sa izbalansiranim teoretskim i praktičnim delovima obuke.winsedswiss će kroz ohma akademiju po prvi put u Srbiji primeniti tradicionalni švajcarski model obrazovanja, pod licencom VET by EHL programa, jedne od najprestižnijijih obrazovnih institucija za hotelijerstvo i ugostiteljstvo na svetu, École hôtelière de Lausanne (EHL).Polaznici na raspolaganju imaju četiri različita studijska programa - Culinary, Room division, Hotel administration i Food & Beverage Services, nakon kojih će steći međunarodno priznate VET by EHL diplome.Obuke će se održavati u patenrskom hotelu Mona Plaza i METRO HoReCa Centru, a obzirom da je kompanija potpisala ugovore i u Srbiji i regionu, polaznici ako to žele mogu da odaberu da praksu obave i u nekoj drugoj zemlji.Programi su podeljeni na tri nivoa (Foundation, Intermediate i Advanced) i svaki od njih se pohađa šest meseci. Fokus današnjeg razgovora bio je na važnosti kvalitetnih i stručnih kadrova u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva, posebno u trenutku kada se isti suočava sa izazovima koje postavlja globalna kriza pandemije.Kao prednost u odnosu na druge obrazovne programe, predstavnici winsedswiss-a navode rad u realnom okruženju, ali i partnerstvo sa liderskim kompanijama u oblasti obrazovanja i ugostiteljstva.  "EHL, sa kojim imamo ekskluzivnan ugovor o saradnji, osnovan je 1893. godine i važi za najbolju hotelijersku školu na svetu. Polaznici ohma (programa) imaju različite pogodnosti, kao što je globalno priznata diploma, a odnos sa polaznicima ne završavamo onog trenutka kad im uručimo diplomu. Naša misija je da pratimo i pomažemo u karijernom razvoju svakog polaznika", izjavio je Uroš Urošević, CEO kompanije winsedswiss u Srbiji.On je dodao da diploma programa pored stvarnih znanja "otvaraju vrata (hotela) širom sveta", koji prepoznaju kandidate koji imaju kvalitetno obrazovanje "Kursevi su namenjeni i početinicima i potpuno oformljenim profesionalcima, koji žele da unaprede poznavanje svih aspekata hotelskog poslovanja. Da bi radili na vodećim pozicijama potrebna im je potpuna svest o tome kako posluju druga odeljenja. Nećemo šefa kuhinje koji ne zna ništa o radu hotela", kazao je Urošević.On je dodao i da je plan da winsedswiss u budućnosti u Srbiji otvori i sopstveni univerzitet, kao i da organizuju obuke u drugim oblastima.

