Najnovije

Svet

Radnici Amazona danas glasaju o sindikalnom organizovanju

Hiljade radnika zaposlenih u Amazonovom skladištu u Alabami danas će započeti glasanje na sindikalnim izborima i na taj način će postati prva grupa radnika u toj kompaniji koja je oformila sindikat, piše Vol strit žurnal.Organizatori su rekli da bi formiranje sindikata omogućilo radnicima da kolektivno pregovaraju o sigurnosnim standardima, obuci, pauzama, platama i drugim pogodnostima.Te teme su već duže vreme u središtu sporova između Amazona i njegove radne snage.U petak je Nacionalni odbor za radne odnose odbio pokušaj Amazona da odloži sindikalno glasanje koje je trebalo da počne u ponedeljak, 8. februara. Za mnoge je ovaj potez tehnološkog giganta delovao kao taktika zastoja, uključujući i zahtev da se na izborima glasa lično, a ne putem interneta.Amazon je, međutim, rekao da je razočaran odlukom Odbora jer se kosi sa ciljem kompanije da što više ljudi glasa na izborima, rekla je portparolka Amazona Heder Noks u izjavi.„Glasanje putem interneta ima 20 do 30 odsto manju izlaznost. Amazon je predložio bezbedan izborni postupak na licu mesta, koji bi našim radnicima omogućio glasanje lično“, rekla je Noks.Amazon se godinama bavio sindikatima među svojim zaposlenima u Evropi, međutim kompanija se u prošlosti uvek protivila pokušajima sindikalnih udruživanja u SAD-u.

Srbija

„Novi zakoni iz oblasti energetike i rudarstva uglavnom ne prepoznaju interes građana“

