Najnovije

Srbija

Nevladine organizacije traže da se produži javni uvid novog Prostornog plana

Nekoliko nevladinih organizcija, među kojima je i Beogradska otvorena škola, ocenjuje u zajedničkom saopštenju da je država dala kratak rok za javni uvid novog Prostornog plana Republike Srbije koji bi nakon usvajanja trebalo da važi do 2035. godine. Zbog značaja tog dokumenta traže da njegov javni uvid bude produžen."Smatramo da je za ovako važan dokument neprimereno da Ministarstvo primeni zakonski minimum od 30 dana za javnu raspravu," stoji u zajedničkom saopštenju nekoliko organizacija covilnog društva. Podseća se da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 5. aprila objavilo početak javne rasprave o Prostornom planu Republike Srbije i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu. Javni uvid za novi Prostorni plan Republike Srbije, koji će definisati njen prostorni razvoj do 2035. godine traje do 5. maja. Beogradska otvorena škola objavila je i uputstvo kako građani mogu da učestvuju u javnom uvidu Prostornog plana, koje je dostupno na sledećem LINKU, gde je istovremeno moguće i preuzimanje već dospelih komentara.U saopštenju se podseća i da Prostorni plan Republike Srbije, kao krovni dokument prostornog planiranja, utvrđuje strateška opredeljenja u svim oblastima od značaja za razvoj naše zemlje, od rudarstva do turizma. UDRUŽENJA TRAŽE UKIDANJE PRSTRONOG PLANA ZA PROJEKAT "JADAR" Napominje se i da se Prostorni plan  izrađuje u trenutku kada još uvek ne postoji nacionalni Plan razvoja, koji treba da definiše prioritete razvoja Republike Srbije i sa kojim Prostorni plan treba da bude usklađen. Prema njihovim rečima, upravo ta činjenica postavlja pitanje svrsishodnosti izrade Prostornog plana i napominju da je u nedostatku jasno postavljenih prioriteta razvoja, neprihvatljivo njegovo zasnivanje na podacima i dokumentima koji su istekli ili jednostavno ne postoje. "Na primer, u Prostornom planu se navodi da on sadrži i prioritete Nacionalnog investicionog programa do 2025. godine iako, prezvanično dostupnim informacijama, Vlada Republike Srbije nikada nije usvojila ovakav dokument," dodaje se u saopštenju.U nedostatku šireg društvenog dijaloga o Prostornom planu, kako se dodaje, organizacije civilnog društva i stručnjaci su započeli analizu i konsultacije o ovom dokumentu, pa će u četvrtak 29. aprila od 12 časova biti organizovan onlajn događaj, tokom kog će svi zainteresovani građani moći da čuju ključne nalaze analize Prostornog plana i da podele svoje mišljenje i komentare o njemu."Pozivamo i širu javnost, stručnjake, druge organizacije i građane da se upoznaju sa sadržajem Prostornog plana, pošalju svoje komentare na predstavljena dokumenta do 5. maja 2021. godine," navodi se u saopštenju.ŠEST OPŠTINA SPUSTILO RAMPU ZA NOVE MINI HIDROELEKTRANE KAKO UČESTVOVATI U JAVNOM UVIDU?Komentari na predlog Prostornog plana, kako se objašnjava, mogu da se dostave jedinicama lokalne samouprave ili direktno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektoru za prostorno planiranje i urbanizam, na adresi Nemanjina 22-26,11000 Beograd, kao i putem elektronske pošte na adresu pprs@mgsi.gov.rs. Javnost će kako se dodaje moći da preuzme i u svoje ime pošalje komentare koje su organizacije civilnog društva i stručnjaci pripremili tokom analize Prostornog plana.Saopštenje su potpisali Beogradska otvorena škola, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Ministarstvo prostora, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Centar za istraživanje biodiverziteta, Organizacija za političku ekologiju Polekol, Inicijativa Pravo na vodu, Svetska organizacija za prirodu WWF Adria, Mladi istraživači Srbije, Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), Društvo arhitekata Novog Sada, Inženjeri zaštite životne sredine, Nova planska praksa.

Srbija

Građani se za subvencionisanje energetske efikasnosti prijavljuju od jula

Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je javni poziv za dodelu subvencija kojima se finansira poboljšanje energetske efikasnosti u kućama u stanovima. Ukupan iznos sredstava koja se za te namene dodeljuju građanima je 54 miliona dinara, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.Aktuelni poziv je namenjen lokalnim samoupravama koje imaju rok da se prijave do 21. maja u 15 časova, a one će svoje javne pozive građanima koji su zainteresovani za subvencionisanje tih radova, raspisati najverovatnije početkom jula, dodaje se u saopštenju ministarstva.Prijave lokalnih samouprava, kako se naglašava, treba da stignu na pisarnicu Ministarstva rudarstva i energetike,  na adresi u ulici Nemanjina 22-26, u Beogradu, a neophodno je i da one budu overene pečatom prijema.Odluka o izboru Programa biće objavljena na internet stranici Ministarstva rudarstva i energetike, koja se nalazi OVDE.Za sve informacije u vezi sa Javnim pozivom svi zainteresovani mogu da se obrate na elektronsku adresu fondee@mre.gov.rs.Program energetske sanacije može obuhvatiti energetsku sanaciju svih objekata, odnosno stambene zgrade, porodične kuće i stanove, ali i samo porodične kuće pojedinačno.Izabrane jedinice lokalne  samouprave će nakon potpisivanja ugovora sa Ministarstvom, a na osnovu svojih propisa o raspodeli sredstava, putem javnog poziva birati krajnje korisnike tih sredstava, građane, odnosno fizička lica. VLADA SRBIJE IZDVAJA 500 MILIONA DINARA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST KOJI RADOVI SE SUBVENCIONIŠU?Subvencijama za mere energetske efikasnosti, kako se navodi sa sajtu ministarstva, obuhvaćeni su sledeći radovi koje gražani izbode na svojim objektima:- zamena spoljnih prozora i vrata, postavljanje termičke izolacije zidova, krovova, tavanica iznad otvorenih prolaza, zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača koji su okrenuti prema negrejanom prostoru;- radovi na sistemu za grejanje, ili njegova zamena efikasnijim sistemom, zamena kotlova, ugradnja toplotnih pumpi, ili elektronski regulisanih cirkulacionih pumpi, opremanje radijatora termostatskim ventilima, kalorimetrima i balans ventilima;- ugradnja novih efikasnih uređaja za klimatizaciju i ventilaciju;- ugradnja solarnih kolektora za grejanje vode.Za zamenu kotlova, kako se napominje, isključivo se podrazumeva ugradnja novog izvora toplote koji kao gorivo koristi drvnu biomasu (pelet, briket, sečka, pirolizu drveta), prirodan gas, kao i tečni naftni gas.Kako se naglašava, sredstva se neće dodeljivati za pojedinačne projekte energetske sanacije koji se ne odnose na izolaciju stambenih  zgrada, porodičnih kuća i stanova, ili ako ne obuhvataju radove na sistemima za grejanje.Ukupno raspoloživa sredstva za subvencije su 54 miliona dinara, a maksimalni iznos subvencija koji ministarstvo dodeljuje po jednoj lokalnoj samoupravi ne može biti veći od 10 miliona dinara.Udeo subvencija u finansiranju pojedinačnih projekata energetske sanacije je 50% i pokrivaju ga lokalne samouprave i ministarstvo.Info sesija povodom Javnog poziva za dodelu sredstava za finansiranje Programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova koji sprovode jedinice lokalne samouprave, JP 2/21 održaće se u sredu 28. aprila u 10 časova preko onlajn aplikacije Zoom.Posebnom uredbom Vlada Srbije ove godine za energetsku efikasnost u javnim i privatnim obejktima ukupno izdvaja 500 miliona dinara.Subvencije dolaze u godini kada postaje aktuelal i novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.UŠTEDA ENERGIJE USKORO PODLEŽE ZAKONSKOJ KONTROLI

Srbija

Koji sve hoteli od danas dobijaju novčanu pomoć?

