Najnovije

Svet

Inovacije bazirane na veštačkoj inteligenciji za pametnija plaćanja

Visa Inc. (NYSE: V) danas je najavila VisaNet +AI, paket usluga zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji se bavi dugogodišnjim izazovima sa kojima se susreću banke, trgovci i korisnici a to su kašnjenja i zabune pri upravljanju stanjem na računima, kao i nepredvidivosti dnevnih poravnanja za finansijske institucije. VisaNet +AI obuhvata nekoliko inovativnih koncepata i usluga koje dodaju novu vrednost, uključujući Visa Smarter Posting i Visa Smarter Settlement Forecast, kao i Visa Smarter Stand-In Processing (Smarter STIP), funkcionalnost najavljenu avgusta prošle godine. Ove inovacije koriste Visa AI platformu visokih performansi kako bi plaćanja učinile predvidljivijim, transparentnijim i bržim. „Naši klijenti, partneri i vlasnici kartica traže od nas korisne uvide zasnovane na podacima kako bi bolje upravljali svojim poslovnim i finansijskim životom, posebno tokom ovog perioda bez presedana. Danas najavljujemo skup usluga koje koriste veštačku inteligenciju kako bi potrošačima olakšali upravljanje računima, a finansijskim institucijama upravljanje poslovanjem“, izjavio je Džek Forestel, izvršni potpredsednik i šef proizvoda u kompaniji Visa. „Naše ulaganje u infrastrukturu veštačke inteligencije omogućava nova rešenja, u realnom vremenu, za složene probleme. Ovo je samo početak onoga što možemo uraditi pomoću snage predikcije veštačke inteligencije.“ Veća transparentnost za potrošače uz Smarter PostingDanašnji korisnici, u digitalnom dobu od malih nogu, sve više koriste bankarstvo na mobilnim i mrežnim platformama i očekuju uvid u svoje finansije u realnom vremenu. Međutim, iskustvo plaćanja za korisnike može biti nedosledno, jer je za neke kupovine potrebno više vremena da se finalizuju i budu vidljive na bilansu. Ovo zaostajanje može stvoriti zabunu ili zabrinutost kod korisnika kartica, i dovesti do potencijalnog prekoračenja ili povećanja poziva korisničkom centru banaka izdavalaca kartica.Do ovog kašnjenja dolazi zato što se iznos odobren u realnom vremenu na kasi može razlikovati od iznosa koji je konačno skinut sa računa potrošača. Na primer, konačni iznos se može promeniti pri prekograničnom plaćanju koje uključuje više valuta. Da bi izbegle zbunjivanje korisnika koji vide višestruke promene iste transakcije, banke često odlažu knjiženje ili ažuriranje stanja na računu dok ne budu sigurne u konačni iznos.Kako bi izdavaocima pomogla u pružanju boljeg bankarskog iskustva za korisnike platnih kartica, Visa je razvila Smarter Posting uslugu koja koristi veštačku inteligenciju u postupku autorizacije i dodeljuje jedinstvenu ocenu svakoj transakciji. Smarter Posting model analizira detalje transakcije i ranije podatke kako bi predvideo verovatnoću da će iznos transakcije ostati nepromenjen kroz kliring. Tokom testiranja model je u predviđanju da li će iznos transakcije verovatno ostati nepromenjen postigao preciznost od 98 odsto , dajući finansijskim institucijama dodatni uvid za doslednije iskustvo plaćanja od početka do kraja, privremenim ažuriranjem stanja na računu koje korisnik kartice vidi. Visa Smarter Posting će u početku biti dostupan u Evropi u aprilu 2021. godine, a predviđeno je da se u bliskoj budućnosti proširi globalno. Smarter Settlement Forecast model koji predviđa potrebe za novčanim tokovimaSvakog dana tokom procesa poravnanja Visa omogućava kretanje milijardi dolara u hiljadama institucija u više od 200 zemalja i 160 valuta. To je poslednji korak u ciklusu plaćanja, gde se transakcije agregiraju, olakšavaju se transferi između sticaoca i izdavaoca, a računima trgovaca odobravaju se prodaje koje su izvršili.Ovaj proces zahteva od finansijskih institucija da strateški alociraju resurse tako da postoji dovoljno likvidnosti da zadovolji obim dnevnog poravnanja, bez prekomerne raspodele resursa koji bi mogli da se iskoriste negde drugde u njihovom poslovanju. Današnje promenljivo okruženje naglasilo je izazove sa kojim se trezorski timovi suočavaju u predviđanju dnevnih obima i donošenju strateških odluka. Visa je kreirala Smarter Settlement Forecast kako bi klijentima pružila prilagođene sedmodnevne prognoze iznosa poravnanja koji će im biti potrebni svakog dana. Usluga koristi informacije generisane ranijim obimima poravnanja, sezonskim pokazateljima, makro-trendovima, vanrednim događajima, poput COVID-19, i podacima o transakcijama u realnom vremenu pružajući visokokvalitetna predviđanja odliva i priliva gotovine. Ove prognoze mogu pomoći izdavaocima i sticaocima da optimizuju procese upravljanja trezorom i likvidnošću i pomažu finansijskim institucijama da se poravnaju u više valuta sa predviđanjima za svaku valutu. Predviđeno je da Smarter Settlement Forecast bude dostupan klijentima koji su korisnici platforme Visa Analytics, putem pretplate, što im olakšava integraciju. Visa trenutno pilotira uslugu sa tri klijenta, a uoči njenog zvaničnog predstavljanja planiranog kasnije ove godine.Smarter STIP može poboljšati iskustvo plaćanja prilikom prekida u radu  Visa Smarter Stand-In Processing (Smarter STIP), prva od mogućnosti VisaNet + AI najavljena u avgustu 2020. godine, uzela je maha među vodećim finansijskim institucijama na globalnom nivou. Smarter STIP koristi duboko učenje kako bi pomogao finansijskim institucijama da povećaju ovlašćenja za transakcije tokom prekida u radu.  Smarter STIP donosi odluku da odobri ili odbije transakcije u ime izdavaoca na osnovu informacija, a kako bi korisnicima pružio neometano Visa iskustvo plaćanja. Od objavljivanja, Smarter STIP je zabeležio veliko interesovanje izdavalaca u svim Visa regionima. Za samo dva meseca, klijenti širom sveta dodali su Smarter STIP u svoj paket Visa rešenja, uključujući Caixa Econômica Federal i Doha Bank.