Srbija

Nadzor zaposlenih preko aplikacija često nezakonit

Veliki broj poslodavaca u Srbiji koji koristi neke od aplikacije za nadzor zaposlenih, krši zakon.I pre epidemije je postojalo tržište aplikacija za “menadžment produktivnosti,” ali su sa masovnim radom od kuće one doživele bum. Tijana Žunić Marić iz Advokatske kancelarije Žunić objašnjava za Novu ekonomiju da poslodavci najčešće zanemaruju brojni zahteve Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.  Nepoštovanje zakona se najčešće ogleda u propuštanju da se oceni zakonitost nadzora, da se zaposlenima pruže sva zakonom propisana obaveštenja, ili poslodavac ne izvrši prethodnu Procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti i sl, objašnjava advokat Žunić Marić. Postoji nekoliko vrsta aplikacija koje omogućavaju manje ili više ekstenzivan monitoring zaposlenih, kao šti su platforme za konferencijske pozive, aplikacije za za praćenje vremena, aplikacije koje omogućavaju monitoring uređaja i aplikacije koje proveravaju kako se zaposleni osećaju.“Iskustvo nam je pokazalo da postoji veći broj domaćih kompanija koje koriste neke od ovih aplikacija, ali teško je proceniti sa sigurnošću kolika je njihova generalna zastupljenost na domaćem tržištu, imajući u vidu da nisu rađena zvanična istraživanja na ovu temu”.Na pitanje na koji način domaći zakoni regulišu ovu vrstu nadzora, Žunić Marić navodi da Zakon o radu ne reguliše ovu vrstu nadzora, već samo spominje da se u slučaju obavljanja poslova van prostorija zaposleni i poslodavac sporazumevaju oko načina vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova. Međutim, poslodavci koji razmatraju da uvedu ovakav vid nadzora, moraju da vode računa o strogim odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, upozorava ona. . Kako kaže, nije moguće definisati univerzalnu formulu između toga šta je dozvoljeno ili nedozvoljeno i ta granica ima određene fluktuacije u zavisnosti od toga u kome sektoru je poslodavac, kojim poslovima se bavi zaposleni, Koje podatke aplikacija obrađuje, Koja je svrha obrade, Na koji način se vrši obrada (da li je nadzor srazmeran ili prekomeran, Po kom pravnom osnovu se vrši obrada. Ona ističe, da da će upotreba nekih aplikacija gotovo uvek biti nezakonita (na primer, aplikacije koje omogućavaju praćenje aktivnosti miša ili tastature) jer neopravdano ugrožava pravo na privatnost zaposlenih.Savetujući poslodavce kako da postupe, ona navodi da Poslodavci moraju da pođu od toga da zaposleni imaju pravo na privatnost, ali da se to pravo na privatnost može ograničiti, ukoliko je to opravdano i proporcionalno cilju koji se želi postići. U sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava je izgrađen i koncept tzv. “razumno očekivane privatnosti”. To podrazumeva da se nedopuštenost poslodavčevog mešanja u privatni život zaposlenog procenjuje na osnovu kriterijuma koji se tiču interesa jedne i druge strane.  U praksi se to rešava tako što uvođenje aplikacija za monitoring zaposlenih mora da prođe detaljnu analizu i pravne testove, što znači da poslodavci moraju da odgovore na čitav niz pitanja, kao što su:Koje sve podatke prikupljamo? Zašto? U koju svrhu?Koji je pravni osnov?Da li je neophodno da vršimo ovu vrstu monitoringa? Zašto? Da li postoje drugi, manje intruzivni načini za postizanje istog cilja?Da li postoje adekvatna prava zaposlenih da se zaštite od prekomernog upliva ove tehnologije u njihovu privatnost? Da li je potrebno vršiti Procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti u konkretnom slučaju?Da li je potrebno da pribavimo prethodno mišljenje Poverenika?Nakon što analiza dovede do pravilnog balansa između interesa poslodavca i prava zaposlenih, donose se adekvatni interni akti, uvode procedure i zaposleni se obaveštavaju o svim aspektima obrade podataka o ličnosti kroz korišćenje aplikacija za nadzor, navodi ovaj advokat. Tek nakon svih ovih koraka poslodavac bi smeo da počne da koristi aplikaciju, pod uslovom da je pravna analiza pokazala da se može postići balans između interesa poslodavca i zaposlenog. Mnoga od  kršenja zakona u Srbiji su prouzrokovana upravo činjenicom da još uvek postoje poslodavci koji nisu prethodno uskladili svoje poslovanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i kod kojih ne postoje obavezni akti, procedure niti tehničke i organizacione mere za zaštitu podataka o ličnosti, iako je rok za usklađivanje protekao 22.08.2019. godine. Šta nadziru različite aplikacije?Platforme za konferencijske pozive omogućavaju snimanje sastanaka, snimaju učesnike (naročito ako je uključena kamera), snimaju prostorije u kojima se učesnici nalaze, međusobnu konverzaciju putem pisanih poruka (chata), a neke od njih dozvoljavaju i automatsku transkripciju sastanaka.Aplikacije za za praćenje vremena funkcionišu tako da zaposleni utrošak svog radnog vremena prate i upisuju koliko vremena troše na koji radni zadatak, projekat, klijenta i slično. Na osnovu tih informacija se generišu dnevni, nedeljni i mesečni izveštaji, vrši fakturisanje naplativih sati klijentu i generalno optimizuje rad. Aplikacije koje omogućavaju monitoring uređaja (tzv. device monitoring). Od aplikacija koje šalju poslodavcu nasumično snimke sa ekrana zaposlenih tokom radnog vremena do aplikacija koje omogućavaju neprekidni monitoring produktivnosti (na primer, mere vreme koje zaposleni provodi na aplikacijama koje su vezane za posao, a koliko one koje nisu vezane za obavljanje radnih zadataka).Žunić Marić kaže da neke od ovih aplikacija idu toliko daleko da omogućavaju monitoring aktivnosti miša ili tastature na kompjuteru zaposlenog, monitoring email korespondencije, praćenje lokacije mobilnog telefona putem GPS-a, pa čak i transkripciju telefonskih razgovora putem naprednih tehnologija (kao što je veštačka inteligencija). Aplikacije koje proveravaju kako se zaposleni osećajuAplikacije koje postavljanjem različitih pitanja zaposlenima ocenjuju koliko su zaposleni (ne)zadovoljni na poslu.  