Prema rečemi Mirka Popovića iz RERI-ja, država i društvo se u ovom slučaju nalaze pred izazovom, a razlog za takvu ocenu prema njegovim rečima leži "zarobljena država predviđa da sprovede energetsku tranziciju"."Poštovanje procedura je temelj demokratije, (a) ovde nam se to onemogućava", smatra Popović.On podseća da je Zakon o državnoj uprvi koji je za to nadležan, veoma jasan u tom poledu, ali da država i pored toga nije obezbedila učešće u javnoj raspravi.Konsultaicje su kako podseća organizovane tokom novogodišnjih prazika, a svega sedam dana ostalo je za razgovor o propisima koji su od "fundamentalnog značaja za Republiku Srbiju"."Ne vidim da ima smisla da pozivam Vladu da čita svoj poslovnik, država se opredelila da ne razgovara sa javnošću", smatra Popović.U Nacrtu Zakona o obnovljivim izvorima energije, prema njegovim rečima, nije definsano šta je to korišćenje obnovljivih izvora energije,.Problem je kako objašnjava i to što je u tom nacrtu nejasno šta znači to kada se propisuje da država može da po sopstvenom nahođenju utvrdi javni inters za određene projekte.Podseća da u takvim slučajevima može doći do situacije da ograniče ljudska prava građanima, jer je u nekim slučajevim gradnje mini-hidroelektrana bilo negativnih iskustava sa eksproprijacijom zemljišta."Ovo je osnov da se privatni interes pretvori u javni", dodaje Popović.Popović zaključuje da se na ovaj način ne postiže energetska tranzicija, na koju državu Srbiju obavezuju institucije čiji je ona sama član, kao i Evropska unija, kojoj namerava da se pridruži."Eksproprijacija zemljišta za javni interes, sve to je loše, mi imamo (slična) iskustva sa MHE"."Bez opravdanog ekonomskog i ekološkog intersa zadržan je sistem podsticaja za MHE za koje se dokazalo da ne doprinose energetskoj tranziciji, već (one) ugrožavaju životnu sredinu". "Ne post nika opravdanost da se za mhe zadrže podsticajne mere".Ne vidimo da se radi o izmenanma bez obzira na energ zadruge u zakone za prozjumere."Na ovaj način nećemo dobiti energetsku tranziciju".UVODI SE POJAM "ENERGETSKO SIROMAŠTVO"Aleksandar Macura iz RES fondacije podseća da energetska tranzicija, ili dekarbonizacija energetike u nekoj državi ne može da se sprovede, ako se prethodno ne zabrani korišćenje uglja i lignita.Objašnjava i da društvo koje koristi ugalj i lignit treba dobro da razmisli o energetskoj tranziciji, jer ona podrazumeva zabranu upravo te vrste energenata.Prema njegovom tumačenju, predloženi set zakona konačno uvodi u domaće zakonodavstvo ono načela koja su preuzeta od Energetske zajednice.To se definiše, kako objašnjava u "Integrisanom nacionalnom planu za klimu i energiju".Smatra da Narodna skupština treba da ima veću ulogu u donošenju planova za tu vrstu tranzicije i naglašava da će RES fondacija insistirati na tome."U suprotnom nećemo svojom voljom ostvariti energ tranziciju, može da se desi da nam to nametnu", kaže Macura.Energetsko siromaštvo nalazi svoje mesto u zakonima, dopada nam se jer je to pitanje otvoreno, prepozanto je kao prioritet.Kako naglašava to treba da doprinese primeni mera energetske efikasnosti kod siromašnih građana."Zakon ne pominje energetske zadruge već zajednice obnovljive energije, dobro je da se uvodi taj koncept, ostavaju se pitanja za međuenergetska partnerstva", smatra Aleksandar Macura.Treba, orema njegovim rečima raditi na uljučivanju stambenih zajednica u rešavanje tih problema, a sa drge strane neophodno je i zaštititi one ljud ekoji spadaju u kategoriju energetskog siromaštva.Prema rečima Slobodana Jerotića iz JKP "Toplana Šabac" koji je između ostalog podržao i osnovanje energetske zadruge "Sunčani krovovi" odgovarajućim predloženim nacrtom zakona ne definiše se pojam energetske zadruge."To mora da se izmeni mora da se u zakon unese termin 'energetska zadruga'", objašnjava Jerotić.Prema njegovom mišljenju zakonima treba definisati interese građana, jer "veliki igrači" na tržištu definišu i postavljaju uslove onako kako to samo onako kako njima odgovara."Ovaj zakon je sve samo ne prijateljski orijentisan prema građanima", smatra Jerotić.Sa njim se saglasila i Ana Džokić iz energetske zadruge "Elektro pionir".Prema njenim rečima Nacrtom Zakona o obnovljivim izvorima energije predlaže se model koji predstavlja polurešenje i prevaziđen je.Sa druge strane naglašava da su prozjumeri usmereni na EPS koji će biti otkupljivač njihove energije.Prema rečima Viktora Beriše iz Mreže za klimatsku akciju neophodno je da se nacrt jednog oslanja na nacrt drugo zakona, što vde nije slučaj."Svi treba da idu prema jednom pravcu, malo je neobično da se svi ovi zakoni u jednm periodu obrađuju", kaže Beriša.On naglašava da najpre treba doneti neku dugoročnu strategiju u energetici, kojom bi se definisalo kuda se ide, a ostali zakoni bi trebalo da budu "alati" kojima se ona sprovodi."(Ovi) zakoni važe do 2030, strategija (treba) da definiše šta treba da se radi posle", kaže predstavnij Mreže za klimatsku akciju.On naglašava da je to važno i zbog toga što će se zakoni koji se odnose na energetiku i obovljive izvore energije 2030. godine menjati i u Evropskoj uniji, a Srbija će morati da se sa njima usklađuje.Dodaje da bi trebalo imati i zakon o prostornom planiranju, kao i zakon o klimatskim promenama.Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu (WWF) smatra da je netransparentan način na koji država organizuje javne rasprave o novim zakonima i dopunama postojećih o energetici i rudarstvu."Predlažem da uputimo pismo Evropskoj komijiji, Evropskoj delegaciji, Energetskoj zajednici u vezi sa procesom donošenja novih zakona i izmenama postojećh", izjavila je Dimović, tokom javne rasprave koju su organizovali BOŠ i RERI, Preloženi Nacrt Zakona o energetskoj efikasnosti prema rečima advokata koji se bavi oblašću energetike Aleksandra Đelića zadire u pitanje pravnog prometa nepokretnosti."Ne rešava tržište u pogledu energetske efikasnosti, ne reguliše ni jako bitnu oblast a to su stambene zgrade", podseća Đelić.On naglašava da građani od toga zakona treba da imaju benefit i korist.DOPUNE ZAKONA O RUDARSTVUPredstavnica Udruženja Inženjera zaštite životne sredine Nevena Nenadović, objašnajva da se predloženim izmenama, niti je poznato  šta se dešava sa već donetom Uredbom o rudarskom otpadu koja je trebalo da stupi na snagu 2020. godine.Sa druge strane, upitno je i koje su strateške mineralne sirovine za državu koje su definisane novim predlogom.Nenadović smatra da mnoge stvari u predlogu izmena Zakona o rudarstvu idu u korist rudnika litijuma, koji multinacionalna kompanija Rio Tinto planira da izgradi o oblasti reke Jadar.U predlogu se kod geoloških istraživanja pominje geološko istraživanje strateški bitnih sirovina, ali kako napominje, nije navedeno o kojim sirovinama je reč."Vrši se porast u sektoru rudarstva, to treba da se iskontrališe", smatra Nevena Nenadović.Takođe, prema njenim rečima, u predlogu se kod definisanja javno-privatnog partnerstva kao strateški važne sirovine za ugovaranje tog poslovnog odnosa pominju uran, nikal i kobalt, ali se ne pominje Zakon o zaštiti životne sredine.Sa druge strane se, kako primećuje, u preglogu izmena Zakona o rudarstvunon stop se govori o zaštiti životne sredine.Ocenjuje da je dobro što će nove odredbe Zakona o rudarstvu definisati rekultivaciju rudnih jalovišta.Naglašava da zakon "nije spušten na lokal" iako se u lokalnim sredinama najviše zagađuje od rudarstva, dok država naplaćuje rudnu rentu.O opasnostima vađenja i eksploatacije rude, građani ne znaju mnogo, a nije im poznato ni koliko sve to utiče na zagađenje voda, ukazuje Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).On smatra da predlog izmena Zakona o rudarstvu treba prijaviti Ustavnom sudu Srbije i na taj način sprečiti njegovo usvajanje.Objašnjava i da pojam rudne rente koji definiše zakon mora da se izmeni. Prema njegovim rečima, često se dešava da kompanije "fingiraju" poslovne rezultate, obezvređuju rudu koju izvoze iz Srbije, pa samim tim prema važećem zakonu, plaćaju manju rudnu rentu."Privatni vlasnici postaće apsolutni vlasnici, javnosti neće biti dostupni nikakvi podaci, promoviše se apsolutno isključivanje javnosti, (kada se govori) o rudama i opasnostima od njihvog vađenja", kaže Kalmar.Prema njegovim rečima, ne postoji odrednica koja definiše zatvorene rudnike, poput onog u Zajači za koji se vezuju brojni slučajevi zagađenja životne sredine.Kalmar smatra da zakonom treba odrediti naplatu takse, kojom bi se oformio budžetski fond.Taj fond bi se koristio, prema Kalmarovim rečima, koristio u slučaju da se desi neka rudarska nesreća ili onda kada se rudnici prestanu sa radom i kada je potrebno izvesti eventualne radove na nekoj sanaciji."Srbija će imati istorijski broj zagađenja, razvoj sela i turizma, voda, sve je to pod znakom pitnaja", ocenjuje Zvezdan Kalmar.Posebnu oblast predstavljaju, kako Kalmar naglašava istraživanja rudnih bogatstava, pa će njegovo udruženje insistirati i na tome da se zakonom definišu zaštitni pojasi u područjima u kojima se ona vrše, jer nove izmene Zakona o rudarstvu predviđaju da neki privatni preduzetnik može da vrši tu vrstu istraživanja na ogromnim područjima, koja idu i do površine od sedamsto kilometara kvadratnih.Kalmar je napomenuo i da se često govori kako Srbija u svojim rudama poseduje oko 200 milijardi dolara, ali da predstavnici vlasti ne govore da je to u stvari bruto procenjen iznos u koji se uključuju i troškovi gradnje rudnika, kao i poslovi zaštite životne sredine koji nisu nimalo jeftini.Čedomir Savković