Srbija

Inicijativa TAS: Očekuje se gašenje još 170 turističkih agencija

Inicijativa TAS - turističke agencije Srbije, koja broji preko 200 turističkih agencija, saopštila je da se pridružila protestu Udruženja "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije", koji je zakazan za subotu. Dodaju da je njihov cilj da spasu turistički sektor u kom inače posluje dosta porodičnih firmi.Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije", kako se navodi "zbog pasivnosti države u rešavanju nagomilanih problema u celokupnoj privredi" organizuje i treći protest u subotu 6. februara u minut do 12 ispred Narodne skupštine.Jedan od zahteva njihovog protsta biće i da se otpišu porezi i doprinosi na zarade zaposlenih koji su zbog pandemije prošle godine odloženi i čija prva rata dospeva 10. februara."Osnovni zahtev našeg sektora, sektora turističkih agencija, je hitna finansijska jendkratna pomoć. Preko 200 turističkih agencija je do danas obustavilo svoje poslovanje", navodi se u saopštenju Inicijative TAS.ZAŠTITNIK PREDUZETNIKA: POREZI I DOPRINOSI NA MINIMALAC TREBA DA BUDU 10 ODSTO Upozoravaju i da je u narednih mesec dana najavljeno da će se ugasiti još 170 turističkih agencija i tvrde da je otpušten veliki broj radnika, preko 50% od ukupnog broja. To prem anjihovom mišljenju predstavlja pravi presedan u domaćoj privredi."Sve zemlje Evropske unije su u paketima pomoći privredi posebna i značajna sredstva usmerili na turističke agencije kao i pojedine zemlje u našem okruženju. Nedavno je Federacija BiH isplatila pomoć svojim turističkim agencijama", podsećaju u Inicijativi TAS.Ta inicijativa podseća i na situaciju koja se dogodila krajem januara kada su predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija govorili o navodnom memorandumu koji je sklopljen sa grčkim vlastima kako bi naši građani mogli da putuju u tu zemlju.Tvrde da ministarstvo nije htelo da prizna svoju grešku kada je grčki ministar turizma demantovao informaciju o sklopljenom memorandumu, već je odgovornost prebačena na medije."Ovakve izjave apsolutno štete našem ugledu kao zemlje i karakterišu se kao svojevrsni diplomatski incident", kažu u Inicijativi TAS.U toj inicijaivi kažu da njihov sektora željno iščekuje normalizaciju situacije koju je izazvala pandemija korona virusa i otvaranje granica ostalih zemalja za građane Srbije.

Svet

Za kineske državne novine Džek Ma više nije preduzetnički lider

Osnivač Alibabe Džek Ma izostavljen je sa liste kineskih preduzetničkih lidera koju su objavili državni mediji, suptilno naglašavajući koliko je poljuljan njegov odnos sa zvaničnim Pekingom, piše agencija Rojters.Najpoznatiji kineski biznismen i milijarder nije spomenut u članku objavljenom na naslovnoj stranici lista Shanghai Securities News. Umesto toga, Ren Žengfej iz Huaveja, Lei Jun iz kompanije Xaomi i Veng Čuanfu iz automobilske kompanije BYD pohvaljeni su za svoje doprinose u preduzetništvu.Lista je objavljena u utorak kada se očekivalo da Alibaba izvesti o zaradi u poslednjem kvartalu.Ma se nedavno našao u centru pažnje, kada je Kina počela obračun s njegovim poslovnim carstvom. Krajem decembra, kineska regulatorna tela su pokrenula istragu za kršenje pravila konkurencije protiv Alibabe, najveće kompanije za e-trgovinu u zemlji, koja se često naziva i "kineskim Amazonom".Takođe, u novembru je Kina uvela propise koji su zaustavili ono što bi bila možda i najveća početna javna ponuda (IPO) u istoriji za Ant Group, Maovu fintek (fintech) kompaniju.Kineska vlada načinila je ovaj korak nakon što je Ma na konferenciji u Šangaju kritikovao kineski finansijski regulatorni sistem.Ma je tada kritikovao finansijske propise koje je Kina koristila i rekao da "ne treba koristiti zastarele metode za regulisanje budućnosti".Nakon toga Ma je nestao iz žiže javnosti i pojavio se tek nakon dva meseca na kratkom video snimku od pedeset sekudni.Shanghai Securities News je rekao da iako su se neki preduzetnici ponašali kao „nemilosrdni heroji“ u svojim naporima da se otrgnu od starog, krutog ekonomskog sistema, oni sada vode „grupu kompanija koje poštuju razvoj i tržišna pravila“.