Svet

Kašnjenje s vakcinacijom može da košta Evropu 100 milijardi evra

Evropska unija suočena je sa troškovima do čak 100 milijardi evra zbog spore i haotične distribucije vakcina širom kontinenta, pokazuje novo istraživanje Blumberga.Zaključavanja zbog koronavirusa znače da ekonomija EU radi na oko 95 odsto nivoa od pre pandemije, što je oko 12 milijardi evra izgubljene proizvodnje nedeljno, a pored toga zaostaje za zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države ili Ujedinjeno Kraljevstvo.Ukoliko EU to ne nadomesti, moraće da zadrži zaključavanje i druga ograničenja čak i kada se ostale vodeće ekonomije vrate normalnom poslovanju. Kašnjenje od mesec ili dva značiće štetu od 50 do 100 milijardi evra, ukazuje Blumberg.Trentno je stopa vakcinacije u Evropi svega 3 doze na 100 ljudi, što je daleko iza Velike Britanije (15) i Sjedinjenih Američkih Država (10), prema Blumbergovom praćenju vakcinacije. U međuvremenu se šire zarazniji sojevi koronavirusa, prisiljavajući vlade da produže zaključavanja i restriktivne mere.EU predviđa rast isporuka vakcina u drugom kvartalu i još uvek planira da do leta vakciniše 70 odsto odraslih. To je nivo koji će omogućiti vladama da ukinu mnoga od sadašnjih ograničenja koja su zatvorila prodavnice i restorane i onemogućila putovanja.Finansijska kompanija Alianc (Allianz SE) procenjuje da zemlje EU kasne pet nedelja u odnosu na taj cilj i tempo vakcinacije mora da bude šest puta brži nego sada da bi se taj cilj dostigao.Svaka nedelja restrikcija predstavlja i opasnost da propadnu kompanije koje su u protekloj godini trošile svoje finansijske rezerve. To bi povećalo nezaposlenost i potkopalo mogućnost za brz oporavak.