Počinje isplata subvencija gradskim hotelima u ukupnom iznosu od oko 10,3 miliona evra, odnosno 1,22 milijarde dinara, najavio je ministar finansija Siniša Mali. Hotelijeri će dobiti 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici u dinarskoj protivvrednosti. Mali ističe da će pomoć pokriti ukupno 13.573 smeštajnih jedinica i 23.811 ležajeva. Za subvencije su mogli da konkurišu hoteli koji se nalaze na teritoriji 76 lokalnih samouprava. Na konačnom spisku našla su se 294 objekta koji ostvaruju pravo na novčanu pomoć. Najviše hotela se nalazi na teritoriji Beograda (101), Novog Sada (24) i Niša (24). Jedan hotel spasava sve male pivare u Srbiji (VIDEO) Iako je pomoć, prema rečima ministra, zamišljena tako da novac ode gradskim hotelima, na konačnom spisku našli su se i hoteli koji se nalaze na planinama i u prirodi kao što je hoteli "Zlatiborska noć" na obrdoncima Zlatibora, "Ramonda" na Rtnju ili hotel "Lepenski vir" kod Đerdapske klisure.Na spisku se nalazi i hotel "Alfa" iz Končareva, koji je u žižu javnosti dospeo kada je Marinika Tepić prozvala Dragana Markovića Palmu da je u ovom hotelu blizu Jagodine podvodio maloletnice.Privredni subjekti koji su ostvarili pravo na subvenciju gube pravo na pomoć ukoliko smanje broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od dana stupanja na snagu Programa zaključno sa istekom perioda od tri meseca nakon isplate novčane pomoći.

Srbija

Želimo nove investicije u energetici

Pred Srbijom je važna odluka o okretanju novim izvorima energije i razvoju koji će se zasnivati na klimatskoj neutralnosti. Na tome ćemo raditi i kroz pripremu Nacionalnog integrisanog plana za energetiku i klimu i novu strategiju razvoja energetike do 2050, a to će se videti i kroz prioritete u sektoru energetike već u 2021. godini, gde je razvoj planiran u nekoliko osnovnih pravaca,  ocenila je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike za ediciju Srbija i SAD 20 godina kasnije - Investicije i donacije.Koje su najvažnije aktivnosti Ministarstva energetike u 2021. godini?Prvi pravac je povećanje energetske efikasnosti, gde planiramo osnivanje Uprave za energetsku efikasnost. Uloga nove institucije biće da pomogne preduzećima da povećaju energetsku efikasnost, ali i da podržimo građane da u narednih pet godina zamene prozore i vrata i tako smanjimo potrošnju energije koja je u Srbiji veća četiri do pet puta od proseka u EU. Drugi pravac je razvoj srednjih i velikih hidroelektrana koje treba da gradi EPS, na gornjoj Drini, na Bistrici, moguće i manje reverzibilne HE na Dunavu. Reč je o investicijama vrednim četiri-pet milijardi evra, a to bi sa obnovljivim izvorima obezbedilo energetsku sigurnost.Treće, radićemo na tome da povećamo iskorišćenje biomase, koja može mnogo više da se koristi kao energent u toplanama. Takođe, cilj nam je veće iskorišćenje svih vidova obnovljivih izvora energije, gde je najveći potencijal u izgradnji solarnih elektrana i elektrana na vetar. Četvrti pravac je izgradnja gasnih elektrana, koje bi mogle da proizvode i električnu i toplotnu energiju. Sve to zajedno trebalo bi Srbiji da obezbedi energetsku bezbednost, da smanji negativan uticaj energetike na životnu sredinu, ali i da obezbedi bolji kvalitet života građana.Nažalost, stanje koje smo zatekli u Ministarstvu, od zakonodavnog okvira, stanja projekata, uređenosti javnih preduzeća, nije dobro. Rudarstvo i energetika su dugo spavali, a ovi sektoru mogu i više da doprinose BDP-u, i da javna preduzeća budu profitabilna, i da brže realizujemo projekte, i da smo bolje povezani sa susedima, posebno u gasnom sektoru.Zato je jedan od prvih koraka da ovaj sektor „probudimo”, uredimo, da digitalizujemo procedure i otvorimo rudarstvo i energetiku za nove investicije. Pripremili smo set novih zakona i izmena i dopuna zakona u rudarstvu i energetici, uključujući novi zakon o obnovljivim izvorima energije, koji Srbija donosi prvi put, kojim ćemo se uskladiti sa onim što se radi u drugim evropskim zemljama, kao i sa evropskom regulativom, kako bismo imali više investicija u ovom sektoru.Pored toga, pripremljeni su i novi zakon u oblasti energetske efikasnosti, izmene i dopune Zakona o energetici, kao i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim želimo da zaštitimo mineralno bogatstvo Srbije, ali i da olakšamo nove investicije. Važan efekat ovih zakona biće, između ostalog, digitalizacija procedura po uzoru na građevinske dozvole, odnosno da ćemo imati e-rudarstvo i e-energetiku i mnogo preglednije i efikasnije procedure za investitore.Energetika je sektor sa velikim potencijalom i velikim potrebama za investicijama. Koje su najvažnije investicije u 2021. godini u energetici?Ova godina sigurno će biti u znaku važnih investicija u oblasti energetike, od izgradnje novih elektrana, revitalizacije postojećih, ulaganja u nove gasovode, preko jačanja prenosne i distributivne mreže.U gasnom sektoru, jedan od najvažnijih projekata je svakako izgradnja gasne interkonekcije Niš-Dimitrovgrad, koju ćemo graditi uz podršku EU. Realizacija ovog projekta obezbediće ne samo diversifikaciju pravaca, već i diversifikacija snabdevača gasom. Na taj način moći će u Srbiju da stigne gas iz LNG terminala iz Grčke od različitih proizvođača, ukoliko bude slobodnih kapaciteta i iz gasovoda TAP iz Azerbejdžana, a u perspektivi biće moguće da se koristi gas iz istočnog Sredozemlja. Sve to će značiti veću sigurnost snabdevanja Srbije i regiona, ali i dalji  razvoj distributivne gasne mreže u centralnoj, istočnoj i južnoj Srbiji.Napravljen je veliki napredak kad je reč o američkim investicijama, pre svega u transportnoj infrastrukturiTakođe, potrebno je ubrzati gasifikaciju Srbije, koja se u prethodnom periodu odvijala nedopustivo sporo, a u planu je i proširenje Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor.U elektroenergetici, biće nastavljena izgradnja termoelektrane Kostolac B3, ali su podjednako važna i ulaganja u zaštitu životne sredine, kao što su postrojenja za odsumporavanje u TENT A i TENT B, ili postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u TE Kostolac B, koja će smanjiti štetni uticaj na životnu sredinu.U planu su i zajednički projekti sa Republikom Srpskom, odnosno izgradnja hidroelektrana na gornjoj Drini, nastavak revitalizacije HE Đerdap 1. Takođe, veoma su važna ulaganja u prenosnu mrežu, pre svega Transbalkanski koridor, koji će biti svojevrsni „energetski auto-put”, ali i ulaganja u distributivnu mrežu, koju radi EPS Distribucija. Ulagaće se i u energetsku efikasnost javnih zgrada, i graditi nove toplane, koje će koristiti biomasu. Takođe, očekujemo nastavak započetih projekata u rudarstvu, među kojima je izgradnja topionice u Boru.U kom delu energetskog sektora vidite najviše mogućnosti za privlačenje stranih direktnih investicija?Prilika za investicije ima u svim delovima energetskog sektora, ali je važno da kao država imamo jasan cilj, strateški pravac koji ćemo postaviti između ostalog i novom strategijom razvoja energetike i nacionalnim planom za klimu i energetiku.Energetskom sektoru Srbije su potrebne investicije, ali one koje su u skladu sa našim strateškim pravcem, a to je prelazak na klimatski neutralnu ekonomiju, efikasna potrošnja energije, diversifikacija pravaca i snabdevanja gasom, a u elektroenergetici, veće oslanjanje na obnovljive izvore energije. Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Isto važi i za rudarstvo, uslov da bi neko mogao da dobije mogućnost da realizuje novi projekat u oblasti rudarstva jeste da pored ekonomskog razvoja, ti projekti budu po najvišim standardima kad je reč o zaštiti životne sredine.Ako tako postavimo stvari, verujem da će od toga imati koristi i država i građani, kroz veće prihode, rast životnog standarda, bolju zaštitu životne sredine, ali i investitori, koji će imati predvidljivost i sigurnost, i mogućnost da dugoročno planiraju svoje poslovanje i ulaganja u Srbiji.Dženeral elektrik ima značajne investicije u vetroparkove u Srbiji. Da li postoji prostor za privlačenje i drugih američkih investicija u energetici? Srbija u energetici treba da bude otvorena za sve investitore, što mislim da nije bio slučaj sa energetskim sektorom kakav smo zatekli. U prethodnom periodu napravljen je veliki napredak kad je reč o američkim investicijama, pre svega u transportnoj infrastrukturi, potpisivanjem ugovora sa Behtelom za gradnju Moravskog koridora. Prošle godine je i američka Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) započela svoje aktivnosti u Srbiji, što je takođe prilika da u narednom periodu imamo više zajedničkih projekata i američkih investicija u Srbiji.Verujem da ćemo, ako imamo povoljan poslovni ambijent, jasnu strategiju kakav sektor rudarstva i energetike želimo i poruku da je Srbija otvorena za sve investitore, čak i u onim sektorima gde do sada nije bilo investicija iz različitih zemalja, vrlo brzo videti ozbiljne i kvalitetne kompanije koje prepoznaju svoj interes da ulažu u Srbiji. I po svom geostrateškom položaju i po ekonomskom rastu Srbija je dobar izbor za američke investitore u ovom regionu, a tome pogoduje i napredak u bilateralnim odnosima dve zemlje, koji daje dodatni impuls unapređenju ekonomske saradnje.Jedna od tačaka Vašingtonskog sporazuma potpisanog prošle godine je i diversifikacija snabdevanja energijom. Šta Srbija može da uradi na tom planu?Interes Srbije je da bude energetski bezbedna u gasnom sektoru, a da bismo bili energetski bezbedni, potrebno je da kroz našu teritoriju prolazi gas iz različitih država, kao i da se interkonektorima povežemo sa svim susednim državama u regionu.Srbija je ove godine konačno dobila još jedan pravac dotoka gasa, ali je veoma važno da radimo i na diversifikaciji snabdevača, jer nam to daje i veću sigurnost i mogućnost da imamo povoljniju cenu gasa i za industriju i za domaćinstva. Mislim da treba napraviti prostor za sve – i za gas iz gasnih interkonekcija, i za LNG koji će dolaziti brodovima, jer je Srbiji potreban gas da bi se razvijala, i geografski je tako pozicionirana da je prirodno da bude tranzitna ruta u energetici, kao što je već u saobraćaju.Od 1. januara počeo je da funkcioniše gasovod Balkanski tok, a ove godine trebalo bi i da počnu radovi na izgradnji gasovoda Niš - Dimitrovgrad za koji je raspisan tender za izvođača. Time dobijamo mogućnost da imamo gas i nekih drugih snabdevača, kako gas vezan za Azerbejdžan, tako i za novi, Istočnomediteranski gasovod, kojim bi gas od Izraela, preko Kipra, Krita, Peloponeza, Atine, Soluna i Sofije mogao da stigne do Srbije, odnosno do Niša, koji bi time postao gasno čvorište u ovom delu regiona.Sa investicijama u energetiku su tesno povezane i investicije u zaštitu životne sredine. Kakvi su planovi za ulaganje u ekologiju u energetici?Energetika i zaštita životne sredine su neraskidivo povezane i nema razvoja energetike, bez zaštite životne sredine. Danas je ceo svet svestan toga, održivi razvoj i zelena energija su globalna politika i tema i Srbija mora biti aktivni učesnik tog procesa.Naše ciljeve uspostavljaćemo Nacionalnim integrisanim planom za energetiku i klimu, ali i u strategijom za razvoj energetike koju ćemo izraditi u skladu sa svim zahtevima održivog razvoja i energetske tranzicije.To što važi za strateški nivo odnosiće se i na pojedinačne projekte, jer je za sve potencijalne projekte, i u rudarstvu i u energetici, jedan od osnovnih kriterijuma da nema negativnog uticaja na životnu sredinu.Ako želimo da Srbija bude klimatski neutralna ekonomija u budućnosti, o tome moramo razmišljati već sada i sve što sada radimo, mora da nas vodi ka tom cilju, ka kojem idu i Evropska unija, i druge razvijene zemlje. Energetika je sektor koji ima velikog uticaja i na budućnost Srbije i njenih građana, jer bez dovoljno energije, dobrog kvaliteta i zaštite životne sredine nema ni ekonomskog razvoja, ni boljeg kvaliteta života za građane Srbije.Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