Svet

Prodaja vozila na fosilna goriva najslabija u poslednje tri decenije

Prodaja vozila na fosilna goriva najmanja jeOve godine je u Evropi zabeleženo samo 762.525 novih registracija, što je najniži nivo od 1990. godine, izvestio je u ponedeljak nemački Duisburg CAR Institut, prenose mediji.U izveštaju se navodi da je prodaja novih automobila manja za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a automobilske kompanije potvrdile su da su najlošije rezultate zabeležile u Španiji koja ima pad od 51,1 odsto i Danskoj sa padom od 45 odsto.Sa druge strane, na pet najvećih pojedinačnih tržišta u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji i Španiji zabeležen je rast prodaje električnih vozila, čime se sugeriše da se dominacija vozila na fosilna goriva znatno smanjuje u Evropi.Samo u Nemačkoj je u januaru zabeležen pad od 31,1 odsto i bilo je svega 170.000 novih registracija, a prema rečima vođe ove studije Ferdinanda Dudenhofera povećanje PDV-a u Nemačkoj na 19 procenata takođe loše utiče na prodaju novih vozila. 

Srbija

U naredne tri godine znatno manje subvencije za javna preduzeća

Država je za ovu godinu namenila 120 milijardi dinara za subvencije, međutim planira da u naredne tri godine znatno smanji subvencije javnim i državnim preduzećima, dok će nastaviti da subvencioniše oblasti poljoprivrede, nauke i zaštite životne sredine, piše Politika.Fiskalnom strategijom za naredni trogodišnji period planira se osetan pad izdvajanja za subvencije i druge vidove pomoći preduzećima u državnom vlasništvu (garancije i budžetske pozajmice). Ta strategija inače predviđa da će se subvencije u srednjem roku smanjiti sa 2,7 odsto  bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2021. na 1,9 odsto BDP-a u 2023. što bi bio njihov istorijski minimum u Srbiji i nivo koji je znatno bliži izdvajanjima za te namene zemalja centralne i istočne Evrope sa kojima se možemo porediti.Fiskalni savet smatra da planirano snažno umanjenje subvencija u srednjem roku predstavlja dobar smer fiskalne politike, ali malo je verovatno da će se realizovati u predviđenom obimu. Država je, kako ističu, za subvencije i neto budžetske pozajmice izdvajala u proseku oko tri odsto BDP-a u periodu od 2015. do 2019. što je preko dva puta više od izdvajanja koja za ove namene imaju druge zemlje centralne i istočne Evrope.Troškovi subvencija u Srbiji su onda naglo (i privremeno) povećani u 2020. na 5,2 odsto BDP-a zbog sprovođenja antikriznih mera, da bi budžet za 2021. predvideo njihovo vraćanje na 2,7 odsto BDP-a.Zbog lošeg stanja fizičke infrastrukture Fiskalni savet ne vidi mogućnost da se subvencije železničkim preduzećima osetno umanje u srednjem roku. Oni naglašavaju da je reforma najdalje odmakla u slučaju železničkih preduzeća. Međutim, uprkos i dalje izdašnim subvencijama iz budžeta (oko 14 milijardi dinara) železnička preduzeća ostvarila su ukupan negativan rezultat od skoro pet milijardi dinara u 2019. godini.Plan restrukturiranja EPS-a podrazumeva veliko povećanje cene struje što ga uz ostale mere iz Strategije čini nekredibilnim, navodi Fiskalni savet uz napomenu da je zbog izostanka suštinske reforme država u 2020. čak neplanirano dotirala EPS sa oko 40 miliona evra.„Mere koje su izložene u Fiskalnoj strategiji ne uveravaju da može doći do ozbiljnijeg zaokreta u poslovanju EPS-a. Optimizacija troškova radne snage, koja se pominje u ovom dokumentu, odnosi se samo na plan koji je istekao 2019,  bez naznaka da li će se sa racionalizacijom nastaviti u budućnosti. Predviđa se izmena pravne forme EPS-a u akcionarsko društvo. Bez ulaženja u detalje navodi se namera sprovođenja svih potrebnih mera za poboljšanje naplate što nije kredibilno“, navodi Fiskalni savet. Fiskalni savet dodaje da je jedina Strategijom planirana mera koja može da unapredi bilanse preduzeća izmena tarifne politike. Ako povećanje cene struje, ne bude uvezano sa smanjenjem drugih troškova (najpre, radne snage), moralo bi da bude nerazumno veliko poskupljenje struje što i ovu meru čini malo verovatnom.Do sličnih zaključaka se dolazi i kada se analizira plan reformi u „Srbijagasu”. Za razliku od EPS-a, čiji je plan reformi nešto detaljnije prikazan u Strategiji, za „Srbijagas” se iskazuje namera „da preduzeće do kraja 2020. bude u mogućnosti da samostalno servisira finansijske obaveze nastale u periodu 2008–2012“.Fiskalni savet navodi da bez racionalizacije broja zaposlenih i izmene prodajne cene uglja nije moguće očekivati bolje poslovanje „Resavice” i smanjenje državnih davanja. To preduzeće posluje sa godišnjim gubitkom od oko 15 miliona evra, uprkos izdašnim godišnjim dotacijama iz republičkog budžeta od oko 40 miliona evra. Subvencije čine čak dve trećine svih prihoda preduzeća i jasno je da „Resavica” u sadašnjim okolnostima ne može samostalno da posluje.Država godinama iskazuje želju da se problemi preduzeća reše, ali se malo uradilo. Država je za „Resavicu” od 2013. do 2019. izdvojila preko 260 miliona evra, a još oko 80 miliona evra je planirano za 2020. i 2021. godinu. Prema oceni Fiskalnog saveta čak i poslednje najave iz vlade ne uveravaju da se zaista ide ka suštinskom rešenju. Srednjoročni plan za umanjenje subvencija bio bi uverljiviji, kažu, ako bi se odlučnije rešavala sudbina preostalih državnih preduzeća u procesu privatizacije.Kako navode u Fiskalnom savetu „Petrohemija” i MSK  su 2019.  ostvarili gubitak od po 20 miliona evra koji se delom može pripisati i nepovoljnim tržišnim okolnostima – više nabavne cene inputa od cena finalnih proizvoda za prodaju.

