Najnovije

Srbija

Srbiji preti crveni mentalni alarm

Kako bi se sprečilo da pandemija koronavirusa bude praćena epidemijom psihičkih poremećaja, Hemofarm fondacija u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije pokreće nacionalnu kampanju za očuvanje mentalnog zdravlja, borbu protiv rastuće depresije i stigme koja prati obolele pod nazivom „NESALOMIVI“.Prema broju ljudi koji pate od depresije Srbija je još pre pandemije COVID-19, sa pet odsto obolelih, bila iznad svetskog proseka. Stručnjaci procenjuju da će uticaj aktuelne pandemije na mentalno zdravlje ljudi biti veliki i da broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom širom sveta beleži rast. Prema Svetskom ekonomskom forumu, svaka treća osoba razvija anksioznost i depresiju prouzrokovanu novonastalom situacijom, a domaći psihijatri i psiholozi očekuju sličan trend u Srbiji.       Bilbordi sa porukom „Pazi, lomljivo“ i „Ne daj da te slomi“ vidljivi u 18 gradova u Srbiji, prvi su u nizu aktivnosti ove kampanje čiji je glavni cilj podizanje svesti javnosti o depresiji, značaju prevencije i zaštite psihičkog zdravlja građana u Srbiji, kao i pružanje direktne podrške obolelima od depresije. Kampanja „NESALOMIVI“ predstavlja pokret za osnaživanje osoba sa depresijom, obezbeđuje mrežu stručne podrške obolelima i poziva na aktivno angažovanje svih u borbi protiv ovog poremećaja i stigme koja prati obolele. U okviru ove kampanje, Hemofarm fondacija je obezbedila:• u saradnji sa kompanijom Telekom Srbija, besplatan SOS broj 0800 001 002, operativan 24 sata sedam dana u nedelji. Na ovom telefonskom broju građani će moći da potraže stručnu pomoć koju ću pružati stručnjaci pri Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti “Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu i Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Gornjoj Toponici.  • adresar ustanova za brigu o mentalnom zdravlju u kojem će na jednom mestu biti objedinjene kontakt-informacije većeg broja specijalizovanih zdravstvenih ustanova u zemlji. • na veb-sajtu www.nesalomivi.rs dostupni su tekstovi i saveti naših stručnjaka za unapređenje psiho-socijalnog zdravlja, ispovesti osoba koje se bore protiv depresije, kao i najčešća pitanja i odgovori za prevazilaženje ove bolesti.„Hemofarm fondacija već 27 godina pokreće teme koje su važne za naše društvo – one nisu uvek prijatne, ali su značajne za dobrobit svih nas. Nakon početne brige za fizičko zdravlje i borbe protiv virusa, vere u nauku i pronalaženja vakcine, u ovoj 2021. suočavamo se sa izrazitim uticajem pandemije na mentalno stanje nacije. Neophodno je da posebnu pažnju posvetimo našem psihičkom zdravlju i zato ovom kampanjom otvaramo temu koja ima status crvenog alarma, pozivamo na uzbunu i tražimo angažovanje čitavog društva“, izjavio je povodom nove kampanje Ronald Zeliger, generalni direktor kompanije Hemofarm.Prema rečima ministra zdravlja Zlatibora Lončara, mentalno zdravlje je podjednako bitno kao i fizičko, a važnost nacionalne kampanje „Nesalomivi“ ogleda se upravo u različitim vidovima podrške koja će u okviru nje biti pružena građanima Srbije. „Hemofarm fondacija, Filozofski fakultet u Beogradu i Ministarstvo zdravlja obezbedili su stručnu pomoć za svakoga kome je ona potrebna, a cilj nam je jedan – borba za zdravlje nacije. Svesni smo da život tokom prethodnih godinu dana, usled jedinstvene situacije u kojoj se našao ceo svet, nije bio lak, te je naš zajednički cilj da sprečimo da pandemija COVID-19 iza sebe ostavi ozbiljne posledice po psihičko zdravlje građana“, izjavio je ministar Lončar. Zašto je važna nacionalna kampanja? Istraživanje koje je u periodu od 23. marta do 25. aprila prošle godine sproveo naučno-istraživački tim sa univerziteta u Beogradu i Kragujevcu* na uzorku od 1.057 punoletnih građana širom Srbije, pokazalo je da su depresija, anksioznost i stres preovladavali u srpskoj populaciji tokom pandemije COVID-19. Mesec dana nakon proglašenja vanrednog stanja 28,9 odsto ispitanika prijavilo je umerenu do tešku depresiju, 36,9 odsto anksioznost, a 38,1 odsto umerene do teške simptome stresa. Ovo istraživanje pokazuje zabrinjavajuće indikatore, dok će jasni trendovi u pogledu mentalnog zdravlja nacije biti dostupni nakon nacionalnih istraživanja koja su u toku. Imajući u vidu ovu statistiku i procene mentalnog stanja građana, Hemofarm fondacija upućuje poziv za jedinstvo nacije u pogledu sprečavanja, ali i suočavanja sa depresijom u cilju blagovremenog lečenja. Kampanju Hemofarm fondacije podržale su brojne institucije i organizacije u Srbiji kao i mediji, a pojedinci i organizacije koje naknadno žele to da učine mogu se priključiti putem sajta www.nesalomivi.rs. Postanite deo najveće mreže za podršku osobama koje se bore protiv depresije. Postanite NESALOMIVI i dajte svoj doprinos u borbi protiv depresije. 

Srbija

Er Srbija povećava broj letova ka Crnoj Gori tokom praznika

Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija će povećati svoje kapacitete za putovanja između Srbije i Crne Gore, uvođenjem dodatnih letova i više od 3.000 dodatnih sedišta ka Tivtu i Podgorici tokom prvomajskih i uskršnjih praznika, saopštila je kompanija.Er Srbija planira da tokom maja leti 15 puta nedeljno do Podgorice, obavljajući dva dnevna leta, osim petkom kada će do crnogorske prestonice saobraćati tri puta dnevno.Do Tivta će se u maju leteti devet puta nedeljno, uz jedan let svakog dana, osim petkom i nedeljom kada će se obavljati dva dnevna leta. "Osim povezanosti između dve zemlje, putnicima iz Crne Gore (obezbeđujemo) konekciju sa još 28 destinacija u našoj mreži. Nastavljamo da pratimo situaciju i prilagođavamo obim saobraćaja promenama u potražnji", izjavio je Jirži Marek, direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije. Između Srbije i Crne Gore trenutno ne postoji ograničenje u putovanjima i negativan PCR test nije potreban ni u jednom pravcu. Letovi Er Srbije obavljaju se avionima tipa erbas A319 i A320 sa većim brojem sedišta. 