Svet

U rukovodstvu nove crnogorske avio-kompanije neće biti političara

Izvršni direktor nove crnogorske aviokompanije "To Montenegro", koja se osniva nakon finansijske propasti Montenegro Erlajnsa biće Predrag Todorović, koji više od deset godina radi u evropskoj avijaciji, piše podgorički dnevni list Dan. Navodi se da u novoj avio-kompaniji neće biti političkih kadrova.List Dan je objavio da je iz Ministarstva finansija najavljivano da će Vlada Crne Gore konačnu odluku o imenovanju izvršnog direktora i borda direktora nacionalnog avio-prevoznika doneti tokom dana."Lista se sastoji od šest vrhunskih stručnjaka koji će zbog svog znanja, kvalifikacija i profesionalnog integriteta biti ponos naše države", naveli su iz crnogorskog Ministarstva finansija.Predrag Todorović je od 2010. do 2018. radio u Pro skaj Frans, kompaniji koja iznajmljuje avione u celom svetu.Od 2018. je u firmi "Sitizen plejnu" koja ima platformu za prodaju sedišta svih avio-kompanija koja nisu prodata, služeći se softverima koji traže prazna mesta i nude na internetu. Todorović je radio na poslovima prodaje i napredovao do izvršnih funkcija, a na svom Linkedin profilu je naveo i da se bavio vaterpolom.CRNA GORA GASI MONTENEGRO ERLAJNS, OSNIVA NOVU FIRMU Izbor Todorovića za izvršnog direktora ne bi trebalo da bude doveden u pitanje, a u novoj avio-kompaniji ne bi trebalo da bude političkih kadrova, prema pisanju pogoričkog dnevnog lista.Iz Ministarstva finansija su saopštili da su u Komisiji koja je birala kandidate za članove borda i izvršnog direktora bili ministri: Milojko Spajić (finansije), Jakov Milatović (ekonomski razvoj), Tamara Srzentić (javna uprava) i Mladen Bojanić (kapitalne investicije).ŠTA SE DEŠAVA SA MONTENEGRO ERLAJNSOM?Napominje se da problemi u Montenegro Erlajnsu ne prestaju, kao i da je račun tog preduzeća blokirala i Međunarodna institucija za telekomunikacije u avijaciji (SITA) zbog duga od preko 100 hiljada evra.To dodatno komplikuje plan da Montenegro Erlajns obnovi letove, kako ne bi izgubio licence i slotove.Zbog problema sa SITA, Montenegro Erlajns, prema pouzdanim informacijama Dana, neće poleteti do 20. februara, kako je bilo planirano. Preduslov za poletanje je da plate taj dug.

Svet

Oporavak avio-saobraćaja i dalje neizvestan

Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja (IATA) objavilo je celogodišnje rezultate globalnog putničkog saobraćaja za 2020. godinu koji pokazuju da je potražnja opala za 65,9 odsto u odnosu na celu 2019. godinu, daleko najoštriji pad prometa u istoriji vazduhoplovstva. Pored toga, rezervacije su u naglom padu još od kraja decembra.U pandemijskoj godini, vazdušni putnički saobraćaj izmeren u putničkim kilometrima potonuo je rekordnih 66 odsto.U decembru je saobraćaj na međunarodnim linijama opao za 85 odsto, a na domaćim za 70 odsto. Prošle godine aviokompanije su prevezle 1,8 milijardi putnika, 60 odsto manje nego godinu ranije.Evropski prevoznici zabeležili su pad prometa od 73,7 odsto u 2020. u odnosu na 2019. Kapacitet je pao za 66,3 odsto, a faktor opterećenja za 18,8 procentnih poena na 66,8 odsto. Za mesec decembar, saobraćaj je kliznuo za 82,3 odsto u poređenju sa decembrom 2019. godine„Predviđamo da će se saobraćaj donekle oporaviti 2021. i dostići polovinu nivoa 2019.“, rekao je generalni sekretar IATA-e Aleksander de Žunijak na konferenciji za novinare u sredu.Međutim, tom oporavku prete nove zabrane putovanje koje su još uvek na snazi širom Evrope i sveta.

Srbija

18 godina poslovanja u Srbiji

Wiener Städtische osiguranje (WSO), osnovano 2003. godine kao greenfield investicija vodeće austrijske osiguravajuće kompanije Vienna Insurance Group (VIG), obeležava danas 18 godina poslovanja u Srbiji. Svih ovih godina, WSO odgovorno brine o osiguranju celokupnog društva sa naglaskom na osiguranje velikih infrastrukturnih projekata izgradnje mostova i saobraćajnica, osiguranje korporativnog sektora, zaštite od sajber rizika i ostalih važnih projekata u kojima se prepoznaje kombinovana snaga ekspertize VIG grupe i lokalnog menadžmenta. Jednako važan i odgovoran aspekt poslovanja WSO je briga o pojedincu i zaštiti od rizika svakog građanina, što dokazuje i pozicija u samom vrhu domaćeg tržišta životnog osiguranja. Tokom proteklih 18 godina, WSO mreža raširila se na preko 40 lokacija u Srbiji i  broji više od 1.300 zaposlenih. Po ukupnom portfelju i visini premije WSO je među četiri vodeće kompanije na srpskom tržištu, kao dokaz da je iskustvo i znanje VIG-a, lidera u oblasti osiguranja u centralnoj i istočnoj Evropi, sa tradicijom dugom skoro dva veka, uspešno preneto i na domaće tržište. WSO obezbeđuje finansijsku sigurnost kroz proizvode i usluge koji zadovoljavaju najviše standarde. Klijenti i poslovni partneri važna su karika u lancu uspeha, a njihovo poverenje glavna je motivacija za dalji razvoj.”Svesni smo ogromnog razvojnog puta koji je kompanija Wiener Städtische osiguranje prešla od osnivanja do danas. Ponosni smo na naše poslovne uspehe i na vrednost našeg brenda u Srbiji u koji su ugrađena velika zalaganja svih naših zaposlenih. Tokom prethodnih godina, zajedno sa našim klijentima prolazili smo kroz razne izazove, a godina za nama je naročito bila značajna iz ugla dokazivanja naše društvene odgovornosti. Naš rast je stabilan a naša ambicija je da rastemo još brže. U centru naše pažnje je naš klijent. Njegove potrebe su naš putokaz.” Izjavio je Zoran Blagojević, Predsednik Izvršnog odbora.U želji da svojim delovanjem promovišemo zdrave životne navike i pomognemo savladavanju svakodnevnih izazova kojima smo svi izloženi, u godini kada proslavljamo punoletstvo, Wiener Städtische osiguranje omogućava 18% popusta na ugovorenu premiju Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja svim novim osiguranicima, fizičkim i pravnim licima. Wiener Städtische osiguranje 18 godina posluje u Srbiji kao deo jedne od najvećih evropskih osiguravajućih grupacija - VIG, prisutne u 25 zemalja i sa više od 25.000 zaposlenih. U 2019. godini VIG je zabeležio preko 10 milijardi evra premije i profit od preko 522 miliona evra. Ključna vrednost WSO-a – različitost, proizilazi upravo iz pripadnosti Vienna Insurance Group. Bogato lokalno iskustvo, razmena znanja, ideja i kulturnog nasleđa unutar grupe predstavljaju jedinstvenu osnovu na kojoj se baziraju najviši standardi usluga za klijente u Srbiji.