Svet

Ruski Ural Erlajns planira pet novih linija do Beograda

Ruska aviokompanija Ural Erlajns će ovog leta pokrenuti letove iz Moskve, Sankt Peterburga, Rostova na Donu, Samare i Kazanja do prestonice Srbije i time će postati četvrti ruski avioprevoznik koji opslužuje Beograd, piše portal exyuaviation.Ural Erlajns planira da leti do Beograda iz Moskve tri puta nedeljno, iz Sankt Peterburga dva, a jednom nedeljno iz Rostova na Donu, Samare i Kazanja.Rostov na Donu, Samara i Kazanj biće tri potpuno nove rute koje do sada nisu bile dostupne putnicima iz Beograda. Er Srbija je nameravala da uvede letove do Rostova prošle godine, ali su ti planovi bili otkazani usled pandemije.Na osnovu podataka iz 2019. godine, 1.436 ljudi je letelo indirektno između Rostova i Beograda, od čega je 86 odsto to učinilo Aeroflotom preko Moskve, 11 odsto Turkiš Erlajnsom preko Istanbula, a ostatak Belavijom preko Minska.S druge strane, u 2019. godini između Samare i Beograda indirektno je letelo 2.177 putnika, a od Kazana do Beograda 1.816 putnika.Letovi između Rusije i Srbije trenutno su ograničeni na dva leta nedeljno, s tim što su jedino letovi iz Moskve dozvoljeni, međutim očekuje se da će ta ograničenja biti ublažena početkom letnje sezone, odnosno krajem marta ove godine.

Svet

Šta je popularnije: Super Bowl ili fudbalsko prvenstvo?

Po globalnom interesovanju fudbal daleko nadmašuje američki „Super Bowl“. Finale FIFA-inog kupa, koje se igra svake četiri godine redovno doseže više od milijardu ljudi širom sveta, pokazuju novi podaci nemačke kompanije za podatke o tržištu i potrošačima Statista.Super Bowl je godišnja prvenstvena utakmica američkog fudbala tamošnje Nacionalne fudbalske lige (NFL). Od 2004. igra se prve nedelje u februaru.Prema FIFA-i, finale Svetskog prvenstva 2018. između Francuske i Hrvatske dostiglo je prosečnu publiku uživo od 517 miliona gledalaca, sa više od 1,1 milijarde ljudi koji su se u meč uključili tokom njegovog trajanja od 90 minuta.Suprotno tome, američki Super Bowl dostigao je prosečnu gledanost od 99,9 miliona u Sjedinjenim Američkim Državama, uz oko 30 do 50 miliona gledalaca širom sveta.

Svet

Google planira ukidanje „kolačića“

Gugl (Google) postepeno ukida upotrebu kolačića (cookies) za praćenje korisnika koji omogućavaju slanje personalizovanih oglasa, ali je ipak izazvao veliko negodovanje među zagovornicima prava na privatnost, piše France24.Gugl je nedavno predstavio rezultate internog istraživanja koje pokazuje alternativu dugogodišnjoj praksi korišćenja kolačića za praćenje aktivnosti korisnika, tvrdeći da bi to poboljšalo privatnost na internetu, ali nastavilo da omogućava oglašivačima prikazivanje relevatnih oglasa.U pitanju je novi sistem pod nazivom FLoC (Federated Learning of Cohorts) koji će korisnike stavljati u „grupe sa istim interesovanjima“, suprotno tome kako su kolačići do sada funkcionisali. Naime, umesto kolačića koji prate pojedince, novi sistem će prikupljati podatke velike grupe ljudi i na taj način će pojedinci ostati „skriveni u gomili“. Gugl planira da započne testiranje novog sistema kasnije ove godine na svom Chrome pretraživaču.Zbog sve većeg straha od praćenja i rastuće podrške za regulaciju privatnosti na internetu, poput uvođenja Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) u Evropskoj uniji, ovaj tehnološki gigant želi da pronađe način za efikasno ciljanje oglasa, a da ne prikuplja previše podataka o pojedincima.Prema podacima StatCounter-a za prošlu godinu, na globalnom tržištu pretraživača Chrome ima udeo od 63 odsto.