Srbija

Amalija Pavić (AmCham): Borba protiv korupcije jedan od najglasnijih zahteva privrede

Ukupna ulaganja kompanija iz Amerike u Srbiji iznose gotovo četiri milijarde dolara. Među najznačajnijim kompanijama su Philip Morris, Coca-Cola, Ball Packaging, Microsoft, Oracle, IBM, NCR, Sitel, a poslednjih godina i iz auto-industrije, poput Johnson Controls i Cooper Tires. Verujemo da i pored prisustva ovih značajnih imena, i dalje postoji prostor za snažniji priliv amaričkih investicija u Srbiji, zbog čega se kao AmCham radujemo pozitivnim signalima američke administracije i privrede, i nedavnom dolasku američke razvojne banke, DFC-a u Beograd, kaže Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora Američke privredne komore. Da li postoji prostor za unapređenje ekonomske saradnje SAD i Srbije, posebno nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma i otvaranja kancelarije DFC u Beogradu?Otvaranje kancelarije DFC-a u Beogradu  nesumljivo je pozitivan signal investitorima koji planiraju ulaganja u Srbiji i regionu, ali i podrška postojećim investitorima koji u planu imaju širenje svog poslovanja.  Dolazak ovako važne finansijske institucije iz SAD u Beograd, našu zemlju stavlja na listu poželjnih investicionih destinacija i otvara nam mogućnost da osnažimo ekonomiju, i kroz priliv direktnih stranih investicija, koje već nekoliko godina imaju visoko učešće u BDP-u, ali i domaćih investicija, čiji nivo bi morao biti veći. Svesni smo da je Srbija malo tržište koje nije lako staviti na mapu velikih investicionih zemalja kao što je Amerika, ali verujemo da će Vašingtonski sporazum, uz ekonomsku podršku DFC-a, dodatno skrenuti pažnju američkih investitora na region i Srbiju kao najveću ekonomiju regiona. Može se očekivati da prve efekte vidimo već ove godine. U kojim sektorima se može očekivati najveće interesovanje američkih investitora?Tradicionalno, na vrhu liste interesovanja su IT sektor i telekomunikacije, različite proizvodne delatnosti, posebno sektor robe široke potrošnje, farmaceutska industrija, auto-industrija, infrastruktura i slično. Generalno, nema sektorskih ograničenja, te ukoliko ozbiljno prionemo na unapređenje rada institucija, od efikanost državne uprave do pravosuđa, verujem da ćemo dodatno učiniti našu privredu atraktivnom za veće domaće i strane investicije, uključujući i američke.Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Šta bi ekonomija mogla dobiti većim prisustvom američkih kompanija?Investicije, veći broj radnih mesta, priliv novca od poreza u budžet, prenošenje znanja i dobre poslovne prakse i naravno, kao rezultat napretka ekonomije, viši standard za sve građane Srbije. Kao udruženje koje okuplja američke, ali i druge investitore u Srbiji, kako vidite poslovno okruženje i kakve bi bile vaše preporuke za njegovo unapređenje?Uprkos jakom uticaju pandemije na globalnu i domaću ekonomiju, članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) poslovnu klimu ocenjuju kao i prethodnih godina – umereno zadovoljavajućom. Takođe, umereni su optimisti u pogledu očekivanja za 2021. godinu. Većina kompanija članica AmCham-a (56 odsto) očekuje povećanje obima poslovanja i rast, dok čak 30 odsto planira i novo zapošljavanje. Neizvesnost koja prati pandemiju uzrokovala je da očekivanja naših članica u proseku budu od petine do trećine niža nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, veoma je optimističan podatak da čak dve trećine članstva planira dodatne investicije, što govori o njihovoj dugoročnoj posvećenosti i očekivanju brzog oporavka nakon prestanka pandemije.Prema rezultatima našeg osmog istraživanju o zadovoljstvu i poverenju investitora, najveći izazov u narednoj godini 70 odsto članica vidi u nepredvidivosti pandemije, zatim u efikasnosti rada državne uprave (48 odsto), dok 46 odsto zamera nepredvidivost izmene i primene propisa. Najveća administrativna opterećenja za članice proizlaze iz poreskih, carinskih i propisa iz oblasti deviznog poslovanja koji su visoko na listi prioriteta za reforme.  Iz tog razloga, naše preporuke Vladi za vreme trajanja pandemije su dalje unapređenje e-Uprave, i ubrzana optimizacija i digitalizacija svih administrativnih postupaka, kao i fokus na zdravstvo i u borbi protiv pandemije i u obezbeđivanju redovnih zdravstvenih usluga.U pomenutom istraživanju i godišnjoj publikaciji 8. prolazno vreme, članice AmChama su istakle neekonomske faktore kao primarne za poboljšanje poslovne klime – unapređenje vladavine zakona, sudsku efikasnost i borbu protiv korupcije. Kako ove stvari utiču na poslovanje stranih, ali i domaćih investitora?Pandemija i njeni efekti na poslovanje nisu promenili mišljenje članica AmChama o dugoročnim prioritetima. Kao i prethodne dve godine, najvažnija reforma ostaje unapređenje rada pravosuđa i vladavina prava, a kao drugi prioritet članice vide smanjenje korupcije. Treći prioritet članice i dalje vide u unapređenju predvidivosti izmena propisa, posebno imajući u vidu da broj javnih rasprava na izmene propisa iz godine u godinu pada.  Vašingtonski sporazum, uz ekonomsku podršku DFC-a, dodatno će skrenuti pažnju američkih investitora na regionKada govorimo o vladavini prava, unapređenje rada pravosudnih organa i povećanje njihove efikasnosti  predstavljaju jedan od najznačajnijih izazova. Dužina trajanja sudskih postupaka je i ove godine najznačajnija primedba koju ističe čak 73 odsto učesnika istraživanja, dok se na drugom mestu nalazi nedostatak adekvatnog znanja sudija. Zatim slede neujednačenost postupanja i nedostatak specijalizacije sudija. Takođe, jedan broj ispitanika ukazao je na prepreke kao što su ograničena mogućnost e-komunikacije sa sudovima i nesistematizovanost sudske prakse. Pored vladavine prava, uspešna borba protiv korupcije predstavlja jedan od ključnih izazova države. Prema percepciji članova AmChama, većina ispitanika smatra da je korupcija najzastupljenija u oblasti javnih nabavki, a zatim slede upravni postupci i pravosuđe, te funkcionisanje zdravstvenog sistema, inspekcijskih službi i zapošljavanje u javnom sektoru.Opredeljenje za odlučnu i efikasnu borbu protiv korupcije ostaje jedan od najglasnijih zahteva privrede. Ravnopravni uslovi poslovanja i zdrava konkurencija na tržištu bez prisustva korupcije, doneće poverenje u poslovne odnose, eliminisanje negativne selekcije i funkcionisanje mehanizama za zaštitu prava i interesa.Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