Srbija

Bankarske usluge poskupele od 15 do 60 odsto

Dok država najavljuje pomoć građanima od 30 evra tokom dva meseca sredinom godine, bankarske usluge poput održavanja računa, isplata gotovine, SMS obaveštenja, korišćenja bankomata već su početkom 2021. godine poskupele od 15 do 60%, pišu Biznis i finansije.Na poskupljenja svojih usluga banke su se spremale još tokom decembra, i obavestile su  klijente preko interneta i mejlom o novim cenama.U pojedinim bankama, vođenje platnog i ostalih dinarskih računa sada košta 190 dinara. Za SMS obaveštenja tokom meseca će umesto 70 biti potrebno 100 dinara, a minimalna naknada za isplatu keša korišćenjem platne kartice na bankomatu ili šalteru druge banke, umesto 150 koštaće 200 dinara.Za 200 dinara, ili gotovo 70% poskupeće usluga za zamenu kartice ako je ukradena ili izgubljena i umesto dosadašnjih 300 biće 500 dinara. Uvedena je i naknada za upit stanja na bankomatu uz pomoć kreditne kartice od 40 dinara.Provizija za podizanje gotovine na bankomatu banke kod koje građani nemaju račun prema novom tarifniku iznosi od 20 do 240 dinara za najniže iznose.NBS: UBUDUĆE BANKE NEĆE MOĆI DA KAŽU "MI SMO NAJBOLJI" Iz Udruženja banaka kažu da je prema Zakonu o bankama, svaka od njih u obavezi da donese i objavi Opšte uslove o poslovanju.Objašnjavaju i da im banke ne dostavljaju izmene cenovnika i da je to poslovna politika svake od njih. Tvrde da nema ustaljenih pravila i da svaka banka donosi svoju tarifnu politiku, ali da korekcija cena ne ide uvek u pravcu povećanja i da se često dešava da se cene naknada za pojedine usluge snižavaju, kao i da su mnoge besplatne.Iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da banke u skladu sa Zakonom o platnim uslugama, imaju obavezu da informišu svoje korisnike pismenim putem najmanje dva meseca ranije, 15 dana pre početka primene.Kako u NBS objašnjavaju, svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali svakoj je u interesu da ima konkurentnu ponudu. CENE BANKARSKIH USLUGANa tržištu Srbije prema podacima NBS posluje 26 banaka, 14 platnih i dve institucije elektronskog novca. Nove provizije za podizanje novca sa svog bankomata kreditnom karticom Eurobanke košta najmanje 200 dinara, kod Unikredit 250, a Adiko – 240 dinara. Za istu uslugu, Komercijalna banka naplaćuje od 100 do 150 dinara, a Kredi agrikol 60 dinara. Provizija za podizanje novca sa bankomata ili šaltera druge banke platnom karticom Eurobanke sada je najmanje 200 dinara, Komercijalne 60 dinara, Halk banke 20, Banke Poštanska štedionica 50, Inteze 90, a u Rajfajzen banci 210 dinara.

Srbija

Privredne komore Zapadnog Balkana: Ukinite vize, dajte nam budućnost

Privrednici Zapadnog Balkana apelovali su na predstavnike vlasti u regionu da učine sve kako bi privreda poslovala na što jednostavniji način, kao i da se okrenu budućnosti i zajedničkoj regionalnoj saradnji, saopšteno je iz PKS."Građanima regiona dajte budućnost, a ne prošlost", zajednička je poruka predsednika privrednih komora Zapadnog Balkana vladama svojih zemalja, poslata sa sednice Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke (Kif ZB6), asocijacije koja okuplja privredne komore Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Crne Gore, Kosova i Srbije.Privrednici traže hitno ukidanje svih poslovnih i ekonomskih barijera u regionu, posebno onih koji su poslednica loših političkih odnosa Beograda, Prištine i Sarajeva.Od Vlada u Sarajevu i Prištini zatraženo je međusobno ukidanje viza i svih drugih ograničenja za slobodu kretanja.Zatraženo je priznavanje registarskih tablica i osiguranja vozila koja onemogućuju potpunu slobodu kretanja i poslovanja što dovodi do nepotrebnih troškova u poslovanju privrede."Privredne komore Zapadnog Balkana poslale su i jasnu poruku Evropskoj uniji da je nedopustiva dalja blokada uvođenja vizne liberalizacije za stanovnike Kosova. Sprečavanje građana i privrede da slobodno putuju u direktnoj je suprotnosti sa osnovnim ljudskim i evropskim pravom. Privredne komore regiona podsećaju Brisel da je upravo vizna liberalizaca bila prekretnica i najveći zamajac ekonomskog razvoja svih zemalja Zapadnog Balkana", dodaje se u saopštenju.Zajednički je ocenjeno i da je inicijativa o ukidanju PCR testa za putovanje građana u zemlje regiona, koja je usvojena upravo na incijativu privrednih komora, imala velikog efekta na poslovanje kompanija.

Srbija

Grad Beograd najavio subvencije za poljoprivrednike

Sekretarijat za privredu grada Beograda za mesec dana će raspisati javne pozive za dodelu podsticaja u oblasti poljoprivrede, prenosi novinska agencija Tanjug.  Svi zainteresovani poljoprivrednici, iz budžeta prestonice ove godine za tu vrstu podsticja mogu da očekuju 180 miliona dinara.Kako je najavio gradski sekretar za privredu Milinko Veličković, biće raspisana četiri javna poziva.Novac od podsticaja će biti namenjen za nabavku traktora i poljoprivrednih priključnih mašina za povrtarstvo, ratarstvo, pčelarstvo i ratarstvo.Vlada Srbije nedavno je usvojila uredbu kojom će podržati nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i područja u kojima su teži uslovi rada, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava država će ove godine izdvojiti oko 53 milijarde dinara.ZA SUBVENCIJE POLJOPRIVREDI IZDVOJENO 53 MILIJARDE DINARA