2021

Globalna inicijativa za učenje besplatna za sve učenike Comtrade škola

Kompanija Majkrosoft potpisala je Memorandum o razumevanju sa tri Comtrade obrazovne institucije – ITS Visokom školom strukovnih studija za informacione tehnologije, ITHS Srednjom školom za informacione tehnologije i CODE Akademijom, a sve u cilju unapređenja i dalje modernizacije obrazovanja mladih budućih stručnjaka.Svrha ovog Memoranduma o razumevanju jeste da uvede i primeni Majkrosoftovu inicijativu za globalne veštine u postojeće programe i kurseve Comtrade obrazovnih institucija, koji će doprineti napretku u digitalnoj i tehnološkoj transformaciji. Kao rezultat ove aktivnosti, svi studenti koji pohađaju ITS, ITHS i CODE Akademiju imaće mogućnost da uče pomoću puteva učenja koje pruža Majkrosoftova inicijativa za globalne veštine.„Drago nam je da je kompanija Comtrade prepoznala važnost ovakvog projekta i omogućila svim svojim sadašnjim ali i budućim polaznicima da unaprede svoje znanje kako bi, nakon završetka školovanja, bili konkurentni na tržištu rada, kako na domaćem tako i na globalnom“, izjavio je generalni direktor Majkrosofta Milan Gospić prilikom svečane ceremonije potpisivanja Memoranduma o razumevanju, koji su u ime kompanije Comtrade potpisali direktor ITS Bojan Ristić, direktorka ITHS Aleksandra Prokopijević i direktor CODE Akademije Milan Dimitrijević. „Comtrade je uvek nastojao da pruži svojim polaznicima najmodernije uslove za obrazovanje, kao i mogućnost sticanja onih veština koje će im biti važne kada se upuste u svoje karijere. Svedoci smo ubrzane digitalne revolucije, i verujemo da ćemo sa partnerom kao što je Majkrosoft uspeti da se razvijamo i rastemo istom brzinom ali i da obezbedimo našim studentima mogućnost da steknu svetkso obrazovanje u svojoj domovini“, izjavio je  direktor .... Kompanija Majkrosoft pokrenula je u junu 2020. godine, zajedno sa kompanijama LinkedIn i GitHub, Globalnu inicijativu za učenje  i do sada je 30 miliona ljudi u svetu, a među njima i 30 hiljada ljudi iz Srbije, iskoristilo priliku da putem platforme opportunity.linkedin stekne nova ili unapredi postojeća znanja iz oblasti novih tehnologija, finansija, marketinga, dizajna, pa čak i „soft skills“ koje su preko potrebne za rad u timovima.Prema Memorandumu, Majkrosoft će obezbediti besplatne resurse za učenje dostupne putem Globalne inicijative za učenje, deliće znanje o raznim tehnologijama i sprovoditi obuke za sticanje digitalnih i tehničkih veština.  

Srbija

Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?