Srbija

Tržište poslovnog prostora: Malo zakupaca, a kirije previsoke

U Beogradu ima blizu 18 miliona kvadrata poslovnih prostora i dobar deo toga je prazan, kaže za Novu ekonomiju Goran Rodić iz Građevinske komore. Prema njegovim rečima, poslovni prostori se trenutno vrlo slabo se izdaju, jer nema ko da kupuje."Samo dobre lokacije i tamo gde je eksterijer i enterijer vrhunski urađen, to može i da privuče kupce i da bude interesantno za izdavanje", objašnjava Rodić za naš portal.Prema njegovim rečima, to pre svega znači da poslovni prstor treba da ima terasu, baštu, da je uređen i podseća da su dobar primer takvog poslovng prostora oni koji se nalaze u Parizu, glavnom gradu Francuske."Recimo, kod njih je najskuplji prostor na vrhovima zgrada, sve je to uređeno, ali košta mnogo", objašnjava sagovornik Nove ekonomije.On podseća da su nekada veliki tržni centri kao što Čumićevo sokače, Novi Beograd, tržni centri u Batajnici, na Banjici, Karaburmi, sada poluprazni.Objašnjava i da su tržni centri koji su u Beogradu građeni poslednjih godina bili interesantni u početku, dok ih ljudi nisu videli. Oni sada, kako napominje, traže komitente i veliko je pitanje da li će se isplatiti investitorima.Prema njegovom mišljenju sada se traže tržni centri poput onog koji je nedavno izgrađen u Beogradu na vodi, ali napominje i da je tako nešto preskupo."Sem Delta Sitija i Ušća, sve drugo je sada problematično", ukazuje predstavnik Građevinske komore.Ocenjuje i da će sasvim sigurno veliki tržni centar  u Beogradu na vodi površine od nekih pet hiljada kvadrata, poremetiti dosta toga na tržištu psolovnog prostora.Za sve tržne centre koji su do sada građeni, prema Rodićevim rečima, posebno će biti nezgodna situacija i kada se za dve godine završi renoviranje Sava centra, koji je u vlasništvu Delta holdinga i koji će sasvim sigiurno biti spojen sa hotelom Interkontinental. Još jedna važna činjenica na koju ukazuje naš sagovornik, a koja je jako bitna da bi se razumela situacija koja je zadesila stare tržne centre u kojima se nekad prodavala konfekcija, jeste dolazak kompanija, kao što je Lidl, na domaće tržište.One su kako objašanjava predstavnik Građevinske komore, preuzele poslove tih starih tržnih centara, jer prodaju i tekstil i obuću i "sve živo" po daleko povoljnijim cenama.Prema Rodićevom mišljenju pandemija je na poslovanje tržnih centara uticala negativno onda kada je radno vreme bilo do 18 časova, ali situacija je sada bolja i može se očekivati da se još poraviti kada se vrati radno vreme do 22 časa.KLASIČAN KANCELARIJSKI PROSTOR ODLAZI U ISTORIJUPredstavnik građevinske komore smatra i da su se stvari "korenito" promenile u izdavanju kancelarijskog prostora, jer se on u nekim zonama nudi u bescenje.Goran Rodić kaže da su mnoge firme koje su imale kancelarije i predstavništva u Beogradu, a posluju u nekim drugim gradovima, zaključile da im taj poslovni prostor više nije potreban i da mogu da uštede novac.Razlog je prema njegovim rečima i taj što se do Beorada iz drugih većih gradova brže stiže auto-putevim kojih ranije nije bilo.Smatra da će se ubuduće tražiti poslovni prostor koji može da bude kancelarijski, ali je potrebno da na primer ima i mogunost da se brzo pretvori u restoran."Što se tiče izgradnje, mora da se povede računa da se napravi "debela" studija i analiza kakvi poslovni prostori su potrebni Beogradu u budućnosti", zaključuje Goran Rodić.Čedomir Savković

Svet

U „slučaju veka“ Francuska osuđena zbog neuspešnog rešavanja klimatske krize

Pariški sud osudio je francusku državu zbog neuspeha u rešavanju klimatske krize i neispunjavanja obećanja da će se boriti protiv emisija štetnih gasova, piše Gardijan.U takozvanom „slučaju veka“ sud je državu proglasio krivom za „nepoštovanje svojih angažmana“ usmerenih na borbu protiv globalnog zagrevanja.Pravni slučaj su pokrenule četiri francuske ekološke grupe nakon peticije koju je potpisalo 2,3 miliona ljudi.„Ovo je istorijska pobeda za klimatsku pravdu. Odluka ne uzima u obzir samo ono što naučnici kažu i ono što ljudi žele od francuskih javnih politika, već bi trebalo da nadahne ljude širom sveta da na svojim sudovima drže odgovornim vlade za klimatske promene“, rekao je Žan-Fransoa Žulijard, direktor francuskog Greenpeace-a i jedan od podnosioca tužbe.Dodao je da će presuda biti upotrebljena da podstakne francusku državu da deluje protiv klimatskih promena.Sud je presudio da je naknada za „ekološku štetu“ prihvatljiva i rekao da država treba da odgovara za deo ove štete ako nije ispunila svoje obaveze da smanji emisiju štetnih gasova, međutim sud nije usvojio zahtev za simboličnu kompenzaciju, rekavši da bi naknadu trebalo izvršiti „u naturi“, a naknadu štete dodeliti „samo ako su mere reparacije bile nemoguće ili nedovoljne“.Nevladine organizacije koje su pokrenule tužbu, među kojima su Greenpeace i Oxfam France smatraju da je ova presuda „revolucionarna“. Ove organizacije su su uložile formalnu žalbu u kabinetu francuskog premijera u decembru 2018. Kada su dobile ono što su smatrale neadekvatnim odgovorom, pokrenule su pravni slučaj u martu 2019. godine.Pariški sporazum potpisan pre pet godina imao je za cilj da ograniči globalno zagrevanje, a stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da vlade, uključujući francusku administraciju, nisu ispunile svoje obaveze.Francuska vlada se obavezala da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 40 odsto do 2030. godine i postići nultu emisiju ugljenika do 2050. godine.Međutim, prema mišljenju nevladinih organizacija, a sada i pariškog suda, država nije preduzimala korake za to dovoljno brzo i u dovoljnoj meri.U pisanoj odbrani, francuska vlada odbacila je optužbe i zatražila od suda da odbaci bilo kakav zahtev za odštetu. Tvrdila je da država ne može biti jedinstveno odgovorna za klimatske promene kada nije odgovorna za sve globalne emisije.