Srbija

Transparentnost: Poreska krije informacije o oporezovanju frilensera

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da Poreska uprava bez osnova krije informacije od javnog značaja koje su u vezi sa naplatom poreza "radnicima na internetu". Transparentnost se zbog toga ponovo Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti."Da je reč o svesnom pokušaju onemogućavanja pristup informacijama svedoči činjenica da je TS tražila samo statističke podatke koji se odnose na broj obveznika i kontrola koje je vršila Poreska uprava", navodi se u saopštenju Transparentnosti.Prema njihovim rečima, Poreska uprava se prilikom odbijanja zahteva pozvala na zaštitu podataka o poreskim dužnicima, što je u ovom slučaju, kako ocenjuju nije relevantno, jer podaci nisu ni traženi za pojedine poreske dužnike. "Ovakvo postupanje otvara i pitanje da li Poreska uprava uopšte ima statističke podatke o ovoj oblasti svog rada i o kontrolama koje je trebalo da vrši tokom prethodnih godina", kažu u Transparentnosti.Dodaju da su tražili dokumente koji sadrže informacije o tome koliko građana podleže obavezi podnošenja poreske prijave sa obračunatim porezom po osnovu zarade ostvarene pružanjem usluga i rada na internetu od 2015. godine do danas.UDRUŽENJE RADNIKA NA INTERNETU POZVALO NA DIGITALNI PROTEST U Transparentnosti objašnjavaju da su te informacije tražili po godinama, kao i da ih je zanimalo koliko je Poreska uprava kontrolisala naplatu poreza od tih građana od 2015. do danas.Transparentnost Srbija podseća da je Poreska uprava prethodnih godina odbila desetine sličnih zahteva koje su im slali.Podsećaju da je Poreska, nakon toga ipak dostavljala te informacije, ali po rešenjima Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Transparentnost Srbija saopštila je da je i ovog puta uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.Retoraktivna naplata poreza radnicima na internetu,, odnosno frilenserima, uzburkala je javnost, a Vlada Srbije je nakon uličnih protesta Udruženja radnika na internetu koje je u međuvremenu oformljeno, pristala na pregovore sa njima.

2020

Prilika da vodimo pozitivne promene

U kompaniji PepsiCo verujemo da postoji prilika da utičemo na način na koji se proizvode, distribuiraju, konzumiraju i odlažu hrana i piće kako bismo se borili sa zajedničkim izazovima sa kojima se suočavam...

Svet

Mekdonalds počeo da testira biljne burgere

Novi biljni burger poznatog lanca brze hrane Mekdonalds, koji je kompanija najavila u novembru, pojavio se na „probnom radu“ u restoranima širom Danske i Švedske, piše The Verge.Nazvan McPlant, burger sadrži paštetu napravljenu od proteina graška i pirinča, a razvijen je u saradnji sa kompanijom Beyond Meat, koja se proizvodi alternative za meso na biljnoj bazi.Probna vaza ovog burgera počela je u januaru i trajaće do 15. marta u Švedskoj i 12. aprila u Danskoj. Uspeh ovog burgera na skandinavskom tržištu odlučiće o tome da li će se pojaviti i na drugim lokacijama širom sveta.Poslednjih godina, Burger King, Starbaks, KFC i drugi veći lanci okušali su se sa proizvodima na biljnoj bazi, a McPlant je najnoviji u tom trendu. 

Svet

Modna industrija zagađuje više energije nego avio i morski saobraćaj

EU mora da uvede stroge mere za suzbijanje prekomerne potrošnje u industriji „brze mode“ i poveća mogućnost recikliranja tekstila ako želi da postigne nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine, navodi se u novom izveštaju Changing Markets Fondacije o zavisnosti brze mode na fosilna goriva, piše Euractiv.Brza moda je pristup dizajnu, kreiranju i promovisanju odeće koji koristi kopiranje trendova, brzu proizvodnju i materijale niskog kvaliteta kako bi javnosti predstavila jeftine stilove. Sve to rezultira štetnim uticajima na životnu sredinu.Modna industrija odgovorna je za petinu otpadnih voda na globalnom nivou, troši više energije nego brodarstvo i vazduhoplovstvo zajedno, a do 2050. godine očekuje se da činiti 25 odsto preostalog svetskog budžeta za ugljenik.Jeftini sintetički materijali, koji su se povećali devetostruko u poslednjih 50 godina, čine "kičmu" ove mode i koriste oko 350 miliona barela nafte svake godine, navodi se u izveštaju.U 2015. godini tekstilna industrija je koristila 98 miliona tona neobnovljivih resursa, uključujući ulje za sintetička vlakna, đubriva za uzgoj pamuka i hemikalije. Očekuje se da će taj broj porasti na 300 miliona tona do 2050. godine.Od 2000. godine proizvodnja odeće se više nego udvostručila. Ljudi kupuju više odeće i nose je kraće vreme. Prema podacima EU, Evropljani troše u proseku 26 kilograma odeće po osobi svake godine, dok godišnje odbacuju 11 kilograma.Odbačena odeća svake godine ispušta oko pola miliona tona štetnih mikrovlakana u okeane, što bi bilo oko 50 milijardi plastičnih boca kada bi se poredilo sa plastikom.Pored toga, recikliranje tekstila je veoma loše. Oko 87 odsto odeće se spali ili pošalje na deponiju.Otprilike 3 odsto odeće brendova poput Nike, H&M i Louis Vuitton nikada se ne proda i ide pravo na deponiju ili spaljivanje. Takav otpad kasnije proizvodi teške metale, kisele gasove, čestice i dioksine, koji mogu biti štetni po ljudsko zdravlje.Ukoliko Evropska unija planira da postigne nulte emisije štetnih gasova, moraće da se pozabavi tom industrijom konkretnim zakonodavstvom, zaključuje se u izveštaju.