Skupština Srbije pre nekoliko dana usvojila je rebalans budžeta, kojim se povećava fiskalni deficit preko dva puta, na 6,9 odsto BDP, odnosno za 2 mlrd evra u odnosu na prvobitni plan. To će se finansirati  novim zaduživanjem zemlje.Naime, s ovako planiranim deficitom javni dug će i tokom 2021. nastaviti da raste u odnosu na BDP – s 58,2% BDP-a na nivo od 61 do 62% BDP-a na kraju godine – što je preterano veliko zaduženje za zemlju poput Srbije, ocenjuje Fisklani savet.Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?Na primer, Srbija se na međunarodnom tržištu zadužila za još jednu milijardu evra - 24. februara kada je emitovala 12-godišnje obveznice denominovane u evrima, po kuponskoj stopi od 1,65 odsto, ali i većom stopom prinosa (1,92 odsto).Negde u isto vreme i Hrvatska je prodala 12-godišnje obveznice, ali sa dosta nižom stopom prinosa - od 1,26 odsto. Takođe, Hrvatska je prodala i 20-godišnje evro-obveznice, takođe po nižoj stopi prinosa od onog koji plaća Srbija - 1,77 odsto.Šta to znači kada je stopa prinosa veća od kuponske stope?“To znači da je naša obveznica uprkos kuponu (kamati) prodata uz diskont u odnosu na nominalnu vrednost”, objašnjava prof. Šoškić.“Istovremeno, takođe u februaru, Hrvatska je sa višim nivoom javnog duga u odnosu na BDP, za isti tip obveznica (12 godina) ostvarila za trećinu nižu kamatnu stopu (1,257 odsto). Da ne spominjemo Bugarsku koja je krajem prošle godine za 10-godišnju obveznicu ostvarila kamatnu stopu od samo 0,389 odsto, tj. pet puta nižu kamatnu stopu od one koju smo ostvarili mi u februaru (i sa kojom se hvalimo). Sve to jasno ukazuje da nije samo bitno koliki je dug zemlje, već i kakvi su uslovi finansiranja javnog duga, što dodatno ukazuje na ispravnost stava Fiskalnog saveta da su javne finansije isuviše okrenute potrošnji i da je trebalo konzervativnije formirati budžet za 2021”, kaže Šoškić.Danko Brčerević napominje da je javni dug sada već nešto iznad 58 odsto BDP i ocenjuje da je to preveliki dug za Srbiju.“Kamatne stope na zaduživanje Srbije dvostruko su veće nego u razvijenim zemljama EU. Zato Srbija sad izdvaja više sredstava za plaćanje kamata na dug od 58 odsto BDP-a nego Francuska na javni dug od preko 115 odsto BDP-a. Da bi Srbija ušla u sigurniju zonu morala bi da spusti javni dug na ispod 50 odsto BDP-a. Postoji i zakonska obaveza da javni dug ne sme da bude veći od 45 odsto BDP-a, ali smo mi, nažalost, već skoro deceniju iznad tog nivoa, što je ozbiljan fiskalni problem”, kaže Brčerević.Glavni ekonomista Fiskalnog saveta se ujedno pita - da li će se budžet nakon krize vratiti u ravnotežu? “Jednokratne antikrizne mere koje su u 2020. i 2021. povećale deficit trebalo bi automatski da nestanu kad se kriza završi. Ali zato se mora posebno paziti da se trajni budžetski rashodi poput penzija, plata u javnom sektoru i subvencija ne otrgnu kontroli. Ako Vlada nastavi da dosledno primenjuje švajcarsku formulu za indeksaciju penzija, napokon ograniči rast zarada u javnom sektoru i uvede red u javna preduzeća, učešće javnog duga u BDP-u moglo bi da počne da se smanjuje od 2022. godine”, kaže Brčerević.

Srbija

Ryanair otvara liniju od Niša do Krfa

Niskotarifni prevoznik Rajaner (Ryuanair) ove letnje sezone planira letove od Niša do ostrva Krf u Grčkoj, prenosi portal Exyuaviation. Irski avio-prevoznik će obavljati letove dva puta nedeljno, svake srede i nedelje, od 4. jula. Ako Rajaner ostvari svoje planove, Krf će tako postati prvo odredište u Grčkoj sa kog se stiže sa Aerodroma Konstantin Veliki u Nišu.Državljanima Srbije je dozvoljen ulazak u Grčku i nezavisno od toga da li su vakcinisani protiv Covida 19. Vakcinisani protiv Covid 19 treba da pokažu uverenje o tome, uz uslov da je vakcinacija okončana dve nedelje pre ulaska u Grčku.Oni državljani Srbije oni koji nisu vakcinisani moraju da poseduju negativni PCR test. Državljani Srbije pre putovanja u Grčku treba da popune formular koji se nalazi na sledećem LINKU.Više detalja o ovom letu možete pronaći OVDE.EVO KAKO MOŽE  DA SE PUTUJE U GRČKU DO POČETKA SEZONE

Srbija

Kako da se prijavite za državnu pomoć od 60 evra?

Pravo na novčanu pomoć države u iznosu od dva puta po 30 evra, predviđena nedavno usvojenim paketom pomoći, imaju svi punoletni državljani koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije i važeću ličnu kartu na dan 23. april.Građani koji su 18 godina navršili između maja i novembra ne mogu da se prijavi za novčanu pomoć.Pomoć će bez prijavljivanja, automatski biti uplaćena na namenske račune penzionera, građana koji su na izdržavanju zatvorske kazne, korisnika socijalne pomoći, i građana sa Kosova i Metohije, koji će dobiti pomoć od 100 evra, odnosno 200 ako su nezaposleni.Kada počinje prijava za ostale građane?Prijava će biti moguća elektronski, a biće u funkciji od srede 28. aprila do 15. maja putem sajta Uprave za trezor gde će građani morati da unesu JMBG, broj lične karte i banku u kojoj imaju otvoren račun.Ukoliko već imate otvoren račun u nekoj banci, u padajućem meniju treba da kliknete na banku preko koje želite da vam bude isplaćen novac i time se automatski prijavljujete za ovu pomoć. Na taj način će vam biti otvoren jednokratni namenski račun, bez dodatnih troškova.Treba da označite polje kojim potvrđujete saglasnost za obradu ličnih podataka. Nakon što se prijavite, možete i da proverite status svoje prijave izborom drugog polja.Drugi način prijave jeste putem kontakt centra, što će biti moguće od 5. maja. Takođe, i kod ovog načina prijave građani će morati da ostave pomenute lične podatke i podatke o banci. Broj telefona biće objavljen tog datuma.Kada će biti isplaćena pomoć?Penzionerima, kojih ima više od 1,7 miliona, prvih 30 evra biće isplaćeno 6. maja, a drugi deo od 30 evra u novembru. Dodatnih 50 evra biće im isplaćeno u septembru.Korisnici socijalne pomoći i oni koji su na izdržavanju zatvorskih kazni, dobiće prvih 30 evra 7. maja, a drugih 30 u novembru.Isplata prvih 30 evra za ostale građane počeće 12. maja, a drugih 30 evra dobiće u novembru.Nezaposleni koji su registrovani na birou, pomoć od 60 evra, po osnovu nezaposlenosti dobiće u junu, i za taj iznos nije potrebno da se prijave. Oni će 30 evra plus 30 dobiti kao i svi ostali građani u maju i u novembru.

Svet

Evo kako možete da putujete u Grčku do početka sezone

Do 14. maja državljani Srbije mogu da putuju u Grčku sa negativnim PCR testom, koji nije stariji od 72 sata ili sa potvrdom o vakcinaciji koja je završena najmanje 14 dana od dana ulaska u tu zemlju, saopštilo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Deca uzrasta do pet godina su oslobođena testiranja.Ukoliko epidemiološka situacija u Grčkoj bude povoljnija, očekuje se da će za decu biti uvedene olakšice nakon 14. maja, jer turistička putovanja u Grčku najviše planiraju porodice sa malom decom za koju nije omogućena vakcinacija, pa bi obaveza njihovog PCR testiranja predstavljala dodatno finansijsko opterećenje.Putnici su u obavezi da najmanje 24 sata pre ulaska u Grčku popune PLF obrazac prijave koji mogu pronaći na sledećem LINKU i pokažu ga pri ulasku u Grčku.U slučaju porodičnog putovanja, potrebno je popuniti jedan PLF formular za celu porodicu.Sve navedene mere su na snazi do 14. maja, nakon čega Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije očekuje povoljniju epidemiološku situaciju u Grčkoj.U tom slučaju, otvaa se mogućnot da se primene olakšice koje su ranije najavljene, dodaje su svom saopštenju je Ministarstvo turizma.GRČKA OLAKŠICAMA PRIVLAČI STRANE PENZIONERE