Srbija

Ziđin: Narodnoj banci Srbije lane isporučeno dve tone zlata

Kompanija "Srbija Ziđin koper" saopštila je da je u protekloj godini zaradila 698 miliona dolara prodajom svojih proizvoda na domaćem ili inostranom tržištu. Kako prenosi RTS, Narodnoj banci Srbije kompanija je prodala više od dve tone zlata.Ziđin je najviše zaradio na prodaji 70,6 hiljada tona katodnog bakra, oko iznosio 340,4 miliona dolara.Najveći kupci na inostranom tržištu bili su Kina, Bugarska, Turska, Hrvatska i Italija.Dodatnih 245,7 miliona dolara Kompanija je prošle godine zaradila prodajom ostale robe: zlata, srebra, platine, paladijuma, selena i bakar-sulfata, a skoro polovina tog novca je dobijena od Narodne banke Srbije, kojoj je isporučeno 2.056 kilograma zlata.U istom periodu u Kinu je za deset miliona dolara izvezeno 15,4 tone srebra, dok je u Švajcarskoj prodato 11 kilograma platine i nepunih sto kilograma paladijuma, ukupne vrednosti oko sedam miliona dolara.Skoro hiljadu tona bakar-sulfata, vrednosti 1,7 miliona dolara, prodato je 2020. na domaćem tržištu i izvezeno u Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku.U januaru 2021. godine realizovana je prodaja robe u iznosu 65,6 miliona dolara, najviše od bakra 58,4 miliona dolara, dok je Narodnoj banci Srbije isporučeno sto kilograma zlata, što je doprinelo dodatnim milionima dolara prihoda od prodaje.

Svet

Google se nagodio u tužbi o diskriminaciji žena

Gugl (Google) se složio da plati 2,59 miliona dolara za više od 5.500 sadašnjih zaposlenih i bivših kandidata za posao u okviru nagodbe sa američkim Ministarstvom rada (DOL) zbog navoda o sistemskoj diskriminaciji protiv žena koja se odnosi na kompenzaciju i zapošljavanje, piše Tech Crunch.Američko Ministarstvo rada utvrdilo je razlike u platama ženskih softverskih inženjera u Guglovim kancelarijama u Sijetlu, Kirklandu i Vašingtonu. Pored toga, ustanovilo je da su stope zapošljavanja žena za pozicije softverskih inženjera na ovim lokacijama takođe znatno manje.Kako je DOL naveo, „zapošljavanje žena i kandidata azijskog porekla bilo je obeshrabljivano“.Gugl se takođe složio da odvoji 250.000 dolara godišnje tokom narednih pet godina kako bi radio na smanjivanju jaza između plata muških i ženskih programera. Kolektivnu tužbu protiv Gugla zbog nejednakosti u platama je pokrenulo 10.800 žena zaposlenih u kompaniji.Tužba koja je prvi put podneta 2017. godine, tvrdila je da je Gugl ženama nudio manje beneficija, manje ih zapošljavao i plaćao.

Svet

Venmo u centru istrage zbog prakse naplaćivanja dugova

Američka Agencija za zaštitu potrošača (CFPB) ispituje način na koji Venmo, usluga digitalnog transfera novca koju vodi PayPal, tretira korisnike za koje kompanija kaže da joj duguju novac, piše Vol strit žurnal.PayPal je saopštio da je u petak dobio od CFPB-a „civilni istražni zahtev“ vezan za Venmo-ve neovlašćene procese prenosa sredstava i naplate dugova.Prema saopštenju, CFPB zahteva od PayPal-a dokumente o transferima novca, kao i punu saradnju tokom istrage.Kako je prethodno Vol strit pisao, Venmo je korisnicima pretio da će slati „agente za naplatu dugova“, čak i kada su ti korisnici žrtve prevare. Ova praksa nastavila se i tokom pandemijske krize.Venmo je jedna od najpopularnijih aplikacija za digitalno plaćanje u Americi i korisnička baza povećala se za 32 odsto u 2020. godini na skoro 70 miliona aktivnih naloga.Očekuje se da će CFPB, koji je na mnogo načina postao manje moćan pod administracijom Donalda Trampa, strože sprovoditi zaštitu potrošača pod predsedništvom Džoa Bajdena.

