Najnovije

Srbija

United Group: Komisija odobrila plan za slamanje SBB-a i slobodnih medija

United Group ocenila je danas da je Komisija za zaštitu konkurencije potvrdila da je uslovno odobrila ugovore kompanija Telekom i Telenor "uprkos jasnim anti-konkurencijskim ciljevima tih sporazuma".U saopštenju se dodaje da je Komisija ignorisala dokumente Telekoma Srbija o saradnji dve firme koje je objavio N1, kao i da je onemogućila SBB-u i United Media da učestvuju u postupku.TV N1, koji posluje u sklopu United Group, prethodno je objavio dokumente za koje tvrdi da dokazuju da je cilj sporazuma slamanje SBB-a i "stavljanje tačke" na poslovanje medija u sklopu iste grupacije, uključujući N1 i Nova S."Komisija je takođe odlučila i da potpuno ignoriše obrazloženi podnesak SBB-a kojim su precizno navedeni i anti-konkurencijski ciljevi ovih sporazuma, ali i njihovi anti-konkurencijski efekti po celokupno telekomunikaciono tržište u Srbiji. Upozoravali smo građane Srbije da sve ukazuje na to da je cilj vlasti da finansijski oslabi United Group... Nažalost, ova odluka Komisije pokazuje da se država ponovo umešala u medijsku sferu sa namerom da uništi slobodne medije i nametne potpuni monopol u informisanju građana Srbije", ocenjuje se u saopštenju. Komisija odobrila saradnju Telekoma i Telenora United Group ne očekuje da uslovi pod kojim je Komisija odobrila saradnju dva preduzeća umanji anti-konkurencijski karakter ovih ugovora, iako celokupna odluka o tome nije objavljena."Upotrebićemo sva dostupna pravna sredstva da osporimo skandaloznu odluku Komisije za zaštitu konkurencije. U zaštiti naših legitimnih prava, obratićemo se i nadležnim institucijama u Evropskoj uniji, kako bismo ukazali na grubo kršenje principa konkurencijskog prava koje dolazi od tela koje bi ta prava trebalo da štiti", zaključuje se u saopštenju. 

Video

Da li profesor Kavčić ugrožava autorska prava (VIDEO)

U majskom broju Nove ekonomije, prof. Aleksandar Kavčić govori o svojoj ideji o besplatnim udžbenicima za sve đake u Srbiji.Da li su povređena autorska prava, zbog čega je osnovao Fondaciju i da li planira da se kandiduje na sledećim izborima?Prenosimo deo razgovora:

Srbija

Na Dan planete u Čukaričkom rukavcu plutaju mrtve ribe

Na društvenim mrežama osvanuli su po ko zna koji put snimci zagađenja Čukaričkog rukavca na reci Savi u Beogradu. Po vodi plutaju uginule ribe, a stručnjaci upozravaju da problem zagađenja tog rukavca i topčiderske reke mora pod hitno da se reši.Snimke uginulih riba u Čukaričkom rukavcu napravljene 21. aprila objavio je novinar Marko Dragoslavić, koji za Novu ekonomiju kaže da se okolinom širio nesnosan smrad."Stanje je katastrofa imate ribe od pet, deset, pedeset kila, ne preterujem, one plutaju, ovo smrdi na neku tešku hemiju," napominje Dragoslavić. Dodaje da razlog za to zagađenje treba da daju ljudi iz gradske uprave Beorgada."Ja sam pretrpan informacijama šta se sve dešava svuda u Beogradu, imate građevinske firme ispod mosta Gazela, koje betnoske blokove bcaju u vodu," kaže Dragoslavić.On tvrdi i da se u savskom priobalju odvijaju brojni građevinski radovi, sa teškim mašinama, bez tabele na kojima se nalaze informacije o njima. TOPČIDERSKA REKA DECENIJAMA ZAGAĐENA Prema rečima Branislava Božovića, geologa čija je specijalnost zaštita životne sredine, zagađenje Čukaričkog rukavca je dugogodišnji problem, još od vremena izgradnje nekadašnjih obližnjih industrijskih giganata IMT-a i 21. maja."Sad su tu brojne male kompanije koje sigurno proizvode hemijske materije, ali i nus proizvode koje prosipaju u vodu i od toga ribe, ali i drugi živi svet uginu," objašnjava Božović za Novu ekonomiju.Do uginuća riba dolazi i u slučajevima kada u rukavcu nestane kiseonika, odnosno kada voda u njemu naglo opadne, dok je u drugim slučajevima glavni krivac za to hemija. Mulj i nanos koji je star i po nekoliko decenija i koji se na tom mestu taložio, "bukvalno ostaje na svom mestu", Naš sagovornik ukazuje i na činjenicu da se u tom rukavcu nalazi mulj i nanos star i po nekoliko decenija."Ta uginuća riba su u Čukaričkom rukavcu postala trajna, a mi se uvek iznenadimo kao da se to dešava prvi put. To je ogledalo odnosa prema Beogradu i rekama,", naglašava Božović.Živi svet se međutim, kako dodaje, obnavlja nakon kada u rukavac dođe nova voda koja ima kiseonika.Topčiderska reka donosi svašta, a bilo je i projekata da se ona sanira, kao i da se ukloni mulj iz Čukaričkog rukavca, podseća Božović."Jedno vreme je čak i pumpana voda iz jezera Ade Ciganlije da bi se osvežila voda u Čukaričkomm rukavcu, ali očigledno je da se i to više ne radi, tako da je na žalost zapušteno," kaže sagovornik našeg portala.On upozorava da nije samo problem u trovanju riba, već i ljudi, jer trulež koja tu nastaje takođe opasna po zdravlje. Božović, koji je nekada obavljao funkciju gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, kaže da problem Čukaričkog rukavca i Topčiderske reke mora pod hitno da se reši. Kaže da prvo treba popisati sve male firme koje posluju u okolini Topčiderske reke, jer neke od njih otpadne vode ispuštaju u kišnu kanalicaciju, pa kasnije završe u Čukaričkom rukavcu.Nadležne inspekcije su nekada imale sve te podatke i po potrebi su, kako podseća, kažnjavale neodgovorne privrednike.Čedomir Savković