„Ekologija jeste političko pitanje, od toga ne treba bežati“

Problemi ekologije nisu problemi bilo koje vlasti, već kontinuirani problemi koji građane Srbije prate godinama unazad. Ekologija se pre svega tiče zdravlja ljudi, a državni organi trenutno ne čine dovoljno da bi se problemi sa zagađenjem rešili, glavne su poruke tribine ''Da li je ekologija politika?", koju je juče na gradskom trgu u Smederevu organizovao PokretTvrđava.Pred oko stotinak okupljenih, govornici na tribini su bili: Dragoljub Bakić, arhitekta; Rodoljub Šabić, advokat; Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a; Milenko Jovanović, meteorolog, i Nikola Kolja Krstić, Pokret Tvrđava. Debata je započela uvodnim rečima predsednika NUNS-a Željka Bodrožića, koji je naglasio važnost ovakvih tribina, kako bismo otvarali teme koje se tiču interesa građana. Takođe, on je uporedio probleme Smedereva sa vazduhom, i probleme Zrenjanina i Kikinde sa pijaćom vodom, ocenivši ih kao "nedopustive" u 2021. godini ako smo na putu ka Evropskoj Uniji. Arhitekta Dragoljub Bakić je izrazio zadovoljstvo što govori u Smederevu, ali je upitao okupljene Smederevce da li su "malodušni" i da li će "nastaviti da trpe da ih truju i ugrožavaju zdravlje".Bakić je istakao izazove sa kojima će se suočavati Srbija u smislu politike i ekologije, posebno apostrofirajući probleme sa projektom beogradskog metro i Makiša. Bakić je dodao i da je potrebno 30 milijardi evra i 30 godina, da bi Srbija uspela da ispuni sve što stoji u poglavlju 27, ocenivši da je to izuzetan izazov prema kome se državne institucije ne odnose na pravi način.Takođe, Bakić je rekao da ekologija jeste politika, jer "utiče na naše živote, a nečinjenje državnih organa ugrožava zdravlje građana".Advokat Rodoljub Šabić je rekao da problemi ekologije nisu problemi bilo koje vlasti, već kontinuirani problemi koji nas prate godinama unazad. Veliki problem sa Železarom Smederevo on vidi u domenu netransparentnosti poslovanja, a dodao je da negativnu ulogu igra i "strani menadžment koji je angažovala država Srbija, a koji je pravio 100 miliona evra gubitka svake godine, četiri godine u nizu"."Na kraju niko nije odgovarao. Novcem koji je uzalud bačen usled javašluka, moglo da se reši zagađenje koje dolazi iz Železare", kazao je Šabić.Milenko Jovanović, meteorolog, je ocenio da je ekologija pre svega pitanje zdravlja ljudi, a da nažalost državni organi ne čine dovoljno da bi se problemi sa zagađenjem rešili.Jovanović je naveo da su javne debate na ovu temu izuzetno važne i da bi građani trebalo što više da se uključuju u političke procese, jer ekologija u Srbiji jeste politika.Nikola Kolja Krstić iz Pokreta Tvrđava je izrazio zadovoljstvo što je prvi put u Smederevu održava ovakva debata, i dodao da je izuzetno važno da se otvaraju ovakve teme koje dodatno podižu svest građana.Krstić je naglasio da niko iz Tvrđave nije protiv Železare i da bi najviše voleo da kineska kompanija pravi dvostruko veći profit, ali ne po cenu zdravlja građana i kršenja zakona. Prema njegovim rečima, ekologija jeste politika, od toga ne treba bežati, jer je "politika u najvećoj meri i dovela do nečinjenja i mnogih problema". Na početku tribine, promovisana su  ičetiri saveta organizacije Pokret Tvrđava. Savet za ekologiju će voditi Milenko Jovanović, smenjeni Načelnik za vazduh Agencije za zaštitu životne sredine. Savet za obrazovanje i kulturu će voditi Ilija Danković, arheolog. Savet za prava radnika će voditi Dušan Gole, smederevski sindikalac, dok će Savet za medije će voditi novinarka Anika Živanović, novinarka.

Srbija

Pet godina od rušenja pod fantomkama u Savamali

Tačno pet godina nakon rušenja u Hercegovačkoj ulici nije poznato ko je rušio objekte u Savamali, na prostoru današnjeg Beograda na vodi, u izbornoj noći, 24. aprila 2016. godine.Takođe, oštećenim građanima i firmama kojima su objekti srušeni do zemlje do danas nije nadoknađena šteta. Neki sporovi vode se pred domaćim sudovima, dok su dva, kako saznaje Danas, već u Strazburu.Jedini ko je dosad odgovarao zbog dešavanja te noći je šef smene u policijskoj stanici Savski venac koji se nagodio s tužilaštvom zbog nepostupanja policije.Podsećamo, u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine, grupa maskiranih muškaraca blokirala je Hercegovačku ulicu i bagerima srušila objekte privatnih firmi Iskra, Transport peroni i restorana Sava ekspres.Tri dana kasnije, muzičar i svedok događaja Miloš Đorđević, ispričao je za televiziju N1 da je te noći svirao u Savamali. Nakon nastupa otišao je do automobila na parkingu u Hercegovačkoj i počeo da pakuje opremu.Tada su mu prišla trojica muškaraca u fantomkama.Izvukli su me iz auta, rekli da ćutim i spustim glavu dole. Pomislio sam da kradu auto. Međutim, pitali su me odmah za telefon i uzeli mi celu torbicu u kojoj mi je bila lična karta", rekao je tada Đorđević.Objasnio je i da je raširenih ruku i nogu stajao sat vremena, a da je pored njega u istom položaju bio radnik obezbeđenja koga su „malo više maltretirali", kao i da veruje da je tu bilo još ljudi.„Posle nekog vremena su rekli da možemo da spustimo ruke, da sačekamo još neko vreme i da onda možemo da odemo. Kada sam krenuo, Hercegovačku ulicu su zatvorili sa dva kamiona", rekao je Đorđević.Kako je preneo N1, isto je ispričao i radnik obezbeđenja u Hercegovačkoj, koji je rekao da su ga ljudi u fantomkama vezali.„Tu su me izveli, vezali, oduzeli telefon. Imali su palice i maske i samo trče po krugu. Bilo je njih 30, kao vojnička četa", svedočio je tada čuvar.Preminuo je mesec dana kasnije.Policija nije htela da reagujeVeć početkom maja 2016. godine u slučaj se uključila kancelarija Zaštitnika građana koju je tada vodio Saša Janković.Janković je ubrzo objavio izveštaj u kom piše da je te noći „policija odbila da izađe na teren i uskratila građanima zaštitu" i da je takvo naređenje policiji stiglo „sa vrha".U izveštaju ombudsmana piše da je više desetina ljudi u crnim uniformama i fantomkama „preuzela faktičku vlast nad delom Beograda".Država bila u obavezi da očisti teren za Beograd na vodiZa potrebe izgradnje Beograda na vodi Vlada je donela lex specijalis. Na osnovu Ugovora o izgradnji Beograda na vodi rok za raščišćavanje Hercegovačke bio je 30. jun 2016. godine.Prema Ugovoru, to je bila obaveza Republike Srbije, koja je vlasnik 33 odsto kompanije Beograd na vodi.Međutim, zbog sudskih sporova koje su pokrenuli vlasnici objekata na trasi za rušenje, nije bilo izvesno da će država u roku moći da poruši objekte.Tadašnji gradonačelnik, a sadašnji ministar finansija Siniša Mali je, pravdajući projekat, tvrdio je da je Beograd na vodi najbolji ugovor za Srbiju.Ko je rušio u Savamali?U februaru 2017. godine, Marija Mali, bivša supruga Siniše Malog, rekla je za KRIK da se Mali „pohvalio da je organizovao rušenje". Bivši gradonačelnik ovo je demantovao.U aprilu 2018. godine, novinari KRIK-a došli su i do izveštaja policije koji otkriva da su ulogu u rušenju imala i pojedina javna preduzeća.Nakon što je prvo rekao da su u Savamali rušili "kompletni idioti" tadašnji premijer Aleksandar Vučić je u junu promenio priču. „Iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu i oni će snositi odgovornost", rekao je tada Vučić i dodao da neće govoriti o imenima, ali da veruje da su „njihovi motivi čisti".