Srbija

Regionalni Challenge Fond podržava projekte dualnog obrazovanja

Regionalni Challenge Fond (RFC) objavio je poziv za podršku investicijama u projekte dualnog obrazovanja, u iznosu od 150.000 do 600.000 evra po projektu, sa ukupnim fondom od 18,8 miliona evra, navodi se u saopštenju Fonda.Otvaranju onlajn događaja koji najavljuje početak ovog projekta, prisustvovali su predstavnici međunarodnih organizacija i inicijativa, regionalnih organizacija, javnih institucija zaduženih za stručno obrazovanje i obuku, privrednih komora, institucija za stručno obrazovanje i obuku i firmi. Cilj Fonda je da unapredi kvalitet i relevantnost stručnog obrazovanja i obuke za tržište rada kroz finansiranje investicija u opremu i infrastrukturu odabranih projekata dualne obuke koje se sprovode u okviru partnerstava između Insitituta za obrazovanje i obuku i kompanija. Kroz podršku RCF-a kompanijama će biti olakšan proces obučavanja učenika, potencijalnih budućih zaposlenih, jer će oni dolaziti u radno okruženje sa prethodno usvojenim bazičnim tehničkim veštinama koje će sticati zahvaljujući savremenoj opremi i alatima u svojim školama. Poršku RCF-a kompanije mogu iskoristiti i za dodatnu obuku svojih zaposlenih.Poziv je objavljen na sajtu www.rcf-wb6.org i traje od 1. februara do 30. aprila 2021. godine. Prijave važe za konzorcijume iz ekonomija Zapadnog Balkana koji se sastoje od jedne institucije za stručno obrazovanje i obuku i najmanje dve kompanije. Pročitajte još: Đaci iz dualnog sistema vole praksu u kompanijama

2021

Donacija SOS Dečijeg sela Kraljevo porodilištu Opšte bolnice „Studenica“

Predstavnici SOS Dečijeg sela Kraljevo uručili su danas porodilištu Opšte bolnice „Studenica“ više od 2000 sredstava za higijenu novorođenčadi. Donacija vredna 762.860 dinara predstavlja izraz podrške lokalnoj zajednici čiji je SOS Dečije selo Kraljevo deo, ali i poziv građanima i kompanijama da u godini pred nama pokažu solidarnost i humanost, dajući svoj doprinos upravo najbližem okruženju. „SOS Dečije selo Kraljevo postoji od 2004. godine. U proteklih 15 godina u našem Selu dom je našlo više od 160 dece i mladih bez roditeljskog staranja. Danas u Selu i Zajednici mladih živi ukupno 80 dece i mladih, dok je u Programu polu-samostalnog života još 12 studenata. Naš zadatak u proteklih deceniju ipo bio je im obezbedimo dom pun ljubavi. Na tom putu značajnu ulogu imala je upravno lokalna zajednica. U želji da uzvratimo podršku i na određeni način doprinesemo, odlučili smo da porodilištu Opšte bolnice „Studenica“, odakle u život kreću naše nove komšije, drugari, braća i sestre, poklonima sredstva za higijenu beba. Baš kao što za decu i mlade iz SOS Dečijeg sela Kraljevo kucaju neka zlatna srca, tako i naša danas kucaju za novorođene Kraljevčane i Kraljevčanke,“ – rekla je Vesna Mraković – Jokanović, direktor SOS Dečijeg sela Kraljevo. Donaciju je primio dr Milan Parezanović, pomoćnik direktora za internistički sektor.Zahvaljujući prijateljima iz SOS Dečijeg sela Kraljevo, jer misle i pomažu našim najmlađim sugrađanima, dr Parezanović je rekao: „Raduje podatak da se u poslednje tri godine povećava broj novorođenčadi u našem porodilištu. U 2018. godini rodilo se 1190 beba, u 2019. bilo ih je 1210, a u prošloj godini 1293. Ako je suditi po proteklom mesecu očekuje nas jedna još jednu lepa godina, budući da je u toku januara rođeno 95 beba,“ rekao je dr Parezanović.Fondacija SOS Dečija sela Srbija, u našoj zemlji prisutna je od 2004. godine, stvarajući porodice za decu i mlade u nevolji, pomažući im da izgrade stabilnu budućnostim, doprinoseći tako i razvoju zajednica u kojima žive. Podrška deci, mladima i porodicama u riziku sprovodi se dugoročno, kroz program SOS Dečije selo u Kraljevu, tri Centra za podršku porodici (u Beogradu, Obrenovcu i Nišu), i Centar „Jaki mladi”. Više informacija o radu Fondacije SOS Dečija sela Srbija pronađite na websajtu: www.sos-decijasela.rs 