2020

Godina humanosti za I&F Grupu

Komunikacije su sada u službi čovečanstva više nego ikada. Kampanje više nisu tu da privlače pažnju i bude znatiželju, već da osvoje poverenje ljudi koji prolaze kroz teške trenutke i ogromne promene u svojoj svakodnevici Mnogo više nego neke prethodne, 2020. godina uspostavila je svoje standarde, rasplamsala trendove i donela pregršt noviteta u industriju oglašavanja. Neki su joj se prilagodili, neki malo manje, ali test inteligentnog osluškivanja tržišta u nekoj svojoj ogoljenoj biti ostao je nepromenjen. Apsolutno sve ostalo - promenilo se iz korena.Nakon decenija uspešnih kampanja koje su osvajale pažnju miliona svojom inovativnošću, odvažnošću, pa i pokojom šokantnošću, marketinški stručnjaci kolektivno su se vratili na „tablu za crtanje“, doduše ovaj put digitalnu, preselili u svoje radne sobe, a iz ove izložene privatnosti i borbe sa signalom na Zoom-u proizašlo je nešto jednostavno rečeno ljudsko. Kreativna snaga njihovih umova dobila je, sticajem teških okolnosti, plemenit fokus – komunikacije su sada u službi čovečanstva više nego ikada. Od humanitarnih kampanja, društvene odgovornosti i opšte uzev delovanja marketinških agencija i njihovih klijenata u mesecima pandemije, zavisio je njihov integritet. Kampanje više nisu tu da privlače pažnju i bude znatiželju, već da osvoje poverenje ljudi koji prolaze kroz teške trenutke i ogromne promene u svojoj svakodnevici. Na testu humanosti svakako nije mogao da padne komunikacioni sistem kom je integritet jedan od nosećih stubova, a I&F Grupa danas se može pohvaliti brojnim izvojevanim pobedama u ime humanosti, etike i, na kraju krajeva, preko potrebnog optimizma.Stub optimizma: Superheroji današnjiceNije bilo tih influensera, poznatih ličnosti, prestižnih brendova i globalnih fenomena koji su mogli nadmašiti značaj jednog zdravstvenog radnika, prožetog otiscima od zaštitne opreme po licu, nemoćnog da zagrli sopstvenu porodicu i prebledelog od ko zna koliko vezanih smena. Zahvalnost ovim ženama i muškarcima u najdramatičnijim danima bila je dužnost čitavih industrija. Njihova lica možda je i najbolje prikazala naša industrija, a zahvalnost im je ukazana velikom regionalnom kampanjom pod nazivom „HVALA VAM, DOKTORI“.Agencije McCann i UM, članice I&F Grupe, kao i njihovi medijski partneri, ispunili su istovremeno ulice Beograda, Zagreba, Sarajeva, Podgorice, Tirane i Skoplja kreativnim rešenjima, porukama podrške, zahvalnosti lekarima i medicinskom osoblju, kao i preko potrebnim optimizmom u pogledu naše budućnosti. Akciji se iz dana u dan priključivao veliki broj kreativnih timova, koji su iza sebe ostavili preko stotinu postera i poruka zahvalnosti, dok je svetska i domaća javnost oduševljeno reagovala na rešenje agencije McCann Beograd, koja je na jednostavan način prikazala lekare u ulozi superheroja.„Uradili smo isto ono što smo svakoga dana radili i u ’normalno’ vreme – tražili najbolju ideju. Situacija u kojoj su mnoge pozicije u medijima bile slobodne inspirisala je inicijativu zahvalnosti i podrške doktorima koja se sprovodi u brojim zemljama jugoistočne Evrope. Mi smo joj se sa velikim entuzijazmom priključili i u našem regionu. Svoje znanje, talenat, dizajn i misao stavili smo u službu nečega većeg i zbog toga smo veoma srećni. Sva osvojena priznanja, pohvale i nagrade posvećujemo upravo svim doktorima i zdravstvenim radnicima u našem regionu, kao izraz duboke zahvalnosti za njihove napore u 2020“, rekla je Jana Savić Rastovac, izvršna kreativna direktorka agencije McCann Beograd.Svetska i domaća javnost oduševljeno je reagovala na našu kampanju, koja je na jednostavan način prikazala lekare u ulozi superheroja. Naša kampanja je obišla ceo