Video

Može li se zanat naučiti onlajn? (VIDEO)

Da bi mladi stekli znanje potreban im je rad na terenu, a njega nema u onlajn okruženju, kaže za Novu ekonomiju Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.Kada se u školu ide onlajn naugroženiji su mladi lošijeg imovinskog stanja, ističe on.

Srbija

Najbolji način da pomognete pticama: Ne uznemiravajte ih

Ptice posvećuju puno vremena i energije kreiranju svog gnezda, brizi o jajima i kasnije mladuncima. To nije lak zadatak, pa je pticama gnezdaricama svaka pomoć dobrodošla, poručuje Društvo za zaštitu ptica Srbije i savetuje kako da pomognete pticama u svom okruženju."Može biti uzbudljivo pronaći pticu koja se gnezdi u dvorištu ili okruženju, ali kada otkrijete gnezdo, važno je da mu više ne prilazite kako ne biste rizikovali da ga oštetite ili da bukom oterate ptice," kažu u društvu za brigu o pticama.Ako je gnezdo na zemlji, kako napominju, možete obezbediti neposredno okruženje štapovima pobodenim u zemlju kao znak da to područje treba izbegavati. Podsećaju da u urbanim sredinama naučnici preporučuju držanje udaljenosti od najmanje 60 metara od gnezda velikih ptica poput grabljivica i čaplji, ali da i pored toga i "dalje možete uživati u posmatranju njihovih aktivnosti dvogledom"."Drveće, žbunje, žive ograde, šipražje, travnjaci, livade svuda ima prijatnih kutaka u kojima ptice vole da odgajaju mladunce. Ako vidite da ptica na nekom od tih mesta pravi gnezdo, nemojte ga uređivati, seći, orezivati ili kositi dok se sezona gnežđenja ne završi".KUĆNE LJUBIMCE DRŽATI NA OKU"Možda volimo svoje nežne kućne ljubimce koji predu, ali mačke su lovci koji mogu imati poguban uticaj na populaciju baštenskih ptica, posebno onih koje se gnezde pri tlu. Zato držite svoju mačku u zatvorenom, a pse na povocu u blizini ptica koje se gnezde pri tlu," navodi se između ostalog u savetima društva.Foto: Aleksandar Vukićević/ Društvo za zaštitu i proučavanje ptica/ sova utinaNAPRAVITI KUĆICE ZA PTICEAko se u vašem kraju gnezdi retka vrsta ptica, možete da joj pomognete tako što ćete modifikovati standardne kućice za gnežđenje i sprečiti grabljivice da priđu, a možete i da ojačate ulaz u kućicu limom i sprečite uljeze da ga prošire.Umesto rupe na kućici, kako se savetuje, možete napravite tunel od cevi dužine 5-8 centimetara."Ako krov kućice proširite za 12 centimetara sa prednje i bočnih strana, grabljivcima će biti teže da odatle priđu ulazu u kućicu. Lokacija je takođe važna: postavljanje kućice na stub od glatkog metala, a ne od drveta, zbuniće i najspretnije penjače!", naglašava Društvo za zaštitu i proučavanje ptica.ŠTA DA URADITE AKO VIDITE GNEZDO U OPASNOSTI?Kako se naglašava, zakonom je zabranjeno ugrožavati divlje ptice tokom gnežđenja, a ako vidite nekoga da uzima jaja ili mladunce iz gnezda ili se sprema da uništi važno stanište za gnežđenje ptica, odmah obavestite policiju i inspekciju za zaštitu životne sredine:"Imajte na umu da je vaša sigurnost na prvom mestu i da nije dobra ideja da se direktno suprotstavite prestupniku. Umesto toga, možete se obratiti i Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije koje će vam pomoći da prijavite slučaj ugrožavanje ptica u vreme gnezdilišne sezone," dodaje se u saopštenju o savetima.PODRŽATI ORGANIZACIJE ZA ZAŠTITU PRIRODEDruštvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i slične organizacije, kako se dodaje, rade na zaštiti najvažnijih staništa ptica, a doprinos u vidu donacija, članstva ili volonterskog rada pomaže u podizanju svesti o očuvanju prirode.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije omogućilo je svim ljubiteljima ptica da u video prenosu posmatraju gnezda vetruški na sledećem LINKU, kao i belih roda na posebnom LINKU.Putem linkova, može se videti kako izgleda udvaranje, parenje, donošenje hrane, inkubiranje jaja, izleganje mladunaca, odrastanje mladih vetruški i roda i njihovi prvi letovi.