Srbija

Sistematski pregled o trošku firme nije deo zarade

U zaradu zaposlenog ne treba računati izdatak za privatni lekarski pregled koji plaća poslodavac, objavljeno je u  Biltenu službena objašnjenja i mišljenja za primenu finansijskih propisa. Na pitanje da li se zaradom smatra davanje kojim poslodavac za sve zaposlene obezbeđuje sredstva za zdravstvenu zaštitu plaćanjem iz svojih sredstava direktno na račun zdravstvene ustanove koja pruža usluge, navodi se da „sredstva za zdravstvenu zaštitu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava i da ova davanja ne čine zaradu zaposlenih, već predstavljajudavanje koje predstavlja izdatak za poslodavca.“To znači da izdatak za sistematski pregled ne podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.Međutim, kada poslodavac ne vrši plaćanje zdravstvenim ustanovama već privrednom društvu koje neobavlja zdravstvenu delatnost, to predstavlja davanje zaposlenima od strane poslodavca i kao takvo podleže oporezivanju i plaćanju poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade, navodi se u Biltenu objavljenom na sajtu Ministarstva finansija.Da li firma sme da nam meri temperaturu?Kako je raditi u kovid-bolnici: jedan skafander dnevno i pao lavabo

Srbija

Regulator odobrio subvencije za privrednike Preševske doline

Preduzeća koja imaju sedište u Preševu, Bujanovcu ili Medveđi moći će da dobiju subvencije koje im pokrivaju do 70 odsto opravdanih troškova, piše u odluci Komisije za kontrolu državne pomoći.Pojedinačna pomoć neće moći da bude manja od 300.000 dinara niti veća od dva miliona dinara preduzetnicima koji nemaju obavezu vođenja poslovnih knjiga i tri miliona dinara onima koji vode poslovne knjige.Za ovu pomoć izdvojeno je ukupno 40 miliona evra i to tako što će preševske firme dobili 15,4 miliona, bujanovačke 16,6, a preduzeća iz Medveđe 8 miliona dinara.Od ukupnog iznosa 15 miliona dinara je namenjeno za sufinansiranje projekata preduzetnika koji imaju tendenciju rasta i novog zapošljavanja, a 25 miliona za sufinansiranje projekata mikro i malih privrednih društava i preduzetnika u cilju ekonomskog rasta i povećanja zapošljavanja.Bespovratna sredstva su namenjena isključivo za nabavku opreme i mašina za projeketne aktivnosti u oblasti proizvodnje i proizvodnih usluga u sektorima poljoprivrede, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom, vodom i građevinatrstva, osim u sektoru čelika, sintetičkih vlakana i uglja.Preševo, Bujanovac i Medveđa inače spadaju u četvrtu grupu opština, što znači da im je prosek razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.

Srbija

Novi McDonald’s restoran u Nišu

Danas je u Nišu otvoren novi McDonald’s restoran, u okviru šoping centra DELTA PLANET. „Kada smo prošle godine u junu otvarali dva restorana u šoping centrima Beo i Rajićeva, nismo mogli ni pretpostaviti da će pandemija ovoliko dugo trajati i da će ovoliko uticati na naše živote i poslovne aktivnosti. I pored svih izazova kojima smo svakodnevno izloženi, nastavljamo sa našim planovima i danas otvaramo novi restoran u Nišu u koji smo investirali 700.000 evra. Restoran u šoping centru Delta Planet je prvi koji otvaramo ove godine i na taj način podržavamo razvoj ovog regiona, ali celokupne privrede Republike Srbije.“, izjavio je Veselin Janićijević, direktor kompanije McDonald’s Srbija.McDonald’s nastavlja sa uvođenjem najsavremenijih tehnologija, pa će restoran u šoping centru DELTA PLANET poseduje na terminale za poručivanje – self order kioske. Na tri kioska u restoranu, sa šest pozicija, gosti mogu samostalno, koristeći ekran osetljiv na dodir, da odaberu željene proizvode, poruče ih i plate karticom na samom terminalu, ili gotovinom na posebnoj kasi. Takođe će se i u ovom restoranu primenjivati made for you koncept, što znači da će tek nakon što gost naruči, njegova porudžbina početi da se sprema. Ovaj restoran takođe poseduje i digitalni meni board.