svet, a glavno idejno rešenje ekskluzivno je objavljeno na specijalnim naslovnim stranicama magazina „Nedeljnik“. „Fotografije medicinskog osoblja koje su se pojavile u medijima, u potpunosti su me ostavile bez reči. Tada sam shvatila težinu situacije, njihovu veličinu i hrabrost. Ideja se nekako sama nadovezala“, objašnjava Head of Art u McCann Beograd, Lidija Milovanović, dizajnerka kreativnog rešenja koje je obišlo svet.Stub pristojnosti: Donacija respiratoraSvakome je postalo jasno kroz šta prolaze medicinski radnici, ali u datoj situaciji i najveće „hvala“ neće značiti ništa ukoliko se na njemu stane. Uz poruku zajedništva, I&F Grupa uz pomoć zaposlenih donirala je sredstva za nabavku pet respiratora za zdravstvene ustanove u Srbiji. Ovim potezom, Grupa se odazvala pozivu Unicefa i uključila u veliku akciju nabavke respiratora, zaštitne opreme i higijenskih paketa koji su usmeravani ka najugroženijim područjima zahvaćenih virusom Covid-19. „U ovakvim trenucima potrebna je podrška i solidarnost jer samo zajedno možemo da pobedimo. Donacijom za nabavku pet respiratora pružili smo preko potrebnu pomoć našem zdravstvenom sistemu i građanima Srbije. Teška vremena uvek stvaraju velike heroje, a to su gotovo uvek anonimni pojedinci koji se nesebično i hrabro žrtvuju za dobrobit drugih. To su žene i muškarci u mantilima, zaštitnoj opremi, iza tesnih maski i naočara, doktori i zdravstveni radnici, kojima smo odali poštovanje kroz kampanju ’Hvala vam, doktori’. Pored toga, kolege iz naše agencije SDG u Norveškoj kreirale su kampanju Stronger Together, a i na drugim tržištima na kojima smo prisutni učestvovali smo u različitim akcijama“, kaže Srđan Šaper, osnivač I&F Grupe.Kreativna sila koja stvara, radi i sposobna je da oblikuje jaku poruku pretočenu u plemenita dela, nikada se neće isključiti i zatvoriti u karantinStub znatiželje: WeCannNa brojnim panelima posvećenim takozvanoj novoj normali među kojima se istakla i serija WeCann panela, ustanovljeno je da bilo koja kampanja bez praktičnog delanja može pogubno uticati na odnos koji će u toj novoj normalnosti ljudi imati prema brendovima, kompanijama, oglašavanju uopšte. Iz 2020. godine kao pobednici mogu izaći oni na koje će, kada god se bude uspostavila nova normalnost, moći da se pokaže i kaže „oni su bili ljudi na prvom mestu“.Bivanje čovekom u vanrednim okolnostima počinje od sopstvene kuće, zbog čega je u skladu sa Gandijevom izrekom „Budi promena koju želiš da vidiš“, I&F Grupa u svih 12 zemalja u kojima posluje sprovela logistički poduhvat koji je malo kome u potpunosti uspešno pošao za rukom - od samog početka vanrednog stanja, svim timovima bio je omogućen rad od kuće. Organizovana je besplatna psihološka podrška, podrška roditeljima, edukacija o pandemiji i korona virusu, obezbeđeni nebrojeni besplatni sadržaji za zaposlene i njihove porodice, kao i zaštitna oprema i higijenski uslovi za neometan rad onih koji su radili u kancelarijama.Samo je u takvim okolnostima jedan marketinški mozak mogao da funkcioniše, da opstane, da traži nova rešenja i modele, da ostane kreativan, znatiželjan i uključen u svet, iako je fizički iz njega bio isključen.