Srbija

Novi uslovi za kredite kojima je država garant

Na snagu su stupili novi zakoni koji uređuju novu garantnu šemu po kojoj će preduzeća moći da uzimaju kredite za koji će im garant biti Vlada Srbije, kao i registar punoletnih građana koji će dobiti novi set novčane pomoći u ukupnom iznosu od 60 evra.Svi punoletni građani sa prebivalištem u Srbiji i sa važećom ličnom kartom moći će da se u periodu od 28. aprila do 15. maja preko portala Uprave za trezor ili pozivom kol centra prijave da žele da dobiju novčanu pomoć.Za dobijanje novčane pomoći ne treba posebno da se prijavljuju primaoci socijalne pomoći i lica na izdržavanju krivičnih sankcija jer će njima novac svakako biti uplaćen.Ministarstvo finansija započinje isplatu prvog dela novčane pomoći u iznosu od 30 evra u dinarskoj protivvrednosti u maju ove godine, dok bi drugi deo iste vrednosti trebalo da bude uplaćen u novembru.Stara garantna šema koja je doneta kao mera podrške privredi produžena je i sada važi za sve kredite koji su pušteni u tečaj do kraja jula 2022. godine.Utvrđena je i nova garantana šema u kojoj su promenjeni neki od uslova za dobijanje kredita kod banaka za koje će garantovati država.Regulator odobrio subvencije za privrednike Preševske doline Korisnici kredita sada mogu biti sva mikro, mala i srednja preduzeća koja su imala pad poslovnih prihoda veći od 20 odsto u 2020. godini u odnosu na isti period 2019. godine. Od ovog uslova su izuzete firme koje posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima.U novoj šemi novina je i to što je dozvoljeno uzimanje kredita za refinansiranje ili prevremenu otplatu nedospelih rata postojećih kredita za likvidnost i obrtna sredstva, ali isključivo za kredite iste banke kod koje se uzima novi kredit.Maksimalni iznos kredita ne sme biti veći od 30 odsto poslovnih prihoda korisnika kredita iz 2019. godine ili iznosa od 3 miliona evra, u zavisnosti koji od ova dva iznosa je manji.Država može garantovati samo za kredite za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava.Krediti moraju biti pušteni u tečaj najkasnije do 31. jula 2022, a rok kredita ne sme biti duže od 60 meseci od puštanja u tečaj.Banka je dužna da izveštava Ministarstvo finansija i Narodnu banku Srbije o realizaciji garantne šeme, a njenu kontrolu vrši Ministarstvo uz stručno-tehničku podršku Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d. Užice.

Srbija

Privrednici traže od Skupštine da smeni ministra finansija

Udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije saopštilo je da je zatražilo od Narodne skupštine da smeni sa funkcije ministra finansija Siniše Malog. Kao razlog za taj zahtev udruženje navodi ekonomsku politiku koju to ministarstvo, kako se naglašava u saopštenju, "vodi na štetu građana Srbije".Udruženje podseća da je nadzor nad radom izvršne vlasti jedna od osnovnih funcija parlamenta u Srbiji, kao i da se parlament sistematski urušava jer  on ne sprečava izvršnu vlast da radi suprotno interesu građana i privrednika Srbije, dodaje se u saopštenju.Udruženje ocenjuje da se zakoni usvajaju po hitnom postupku, u tome prema rečima njegovih predstavnika nema adekvatnog učešća struke i onemogućava se suštinska rasprava. "Podsećamo da Ustav definiše odgovornost Vlade parlamentu 'za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave'," dodaje se u saopštenju.ZAŠTO SU NESTALI PODACI SA SAJTA MINISTARSTVA FINANSIJA Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije navodi sćedeće razloge za smenu ministra:- Nenamensko trošenje sredstava iz budžeta koje ukazuje i državni revizor;- Nesprečavanje isisavanja kapitala iz Republike Srbije i pranja novca;- Nesrazmerna dodela subvencija stranim investitorima u odnosu na domaće;- Neadekvatna kontrola poslovanja stranih investitora korisnika subvencija od strane Poreske uprave, udruženje tvrdi da oni izbegavaju plaćanje poreza na dobit i na taj način iznose oko 4,5 milijardi evra godišnje iz Srbije;- Nepostojanje adekvatne strategije Ministartsva finansija za suzbijanje crnog tržišta, udruženje tvrdi da se u Srbiji na crno proizvede 180 miliona litara piva, 200 miliona kutija cigareta itd., kao i da se uveze 4 milijarde evra robe koja završi na crnom tržištu;- Neprofesionalnost i neefikasnost u kontroli rada na crno, tvrde da oko  700.000 ljudi radi na taj način, kao i da 750.000 zaposlenih u privatnom sektoru prima zarade po minimalno obračunatoj osnovici;- Represivan odnos inspekcija prema registrovanim domaćim privrednim subjektima;- Ekonomska politika kojom se vrši opterećivanje malih zarada sa skoro 60 % nameta na neto zarade koja doprinosi rastu crnog tržišta rada;- Nametanje Zakona o budžetskom sistemu, posebno jer je dozvoljeno da se naknade namenjene ekologiji troše nenamenski što proizvodi štetno dejstvo po privredu i društvo;- Donošenje seta štetnih zakona i uredbi kojima se pravi šteta domaćoj privredi i šalje poruka da je isplativije poslovati na crno, tvrde da je u tom slučaju posebno upitan Zakon o fiskalizaciji, Zakon o elektronskim fakturama, kao i Pravilnik o PDV-u.

Svet

Korona naglo oborila svetsku potrošnju vina

Svetska potrošnja vina u 2020. procenjuje se na 234 miliona hektolitara što je za tri odsto manje u odnosu na 2019. godinu i predstavlja najniži nivo potrošnje od one iz 2002, saopštila je Međunarodna organizacija za vinogradarstvo i vinarstvo (OIV) sa sedištem u Parizu.U izveštaju se procenjuje da je ukupni izvoz iz zemalja koje proizvode vino bio 29,6 milijardi evra, što je pad od gotovo sedam odsto u samo godinu dana. Kao glavnog krivca prozivaju pandemiju Covid 19 zbog čega su mnoge države morale da zatvore kafiće i restorane, a i turizam koji je važan za vinski sektor, generalno je patio.Kako se dodaje, najviše su trpela premium vina, a najveći pad potrošnje beleži Južnoafrička Republika od 19,4% zatim sledi Kina sa 17,4%, Francuska sa 7,8%, Italija sa 7,5%, Španija sa 6.8%.Istovremeno, svetska proizvodnja rasla je i to za jedan odsto u odnosu na 2019. godinu dosegnuvši 260 miliona hektolitara, a ostala je stabilna i površina pod zasadima vinove loze, pa se za prošlu godinu procenjuje na 7,3 miliona hektara."Sektor je visoko koncentrisan, stoga i rizičan. To nam pokazuje da je neophodna njegova diverzifikacija, počevši od potrošnje", izjavio je direktor OIV-a, Pau Roka. Između ostalih ciljeva, ova organizacija radi na tome da vino učini univerzalnijim potrošačkim proizvodom."Azija u kojoj raste potrošnja jedan je od glavnih izazova za vinski svet", zaključio je Roka.REKORDNA PROIZVODNJA VINA U SVETU U 2018. GODINI PADA I POTROŠNJA PIVAVino nije jedino alkoholno piće kojem je opala potrošnja u doba pandemije, preneo je Agroklub. Kako piše AP news, u Češkoj je konzumacija ovog pića pala za pet odsto i to na najniži nivo u gotovo 60 godina. Procene pokazju da je svaki stanovnik te zemlje u prošloj godini popio 135 litara, što je sedam litara po osobi manje u odnosu na 2019.Te godine Česi su trećinu piva, uglavnom sveže točenog popili u pivnicama, a prošle godine se taj udeo smanjio na četvrtinu. Proizvodnja piva, kao je naglašeno, pala je za 1,5 na 20,1 miliona hektolitara. Od toga je izvezeno samo pet miliona hektolitara, a pandemija je prekinula osmogodišnje razdoblje rasta.Globalna proizvodnja vina je u 2018. godini porasla na gotovo rekordan nivo, dok je potrošnja takođe stagnirala.