Svet

Nemačka planira nabavku 30 miliona doza „Sputnjika V“

Nemačka namerava da kupi 30 miliona doza ruske vakcine protiv koronavirusa "Sputnjik V" , izjavio je premijer savezne pokrajine Saksonije.Kako prenosi Euronews, Mikael Krečmer objavio je vest na Tviteru, uz komentar da će medicinska sredstva doći u tri tranše od po deset miliona doza, tokom juna, jula i avgusta.Do tada će se verovatno čekati odobrenje Evropske agencije za lekove (EMA) za upotrebu ruske vakcine, a Krečmer je rekao da se nada da će cepivo dobiti dozvolu narednog meseca.Ruska vakcina "Sputnjik V" trenutno je registrovana u 61 zemlji, ali još uvek nije dobila zeleno svetlo evropskog regulatornog tela.Nemački ministar zdravlja Jens Špan prethodno je najavio da će zemlja otpočeti pregovore sa Rusijom o eventualnoj nabavci vakcine.Prema rezultatima treće faze III kliničkog ispitivanja, "Sputnjik V" je efikasna u 91,6 odsto slučajeva. "Sputnik V", ako bi na kraju bio odobren, bila bi prva nezapadna kovid-vakcina koja je dobila zeleno svetlo EU.

Svet

Britansko obrazovanje studentima iz regiona dostupno i nakon Bregzita

Univerziteti u Velikoj Britaniji tek treba da prouče i sagledaju situaciju koja je u toj zemlji aktuelna nakon njenog izlaska iz Evropske unije. Ipak, ne očekuju se veće promene, iako još nije sasvim jasno kako će funkcionisati razmena studenata koja se preko Erazmus programa odvija među članicama EU.Tom Rhodes sa City College (Gradskog koledža) Evropskog kampusa Univerziteta York, podseća da su britanski standardi u obrazovanju visoki, a njeni univerziteti spadaju među najbolje u svetu.Zobg tog su popularna destinacija za brojne strane studente, ali su kako Rhodes objašnjava važni i za britanski ekonomiju jer utiču na njen bruto domaći proizvod (BDP).Kako naglašava tome doprinose studenti, ali i naučna istraživanja koja se obavljaju na univerzitetima.On podseća da su trenutno posebna važna ona istraživanja koja se odnose na vakcinu AstraZeneca, koja se sprovode na Univerzitetu Oksford."Sve se promenilo, ali mi se trudimo da budemo fleksibilni, da se prilagodimo u da budemo kreativni u učenju," kaže Rhodes.Kaže i da si mnogi univerziteti u Velikoj Britaniji trenutno prazni zbog pandemije, ali dodaje da je vakcinacija u toku, pa se nada da će njeno uspešno sprovođenje obezbediti bolju uslove za narednu školsku godinu.Rhodes smatra da je pandemija pokazala koliko je zapravo važno obrazovanje, dok je sa druge strane onlajn nastava donelo velike promene u studiranju.Velika Britanija je krajem prošle godine i zvanično izašla iz evropske Unije, a univerziteti kako Rhodes naglašava tek treba da utvrde koliko je će to uticati na britansko društvo.OSNOVNE I MASTER STUDIJE EVROPSKOG KAMPUSA UNIVERZITETA YORK DOSTUPNE I U REGIONU "Zbog pandemije to je još veći problem za nas, ipak ne bi trebalo očekivati neke veće promene" napominje Rhodes.Rukovodstva na britanskim univerzitetima prema njegovim rečima gaje izvesnu zabrinutost i trenutno istražuju šta Bregzit zapravo znači za njih.Veliki problem kako dodaje mogao bi da bude Erazmus program za razmenu studenata, koji se odvija među članicama Evropske unije i tek ostaje da se vidi kako će se on obavljati nakon Bregzita.Sa druge strane, postavlja se pitanje šta to znači za studente iz Srbije, ali i one iz drugih kajeva sveta, koji će prilikom prijave za studiranje na britanskim univerzitetima možda imati manju konkurencijom, ako se studenti iz EU budu manje prijavljivali.Gregory Dikaios, koji na City Colledge u Solunu obavlja funksciju šefa službe za odabir studenata kaže da se u okviru te institucije studentima nudi mogućnost da studiraju i ostanu blizu svojih domova.Sa druge strane, nudi im se vrhunsko obrazovanje i o tome prema njegovim rečima svedoče brojni srpski studenti koji kod njih godinama studiraju."Neki od tih mladih ljudi nastavljaju akademsku karijeru, kada se vrate kući," dodaje Dikaios.Napominje i da City Colledge organizjue i dualni programe za menadžere, koji su dostupni i u Beogradu, a svi koji žele da studiraju na Citz Colledge ili da pohađaju takve programe mogu da se obrateSvi koji žele da studiraju ili da pohađaju takve programe, kako naglašava, mogu da se prijave njihovim predstavnicima u Beogradu.