„Važno je da znamo sa čime se kao ljudi suočavamo, kako to utiče na naše svakodnevno funkcionisanje, da li smo i u kom kapacitetu jednako efikasni i efektivni sa radom od kuće, kao i iz kancelarije. Pre nego je epidemija zvanično počela, naše IT odeljenje je u saradnji sa HR-om pripremilo sve kapacitete kako bismo bili spremni da u roku od 24 sata svi na nivou sistema pređemo na rad od kuće. Zaštitnu opremu za zaposlene, plan komunikacije, kao i sve druge zaštitne materijale zaposleni su dobili pre ili tokom samog početka izbijanja epidemije. Tokom prvih nedelja, komunikacija sa svim zaposlenima je bila konstantna i skoro pa dnevna. Sada, krajem 2020. godine, kada svemu dodamo doživljaj kontinuirane krize - značaj i sadržaj komunikacije sa zaposlenima ima dodatnu vrednost“, istakla je Nevena Radovanović, Chief People Officer, I&F Grupa.Ovome u prilog govori i interno istraživanje koje smo sproveli, kao kompanija koja posluje u 12 zemalja, sa preko 650 zaposlenih. Značaj komunikacije i informacija koje su zaposleni dobijali na nivou kompanije, ali i od neposrednih menadžera se pokazao kao izuzetno bitan, i preko 80 odsto naših ispitanika je bilo zadovoljno kvalitetom sadržaja koje su dobijali/dobijaju. Pored toga, gotovo 74 odsto  zaposlenih je kao važnu procenilo brigu kompanije o njihovoj psihološkoj dobrobiti i mentalnom zdravlju. I najvažnije, gotovo svim zaposlenima je od velike važnosti bezbednost i higijena radnog mesta, način i briga oko korišćenja gradskog prevoza i briga o svom zdravlju i uticaju koji možemo da imamo na bliske osobe.Stub integriteta: Članstvo u EASAJedan od ključnih stubova odgovornog i održivog poslovanja I&F Grupe je zalaganje za unapređenje kvaliteta i standarda cele industrije. Samo snažna, stabilna i objedinjena industrija predstavlja prostor za razvoj i pojedinačnih agencija i same industrije.Sa mrežom od 40 organizacija od kojih su 27 tela za samoregulaciju u oglašavanju, a 13 organizacija iz samog sektora oglašavanja, Evropska asocijacija za oglašivačke standarde (EASA) predstavlja bastion istinitosti, pristojnosti, iskrenosti i etičnosti u oglašavanju. Svojom Poveljom, ona postavlja najviše standarde i ukazuje na pozitivne primere kojima bi se trebalo voditi u ovoj industriji. Na (online) sednici Generalne skupštine EASA, održanoj 14. maja ove godine, jedan od tih primera postala je Nacionalna asocijacija za etičke standarde u oglašavanju (NAESO), čiji je jedan od osnivača I&F Grupa. NAESO je primljena u članstvo jednoglasnom odlukom nacionalnih samoregulatornih organizacija iz zemalja širom Evrope.U svojstvu člana posmatrača, NAESO će dobijati od ove asocijacije neprocenjivu pomoć u vidu primera najboljih praksi, pregleda iskustava i omogućavanja kontakata sa članovima asocijacije, kao i mnoge druge vidove podrške za razvoj i promociju samoregulacije u oglašavanju u Srbiji.„Ulazak NAESO u evropsku porodicu samoregulatornih tela u oblasti oglašavanja veoma je važno dostignuće i prekretnica za našu industriju. Verujem da je činjenica da smo baš ove godine, u ovakvoj situaciji, kritičnoj, ali i veoma izazovnoj i inspirativnoj za industriju, primljeni u najviše telo čija je svrha poštovanje, promovisanje i učenje etičnosti u komunikacijama, sama po sebi snažna poruka za sve nas koji smo svoje poslovno i životno opredeljenje pronašli u ovoj oblasti. To treba da nas čini ponosnim“, rekla je Vanda Kučera, predsednica Upravnog odbora NAESO i potpredsednica I&F Grupe.Uz poruku zajedništva, I&F Grupa uz pomoć zaposlenih donirala je sredstva za nabavku pet respiratora za zdravstvene ustanove u SrbijiStub različitosti: Šta je kraj, a šta početak?Niko ne može sa sigurnošću da kaže kada ćemo naše živote ponovo moći da nazovemo „normalnim“, niti da u tom trenutku sa sigurnošću znamo da li je to zaista normalno, ili je adaptacija normalnog. Kako se godina bliži kraju, malo ko uopšte ima želju da sumira svoje doživljaje tokom nje. No, kreativna sila koja stvara, radi i sposobna je da oblikuje jaku poruku pretočenu u plemenita dela, nikada se neće isključiti i zatvoriti u karantin. Njena je budućnost, šta god ona nosila, a I&F Grupa je u 2020. godini pokazala kako jedna industrija okrenuta potrebama čovečanstva i te kako može preživeti globalnu krizu.