Srbija

Fortenova grupa preuzela Merkator i refinansirala njegov dug

Fortenova grupa postala je većinski vlasnik Merkatora i postigla dogovor o refinansiranju duga ovog trgovinskog lanca u iznosu od 385 miliona evra, rekao  je danas Fabris Peruško, izvršni direktor Fortenova grupe na vanrednoj online konferenciji  predstavnika dve kompanije. Fortenova grupa je osigurala refinansiranje kredita koje je  Merkatoru dalo 55 banaka.Refinansiranje duga je omogućeno nakon što je Fortenova prodala Poslovne grupu zamrznute hrane ( u čijem sastavu je i Frikom iz Srbije) za 615 miliona evra i to je omogućilo da refinansiramo glavni dug Merkatora od 385 miliona evra, kazao je on.  Sedište Merktora ostaje u Sloveniji, a Konzuma u Zagrebu, rekao je Peruško. Na pitanje šta će biti sa zaposlenima u Merkatoru, rekao je da ne planiraju smanjene broja radnih mesta.CILJ JE RAST MERKATORA U SRBIJIMerkatorova strategija je povezivanje sa lokalnim dobavljačima, istaknuto je na konferenciji. Tomislav Čizmić, izvršni direktor Mercatora,  rekao je da su tokom sledećih pet godina prioritet razvoj i obnova maloprodajne mreže u Sloveniji i Srbiji, i rast pre svega na srpskom tržištu.Na video pitanje menadžmenta iz konditorske industrije Pionir, koliko je teško doći na Merkatorove prodajne police, Peruško je odgovorio da sad "nije vreme da se o tome govori". "Pionir ima jedinstvenu mogućnost, ako ima inovativne proizvode, Merkator je kanal preko kojeg mogu doći do svojih potrošača", ocenio je Peruško.Nakon predaje područka zamrznute hrane Fortenova je i dalje vodeća u regionu u pet područja kao što su pića, jestiva ulja, prerađeno meso i značajan su igrač u mlečnim proizvodima, kazao je Peruško.Prema njegovim rečima, drugi stub rasta su ulaganja u nove proizvodne linije kao što je lokacija Dijamanta u Srbiji. Treći stub su inovacije i ulaganja u nove proizvode i digitalizaciju. Na konferenciji je rečeno da je Merkator u periodu restrukturiranja smanjio dug, prepolovio prodajne površine, uveo nove formate supermaketa, a ove godine će MErkator podneti svu dokumetaciju za građaevvinsku dozvolu za novi logistički centar koji će zaposliti 450 ljudi. 

Srbija

Počinje Bubble Cup 14

Microsoft razvojni centar u Srbiji poziva sve zainteresovane studente i srednjoškolce da se prijave na međunarodno takmičenje u programiranju „Bubble Cup 14”. Kvalifikacije za ovogodišnje takmičenje će trajati od 27. aprila do 1. juna, a finale je planirano za kraj septembra. Prijave će biti otvorene i nakon početka kvalifikacija, do 20. maja na bubblecup.org.Timovi za učešće moraju da se sastoje od najviše tri studenta ili tri srednjoškolca. Svi  članovi u studentskom timu moraju pohađati isti Univerzitet, ali mogu studirati na različitim fakultetima. Timovi srednjoškolaca mogu se formirati od učenika iz različitih škola.Bubble Cup je timsko takmičenje u programiranju i rešavanju algoritamskih zadataka koje se organizuje još od 2008. godine. Za cilj ima povećanje popularnosti programiranja među učenicima i studentima, promovisanje timskog rada, kao i da privuče talentovane mlade programere iz zemlje i regiona. U finale takmičenja plasiraće se timovi srednjoškolaca i studenata koji u  kvalifikacionoj online rundi  reše određeni broj zadataka prema jasno definisanim kriterijumima.O Razvojnom centru kompanije Microsoft u SrbijiRazvojni centar kompanije Microsoft u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia – MDCS) prvi je razvojni centar ove kompanije u Jugoistočnoj Evropi. U njemu se razvijaju softveri i aplikacije koje koriste milioni ljudi širom sveta. Otvoren 2005. godine, kao četvrti razvojni centar kompanije Microsoft, tim u Srbiji danas čini više od 350 perspektivnih, mladih ljudi, vrhunskih stručnjaka iz oblasti kompjuterskih nauka i primenjene matematike.   

Srbija

Domaćem krompiru sve manja cena, proizvođači prepušteni sami sebi

Krompir se prodaje za 12 dinara po kilogramu, na veliko. Reč je o prošlogodišnjem rodu.Naš sagovornik Vladan Rogić, kaže da u ponudi ima crveni i beli krompr i proizvodi ga u selu Ponikve, koje je kao i planinska sela u okolini Ivanjice i Arilja, poznato po dobrim uslovima za gajenje krompira.On trenutno imao oko sedam tona prošlogodišnjeg skladištenog krompira, a problem u vezi sa prodajom rešava tako što manje količine krompira odvozi automobilom u jednu manju prodavnicu u Užicu."Ljudi daju i po 10 dinara, ali i ispod 10 dinara po kilu. Isplatilo bi se kada bi se krompr oterao za Beograd i tamo prodavao, ali pitanje je kako to uraditi, a ja nemam ni vozilo za te namene," kaže Vladan.Poznato je da mnogi proizvođači krompira, naročito oni iz Arilja i Ivanjice, koji imaju manji kamion ili kombi vozilo preuzimaju stvar u svoje ruke, ne čekajući otkupljivače i krompir prodaju sami u Beogradu ili drugim većim gradovima u Srbiji.Neki od njih idu i po većim zgradama u Beogradu i nude krompir od vrata do vrata, pa za manji džak od desetak kilograma dobiju oko 500 dinara."Da imam svoje vozilo to bi se isplatilo, ali moraš da budeš tamo u Beogradu, ja sam imao 20 tona od prošle godine, problem je kako to prodati," objašnjava sagovornik Nove ekonomije .Kako dodaje, prošle godine kada je krenula pandemija situacija potražnja krompira bila bi znatno drugačija i on se tada "nenormalno" tražio. Cena je bila 30 dinara po kilu, a kasnije je stigla čak i do 40 dinara."Tada je sve što smo imali otišlo, a kupci su tražili još, dodatno," kaže Vladan.Sagovornik našeg portala objašnjava da je nekada imao veći kamion, koji je koristio za prevoz krompira do većih pijaca u Novom Sadu i Podgorici, a devedesetih godina odlazio je i do Višegrada u Republici Srpskoj.