Srbija

Komisija odobrila saradnju Telekoma i Telenora

Komisija za zaštitu konkurencije je odobrila saradnju kompanija Telekom Srbija i Telenor u oblasti optičke infrastrukture, navodi se u saopštenju.Komisija je navela da će kompletna rešenja sa obrazloženjima koja ne sadrže zaštićene podatke objaviti čim se ispune uslovi za to, odnosno kada odluči o zahtevima pomenutih društava za zaštitu podataka.To regulatorno telo bi tada trebalo da objavi i bliže uslove ugovora, mere kojima se obezbeđuje zaštita konkurencija, kao i rokove za njihovo izvršenje. Telekom je u međuvremenu saopštenjem potvrdio odluku o saradnju, koja podrazumeva iznajmljivanje Telekomove optičke infrastrukture Telenoru i distribuciju medijskog sadržaja "po komercijalnim i potpuno neekskluzivnim uslovima"."To znači da Telekom Srbija može da iznajmljuje svoju infrastrukturu i drugim učesnicima na tržištu, a Telenor može da kupuje sadržaje od koga god želi, jer ugovor nije restriktivan ni u jednoj svojoj tački", dodaje se u saopštenju Telekoma. Domaće akcionarsko društvo dodaje da će se novim dogovorom tržište telekomunikacija u Srbiji "značajno liberalizovati", da će korisnici uskoro imati veću mogućnost izbora čije usluge žele da koriste, odnosno da se njim "pospešuje konkurencija i inovacije u telekomunikacionoj industriji".Javnost još uvek nema uvid u pojedinosti predložene saradnje Telekoma i Telenora, ali je TV N1 još krajem januara u tekstu "Pakleni plan: Telekom i Telenor se udružuju da bi uništili slobodne medije" tvrdila da je cilj dve telekomunikacione firme smanjenje učešća na tržištu konkurentskog SBB-a  ispod 30 odsto.Prema navodima N1, dogovor o saradnji u pristupu fiksnom širokopojasnom Internetu i distribuciji medijskih sadržaja zapravo podrazumeva ustupanje kompletne Telekomove infrastrukture kablovske mreže i kompletnog sadržaja kablovske televizije Telenoru, uz naknadu čija visina nije potvrđena.N1 je u vlasništvu Adria News, koja posluje u okviru United Media, članice grupacije United Group.SBB, jedna od najvećih kablovskih i internet operatora u zemlji, takođe posluje u okviru United Group. Dve strane u tržišnom sporu su u međuvremenu pokrenule međusobne tužbe, tako da je Telenor u februaru tužio urednike N1 i Adria News, zbog navodne negativne medijske kampanje, dok su United Media i SBB podnele krivičnu prijavu protiv Telekoma i Telenora, zbog sumnji da predložena saradnja predstavlja restriktivni sporazum.

2021

„Zdravo Dvadesete“ i KOMS udruženo u promociji zdravih stilova života

U mesecu posvećenom zdravlju i njegovom očuvanju, „Zdravo dvadesete“ platforma, koju je pokrenula kompanija Galenika i Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) zajednički su organizovali nagradni konkurs na temu „Brinem o svom zdravlju“. Nagradni konkurs predstavlja jedinstvenu priliku da mladi iskažu svoje mišljenje i na kreativan način odgovore na to šta za njih zaista znači biti zdrav. „Zdravo dvadesete“ je društveno odgovorni projekat namenjen mladima, sa ciljem da podigne svest o važnosti prevencije hroničnih oboljenja. Kroz eVodič i platformu dvadesete.rs mladima su dostupne pouzdane informacije o sedam oblasti fizičkog i mentalnog zdravlja koje su pripremili naši eminentni stručnjaci, specijalisti za svaku oblast posebno.  „Cilj nam je da mladima njihovim jezikom predstavimo važne teme koje se tiču zdravih stilova života. Reč je o senzitivnoj ciljnoj grupi, kojoj je onlajn okruženje prirodno i koja bira šta će od informacija konzumirati. Zbog toga je izazov za nas bio da pronađemo prave načine komunikacije, što nas je vodilo u pravcu razvoja inovativne platforme.“ izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor kompanije Galenika a.d. Beograd.Projekat „Zdravo dvadesete“ nagrađen je Disrupt nagradom za inovaciju, izabrao je stručan žiri sastavljen od vrhunskih profesionalca iz različitih oblasti komunikacija među 60 pristiglih prijava. „Disrupt nagrada je posebno važna za nas,  jer prepoznaje značaj projekta i potrebe ulaganja u prevenciju bolesti i očuvanju zdravlja mladih, kao ulaganje u budućnost čitavog društva“,  dodao je gospodin Vian Markes.Zdravlje i dobrobit mladih jedan je od devet strateških ciljeva prepoznatih u Nacionalnoj strategiji za mlade Republike Srbije za period od 2015. do 2025. godine, zbog čega je Krovna organizacija mladih Srbije prirodan partner u daljem razvoju i realizciji projekta.„Mlade smo ovim konkursom izazvali da pokažu svojoj zajednici da je popularno imati zdrave navike, da time što mislimo o očuvanju i unapređenju fizičkog i psihičkog zdravlja mislimo o sebi i zajednici u kojoj živimo. Želimo da podstaknemo mlade da se razvijaju, da stiču i neguju pozitivne stavove prema zdravim stilovima života i posebno važno, da osete sopstvenu odgovornosti za svoje zdravlje. Ovim konkursom verujemo da ćemo podići svest mladih ljudi, ali i javnosti da moramo zajedno razvijati zdravstvenu kulturu i odgovornost prema sebi i široj zajednici“, izjavila je Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS.

Srbija

CINS: Kako se smanjuje konkurencija u „zelenim“ javnim nabavkama?