Srbija

Smoki povećao tržišni udeo

Kao kompanija, postigli smo odlične rezultate sa više od 700 miliona evra prihoda od prodaje, što je gotovo na nivou 2019. godine, uz rast profitabilnosti i rekordno nisku zaduženost. Kada posmatramo po kategorijama Štarkovih brendova, uspeh Smokija ogleda se u poboljšanju tržišne pozicije na srpskom tržištu uz povećanje vrednosnog tržišnog udela, kaže za Novu ekonomiju Marko Njavro,  generalni direktor SPP Slatko i slano u Atlantic Grupi. U godini teških tržišnih izazova, odlične rezultate postigli su i proizvodi pogodni za pravljenje domaćih poslastica kao što je Menaž i Petit Beurre. Barovi i Sticksi poslednjih nekoliko meseci u 2020. takođe  beleže rast prodaje u odnosu na prethodnu godinu, dobrim delom i zbog dobrih rezultata, inovacija i kampanja koje su pokrenute u poslednjem kvartalu prošle godine. Geografska struktura ostaje bez bitnije promene uz dominaciju tržišta Srbije s vrednosnim učešćem od 65%. Rast su postigli Slovenija (26%) i tržišta van Adrija regije, a započeta je i saradnja sa novim kupcem u Rusiji, što je značajan potencijal za plasman u narednom periodu. U vrlo izazovnoj 2020. godini, najveći doprinos prodajnim rezultatima  SPP Slatko i slano je, dakle, rast slanog programa i inostranih tržišta. Kojom prodajnom strategijom ste odgovorili na različite epidemiološke mere u regionu koje iz meseca u mesec variraju po nivou restriktivnosti?Restriktivne mere značajno su izmenile potrošačke navike u kupovini i konzumaciji konditorskih proizvoda. Smanjena je konzumacija van domaćinstva, kao i impulsna kupovina, manja je frekvencija nabavki, skraćeno je vreme posvećeno kupovini i fokus je na osnovne životne namirnice. Istovremeno, došlo je do ekspanzije pripreme hrane, naročito poslastica, u domaćinstvu. Navedene promene različito su se reflektovale na pojedine segmente portfolija, posebno negativno na kategorije čokolada, keksa i vafla. Na uočene izazove i prilike odgovoreno je integrisanim marketinško-prodajnim naporima sa uporištem u brendovima već izgrađenog stabilnog kredibiliteta kod potrošača. Pojačana konzumacija u domaćinstvu inspirisala je lansiranje većih pakovanja (Smoki i Bananica) i nutritivno atraktivnijih proizvoda (Prima grissini). Otežani uslovi kupovine zahtevali su taktičku odbranu na mestu prodaje pojačanim nadzorom pozicioniranja, a konkurentnost je podržavana cenovno motivisanim akcijama. Kakva je budućnost konditora u regionu? Očekujete li ukrupnjavanje, neke značajne promene na tržištu, nove kanale prodaje, s obzirom na i dalje nestabilno kovid okruženje? Konditorska industrija je jedna od najzdravijih grana, koja uspeva da u oštroj tržišnoj utakmici sa velikim svetskim igračima održi poverenje svojih potrošača i ispuni njihova očekivanja. Recept je na vreme završena konsolidacija, deinvestiranje manje perspektivnih programa, a favorizovanje prepoznatljivih proizvoda. Mogućnosti za dalji napredak uvek postoje u dodatnom unapređenju tehnologije, inovacijama proizvoda, proizvodnih procesa i marketinških aktivnosti, što zajedno dovodi do kreiranja komparativne prednosti i ubrzavanja rasta.Šta je odgovor Atlantic Grupe i Štarka na sve prisutnije globalno propagiranje ideje da treba smanjiti unos šećera, slatkiša i grickalica? Naravno da se mi u Štarku prilagođavamo očekivanjima naših potrošača. Još pre nekoliko godina, opredelili smo se za razvoj zdravijih kategorija proizvoda, postepeno smo zamenili veštačke arome prirodnim, koristimo prirodne boje i uveli smo nehidrogenizovane biljne masnoće umesto hidrogenizovanih masti. Integrino keks je primer vrlo uspešnog brenda, koji je uspeo da zbog svog sastava, odličnog ukusa i prepoznatljivog identiteta vrlo brzo osvoji potrošače. Iz kategorije flipsa, Smoki je već godinama u top 10 najprepoznatljivijih brendova jugoistočne Evrope, proizvodi se od prirodnih sirovina kao što su kukuruzni griz, kikiriki, biljna mast, sojino brašno i so, bez dodavanja bilo kakvih aditiva, arome ili pojačivača ukusa. Takođe, prilagođavajući se očekivanjima vrhunskog iskustva naših potrošača, u ovoj godini pripremamo mnoga autentična iznenađenja.Pre 10 godina Soko Štark je postao deo Atlantic Grupe. Šta se u poslednjoj deceniji promenilo u poslovanju i asortimanu ove  regionalne kompanije?  Konstantno ulaganje u proteklih deset godina u procese proizvodnje i već renomirane brendove, među kojima neki imaju regionalni, pa čak i globalni potencijal, doprinelo je ostvarenju dodatne vrednosti i poslovnih planova. Samo tokom prethodne dve godine Štark je investirao više od četiri miliona evra u inoviranje proizvodnih pogona Smokija i Bananice, a ove godine okončaće se jedna od najvećih investicija od oko osam miliona evra u novu liniju čokolade, čime je povećan obim proizvodnje i energetska efikasnost, ali i postignut najviši stepen zaštite zdravstvene ispravnosti i kvaliteta proizvoda. Uoči pandemije otvorili ste laboratoriju za istraživanje i razvoj u Štarku kao doprinos rastu inovacija. Laici  pomisle da je ovo verovatno najlepši posao jer neko po ceo dan smišlja i proba nove slatkiše.  Razvojna laboratorija i jeste „kuhinja“ inovacija. Konkretno, prošle godine je lansirano 109 novih artikala, od toga 16 novih receptura. Dakle, pandemija nije suzbila inovativne ambicije već ih preusmerila na artikle kojima smo odgovorili na izmenjene zahteve tržišta i koji su brana prodajnih rezultata brendova. Smoki je kvalitetno iskoristio prošlu godinu lansiranjem novih proizvoda u velikim i inovativnim pakovanjima, a u završnici godine hrabro se zakoračilo u najbrže rastući segment slanog snack-a lansiranjem Smoki MIX pakovanja s Tortiljom uz podršku nove komunikacijske platforme „Smoki Nema greške!“. U kategorijama čokolada, keksa i vafla, koje su bile najosetljivije u krizi, takođe su lansirani noviteti koji su donekle ublažili negativne efekte.Ove godine je 15 godina kako je na tržištu čokoladni smoki. Kako potrošači u regionu i svetu reaguju na kombinacije čokolade i drugih kategorija proizvoda, naročito slanih? Bez obzira na sve izraženiju brigu o ishrani, potrošači ipak žele i da probaju nešto novo, da se prepuste svojim željama i uživaju u novim ukusima. Štarkova tradicija i kvalitet su odlična osnova koju ćemo ubuduće, novim projektima, intenzivno nadogradjivati atributima kao što su inovativnost, uspešnost, poverenje novih generacija, sa željom da budemo drugačiji, da budemo kreativni,  da inspirišemo inovativnost, i  da našim brendovima  otvorimo nove perspektive. Kao odgovor na potrošačku radoznalost i savremeni trend sinhronog kombinovanja različitih ukusa, tekstura i vrsta proizvoda, razvijamo nove recepture i Limited Edition artikle, po principu »inspired by« Da li planirate nova kapitalna ulaganja u narednom periodu i ulaske na nova tržišta?Atlantic Grupa je u tekuću godinu ušla s najavom strateških prioriteta za naredni period od tri do pet godina koji u osnovi podrazumevaju jačanje temelja našeg poslovanja, dalji rast, ali i poboljšanja u svim poslovnim segmentima, naravno uz očuvanje vodeće pozicije regionalnog distributera. U okviru Štarkovih brendova nastavljamo da jačamo i unapređujemo naše vodeće pozicije čokolade i flipsa, pripremili smo čitav niz inovacija s kojima ćemo ove godine iznenaditi potrošače. Intenzivno radimo na tome da unapredimo kategorije keksa i vafla na jedan inovativniji način, a radimo i na širenju na nova tržišta, te uopšteno na unapređenju naših poslovnih procesa. Sve je to obuhvaćeno našim novim Operativnim modelom koji smo predstavili krajem prošle godine i po kojem ćemo raditi u budućnosti kako bismo ostvarili našu viziju.