Srbija

Vlasnici poslovnog prostora zabrinuti: Kako zadržati klijente?

Ne možemo zanemariti promenu društvenih navika, izjavio je Hubert Abt, izvršni direktor kompanije CEO at New Work and workcloud24 na online forumu" Da li će kovid dugoročno smanjiti potrebu za poslovnim prostorom".  75% poslova povezanih sa uslugama je već digitalizovano, što znači da bi ovi zaposleni trebali moći da rade od kuće između dva i tri dana u nedelji.Kompanije pronalaze alate za daljinsko upravljanje radnom snagom i to će dovesti do manje potrebe za prostorom. Poslovne zgrade će morati da privuku stanare sa zaista dobrim argumentima u pogledu usluga i fleksibilnih ponuda.Zašto rastu cene stanova u pandemiji? S druge strane, John J Fekete, izvršni direktor za konsultantske usluge u kompaniji MENA, tvrdi da nećemo videti potražnju za manje kvadratnih metara poslovnog prostora. Umesto toga, videćemo da je tražnja samo drugačija. Ljudi i dalje žele da odu u kancelariju, međutim, žele ga je koriste za različite aktivnosti. Žele da dobiju povratne informacije od svog menadžera, žele da mogu da se koncentrišu, rade individualni posao, žele da budu inspirisani i da stvaraju i inoviraju. Kancelarija će postati hab za saradnju, rešavanje problema i razvoj karijere.Jedna stvar koju moramo uzeti u obzir je da većina kompanija ima fiksni period najma. Oni su vezani za zakup. Dakle, čak i ako se rasprava o manjem prostoru bližila, još uvek treba da pregovaraju o tome, dodao je Gavin Bonner, potpredsednik Genesis Property. "Sada je potanje kako taj prostor iskoristiti za bolji krajnji proizvod. Prostori bi trebali postati agilniji, fleksibilniji kako bismo se vrlo brzo mogli prilagoditi okolnostima s kojima se suočavamo".Prema rečima Paul Deverell, poslovnom direktoru kompanije Future2, sve moramo gledati individualno. Mnogo će zavisiti od toga za koga radite, u kom sektoru radite i za šta se vaša kompanija zalaže.

2021

OMV Srbija neutralizuje emisiju CO2 goriva prodatog na Dan planete Zemlje

Svo natočeno gorivo na OMV Srbija benzinskim stanicama na Dan planete Zemlje 22. aprila, biće klimatski neutralno. Dobrovoljna neutralizacija emisije CO2 je deo holističkog pristupa u zaštiti klime, a na ovaj način OMV Srbija otvara novu temu putem konkretne inovativne akcije, podižući svest o tome šta kao pojedinci i kompanije možemo da uradimo kada je koncept klimatske neutralnosti u pitanju.OMV Srbija će neutralizaciju emisije CO2 celokupne količine prodatog goriva na dan Planete zemlje realizovati kroz ulaganje u internacionalni licencirani projekat pošumljavanja u saradnji sa ClimatePartner organizacijom. Takođe, sa ciljem kontinuiranog doprinosa neutralizaciji emisije CO₂ i očuvanju prirodnog bogatstva Srbije, i ove godine tim zaposlenih u saradnji sa javnim preduzećem Srbijašume organizovao je pošumljavanje u mestu Drenova. „Mesec u kome obeležavamo Dan planete Zemlje inspirisao nas je da nastavimo sa dosadašnjim konkretnim aktivnostima kojima doprinosimo neutralizaciji emisije CO₂ i očuvanju prirode. Uz već tradicionalnu akciju pošumljavanja u našoj prelepoj zemlji, pridružili smo se internacionalnoj inicijativi pošumljavanja kojom podržavamo ciljeve klimatskih promena. Veoma nam je važno da podelimo sa svim našim potrošačima ove informacije kako bi zajedno uticali na razumevanje značaja ove teme“ rekao je ovim povodom direktor prodaje OMV Srbija Nikola Bozalo.       „Svi možemo da delujemo na smanjenje količine emisije CO₂ kao i na neutralizaciju nužne emisije. Veoma smo zadovoljni kada znamo da je očekivani efekat naših aktivnosti samo tokom ovog meseca (neutralizacija emisije CO2 i sađenje drveća), neutralizacija preko 1.000 tona  CO2“ dodao je Bozalo i pozvao potrošače se pridruže i doprinesu uspehu akcije kupovinom goriva na OMV Srbija benzinskim stanicama 22. aprila.Inovativna kampanja OMV Srbija samo je jedna od inicijativa koje OMV kao kompanija globalno sprovodi u oblasti neutralizacije emisije CO2. Inače, OMV se obavezao da će podržati ciljeve Pariskog sporazuma i ključne klimatske ciljeve postavljene od strane Saveta EU za 2030. Konkretni ciljevi OMV u vezi sa klimom su: neto nulta emisija gasova sa efektom staklene bašte iz operacija do 2050. godine ili ranije, liderska pozicija u cirkularnoj ekonomiji plastike (zahvaljujući inovativnim rešenjima kao što je ReOil®) i najmanje 60% portfelja proizvoda sa niskim sadržajem i bez ugljenika. Planirano je ostvarenje ovih ciljeva zahvaljujući povećanoj upotrebi sirove nafte za petrohemijske proizvode, većem udelu gasa u portfelju proizvoda, vodoničnim rešenjima za mobilnost i industriju, rešenjima za e-mobilnost i isporuci naprednih biogoriva. Organizacija ClimatePartner sa sedištem u Minhenu međunarodni je pružalac rešenja za korporativno klimatsko delovanje. Organizacija trenutno realizuje stotinu međunarodno priznatih licenciranih projekata neutralizacije ugljenika. Projekti za neutralizaciju ugljenika smanjuju emisije ugljenika putem tehnologija kao što su pošumljavanje ili obnovljivi izvori energije. Nezavisne organizacije nadgledaju tačnu količinu uštede ugljenika. Ove uštede se zatim prodaju u obliku sertifikata o smanjenju ugljenika kako bi se finansirao projekat.