2020

Liderstvo u viziji, odgovornost na delu

Ova godina pokazala je da je moguće reorganizovati poslovanje, sačuvati sigurnost i bezbednost zaposlenih, ali i biti odgovoran prema zajedniciAko ne pravite razliku u tuđim životima, ne treba da budete u biznisu. Toliko je jednostavno. Kompanije imaju odgovornost da pozitivno menjaju svet. One to duguju zajednici, svojim zaposlenima, klijentima, svima. Zapanjujuće je da činiti dobro takođe donosi dobro biznisu. Šta čekate? Ričard Brenson, čuveni milijarder i biznismen svetskog ranga nije se šalio kada je postavio ovo pitanje. Odgovor svakako treba da bude – nema čekanja, već pravo u akciju! Kompanija MK Group, sa svojim osnivačem i velikim humanistom Miodragom Kostićem na čelu, primenjuje upravo taj princip u svom poslovanju i uvek je tu da podrži kako svoje zaposlene, tako i zajednicu u kojoj radi. Zahvaljujući svojim društveno odgovornim projektima, u javnosti je prepoznata kao jedan od lidera filantropskih aktivnosti u Srbiji, ali i regionalno. Svoju tradiciju nije prekinula ni tokom ove 2020. godine, kada se čitav svet susreo sa posledicama izazvanim pandemijom korona virusa.Kontinuirana podrška od strane MK Group sistema nije usmerena isključivo ka jednoj društvenoj grupi, već je pružena svima kojima je to neophodno, zahvaljujući fleksibilnosti, odlučnosti ali i proaktivnosti kompanije. Svojim delima ojačala je kompanijske vrednosti - Pouzdanost, Timski duh, Inovativnost i Odgovornost, a preuzimanjem uloge lidera u izazovnim vremenima postavila još više standarde u poslovanju.Pomoć u startu za uspešniju borbu protiv korona virusaMK Group je bila među prvim kompanijama koja je pružila pomoć u borbi protiv virusa COVID-19 u Srbiji, a celokupan iznos koji je izdvojila iznosio je gotovo pola miliona evra. Uvidevši ozbiljnost situacije na samom početku, opredelila je šest miliona dinara Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”, za nabavku neophodnih sredstava za dijagnostiku tada potpuno novog virusa. Vrlo brzo nakon pojave prvih slučajeva zaraženih korona virusom u našoj zemlji, postavilo se pitanje kako će zdravstveni sistem podneti sve više obolelih. Miodrag Kostić, predsednik kompanije MK Group, bez dileme je pronašao način kako da pomogne: tokom vanrednog stanja, kada je to bilo najpotrebnije, ustupio je hotel u Novom Sadu na korišćenje Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i tako obezbedio preko potrebne dodatne smeštajne kapacitete.Kompanije članice MK Group sistema takođe su bile aktivne i pružale svoju pomoć. AIK Banka, koja posluje pod okriljem MK Group, izdvojila je 28 miliona dinara za Republički fond za zdravstveno osiguranje, zahvaljujući čemu je kupljeno 10 respiratora. Tako su zdravstvenom sistemu obezbeđeni značajni kapaciteti za lečenje pacijenata sa težom kliničkom slikom.Iako se odmah znalo da korona virus zdravstveno više utiče na starije građane i osobe sa hroničnim oboljenjima, bilo je jasno da posledice koje virus ostavlja u društvu utiču na sve nas. Zato je MK Group posebnu pažnju usmerila na socijalno ugrožena lica, pa su Sunoko, Carnex i Žito Bačka svoje proizvode u iznosu od 7,5 miliona dinara donirali upravo njima.Svesna nadljudskih napora koje medicinsko osoblje ulaže, rizikujući svoje zdravlje da bi spasili živote svojih sugrađana, MK Group je realizovala društveno odgovorni projekat „Za regionalne heroje“ u okviru kojeg je obezbedila zasluženi odmor u svojim hotelima za 450 lekara i medicinskog osoblja u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Oni su bili na prvim linijama fronta u borbi protiv zarazne bolesti COVID-19, čime su pokazali da su heroji današnjice. Ovim humanim činom MK Group im je odala priznanje i pokazala svoju zahvalnost. Po završetku drugog talasa pandemije, a svesni napora koji tek očekuju medicinare na jesen, za 200 lekara i medicinskog osoblja iz Klinike za infektivne i tropske bolesti pri Kliničkom centru Srbije i 50 zdravstvenih radnika iz Kliničkog centra Vojvodine obezbeđen je trodnevni odmor na Kopaoniku, u hotelu Grand. Goran Stevanović, Aleksandra Stojanović, Zlatibor Lončar, Edita Stokić, Jovan Purar - Donacija medicinskim radnicimaZdravstveni radnici Univerzitetnog kliničkog centra u Ljubljani, Univerzitetnog kliničkog centra u Mariboru, Splošne bolnice Celje i Univerzitetne klinike Golnik odmorili su se u hotelu Kempinski Palace Portorožu, dok je za medicinare iz Hrvatske bio obezbeđen odmor u hotelu Kempinski Adriatic u Savudriji. Ovaj projekat predstavlja krunu dosadašnjih aktivnosti koje je MK Group realizovala tokom pandemije i za njega je izdvojeno 200.000 evra.Dodatno, MK Group je donela odluku da ne koristi sredstva koje je Vlada Republike Srbije uredbom namenila za pomoć privredi u kriznom periodu izazvanom pandemijom, čime je ostavila mogućnost da se ta sredstva iz budžeta u iznosu od pet miliona evra preusmere u najugroženije segmente.MK Group je obezbedila zasluženi odmor u svojim hotelima za 450 lekara i medicinskog osoblja u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj Veliki značaj podrške na lokalnom nivouKompanije članice MK Group bile su aktivne i u doprinosu lokalnim zajednicama. Tako su Agrounija i PIK Bečej donirali svoje proizvode onima kojima je to bilo najpotrebnije, dok je Sunoko izdvojio 36 tona šećera za socijalno ugrožene građane Vrbasa, Šida, Rume i Sremske Mitrovice, kao i socijalno ugroženim penzionerima u Beogradu. Donirane su i maske Kliničkom centru Vojvodina, novosadskim školarcima i opštini Bečej. I nakon vanrednog stanja, kompanija MK Group je nastavila da pomaže zajednici u borbi protiv širenja virusa COVID-19.Kompanija MK Group ni ove godine nije zaboravila na svoje tradicionalne aktivnosti. Akcije Ekološkog pokreta Vrbas podržane su od strane kompanija Carnex i Sunoko i ove godine, zaposleni PC Sunoko Vrbas rado su se odazvali akciji „Čep za hendikep”, a Carnex je donirao svoje najkvalitetnije proizvode u vrednosti od preko 30.000 evra. Članice MK Group su na ovaj način, svaka za sebe, pokazale da zaista dele vrednosti svoje kompanije, kao i da je solidarnost njihova jača strana. Za sve uložene napore sistema, Srpski filantropski forum i Fond B92 odlikovali su MK Group povodom obeležavanja ovogodišnjeg Nacionalnog dana davanja specijalnom poveljom za doprinos tokom bitke protiv korona virusa. Mada je pomoć društvu sama po sebi bila cilj kompanije, činjenica da je trud prepoznat i vrednovan u zajednici veoma je značajna. Najveća odgovornost prema ljudima Organizacija zaposlenih MK Group sistema, sa svim kompanijama članicama, u trenutku kada su se pojavili prvi slučajevi korona virusa u našoj zemlji, predstavljala je veliki izazov. Bilo je pitanje kako pravilno organizovati rad tako da se obezbedi najviši mogući stepen bezbednosti zaposlenih, a da ne trpe poslovni procesi, jer je kontinuitet u proizvodnji i snabdevanju građana hranom jedan od najviših prioriteta. Rad od kuće tamo gde je to bilo moguće organizovan je u rekordnom roku, kao i usklađivanje procesa poslovanja. Zaposleni u kompaniji MK Group pokazali su visok stepen odgovornosti prema poslu, zahvaljujući čemu ni dobri rezultati rada nisu izostali. Svi ekrani širom kompanije, različiti posteri, obaveštenja, ukazivali su na značaj poštovanja propisanih mera. Slanjem mejlova i organizovanjem internih onlajn sastanaka, MK Group je redovno transparentno obaveštavala svoje zaposlene o novostima i pravilima kuće. Menadžment je posebno u ovo vreme bio u pripravnosti, svima na raspolaganju za različita pitanja i nedoumice.Miodrag Kostić sa zaposlenima MK Group - Projekat Podrška porodicamaIako je fokus tokom 2020. prvenstveno na sigurnom i bezbednom poslovanju, MK Group nije zaboravila na svoje tradicionalne projekte koji znače zaposlenima. I u izazovnim vremenima ova kompanija nastaviće da organizuje akciju „Podrška porodici“ u okviru koje se dodeljuju novčane subvencije zaposlenima u sistemu koji su ove godine postali roditelji. Samo tokom protekle tri godine, u okviru ove akcije izdvojeno je 26 miliona dinara za 400 porodica i više od 860 dece.I u izazovnim vremenima kompanija je nastavila da organizuje akciju „Podrška porodici” u okviru koje se dodeljuju novčane subvencije zaposlenima koji su ove godine postali roditeljiPreko oblaka do prvih koraka Pored sistemske podrške i pomoći zdravstvenim institucijama, MK Group je često odgovarala i na individualne apele, kada naš zdravstveni sistem nije imao rešenje za životno ugrožene pacijente. Među njima je i individualna pomoć mališanima obolelim od retkih bolesti. Takav je i slučaj Sofije Markuljević, jednogodišnje devojčice obolele od spinalne mišićne atrofije, tipa 1. Jedini lek koji može da pomogne dostupan je samo u Sjedinjenim Američkim Državama, i to nakon što se uplati suma od čak 2,4 miliona dolara za lek i prateću terapiju.Aleksandar Kostić sa štićenicima Zajednice mladih, SOS dečija sela SrbijeZa Sofiju se ujedinila čitava Srbija i u roku od četiri meseca novac je prikupljen. Međutim, novi izazov koji je delio porodicu Markuljević od uspešnog izlečenja male Sofije bio je prevoz do Los Anđelesa. Kad se uzme u obzir njeno nestabilno zdravstveno stanje, kao i pandemija korona virusa, komercijalni let nije bio opcija. Svoje snage ovoga puta udružili su poslovni lider regiona Miodrag Kostić i najbolji teniser sveta Novak Đoković i obezbedili let privatnim avionom za Sofiju i njene roditelje do Amerike, kao i, nadamo se, srećan povratak u Srbiju. U proteklih pet godina, MK Group je sprovela više od 500 društveno odgovornih akcija u vrednosti većoj od 5.000.000 evra, sa namerom da unapredi uslove života i rada u 123 lokalne zajednice u kojima posluje. Među onim najvrednijima su zimovanja za decu sa Kosova i Metohije i iz SOS Dečijeg sela Srbije, ustupanje porodične kuće u Novom Sadu, kao zadužbine porodice Kostić, na korišćenje Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, kao i izgradnja Zajednice mladih pri SOS Dečijem selu Kraljevo. Ustupanje porodične kuće porodice Kostić NURDOR-uOva godina pokazala je da je moguće reorganizovati poslovanje, sačuvati sigurnost i bezbednost zaposlenih, ali i biti odgovoran prema zajednici. Podrška društvu, ulaganje u razvoj mladih, prepoznavanje i odgovaranje na izazove koji se postavljaju, ostaju strateška opredeljenost MK Group i osnovne premise njenog odgovornog delovanja. Jer, za ovu kompaniju i njenog osnivača, poslovni uspeh i društvena odgovornost su nerazdvojivi imperativ poslovanja.  