Svet

„Potraga za nebeskom istinom“ uskoro stiže na Mars

U naredne dve nedelje do planete Mars trebalo bi da stignu tri svemirske misije sa Zemlje, jedan orbiter i dva lendera, pišu Biznis i finansije. Tri misije već sedam meseci putuju svemirskim prostranstvima, a jedna od njih nosi naziv "Potraga za nebeskom istinom".Iza tri svemirske misije stoje tri različite države, Sjedinjene Američke Države, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati, a sve tri letelice lansirane tokom jula 2020. godine.Misije će istraživati drevni život na Marsu.Razlog što su sve tri misije otišle prema Marsu, praktično u isto vreme naučnici objašnjavaju činjenicom da je tokom prošle godine postojalo razdoblje od mesec dana kada su orbite Zemlje i Marsa bile dovoljno blizu da bi putovanje tih misija bude kraće i da iznosi sedam meseci.Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali su 19. jula 2020. iz japanskog svemirskog centra Tanegašima svoju prvu misiju na Mars. Ovo je najmanje rizična misija od tri navedene jer će letelica ostati u orbiti Marsa i neće proći zahtevnu proceduru sletanja.Satelit je vredan 219 miliona dolara i analiziraće atmosferu Marsa, proučavaće dnevne i sezonske vremenske promene na planeti.Naučnici smatraju da je Mars nekada bio bogat vodom, a vrlo verovatno i životom.Neka istraživanja, prema saopštenju svemirske agencije Ujedinjenih Emirata, govore da je Mars postao suva planeta zbog klimatskih promena, koje su uzrokovale gubitak njegove atmosfere.Prema njihovim rečima, istraživanje bi trebalo da pruži odgovor i koji je bio razlog da atmosferske čestice pobegnu Marsovoj gravitaciji.Kineska misija "Tianwen-1" pridružila se vodećim svemirskim agencijama u potrazi za znakovima života na Crvenoj planeti - Marsu, pa je 23. jula 2020. na Mars lansirala sopstveni rover. Naziv letelice "Tianwen-1", u prevodu znači "potraga za nebeskom istinom".Ona je lansirana sa ostrva Hainan na južnoj obali Kine, a sastoji se od orbitera i rovera. U orbitu planete bi trebalo da stigne 10. februara, iako će rover na planetu pokušati da se spusti tek u julu i to na području naziva "Utopia Planitia". NASA je ranije na tom mestu otkrila moguće znakove postojanja leda.Kada sleti na Mars, kineski rover bi trebalo da traga za podzemnim vodama i dokazima o postojanju drevnih oblika života. Kineski rover na solarni pogon težine je 240 kilograma i tri meseca će nakon sletanja tražiti biomolekule i druge naznake života. Kineski orbiter bi, sa druge strane, trebalo da kruži oko Marsa još dve godine.NASINA misija Mars 2020 lansirana je sa Floride u Sjedinjenim američkim Državama 30. jula 2020. godine.Trebalo bi na dalekoj planeti da istražuje njenu geološku prošlost, ali i da traga za mogućim znakovima života. NASIN rover "Perseverance" trebalo bi da sleti na Mars 18. februara.On ima 19 kamera kojima će slikati krajolike Marsa, dok će četiri druge kamere snimati proces ulaska u atmosferu i sletanja na tlo.Rover je opremljen i minijaturnim helikopterom "Ingenuity" koji teži samo 1.8 kilograma i koji će biti prva mašina tog tima koja će leteti na nekoj drugoj planeti.Vanzemaljski život namerava da istraži i evropska misija "ExoMars", koja bi takođe trebalo da bude lansirana u julu, ali je to odloženo zbog tehničkih problema i pandemije koronavirusa. Do sada su samo svemirske misije Sjedinjenih Država uspešno sletele na Mars i to osam puta od 1976. godine.Više od polovine letelica koje su lansirane da bi dodirnule tlo Crvene planete je ili eksplodiralo ili izgorelo ili se srušilo na površinu Marsa.

Video

Jedan hotel spasava sve male pivare u Srbiji (VIDEO)

Pivo se ne pije po danu, a uveče i ako to poželite, ugostiteljski objekti su zbog mera već zatvoreni. Da vam dostave na kućnu adresu domaće zanatsko pivo, ne isplati se, a i gubi svežinu. Proizvođači domaćeg piva teško će preživeti ako ne dobiju pomoć države. U Srbiji je, pre korone, pivo proizvodilo oko 55 malih fabrika širom zemlje, ali je pitanje koliko će njih opstati. Nezvanično, već 20 odsto njih je stavilo katanac. Piva koja proizvode moraju na poseban način da se skladište, a za razliku od flaširanih i konzerviranih, kraft pivo se ugostiteljima dostavlja u većim burićima i mora što pre da se toči.Domaći pivari nisu mogli ni svoju prodaju da preusmere na internet platforme i dostavne servise koji su procvetali u pandemiji, kao što su to mogli proizvođači hrane. “Nije lako dostaviti pivo. Mnoge kurirske službe su povećale cenu dostave naših proizvoda jer je to roba koja se prilikom transporta lako oštećuje”, kaže za Novu ekonomiju Dejan Smiljanić iz Udruženja malih i nezavisnih pivara.NA 1000 DINARA SKOČILA CENA DOSTAVE KOD PRIVATNIH KURIRSKIH SLUŽBIPredlagali su  mere za pomoć resornom Ministarstvu poljoprivrede, ali oni osim razumevanja nemaju nikakvu moć odlučivanja, kaže on. “Ministarstvo finansija može da pomogne, ali još uvek nisu čuli naše vapaje”.Udruženje pivara predložilo je da im se umanje akcize na 50 odsto, što se u svetu odavno praktikuje kada je reč o proizvođačima kraft piva, odnosno da im se vrati toliko od plaćenih akciza iz prethodnih godina kada se normalno poslovalo. Ministarstvo finansija je, kaže Smiljanić, to odbilo. “Preformulisali smo zahtev u oblik koji je njima prihvatljiv, kroz registar gde se vidi koliko promet je ostvaren, gde se vidi veoma transparentno poslovanje u skladu sa svim propisima države, i odgovor čekamo, kaže Smiljanić. Za razliku od velikih proizvođača piva, dobar deo malih pivara obustavio  je proizvodnju do daljnjeg. Država ih sabira sa velikim fabrikama i samim tim ne može da prepozna koji su njihovi realni problemi. Mali broj njih je svoje proizvode izvozio jer su uglavnom namenjeni domaćem tržištu. 350 LJUDI UGROŽENO DIREKTNO, A INDIREKTNO NEKOLIKO HILJADASubvencije države postoje, ali malo ko ima uslove za njih.“Da biste dobili subvenciju države, treba da imate manje od 40 godina I da poslujete na teritoriji Vojvodine. Te uslove retko ko može da ispuni. Mi smo predlagali da nam umanje akcize na pola jer tako možemo opstati, a primera radi da se svih 55 pivara spase od zatvaranja potrebno je novca koliko je država namenila jednom hotelu u Beogradu,” objašnjava Dejan Smiljanić. 55 domaćih zanatskih pivara poslovalo pre korone Još uvek se čeka rešenje iz Ministarstva finansija, a iz Udruženja kažu da polako gube nadu da će im se pomoći. Smatraju da su veliki turistički potencijal i da mogu dosta da pruže. Nestankom domaćih nezavisnih pivara, egzistencija oko 350 zaposlenih biće dovedena u pitanje, a možda i nekoliko hiljada koliko je povezano sa ovom delatnošću.Da li zbog toga što domaći pivari doprinose državnoj kasi za 1% država smatra da je jeftnijije pustiti ih niz vodu ili zato što ih ne vidi kao prodavce, već samo kao proizvođače, industrija kraft piva u Srbiji gotovo da nema šanse da preživi.