2021

A1 Srbija izdvaja 10 miliona dinara za podršku zdravstvu, obrazovanju i ekologiji

A1 Srbija pokreće program društvene odgovornosti „Svet kakav želiš“ u okviru kojeg će izdvojiti 10 miliona dinara za podršku projektima u oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije. Kako su istakli iz kompanije, građani će takođe biti pozvani da pruže sopstveni doprinos u odabiru inicijativa osmišljenih da svet oko nas učine boljim mestom.Tim povodom, A1 Srbija okupio je stručnjake iz pomenutih oblasti na onlajn panelu sa ciljem da pokrene diskusiju o sferama našeg društva kojima je potrebna dodatna podrška. Pomenuti stručnjaci prethodno su učestvovali u selekciji projekata koje A1 namerava da podrži.„Naša odgovornost prema zajednici u kojoj se razvijamo podrazumeva da imamo sluha za pitanja od opšteg interesa, da preuzimamo inicijativu, nudimo i podržavamo inovativna rešenja. Zadovoljstvo koje dolazi iz onoga što smo dosad postigli inspiriše nas da nastavimo u istom pravcu. Naš novi program „Svet kakav želiš“ će se praktično nadovezati na ono što smo do sada radili za dobrobit zajednice, jer su ove tri oblasti godinama bile u fokusu našeg društveno odgovornog delovanja”, rekao je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija.Tomas Arnlodner, izvršni direktor A1 Telekom Austrija Grupe, naglasio je da je ova internacionalna grupa kompanija oduvek pokazivala veliku posvećenost pitanjima od opšteg značaja, što je sada predstavljeno u  ESG strategiji (Environmental, Social and Governance) koja se odnosi na zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i korporativno upravljanje.„Svi smo se suočili sa veoma izazovnim trenucima u proteklih 13 meseci. Tokom globalne pandemije, čitav naš A1 tim pokazao se kao pouzdan partner korisnicima, poslovnim saradnicima, državnim institucijama i društvu u celini. Naša mreža pokazala je svoju stabilnost i održivost. Međutim, čak i u ovoj krizi, težimo ne samo pružanju vrhunskih digitalnih mreža i usluga. Želimo da dodatno doprinesemo zajednici i da poslujemo na održiviji način. S tim u vezi, inkorporirali smo ESG ciljeve kao ključni segment naše korporativne strategije. To podrazumeva bavljenje ekološkim pitanjima – na primer, obavezali smo se da ćemo dostići karbonsku neutralnost uz povećanu energetsku efikasnost za 80 odsto do 2030 godine. Posvećeni smo i cirkularnoj ekonomiji, kulturi, kao i rodnoj ravnopravnosti. Pored toga, prepoznali smo našu dužnost  kada je u pitanju podizanje digitalne pismenosti. Ponosan sam što je A1 Srbija uspostavila niz mera koje će doprineti ambiciji da naše živote i poslovanje učinimo održivijim”, poručio je Arnlodner u svom video uključenju iz Beča.Jedan od zaključaka konferencije i pravac u kome će se usmeriti pomoć kompanije A1 odnosi se na posledice pandemije koja je, između ostalog, dovela do pogoršanja psihičkog i mentalnog zdravlja građana. Kada je reč o ekološkim izazovima, panelisti smatraju da je vreme da se pređe sa faze razumevanja problema na jasne poteze u pravcu njihovog rešavanja, posebno u cilju smanjenja zagađenja vazduha. Oni su se takođe  usaglasili da kompanije i obrazovne ustanove imaju priliku da zajedno rade na unapređenju digitalne pismenosti đaka, kao i prosvetnih radnika, omogućavajući im da na pravi način iskoriste sve benefite tehnologije i digitalizacije.U narednim danima kompanija A1 Srbija će saopštiti koji poduhvati iz oblasti ekologije, obrazovanja i javnog zdravlja će dobiti finansijsku podršku od ukupno 10 miliona dinara, kao i načine na koji građani mogu da se uključe u program „Svet kakav želiš“.

2021

Donacija voćnih paketa za pacijente u Areni

Epidemija korona virusa traje više od godinu dana, a kompanija Mozzart sve vreme pruža kontinuiranu pomoć zdravstvenom sistemu Srbije. Do sada je izdvojila više od milion i po evra za borbu protiv pandemije, a širom Srbije donirala je opremu bolnicama – od respiratora, do kreveta za intenzivnu negu. Ujedno je nastavljena i velika akcija podele paketa voća medicinarima i pacijentima, a osveženje je ovoga puta stiglo u Beogradsku arenu.- Hvala mnogo kompaniji Mozzart na ovom gestu, zahvaljujemo se i u ime pacijenta kojima će prijati ova vitaminska terapija – istakao je doktor Aleksandar Janković, specijalista interne medicine.U ovoj privremenoj kovid-bolnici trenutno je smešteno 222 pacijenta, a medicinsko osoblje ulaže velike napore da oni dobiju najbolju moguću negu.- I dalje imamo dosta pacijenata koji se bore sa korona virusom, tako da donacija vitaminskih paketa mnogo znači svima nama u ovim teškim trenucima. Hvala Mozzartu u ime celog osoblja, od medicinskog do nemedicinskog, kao i u ime tehničkog i vojnog osoblja – istakla je doktorka Branka Bojević.Kompanija Mozzart u više navrata je poslala pakete pomoći kovid-bolnici u Areni. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja prethodno je dostavila ketering i više tona vitaminskih paketa i svežeg voća i prirodnih sokova. Podršku za heroje koji dononoćno zbrinjavaju obolele od korona virusa u ovoj ustanovi tada je pružio i košarkaš Vladimir Štimac. Pacijenti koji su zaraženi korona virusom trebalo bi da unose i do šest litara vode dnevno, pa su u „Areni“ bili neophodni i paketi za hidrataciju, koje je kompanija Mozzart obezbedila u prethodnoj akciji.

Svet

Aeroflot odložio obnavljanje letova do Tivta

Ruska avio-kompanija Aeroflot odložila je obnavljanje letova između Moskve i Tivta do daljeg, prenosi portal Exyuaviation. Letovi su prema prvobitnom planu trebali da se obnove tokom prvomajskih praznika.Aeroflot inače, kako se podseća nudi letove za Tivat preko Beograda u saradnji sa svojim partnerom, Er Srbijom. Ruski turisti u Crnoj Gori pozvali su vlasti da omoguće direktne letove, nakon što ih je nedavna zabrana letova između Rusije i Turske do juna ostavila "na cedilu" u Tivtu i Podgorici, podseća Exyuaviation Kako se dodaje, mnogi su koristili Turkish Airlines za letove između dve zemlje. Kao odgovor na to, Air Serbia je povećala cene letova između Tivta i Moskve.Iz Moskve u Tivat inače dolazi dosta putnika, a pre pandemije 2019. godine, ukupno je 631.571 putnik leteo između ta dva grada. Iste godine, Moskva je takođe bila najprometnija destinacija za Er Srbiju prema Tivtu sa preko 7.300 putnika koji su putovali na toj relaciji.SRBIJA IMA 30 MALIH AERODROMA, KOLIKO SU ONI ISPLATIVI?