Srbija

Omogućena anonimna prijava divljih deponija u Srbiji

Građani će anonimno moći da prijavljuju lokacije divljih deponija u Srbiji putem aplikacije pod nazovom Ukloni divlju deponiju, prenela je agencija Beta. Podaci koji budu dostavljeni preko aplikacije biće javno dostupni na mapi Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), pa će građani moći da prate da li su nadležne službe uklonile prijavljenu deponiju.Aplikacuju su pokrenuli Agencija za zaštitu životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, saopštio je UNDP. Biće poznat i ukupan broj divljih deponija koje su prijavljene u celoj Srbiji."Preko ove aplikacije će svi građani moći lako i anonimno da daju svoj doprinos evidentiranju lokacija divljih deponija u Srbiji", navodi se u saopštenju.Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, na teritoriji Srbije postoji preko 2.200 divljih deponija, ali se procenjuje da taj broj može biti daleko veći.GRAĐANI UBUDUĆE MOBILNOM APLIKACIJOM MOGU DA PRIJAVE DIVLJE DEPONIJE "Osim što kvare izgled okoline, divlje deponije utiču i na zagađivanje vazduha, voda i zemljišta i samim tim ugrožavaju zdravlje ljudi. Na njima ponekad dolazi i do požara, čemu doprinose i emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i drugih zagađujućih materija sa ovih deponija", naveo je UNDP.Prema njhovim rečima divlje deponije predstavljaju najveći rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi kada se nalaze u blizini naselja, ili obale neke reke, potoka, jezera ili akumulacije."Kako bi prijavili divlju deponiju koju uoče u svojoj okolini korisnici treba da je fotografišu putem aplikacije i uz kratak opis pošalju prijavu, koja će biti registrovana u bazi Agencije za zaštitu životne sredine", ističe se u saopštenju.Nova aplikacija dostupna je na sledećem LINKU, a uskoro će se naći i na onlajn prodavnici Google Plany store.Ovo nije prva aplikacija za prijavu divljih deponija u Srbiji, jer je organizacija Pro.Tok 21 iz Smedereva početkom marta takođe pustila u rad sličnu mobilnu aplikaciju, pod nazivom PrijaviDeponiju. Ona takođe omogućava da se divlje deponije slikaju, uz kratak opis o mestu gde se nalaze i pruža infomacije o lokacijama svih onih koje su prijavljene.

Srbija

Knjaževac izdvaja 1,4 miliona za koncerte uprkos koroni

Koncerti i dalje ne mogu da se organizuju jer je na snazi zabrana okupljanja, ali je Turistička organizacija opštine Knjaževac (TOOK) uprkos tome sprovela javnu nabavku kako bi obezbedila nastupe estradnih izvođača na manifestacijama koje se organizuju u samom gradu, ali i u okolnim selima. Za ovu namenu izdvojeno je 1,4 miliona dinara (11,6 hiljada evra) i to tako što bi nastup Ane Bekute u okviru trebalo da bude plaćen 600.000 dinara, Darka Filipovića 570.000 dinara i Radiše Uroševića 200.000 dinara.Posao je dobila firma iz Knjaževca Good Job 019, koja je ujedno bila i jedina koju je TOOK pozvao da dostavi svoju ponudu s obzirom na to da je sproveden pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva.Izvođači su dali saglasnost da u njihovo ime i za njihov račun ponuđač pregovara sa naručiocem i ugovori njihove nastupe na navedenim manifestacijama, piše u odluci o dodeli ugovora. Good job 019 će, osim pregovaranja, imati i obavezu da organizuje prevoz i obezbedi da izvođači budu na lokaciji održavanja koncerta dva sata pre nastupa, obezbedi prisustvo izvođača na probama i davanja izjava za medije, rešava sve zahetve izvođača i vezi sa realizacijom usluge i obračuna i isplatiti izvođačima dogovorene honorare.Izabrana firma, koja je u vlasništvu Zorice Stojanović, registrovana je za usluge sisteme obezbeđenja, ali ima i ogranke koji se bave štampanjem, uslužnim delatnostima u kopnenom saobraćaju, taksi prevozom a jedan je i agencija za zapošljavanje.Good job 019 je već organizovao nastupe izvođača za knjaževačke događaje i to kada je 2019. organizovao koncert Bobana Zdravkovića za 140.000 dinara.U Srbiji je trenutno na snazi zabrana okupljanja više od pet lica. Kulturno-umetnički događaji su od ove mere izuzeti, tako što je moguće pristustvo najviše 500 posetilaca, ali je u Vladinoj uredbi jasno istaknuto da to ne važi za koncerte i “druge manifestacije estradnog karaktera”. U opštini Knjaževac je takođe na snazi vanredna situacija zbog širenja virusa.“Molitva pod Midžorom”, događaj na kome bi trebalo da nastupa Ana Bekuta, održava se 6. maja, “Zvuci trube sa Timoka” na kome je planiran koncert Darka Filipovića u toku leta, a manifestacija “Sabor na Pandžuru” gde bi trebalo da se pojavi Radiša Urošević krajem avgusta. Ukoliko se do tada mere ne promene, ova nabavka za koju je već dodeljen ugovor, neće moći da se održi.Iz Turističke organizacije opštine Knjaževac za Novu ekonomiju objašnjavaju da se koncerti neće održati ukoliko epidemološka situacija to ne bude dozvoljavala i napominju da se svi događaji održavaju na otvorenom prostoru.“U ugovoru je određenim članom predviđeno da se neće realizovati u slučaju više sile ili nastupanja okolnosti koje onemogućavaju izvršenje usluge, o čemu ce naručilac pismenim putem obavestiti izvršioca usluge.U tom slučaju ugovor neće proizvoditi pravno dejstvo niti ce naručilac imati obavezu da plati ugovoreni iznos na ime izvršenja usluge jer ista zbog nepovoljne epidemiološke situacije i propisanih mera kriznog štaba jednostavno nije mogla biti realizovana. “Iz organizacije ističu da su javnu nabavku sproveli jer da se poboljšala epidemiološka situacija, a da nije organizovana javna nabavka, nastupi ne bi mogli da se organizuju.Za planirane nastupe estradnih umetnika, Knjaževac je izvdvojio više od 11 hiljada evra, iako ova opština spada u IV kategoriju po razvijenosti, što znači da pripada veoma siromašnim krajevima i da je njen stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.Ukupni planirani prihodi ove opštine za celu 2021. godinu trebalo bi da budu 1,1 milijardu dinara, odnosno 9,5 miliona evra. Prosečna plata građana ove opštine prošle godine bila je 45 hiljada dinara, što je za četvrtinu manje od republičkog proseka.