Srbija

Udruženje radnika na internetu: „Predstavnici Vlade Srbije nisu usvojili naše zahteve i argumente“

Nakon današnjih pregovora sa predstavnicima Vlade Srbije, Udruženje radnika na internetu saopštilo je na svojoj fejsbuk grupi da država nije usvojila njihove zahteve i argumente. Predstavnici radnika na internetu podsećaju kako žele da se problem koji je nastao jer država želi da im naplati porez za nekoliko godina unazad, reši u obostranu korist.Prema rečima prestavnika Udruženja radnika na internetu Vlada Srbije je predložila da se do donošenja odgovarajućih izmena zakona, koje se očekuju u aprilu, nastavi sa obustavom poreske kontrole.Sa druge strane, kako naglašavaju novim zakonskim odredbama bi se regulisale njihove prošle i kako kažu "navodne" poreske obaveze frilensera na nekoliko načina:- Otpisom kamata.- Podizanjem normiranih troškova sa 20 na 43%.- Reprogramom duga sa najdužim rokom otplate od 10 godina.Ovaj obračun bi, kako navodi Udruženje radnika na internetu, važio i za buduće prihode frilensera, odnosno radnika na internetu, sve do donošenja novog zakona koji bi regulisao takozvane "fleksibilne" oblike rada.Podsećaju i da je taj novi zakon je planiran za kraj ove ili za početak naredne godine."Mi smatramo ovu ponudu, odnosno predloženo rešenje Vlade potpuno neprihvatljivim", kažu u tom udruženju.Dodaju i da u Vladi Srbije nisu iskazali ni minimum razumevanja za trenutne probleme radnika na internetu koje su predstavnici države "sami izazvali dogogodišnjim nečinjenjem, a potom naprasnim delovanjem Poreske uprave i hajkom na ljude koju su pošteno radili i izdržavali se".Iz tog udruženja poručuju da neće i da ne mogu da stanu sa svojom borbom.Pozivaju sve ljude koji to žele, da iskažu svoje mišljenje o najnovijem predlogu vlade, koja će ga zvanično, prema njihovim rečima, predstaviti u ponedeljak.OTVORENO PISMO FRILENSERA: ŠTA DA KAŽEM PORESKOJ, A DA NE POSTANEM DUŽNIČKI ROB? Udruženje radnika na internetu nekiliko puta je organizovalo proteste zbog namere države da im jednokratno naplati porez, od 2015. godine do danas.Tokom poseldnjeg protesta koji je održan u Beogradu i na koji su došli mnogi frilenseri iz drugih gradova Srbije, kabinet predsednice vlade pozvao ih je na pregovore o aktuelnim problemima.Pre početka današnjih pregovora predstavnik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar, izjavio je da se frilenseri bore jer žele da ostanu, rade i da žive u Srbiji, kao i da je to suština njihove borbe."Ako pregovori ne uspeju, dići ćemo pola Srbije. Ja se nadam da će nadležni imati razumevanja, da ne treba da se igraju s nama i da se mi ne šalimo, već da ćemo preduzeti naredne korake", izjavio je Pogačar, a preneo portal Startit.Među frilenserima ima i dosta studenata koji zarađuju za džeparac predavajući engleski jezik putem interneta, pa su i oni, kao i mnogi drug koji ne zarađuju velike sume novca, bili ili se nalaze pod kontrolom Poreske uprave, o čemu je nova ekonomija već pisala.PORESKA UPRAVA KONTROLIŠE I ONLAJN NASTAVNIKE ENGLESKOG