Iako je zaštita životne sredine doskora bila zakonska obaveza, novi Zakonom o javnim nabavkama koji je važio do jula prošle godine, ona je u javnim nabavkama godinama bila mrtvo slovo na papiru, piše Centar za istraživačko novinarstvo (CINS). Stručnjaci naglašavaju da je važna politička volja kako bi se zaštita životne sredine primenjivala.Kako piše CINS, pojedinim "zelenim" nabavkama Parking servis u Beogradu smanjio je mogućnost konkurencije i suzio broj preduzeća koja u njoj mogu da učestvuju, pa garažu tog preduzeća od skoro 19 hiljada kvadrata na Obilićevom vencu poslednjih godina održavaju isti ljudi. Za čišćenje poslovnih prostorija i garaža na više od 50 lokacija, kako se dodaje, beogradski Parking servis je od 2017. do kraja 2020. ukupno platio 100 miliona dinara, a posao je svake godine dobijalo domaće predstavništvo francuske firme Atalian Global Services. Direktor te firme u Srbiji je Dušan Radaković, otac nekadašnjeg narodnog poslanika i člana Demokratske stranke Janka Radakovića, a među klijentima su i Gradska opština Zvezdara, Pravni fakultet i Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA).Parking servis je za posao čišćenja takozvane "zelene" nabavke, u kojima se nabavljaju dobra, usluge ili radovi koji će u manjoj meri naškoditi životnoj sredini, pa se propisuje nabavka sredstava koja imaju sertifikat da su manje štetna po životnu sredinu.Međutim, kako se navodi, u "zelene" nabavke spadaju i štedljiva rasveta, efikasniji frižideri, vozila na električni pogon, reciklirani materijal za kancelariju.Stari Zakon o javnim nabavkama, koji je važio do jula 2020, zaštitu životne sredine je predvideo kao načelo, odnosno obavezu svih koji raspisuju nabavke.Međutim, Parking servis je otišao dalje i "zelenim" kriterijumima nedozvoljeno umanjio konkurenciju, tvrdi CINS. Iz Atalian Global Services i Parking servisa nisu komantarisali navode CINS-a.U konkursnoj dokumentaciji su jasno navodili koje proizvođače sredstava za čišćenje traže, što je u suprotnosti sa Zakonom, objašnjava Miroslav Mijatović, predsednik Podrinjskog antikorupcijskog tima. On podseća da u Zakonu jasno piše da je zabranjeno navoditi robni znak, patent ili tip, posebno poreklo ili proizvodnju.Ukoliko naručilac nešto od toga i navede, mora da ostavi opciju za slične, "odgovarajuće" proizvode, jer se u suprotnom eliminiše konkurencija, objašnjava advokat Nebojša Bogdanović."Kada stave brend to je vrlo ograničavajuće za sve koji možda imaju proizvode koji ispunjavaju zelene kriterijume. To je moje mišljenje. Razlog tome može biti i neznanje," smatra Jasminka Ranđelović iz Alternative za bezbednije hemikalije (ALHem), organizacije koja je objavila šest vodiča o pravilnom sprovođenju tih nabavki.Parking servis je ostavio mogućnost ponuđačima da pošalju ime proizvoda koji nije na spisku, kako bi proverili "usaglašenost sa zahtevanim standardom", ali to ne zamenjuje zakonsku obavezu da u poziv dodaju "ili odgovarajuće" proizvode, smatraju sagovornici CINS-a.Prema njenim rečima Jasminke Ranđelović, naručilac je trebalo da kaže koje zelene kriterijume i kakva svojstva i uticaj po životnu sredinu i zdravlje ljudi treba da imaju sredstva za čišćenje, a ne da stavi naziv brenda.Naglašava se da se "zelene" nabavke  parktično se nisu ni sprovodile, a obavezno načelo zaštite životne sredine se retko primenjivalo.U poslednjem izveštaju za 2019. godinu Kancelarije za javne nabavke, nema podataka o njihovom broju, jer nije poznat ni njenim službenicima. U svom odgovoru kancelarija objašnjava da pojam zelenih nabavki predstavlja samo kriterijum za dodelu ugovora nekom ponuđaču.Nešto ranije, u izveštaju za 2018. Kancelarija je najavila da će raditi na promovisanju "zelenih nabavki", a te godine sedam njihovih predstavnika je bilo i na studijskom putovanju u Holandiji gde su se bavili ekološkim aspektima javnih nabavki.Međutim krajem 2020. Zakon o javnim nabavkama je promenjen tako da zaštita životne sredine više nije obaveza, a ni na novom Portalu javnih nabavki, koji je pušten u rad u isto vreme kada je počela primena novog zakona, ne postoji mogućnost da se takve nabavke posebno pretražuju.Vukašin Vojinović iz Privredne komore Srbije (PKS) smatra da je potreban nekakav merač ili filter ekoloških komponenti u pretrazi dodeljenih ugovora na Portalu javnih nabavki, kako bi se znalo koliko "zelenih" nabavki je sprovedeno. Prema saznanjima PKS-a, na tome se već radi.Vojinović dodaje da predstoji veliki posao podizanja svesti kako bi se ovakve nabavke implementirale i to u dva pravca: na mikro nivou gde će privreda pojačati ponudu i na makro nivou, gde je potreban primer dobre prakse i zaokreta od strane ministarstva, lokalne samouprave i velikog javnog preduzeća.Jasminka Ranđelović smatra da novi zakon, usklađen sa direktivama Evropske unije, ostavlja sasvim dovoljno prostora da se "zelene" nabavke sprovode, ali i da je to ipak više pitanje političke volje. Država mora da ih promoviše i da bolje edukuje službe koje sprovode nabavke, objašnjava ona, jer o ovome ne znaju dovoljno niti ih iko na to primorava."To je jedan dobrovoljan mehanizam, i u EU je „zelena“ nabavka dobrovoljni mehanizam. Ima zemalja gde jeste pravno obavezujući, na primer Slovenija koja je to uredbom Vlade propisala," naglašava Ranđelović.Država treba da donese strateški dokument koji se zove Nacionalni akcioni plan za zelene nabavke, dodaje Ranđelović, u kom pravi listu prioriteta određuje za nabavke kojih predmeta ili usluga (na primer papir, vozila, sredstva za čišćenje, nameštaj) treba da se koriste ekološki kriterijumi, kao i višegodišnji plan čija implementacija će da se prati.ALHem je, sa 20 drugih organizacija civilnog društva, krajem 2019. podneo inicijativu Ministarstvu zaštite životne sredine i Kancelariji (tada Upravi) za javne nabavke da usvoji taj plan."Usvajanjem i primenom 'zelenih' javnih nabavki država pokazuje odgovornost i posvećenost u pogledu principa održivog razvoja i doprinosi razvoju zelene ekonomije," navodi se u inicijativi.Profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević kaže da kada bi se "zelene" nabavke zaista sprovodile, efekti po životnu sredinu bi bili vidljivi. Iako su trenutno skuplja, takva ekološki čistija rešenja na duže staze su verovatno isplativija:"Obično se u tim proračunima šta je skupo i šta je jeftino ne uračunavaju eksterni troškovi, kao na primer kod zagađenja vazduha – posle zbog prevelikog zagađenja imate troškove lečenja ljudi, bolovanja, i tako dalje".