Svet

Grčka zatvara poslednju termoelektranu 2025. godine

Najveća grčka energetska kompanija Public Power Corporation (PPC) saopštila je da odustaje od investicija u svoj pogon za preradu lignita "Ptolemaida 5", koji se još nalazi u fazi izgradnje. Zbog toga će se napuštanje uglja kao izvora energije u Grčkoj dogoditi 2025. godine, tri godine pre prvobitnog plana, prenosi portal Euractiv."Isključenje svih postrojenja na lignit do 2025. godine, pre prvobitnog plana, označava ulazak Grčke u red zemalja koje u potpunosti primenjuju principe čiste energije i istovremeno se okončava transformacija PPC-a u modernog evropskog igrača na tržištu energije," izjavila je grčki državni sekretar za energetiku Aleksandra Sdoukou.Ona je dodala da se grčka oprašta od doba uglja, kao i da ulazi u novi period daljeg razvoja obnovljivih izvora energije i veće konkurentnosti zemlje na energetskom tržištu.Potez je najavljen 22. aprila, nekoliko nedelja nakon što je PPC nadmašio očekivanja u vezi sa svojom prvom "zelenom obveznicom" i time praktično dao vetar u leđa da se zemlja potpuno preorijetiše sa uglja kao izvora energije.Novac koji se prikuplja "zelenim obveznicama" inače se koristi za realizaciju projekata za zaštitu životne sredine i smanjenje poseldica koje nastaju zbog zagađenja.Kompanija se sada, kako se navodi, okreće transformaciji nesuđenog postrojenja za lignit, sa ciljem da ono koristi fosilni gas, umesto uglja.Grčki premijer Kiriakos Mitsotakis je u septembru 2019. godine obećao da će se zavisnost od lignita okončati do 2028. godine. Tada je najavio da će se sve fabrike lignita u toj zemlji, osim jedne zatvoriti do 2023. godine.Međutim, izbacivanje uglja iz upotrebe od strane PPC-a uglavnom je podstaknuto ekonomskim razlozima, jer pre dve godine grčka vlada nije mogla da pronađe kupce za tri elektrane na ugalj koje su u njenom vlasništvu.Razlog je bio i zbog toga što je ta PPC godišnje gubila oko tri milijarde evra, delom i zbog velikog oslanjanja na ugalj."PPC je konačno shvatio da je protraćio milijarde na Ptolemaidu 5 i naneo neizmernu štetu zdravlju ljudi i grčkoj ekonomiji", rekao je Mahi Sideridou iz nevladine organizacije "Evropa bez uglja".Prema njegovim rečima, činjenica da Grčka kao četvrti po redu proizvođač lignita u Evropi napušta taj izvor energije, upravo govori o svemu što ljudi treba da znaju o štetnom uticaju uglja na životnu sredinu."PPC sada treba da usmeri svu svoju pažnju na ogromni potencijal obnovljive energije u zemlji. Nekadašnji korisnici uglja zaslužuju mnogo bolja rešenja od fosilnog gasa", naglašava Sideridou.UGALJ ZASAD OSTAJE NAŠA REALNOST "Stalni rast kazni koje se plaćaju za emisije CO2 pojačava pritisak da se širom Evrope zatvore elektrane koje rade na ugalj, ali prelazak sa uglja na fosilni gas nije konačno rešenje", rekao je Dimitris Tsekeris predstavnik Svetskog fonda za prirodu (WWF) u Grčkoj.On naglašava da će se sa fosilnim gasom dogotiti isto ono što se dogodilo sa ugljem u poslednjih 15 godina, kada su mnoge investicije u taj energent počele da propadaju i postale neisplative."Moramo pronaći održive alternative fosilnim gorivima, a fosilni gas ne može biti deo tog plana", rekao je Tsekeris.Sekretarijat evropske Energetske zajednice (EZ) pozvao je nedavno države, njene članice, među kojima je i Srbija, da ograniče subvencije za sektor energtike u kome se koristi ugalj.Srbija oko 70% struje dobija sagorevanjem uglja, a termoelektrane koje ga koriste subvencioniše uglavnom tako što im daje garancije za kredite, kojima se finansira odsumporavanje i prečišćavanje štetnih gasova.ENERGETSKA ZAJEDNICA PROTOV SUBVENCIJA TERMOELEKTRANAMA

Srbija

CINS: Ministarstvo zdravlja skriva cenu saniteta za kovid bolnice

Ministarstvo zdravlja je krajem 2020. godine od firme Nikom auta po hitnom postupku kupilo 10 saniteta za kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu, ali uprkos zakonskoj obavezi, nije objavilo cenu i ime njihovog dobavljača, piše Centar za instraživačko novinarstvo (CINS). Stručnjaci za javne nabavke ocenjuju da nije bilo razloga za hitan postupak prilikom njihove nabavke i dodaju da bi ministarstvo trebalo da snosi odgovornost zbog kršenja zakona.Kako piše CINS hitnost i netransparentnost se dovode u vezu sa odlukom Ministarstva zdravlja prilikom nabavke tih saniteta, iako bi prema Zakonu o javnim nabavkama, cena posla, ime firme koja ga je dobila morali da budu dostupni na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana odluke. Međutim, to do danas nije učinjeno.Iz ministarstva nisu hteli da pošalju te podatke, kao ni Kancelarija za javne nabavke, a CINS tvrdi da je posao nabavke saniteta procenjen na 40 miliona dinara bez PDV-a (48 sa PDV-om), ako i da je poveren distributeru fijatovih vozila, firmi Nikom auto iz Kragujevca."Ne samo da nije objavljena Odluka o dodeli ugovora, već ne postoje ni podaci o tehničkim specifikacijama. Ako nema većine dokumentacije, ne možemo ni govoriti o javnosti nabavke. Takođe, možemo smatrati da javna nabavka nije ni okončana", navodi Marina Mijatović iz nevladine organizacije Pravni skener.Advokat Nebojša Bogdanović smatra da bi zbog toga ministarstvo trebalo da bude kažnjeno sa 100 hiljada do milion dinara, a odgovorno lice novčanom kaznom od 30 do 80 hiljada dinara."Ono što je čudno u ovom postupku je to što zbog hitnosti sprovodite pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva u novembru 2020. godine ali do dana današnjeg ne znamo da li je ugovor zaključen, sa kim je zaključen i kolika je bila cena sanitetskih vozila ili se možda od nabavke odustalo, što je takođe neobično", kaže Bogdanović.Direktor Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, Zoran Perišić, pod čijom ingerencijom je kovid bolnica u Kruševcu, kaže da su u taj zdravstveni centar stigla dva saniteta."Oba su registrovana i oba su u funkciji. Ako pogledate slike sa otvaranja (bolnice) videćete da su dva fijat saniteta bila parkirana. Tada je na njima pisalo Klinički centar Srbije, sada je to prelepljeno i piše 'UKC Niš'," kaže Perišić.Preostalih osam saniteta bi kako se navodi trebalo da se nalazi u Batajnici, ali za to potvrda nije stigla ni od direktorke te zdravstvene ustanove, Tatjane Adžić Vukićević, kao ni od Ministarstva zdravlja.DA LI SU VOZILA KOŠTALA 40 MILIONA?Menadžer prodaje firme Nikom auto, Vladimir Novaković, kaže da su po vozilu naplaćivali oko 3,9 miliona dinara bez PDV-a, kao i da se radi o vozilima sa jačim motorom, a kako se navodi, u tu cenu bila je uključena i dodatna oprema koju je za 10 hiljada evra ugradila kao podizvđač firma Markonis iz Niša.Naglašava se da je posao između Nikom auta i ministarstva sklopljen na osnovu pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva, kroz "zatvorenu" nabavku koja se praktikuje u slučajevima velike hitnosti, obično nakon elementarnih nepogoda.Ipak, ministarstvo je u tenderskoj dokumentaciji navelo da je razlog za hitnost u kupovini saniteta bio rok za izgradnju bolnica, jer se očekivalo da kovid bolnice svoje prve pacijente prime već u decembru.Međutim, prema Obaveštenju o pokretanju postupka, oni su novac za sanitete imali još 1. oktobra, više od mesec dana pre raspisivanja tendera, dok su se u trenutku raspisivanja nabavke, bolnice u Kruševcu i Batajnici gradile već tri meseca."To je stara praksa, da se pod hitno podvede ono što nije hitno da bi se kroz proceduru koja je manje transparentna posao dao željenom, očekivanom pobedniku. Ovo apsolutno liči na to", tvrdi predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović.Marina Mijatović uočava da je trebalo da se sprovede transparentniji postupak i dodaje da se razlog hitnosti koji se navodi nije dovoljan jer je obaveštenje o izgradnji bolnice u Batajnici bilo objavljeno 19. avgusta 2020. godine, a tade je bilo poznato i kada će izgradnja bolnica biti završena, do 1. decembra 2020. godineDobrašinović objašnjava da je retka opravdanost takvih postupaka i dodaje da se to uklapa u trend koji je aktuelan u poslednjih godinu dana, odnosno da se nabavke u vezi sa zdravstvenim sektorom obavljaju na netransparentan način.Mijatović kaže i da pregovarački postupak, bez objavljivanja javnog poziva, ostavlja više prostora za malverzacije od otvorenog postupka, a "pandemija omogućava njegovu široku primenu"."Novine u Zakonu su naručiocima dale mogućnost da usled izuzetne hitnosti, na primer kada je reč o zaštiti zdravlja, ne moraju ni da imaju mišljenje Kancelarije (za javne nabavke) što dodatno otvara vrata za izbegavanje transparentnosti i većoj korupciji", navodi Marina Mijatović.CINS: KAKO SE SMANJUJE KONKURENCIJA U "ZELENIM" JAVNIM NABAVKAMA? Tako je za ovu nabavku izostao dokument iz kog se vide neophodne karakteristike vozila i garancije da firme mogu da izvrše posao, a na tenderu su mogle da učestvuju samo firme kojima je Ministarstvo uputilo poziv, bez obrazlaganja zbog čega su baš one odabrane.Za učešće u nabavci, kako se dodaje, pozvani su Nikom auto iz Kragujevca, MIT iz Novog Sada, Auto-kuća Kompresor iz Beograda, inače u većinskom vlasništvu narodnog poslanika Mladena Grujića, kao i firma Auto Mirkos iz Požarevca."Nismo ni slali ponudu niti išta. Većina tendera se tako i završava. Oni stave neke specifikacije gde ne možemo da učestvujemo i to je to", navode Auto Mirkosu.I KOVID BOLNICE GRAĐENE "POD HITNO"CINS podseća na objavu lista Danas i same kovid bolnice su građene na osnovu ugovora sklopljenog po hitnom postupku, bez informacija u vezi sa samim projektom, kada je Ministarstvo odbrane je24. jula 2020. zvalo tri građevinske firme, bez jasnih kriterijuma, da se nadmeću za posao.Posao je dobio Termomont iz Beograda sa partnerskim firmama Teming Electrotehnology iz Niša i BP consulting project-om iz Kruševca.Istraživanje CINS-a pokazuje da su dve firme Bauwesen iz Lazarevca i Put inženjering iz Niša, koje su učestvovale na tenderu, a nisu dobile posao, ipak postale Termomontovi podizvođači u izgradnji bolnica."Oni praktično zatvore tu tržište, dogovaraju svoje delove poslova. Dobiće jedan, drugi ili treći, oni verovatno unapred i znaju ko će da dobije i za svakog od njih tu ima mesta. Svako od njih se ugrađuje za svoj deo posla i svoj deo prihoda," ukazuje Dobrašinović.Vlasnik firme Termomont, Dejan Burčul nije želeo da komentariše saradnji sa Bauwesenom i Put inženjeringom, jer se, kako kaže, radi o nečemu što je bilo pre više od godinu dana:List Danas je pisao i da je cena izgradnje bolnice u Batajnici u roku od pet meseci sa 3,3 milijarde dinara "skočila" na 3,9 milijarde dinara, zbog "nepredviđene okolnosti i potreba za hitnim nastavkom radova". Za kruševačku bolnicu, kako se dodaje, cena je povećavana dva puta, sa 1,6 milijardi dinara na 2,3 milijarde, a u aprilu 2021. na skoro 2,5 milijardi dinara sa PDV-om, zbog hitne rekonstrukcije poslednja dva sprata.Frima Nikom auto od koje su nabavljeni saniteti za bolnice, kako se dodaje, često se godinama unazad dovodi u vezu sa državnim poslovima.