Svet

Bivša potpredsednica Vlade Hrvatske imenovana za predsednicu Uprave Podravke

Nadzorni odbor Podravke na sednici održanoj u Koprivnici jednoglasno je izabrao Martinu Dalić za novu predsednicu uprave Podravke. Mandat novoimenovane predsednice trajaće do 23. februara 2022. godine, odnosno od isteka mandata sadašnjeg Upravnog odbora, saopštila je ova kompanija.Međutim, stupanje Martine Dalić na čelno mesto koprivničke Podravke nije dobro prihvaćeno od strane tamošnje upravne strukture.Koprivničko-križevački župan Darko Koren rekao je da je iznenađen izborom Martine Dalić za novu predsednicu Uprave Podravke, smatrajući da je na toj poziciji trebalo da se nađe „kompetentna osoba iz prehrambene idustrije i koja je poreklom iz te županije“, pisao je portal Poslovni.Gradonačelnik Koprivnice takođe je izrazio svoje nezadovoljstvo rekavši da je „celokupna nacionalna javnost iznenađenja ovim imenovanjem, a da je premijer Andrej Plenković pokazao da je on taj koji drži svu moć u rukama i odlučuje ko će koji posao obavljati“.Bivšta potpredsednica vlade i ministarka privrede, Martina Dalić, koja je bila desna ruka premijera Plenkovića, a prema pisanju hrvatskih medija, i najmoćija žena u vladi je 2018. godine podnela ostavku na tim pozicijama nakon skandala sa mejlovima u vezi sa izradom "Leks Agrokora", kojim je država praktično preuzela rukovođenje koncernom "Agrokor", koji je bio u vlasništvu biznismena Ivice Todorića.Prema mejlovima koje je objavio portal Indeks jasno je da je ministarka Dalić koordinirala pisanje zakona o "Agrokoru" sa Antom Ramljakom i Tomislavom Matićem iz dotad nepoznatog "Texo Manadžementa", Matkom Maravićem i Tonćijem Korunićem iz "Inter Kapitala", Branimirom Briceljem iz firme "Alter Corporate Finance", kao i sa advokatskim društvom "Šavorić i partneri".Oni su, dakle, pisali zakon, a nakon toga su dobili milionske savetničke angažmane u "Agrokoru", gde je Ante Ramljak postvljen na mesto vladinog prinudnog upravnika, pisao je RTS.Prema mejlovima koje je tada objavio Indeks, Plenković je bio upućen u sve što je Dalićeva radila.