Srbija

Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara

Lekari i tehničari u kovid bolnici u Batajnici imaju prava na samo jedan skafander dnevno. Ukoliko odu na pauzu i izađu iz crvene zone, po povratku mogu da obuku samo jednokratni zaštitni mantil.Fotografija ovakve odluke proširila se društvenim mrežama i izazvala brojne reakcije zdravstvenih radnika.Takva odluka može da bude veoma problematična jer sprečava lekare i medicinske tehničare da ijednog sekunda mogu da odu na pauzu, objašnjava za Novu ekonomiju dr med. Gorica Đokić, predsednica glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.“Smene su recimo, na odeljenju gde ja radim, to je PIN 18 (poluintezivna nega 18, prim.nov.), sedam sati prepodnevna, što je najkraće, popodnevna osam sati i devet sati noćna”. kaže Đokić.To bi, objašnjava, značilo da bi zaposleni morali da prestanu da piju vodu u toku dana, da u noćnoj smeni ne bi morali da odu do toaleta.“Ako mora da skine skafander, onda mora da obuče taj kesasti ogrtač. Realno je mnogo manji stepen zaštite.”Ona dodaje da sama nosi mantil, ali pre svega zato što je vakcinisana, ima antitela i oseća da bi mogla da bude fleksibilnija. Napominje da je to njen lični izbor i da ne može da govori u ime svih kolega.  Oni, pak, ukoliko odu na pauzu, nemaju izbor šta će obući.“Sada vidim da sve kolege izbegavaju da odu na pauzu, da ne bi ostalio bez skafandera. Ja se iskreno nadam da to neće da dovede do nekog oštećenja zdravlja”, kaže Đokić.Dodaje da u kovid bolnici svakoga dana ima mnogo posla, a da su uslovi veoma loši. Kako kaže, ceo sistem se održava na entuzijazmu zdravstvenih radnika i to pre svega mladih lekara i specijalizanata.Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalac “Nema mnogih stvari, od banalnih stvari. Meni je potpuno bilo šokantno da mi moramo flasterima da lepimo creva od kojih zavisi život pacijentu. Da ne možeš da nađeš maske, da morate da jurite sa odeljenja na odeljenje, da pokušate da nađete neku ispravnu masku ili neki highflow aparat (aparat sa visokim protokom kiseonika, prim. nov.) Da pacijentu eksplodira flašica u high flow aparatu”, objašnjava Đokić.Ona ističe da se istovremeno govori kako je zdravstveni sistem savršen i da ima svega, što na terenu nije tako. Bolnica u Batajnici je montažni objekat koji se “mestimično raspada”, ističe Đokić.“Lekarska soba sa gipasnim zidićem od par milimetara na koji je bio zalepljen lavabo koji je odvalio i zid i lavabo i sve. Ta lekarska soba na pinu 18 je dva puta dva bez prozora koja se deli sa kolegama iz poluintezivne nege 17. Kada nas je najmanje, četvoro nas je u prostoriji dva puta dva bez prozora.”Đokić u Batajnici do sada radi oko 20 dana, inače je stalno zaposlena u bolnici “Laza Lazarević”. Do sada nije dobila nikakav kovid dodatak, a kaže da od medicinskih sestara čuje da su neke od njih dobile nakaknadu, a druge nisu.Na uslove rada se od zaposlenih uglavnom niko glasno ne buni, kaže Đokić.“To je jedan pakao gde ljudi gledaju da što pre izađu iz toga i onda ćute i čekaju da to prođe. Koliko sam shvatila, što god je traženo, ništa nije dobijeno i onda su ljudi digli ruke da bilo šta traže. “Dr David Matejević, v.d. načelnik odeljenja poluintenzivne nege 13 za naš portal kaže da se ljudi nisu žalili na odluku o korišćenju samo jednog skafandera jer su racionalni i shvatili da je ona dobronamerna. Takođe, dodaje da je odluka na nivou preporuke.“Sve je počelo tako što je u jednom trenutku krenula masovna potrošnja skafandera, koja na dnevnom nivou višestruko prevazilazi broj medicinskih radnika. Skafanderi su dosta skuplji od običnih jednokratnih mantila, pa je problem i pravdati toliku njihovu upotrebu.”On napominje da se mantili koriste svuda u svetu, nepromočivi su, pa predstavljaju potpunu zaštitiu od kovida ukoliko se poštuju i ostale propisane mere.“Ti mantili su po mom mišljenju i dosta praktičniji, lakše se oblače, svlače, lakše se podnose. Kombinacija jednokratnog mantila, partikularne maske, vizira i rukavica je sasvim dovoljna za adekvatnu zaštitu”, kaže Matejević.On dodaje da lično odredbu o dobijanju samo jednog skafandera dnevno lično ne doživljava kao da se manje ide na pauze.“Pauza svima dozvoljena, a odlazak na istu dosta zavisi i od samog obima posla. Često se nema ni vremena za pauzu u toku smene.”Što se opreme tiče, Matejević kaže da se dešava da zafali adekvatna veličina skafandera, rukavica, ali da nije primetio da je iko ikad ostao bez opreme i uskraćen za ličnu zaštitu. “Oprema se redovno trebuje, postoje službe koje se time bave, jer je lična zaštita ipak prioritet.”"Nepoznato na šta je utrošen veliki deo novca tokom izgradnje kovid-bolnica" Dodaje da je najbolja lična zaštita vakcinacija, pogotovu za radnike u kovid bolnicama, a potom sledi sama oprema.Podsetimo, kovid bolnica u Batajnici je otvorena u decembru prošle godine, a prema izjavama zvaničnika u njoj se može istovremeno lečiti oko 1.000 pacijenata. Kako objašnjava naša sagovornica dr med. Đokić svi pacijenti ove bolnice imaju teži oblik korone, obostrane upale pluća i zahtevaju kiseoničku terapiju.Kovid bolnica u Batajnici je deo Univerzitetskog kliničlkog centra Srbije (UKCS), kako je izjavio i direktor UKCS Milika Ašanin. Nova ekonomija je zbog toga poslala pitanja UKCS u vezi sa odredbom o korišćenju zaštitne opreme u Batajnici, ali do danas nismo dobili odgovore.Katarina Baletić