Srbija

Oprema za razvoj biznisa nezaposlenim Kraljevčanima

Nezaposleni stanovnici na teritoriji Kraljeva koji pripadaju ugroženim i teže zapošljivim kategorijama stanovnika dobili su opremu za preradu voća, povrća i lekovitog bilja ili unapređivanje sadašnje proizvodnje u okviru projekta “Naša šansa za biznis, kratki vrednosni lanci” koji organizuje Grad Kraljevo i Asocijacija za razvoj Ibarske doline “IDA”.Vrednost opreme po jednom korisniku je 1.300 evra.Opremu za proizvodnju voća i povrća dobila su 23 korisnika. Dve korisnice dobile su opremu za proizvodnju slatke i slane zimnice (džem, slatko, ajvar) dok je njih dvadeset i jedno dobilo opremu za proizvodnju voća i povrća. U oblasti proizvodnje i prerade lekovitog bilja dva gazdinstva će pojačati kapacitet plasteničke proizvodnje, dok je za treće imanje, koje se nalazi na podrčju Parka prirode “Golija” obezbeđena sušara za preradu lekovitog bilja.Četiri korisnice koje su se opedelile za razvoj seoskog turizma dobile su podršku u opremi koja treba da im pomogne u razvoju njihovog biznisa. Od četiri podržana gazdinstva tri se nalaze u Parku prirode “Golija” na području sela Rudno, dok se četvrto nalazi u selu Čukojevac.Pored opreme, za sve korisnike projekta obezbeđena je i mentorska podrška u oblasti marketing, plasmana proizvoda i udruživanja kroz kratke vrednosne lance.

Svet

Huawei se zbog američkih sankcija okreće razvoju softvera

Kineska kompanija Huawei saopštila je da se okreće razvoju u oblasti softvera, poput računarskih cloud (oblak) memorija i softvera za pametne automobile, prenosi portal Seebiz. Glavni razlog za taj potez su, kako se navodi američke sankcije koje su se negativno odrazile na poslovanje te kompanije u oblasti hardverskih proizvoda.Nedavno je brend  Arkfoks koji pripada proizvođaču automobila BAIC Group, lansirao automobil sa Huawei tehnologijom, a kokpit tog automobila opremljen je Harmoni operativnim sistemom.Upravo taj operativni sistem Huawei je pokrenuo 2019. godine, a ima i mogućnost autonomne vožnje. Kako se navodi, Huawei neće proizvoditi automobile, već će se usredsrediti na tehnologiju koja ih pokreće, a lansirao je i nove proizvode za cloud memorije, kojima će konkurisati kompaniji Alibaba, koja je inače lider na kineskom  tržištu.Kompanija Huawei je u saopštenju navela kako se nada da će fokusom na cloud memorije uvećati udeo softverskog i uslužnog poslovanja u svom ukupnom prihodu.Kineski gigant preorijentisao se na proizvodnju softvera, nakon što su američke sankcije usporile prodaju Huawei pametnih telefona i zbog toga što je dospeo na crnu listu poznatu kao Entitetska lista 2019. godine.Ona je kopmaniji ograničila pristup nekim američkim tehnologijama, a prošle godine SAD ih je odvojio od ključnih dobavljača za komponente poluprodovnika koji se koriste u proizvodnji.Predstavnici Huawei-a saopštili su da sada nisu u mogućnosti da dobijaju poluprovodnike i naglasili su da njihovi preokreti u proizvodnji imaju za cilj da pariraju kompaniji Google.Google inače proizvodioperativni sistem Android koji koristi većina pametnih telefona koji su trenutno u upotrebi. HUAWEI: U BRITANIJI STOP ZA 5G OPREMU, U SRBIJI GLAVNI DOBAVLJAČ TELEKOMA

Srbija

„Digitalna Srbija“ organizuje onlajn panel o matematici i umetnosti

Povodom kursa Algoritamska umetnost, koju je pokrenut zajedno sa Fondacijom Petlja i UNICEF-om u Srbiji Inicijativa Digitalna Srbija saopštila je da će u utorak 27. aprila sa početkom u 19 časova održati onlajn panel pod nazivom Matematika (koja) stvara umetnost. Naglašava se da je glavna tema panela kako slike pomažu da se razume matematika.  "Kroz kurs smo srednjoškolcima želeli da uz umetnost olakšamo učenje matematike i informatike, dok je panel namenjen prvenstveno njihovim nastavnicima, kao i svima onima koje zanima kako to uopšte možemo da naučimo računar da crta (i zašto bismo to radili)", navodi se u saopštenju Inicijative Digitalna Srbija. Kako se dodaje u saopštenju, nije malo onih koji se hvataju za glavu kada se pomenu matematičke operacije, algoritmi i funkcije, dok je sa druge strane nebrojeno manje onilh ljudi koji se "hvataju za glavu" kada čuju reč umetnost, ili ih nema uopšte."Upravo zato smo odlučili da na zanimljiv način spojimo srednjoškolska znanja iz likovne kulture, matematike i informatike i pokažemo kako brojevi i funkcije nisu bauk i da se često prožimaju kroz vrlo vidljive stvari," dodaje se u saopštenju. Na panelu će se govoriti o algoritamskoj umetnosti, o vezi između matematike, informatike i likovne kulture i o tome kako te veze izgledaju u praksi i zašto je važno da se učenicima približe ti koncepti.Moderator panela biće Aleksandra Jovanić, doktorka digitalne umetnosti, programerka i ko-autorka kursa Algoritamska umetnost.Među panelistima će biti Nikola Damjanov, iz gejmng kompanije Nordeus, Maja Ćirić, doktor teorije umetnosti i kustoskinja, kao i Milena Marić, profesorka matematike i programiranja i koautorka kursa. Za prisustvo na panelu potrebno je da popuni prijavni formular koji je dostupan na sledećem LINKU, a svakome ko se prijavi neposredno pred početak panela stići će link preko kog će moći da se prati diskusija.Besplatni interdisciplinarni kurs o matematici biće dostupan na platformi net.kabinet, a prijava je moguća na sledećem LINKU.MATEMATIKA ČUVA POŠTENJE