Srbija

NBS: Rast udela javnog duga u BDP-u znatno manji nego u članicama EU

Prema najnovijoj analizi Narodne banke Srbije (NBS) rast učešća javnog duga Srbije u bruto domaćem proizvodu (BDP) od 4,8 procentnih poena na 56,8 odsto u 2020. godini, duplo je manji nego u članicama Evropske unije.U Evropskoj uniji posmatranoj u celini, zaključno sa trećim kvartalom, javni dug opšte države povećan je za preko 12 odsto BDP-a - sa 77,6 odsto BDP-a na kraju 2019. na 89,8 odsto BDP-a. Pritom, povećanje duga u zemljama centralne Evrope iznosi u proseku oko 10 odsto BDP-a, u najrazvijenijim zemljama EU u proseku oko 15 odsto BDP-a, dok je javni dug Grčke i Kipra povećan za preko 20 odsto BDP-a.Učešće javnog duga centralne države u BDP-u tokom 2020. povećano je za svega 4,8 procentnih poena i zadržano je ispod nivoa propisanog kriterijumima iz Mastrihta, ukazuje NBS u saopštenju.Kada se posmatra opšta država, cifre su praktično iste. Javni dug opšte države povećan je sa 52,9 odsto BDP-a krajem 2019. na 57,7 procenata na kraju prošle godine.Iz NBS ukazuju na činjenicu da je navedeno povećanje bilo mnogo manje u odnosu na druge zemlje EU i zbog povoljnijeg rezultata rasta BDP-a Srbije, te da je bilo usmereno na očuvanje radnih i proizvodnih kapaciteta i očuvanje poslovnog i potrošačkog poverenja.Dodaju da je osim finansiranja neophodnih zdravstvenih troškova, povećanje javnog duga rezultat odluke Vlade Srbije da pruži pomoć privredi i stanovništvu sa ciljem ublažavanje ekonomskih efekata pandemije.Prema proceni Narodne banke Srbije, bez paketa mera koji je usvojen, čiji je fiskalni deo morao biti delom finansiran povećanjem javnog duga, pad BDP-a Srbije u 2020. godini iznosio bi preko 6 odsto, a puni oporavak bi zbog gubitka proizvodnih i ljudskih kapaciteta trajao od tri do pet godina. Umesto toga, Srbija je u 2020. godini zabeležila smanjenje BDP-a od svega 1,1 odsto i biće jedna od retkih zemalja koja će već u 2021. godini prestići pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti, naglašava NBS.Poređenja radi, nakon prethodne krize 2009. godine i pada BDP-a u toj godini od 2,7 odsto, pretkrizni nivo BDP-a je zbog gubitka proizvodnih kapaciteta i radne snage premašen tek 2013. godine.Donošenje obimnog paketa pomoći u najkraćem roku (ukupne vrednosti oko 12,5 posto BDP) i očuvanje poverenja tokom najtežih meseci pandemije 2020, ispostavilo se kao klčuč brzog oporavka najvažnijih sektora privrede - industrijske proizvodnje, prometa u trgovini na malo i robnog izvoza, ocenjuju u centralnoj banci.

Srbija

VIDETI ZA KAD !!! Novi Sad će subvencionisati kupovinu bicikala

Glavni grad Autonomne pokrajine Vojvodine odlučio je da počne kampanju subvencionisanja kupovine bicikala, koja već postoji u nekim zemljama okruženja, poput Makedonije i Crne Gore, saopštila je Novosadska biciklistička inicijativa. Ta organizacija je još pre godinu dana uputila predlog Vladi Srbije da počne sa dodelom subvencija za kupovinu bicikala.Nakon predloga Novosadske biciklističke inicijative, tadašnji ministar životne sredine, Goran Trivan, uputio je apel lokalnim samoupravama u Srbiji da pomognu građanima u nabavci popularnih dvotočkaša.U februaru 2021. godine, sa gotovo 40.000 redovnih biciklista, Novi Sad bi mogao da postane prvi grad u Srbiji koji će dati podsticaje za kupovinu bicikala. U javnosti se uglavnom navodi da su glavni zagađivač industrijski pogoni i individualna ložišta. Štetan uticaj prevelikog broja starih automobila se uglavnom zanemaruje, mada se mogu čuti i tumačenja da automobili zagađuju vazduh na nivou jednocifrenog procenta. Godinu dana ranije, biciklisti su uputili predlog kao reakciju na davanje subvencija za kupovinu novih taksi vozila, za koje je država pripremila značajne subvencije. Međutim, mali procenat tih subvencija je iskorišćen, dok se za bicikle očekuje da će ih svi rado koristiti. Uprkos tome što nije objavljeno na koji način će se ovi podsticaji dodeljivati i u kom iznosu, na nivou grada je opredeljen ukupan iznos od 8 miliona dinara za 2021. godinu. Uprava za zaštitu životne sredine nazvala je ovu stavku "Podsticanje korišćenja bicikla kao ekološki prihvatljivog transporta". Prema opisu, cilj "povećanje broja biciklista na ulicama Grada Novog Sada u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha i zagađenja životne sredine". PLANET BIKE DOBIJA POLA MILIONA EVRA SUBVENCIJA ZA IZGRADNJU FABRIKE BICIKALAFoto: Screenshot/ Odluka od dodeli subvencija za kupovinu bicikala koju je objavila Novosadska biciklistička inicijativa INFRASTRUKUTURA ZA BICIKLE U NOVOM SADUNovi Sad je jedan od prvih gradova u Srbiji u kome su izgrađene biciklističke staze i ima gotovo najrasprostranjeniju mrežu od preko 100 kilometara biciklističkih staza, poručuju iz Novosadske biciklističke inicijative.Kažu i da je Novom Sadu prvi put postavljen biciklistički semafor, postavljena prva stanica za besplatnu popravku bicikala u Srbiji. Niz brojača na biciklističkim stazam redovno daje podatke o broju biciklista, a pre 10 godina uveden je i prvi rent-a-bike sistem pod okriljem Parking servisa. Novi Sad je i prvi grad koji je od 2011. godine dopustio biciklistima zvanično kretanje kroz pešačku zonu, nakon protesta na kome je osnovana biciklistička inicijativa.Nedugo zatim su se prvi put u Srbiji pojavile i biciklističke trake u suprotnom smeru u jedosmernim ulicama. U Novom Sadu je rano počelo i da se "eksperimentiše" i sa crvenom bojom na biciklističkim prelazima i biciklističkim trakama.Od prošle godine 2020. godine, grad je počeo da radi i na uklanjanju ivičnjaka sa biciklističkih staza. Osim podsticaja za kupovinu bicikala, novosadske bicikliste ove godine očekuju i radovi na biciklističkim stazama na Futoškom putu i prema nekim najavama, na nasipu od Limana i Telepa do Futoga, duž međunarodne biciklističke rute  Eurovelo 6. 

2021

Pametne klupe Gradskoj opštini Vračar

U cilju unapređenja kvaliteta života na Vračaru i ugodnijeg boravka na javnim površinama predsednik Gradske opštine Vračar prof. dr Milan A. Nedeljković i kompanija dm drogerie markt Srbija pot...