Srbija

Frilenseri se ipak dogovorili sa Vladom Srbije

Vlada Srbije saopštila je da je postigla dogovor sa predstavnicima Udruženja frilensera i Udruženja radnika na internetu (URI) u vezi sa oporezivanjem frilensera. Vest je potvrdilo i Udruženje radnika na internetu na svojoj fejsbuk stranici, gde se navodi da će frilenseri dobiti manje poresko opterećenje, kao i pravo na upis radnog staža.Vlada je kako se navodi prihvatila predlog udruženja da se normirani troškovi frilensera, odnosno radnika na internetu povećaju sa postojećih 43% na 50%.Na sastanku je dogovoreno da im se omogući upisivanje radnog staža, srazmerno sa uplaćenim delom obaveza.Rok za usvajanje svih zakonskih propisa, koji će definisati budući status radnika na internetu, pomeren je na 1. januar 2022. godine, do kada će važiti uslovi koji su do sada dogovoreni.Kako se dodaje da neoporezivi deo zarade frilensera neće se od 1. oktobra ove godine smanjivati na 18.300 dinara i to je bila jedna od glavnih zamerki koje je URI upućivao Vladi Srbije.Takođe, dogovoreno je da će uz Udruženje radnika na internetu i Udruženje frilensera odrediti svoje predstavnike koji će učestvovati u radnoj grupi za izradu predloga novih zakonskih rešenja.FRILENSERI PONOVO PRED SKUPŠTINOM, PODRŠKU PRUŽAJU I PREDUZETNICI "Imajući u vidu to da je Vlada Srbije preuzela obavezu da sve stavke dogovorene na ovom sastanku budu ispunjene, stekli su se uslovi za prestanak protesta frilensera," dodaje se u saopštenju Vlade Srbije.Udruženje radnika na internetu je potvrđujući vest o dogovoru saopštilo da frilenseri dobijaju veće poresko oslobođenje, priznat radni staž, dok im budući poreski nameti od 1. oktobra 2021. godine beće biti veći.Izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju, kako se naglašava neće biti povučeni iz skupštinske procedure, već će se amandmanima izmeniti predviđeni uslovi i ubaciti oni koji su danas dogovoreni.URI je danas održao protestno okupljanje pred Narodnom skupštinom, dok je za 24. april bio najavljen veliki protest izpred Vlade Srbije.