Svet

Pfizer samo ove godine očekuje 15 milijardi prihoda od korona-vakcine

Farmaceutska kompanija Fajzer (Pfizer) očekuje 15 milijardi prihoda od prodaje vakcine protiv korona virusa, pokazuju finansijski izveštaji za poslednji kvartal 2020. godine koje je kompanija objavila, javlja CNBC.U celoj 2021, Fajzer predviđa ukupne kompanijske prihode u iznosu između 59,4 milijarde i 61,4 milijarde dolara.Fajzer je ostvario bolje rezultate u četvrtom kvartalu od onoga što je Vol strit očekivao.Prihod po Fajzerovoj akciji bio je 42 centa, iako je Vol strit očekivao 48 centi.Prihod je porastao za 12 odsto na 11,68 milijardi sa 10,44 milijarde u istom kvartalu prošle godine - bolje nego što su analitičari očekivali.Ukupni prihodi su na međugodišnjem nivou veći za dva odsto i iznose 41,9 milijardi dolara, ali je neto rezultat manji za 41 odsto, s obzirom da je pao sa 16,27 milijardi na 9,61 milijardi, pokazuje izveštaj."Kao kompanija, svedoci smo kulminacije desetogodišnje transformacije kompanije Fajzer u kompaniju usmerenu na nauku i inovacije. Pandemija je testirala našu sposobnost brzog odgora i korišćenja najsavremenije nauke za rešavanje najtežih medicinskih izazova“, rekao je šef kompanije Fajzer Albert Burla.Fajzer se kao i drugi proizvođači vakcina bori da zadovolji potražnju za dozama. Nedavno je zatražio pomoć od francuskog proizvođača lekova Sanofi da pomogne u proizvodnji vakcina.Kompanija je takođe rekla da planira da isporuči 200 miliona doza Sjedinjenim Američkim Državama do maja 2021. godine, što je ranije od prethodne prognoze za jul.Pored toga, smatraju da mogu da isporuče oko dve milijarde doza na globalnom nivou do kraja ove godine.Iz kompanije kažu da su spremni da se nose sa novim, zaraznijim sojevima virusa.Studija koju je sprovela kompanija otkrila je da su novi, vrlo zarazni sojevi koronavirusa pronađeni u Velikoj Britaniji i Južnoj Africi imali samo mali uticaj na efikasnost njihove vakcine. Ipak, Fajzer razvija sistem kako bi ojačao zaštitu od novih varijanti. Fajzerove vakcine koriste se i u Srbiji.