Srbija

APR od naredne nedelje nudi usluge boniteta za 2020. godinu

Agencija za privredne registre (APR) počeće da nudi usluge boniteta sa podacima iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu od ponedeljka, 26. aprila 2021. godine, navodi seu  saopštenju.Izveštaji o bonitetu za privredna društva, ustanove i preduzetnike, kao i skoring privrednih društava, u kojima su uključeni podaci iz redovnih godišnjih izveštaja za 2020. godinu, izdavaće se samo za one obveznike za koje su ti izveštaji dostavljeni, odnosno koji su kao potpuni i računski tačni javno objavljeni na internet stranici Agencije.Za pravna lica i preduzetnike koji još uvek nisu ispunili obavezu dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2020. godinu Agencija će pružati usluge boniteta zaključno sa podacima iz izveštaja za 2019. godinu, sve dok ne dostave potpun i računski tačan izveštaj za prošlu godinu.Rok za dostavljanje tih izveštaja propisanog Zakonom o računovodstvu je 30. jun 2021. godine."Korisnicima predlažemo da pre naručivanja izveštaja ili skoringa putem linka Pretraga objavljenih finansijskih izveštaja (u odeljku Javno objavljeni finansijski izveštaji) provere da li je za konkretno privredno društvo, ustanovu ili preduzetnika finansijski izveštaj za 2020. godinu objavljen. Ukoliko isti nije objavljen predlažemo da provere da li je taj izveštaj dostavljen Agenciji i status njegove obrade putem linka Pretraga izveštaja za 2020. godinu u postupku obrade (u odeljku Predmeti u radu). Ako u izveštaju koji je dostavljen ima nedostataka obveznik iste mora otkloniti, po proceduri za obradu, kako bi on mogao biti javno objavljen i uključen u izveštaje o bonitetu i skoring", pojašnjavaju u APR-u.Izveštaji o bonitetu sa podacima iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu izdavaće se po zahtevu za hitnu obradu samo za one obveznike za koje je redovni godišnji finansijski izveštaj za tu godinu javno objavljen.Istovremeno, od 26. aprila 2021. godine, za privredna društva čiji su finansijski izveštaji za 2020. godinu javno objavljeni, prestaće da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2015. do 2019. godine, pošto je za ta privredna društva utvrđena nova ocena boniteta odnosno skoring za period od 2016. do 2020. godine.Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na internet stranici Agencije, u delu Finansijski izveštaji, na linku Evidencija izdatih skoringa.Podsećamo korisnike da su usluge boniteta dostupne elektronski, naručivanjem putem aplikacije za naručivanje izveštaja o bonitetu i aplikacije za naručivanje skoringa, kao i podnošenjem zahteva u pisanim putem (lično, poštom ili faksom).Detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga iz Registra finansijskih izveštaja date su na internet stranici Agencije u delu Finansijski izveštaji, u okviru odeljaka APR bonitet i ePodaci iz finansijskih izveštaja na zahtev korisnika.

Srbija

Fiskalni savet: Neopravdana polovina planiranog budžetskog deficita

Među glavnim zamerkama Vladi Srbije kod planova u okviru rebalansa budžeta je povećano izdvajanje za vojsku i neselektivna dodela antikrizne pomoći.  Fiskalni saveta smatra i da će se zbog rebalansa bužeta krajem godine prekomerno povećati javni dug Srbije, sa 58,2 na 61 ili čak 62% bruto domaćeg proizvoda (BDP).Skok budžetskog deficita koji je predložila Valda Srbije bio bi sa 2,9 na 6,9% bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno sa 1,5 na oko 3,5 milijardi evra, odnosno za čitavih dve milijarde evra, podseća Fiskalni savet uz napomenu da je prošle godine planirano da se javne finansije Srbije tokom 2021. godine uvedu u "nešto mirnije vode".Budžetski deficit je 2020. godine iznosio 8,1% BDP-a, odnosno oko 3,7 milijarde evra, pa se prvobitnim budžetom za 2021. godinu predviđalo smanjenje fiskalnog deficita na 3% BDP-a.Povećanje fiskalnog deficita finansiraće se novim zaduživanjem zemlje i to će se odraziti na stabilizaciju javnog duga u odnosu na BDP, napominju u Fiskalnom savetu. Objašnjavaju da je deficit povećan zbog novog paketa antikriznih mera, dodatnih troškova zdravstva, ali i snažnog povećanja rashoda pojedinih budžetskih korisnika. Ipak, naglašavaju da će rebalans biti za 200 miliona evra manji od prethodno planiranog, zbog bolje naplate doprinosa, dodaje se u analizi.Više od polovine planiranog povećanja deficita, oko 1,2 milijarde evra odlazi na budžetske troškove za treći paket antikriznih mera, 200 miliona odlazi na zdravstvo, a 330 miliona na infrastrukturu.Fiskalni savet smatra da je ulaganje u zdravstvo i infrastrukturu dobra fiskalna politika, jer može da poveća privredni rast i obnovi ono što je u zemlji zapušteno, a kako se dodaje dobro je i što ona uključuju nova ulaganja u zaštitu životne sredine.Savet ocenjuje da su načelno dobre i antikrizne mere, ali samo delimično jer se one dodeljuju i onima kojima nisu potrebne.Preostalih 370 miliona evra, kako se dodaje u oceni budžetskog rebalansa, predviđeno je za rashode u Ministarstvu odbrane, za veće plate i nabavku naoružanja.Fiskalni savet smatra da upravo ti troškovi nisu opravdani, kao i da Vlada Srbije mora da ih dodatno obrazloži, jer je prema njihovom mišljenju polovina troškova rebalansa mogla da se izbegne. Fiskalni savet napominje i da je planirani fiskalni deficita Srbije za 4% BDP-a veći od proseka zemalja koje sa njom mogu da se porede i u kojima je to povećanje u rasponu od 1 do 2%. To kao i činjenica da je Srbija pre rebalansa planirala manji deficit nego i u tim zemljama se navodi kao još jedan dokaz da je njen poslednji predlog deficita znatno veći nego što je bilo neophodno.Fiskalni savet smatra da će rebalans imati primetan efekat na ubrzanje rasta BDP-a koji bi u 2021. mogao da premaši 5%, uz ubrzanje od 1,5 procentnih poena, ali napominje da bi isti efekat mogao se ostvariti i uz mnogo manji deficit.