Najnovije

Srbija

BIRN: I stranci se besplatno vakcinišu u Srbiji

Portal E-uprave omogućava da se za vakcinaciju prijave i strani državljani koji nemaju boravak u Srbiji, piše Birn.  Dok praktično u svetu traje "rat" za vakcine, nadležne institucije ne žele da odgovore kako je moguće da se u Srbiji vakcinišu i stranci, dok mnogi srpski državljani tek čekaju da budu pozvani na vakcinaciju. Da bi se neko od stranaca vakcinisao u Srbiji, prema pisanju Birna, dovoljno je da ima srpski broj mobilnog telefona, pa su tu pogodnost, kao i činjenicu da je vakcinacija besplatna iskoristili mnogi državljani Severne Makedonije. Sonja iz Skoplja koja ima 64 godine objašnjava da je čula od prijatelja i onih koji su se već vakcinisali da je procedura za prijavu za vakcinaciju u Srbiji veoma jednostavna. Mnogi građani Severne Makedonije prelaze granicu i kupuju kartice srpskih operatera zbog vakcinacije, dok su mnogi od njih shvatili da mogu da se prijave i preko mobilnog broja prijatelja ili rođaka koji žive u Srbiji. Nakon što nabave srpski broj telefona, prijavljuju se na portalu E-uprave gde je omogućeno da se vakcinišu i stranici koji nemaju prebivališe u Srbiji. Potrebno je još samo upisati broj makedonskog ili bilo kog drugog važećeg pasoša, a oni koji su se vakcinisali, kažu da ih u domovima zdravlja u Srbiji niko ništa nije pitao, niti je bilo šta proveravao, kao i da je procedura trajala svega par minuta.U prvi mah verovalo se da se za vakcinu mogu prijaviti samo oni državljani Severne Makedonije koji imaju i državljanstvo Srbije ili barem privremeni boravak u Srbiji, ali veoma brzo je neko shvatio da sistem omogućava prijavu i onima koji to nisu. Kao i za građane Srbije, ni građanima Severne Makedonije i drugim strancima, vakcina se ne naplaćuje. Sonja iz Skoplja se nada da će zahvaljujući vakcinisanju biti konačno u mogućnosti da vidi dve unuke koje žive u Holandiji koje je proteklih meseci videla samo preko Skajpa. EVROPLJANI U SUKOBU SA FAJZEROM OKO ISPORUKE VAKCINA Ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče nedavno je izjavio da će prve vakcine protiv Covida 19 u tu zemlju doći tek u martu.Dnevni list Blic inače je pisao, kako Birn podseća, da je u Srbiji od ukupnog broja vakcinisanih, oko jedan odsto stranaca, što je brojka od oko četiri hiljade ljudi.Građani Severne Makedonije mahom se prijavljuju za vakcinisanje u mestima bliže granici u Nišu i Vranju, a prema nezvaničnim informacijama, u Vranju je prošle nedelje vakcinisano 70 građana Severne Makedonije. U Bujanovcu se juče vakcinisalo troje ljudi iz Severne Makedonije koji su imali dvojno državljanstvo, a u lokalnom domu zdravlja imaju uputstvo da vakcinišu samo ljude koji se prijave preko portala E-uprave. Neki građani Severne Makedonije koriste i sigurniju varijantu, odlaze u Srbiju kod rođaka, oni ih prijave kao goste, pa se kao stranci sa prijavljenim boravkom registruju za vakcinu.Procedura je lakša za ljude koji imaju srpsko državljanstvo, pa je Miroslav iz Kumanova prošlog utorka primio prvu dozu kineske vakcine "Sinofarm"."Registrovao sam se redovno na sajtu, zakazao sastanak i prošle nedelje bio pozvan u Beograd na vakcinisanje", kaže Miroslav koji je odlučio da prijavi i ženu i dvoje dece. Miroslav je dobio i dokument da je vakcinisan, pa se nada se da će mu ova kartica biti "pasoš " za putovanja i normalniji život.VAKCINACIJA STRANIH MEDICINSKIH RADNIKAZbog blizine granice, najviše vakcinisanih je iz Kumanova, malo je onih ljudi koji su spremni da razgovaraju sa medijima, ali mnogi potvrđuju da čak i bolničko medicinsko osoblje odlazi na vakcinisanje."I ja sam bila, vakcinisana sam sa kineskom vakcinom, samo molim vas nemojte da objavljujete moje podatke, bojim se da bi mogla da dobijem otkaz", kaže sestra iz doma zdravlja u Kumanovu.Predsednica Saveza udruženja medicinskih sestara Gordana Bešliovska izjavila je da nema organizovanog odlaska medicinskih radnika u Srbiju na vakcinisanje. Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja i Institut Batut, nisu odgovarali na pitanja Birna o ovoj temi.Birn dodaje se da nadležne državne istitucije u Srbiji nisu želele da odgovore ni na njihovo pitanje da li postoji još bilo koja druga zemlja u svetu u kojoj postoji ovakva praksa.

Svet

Wizz Air otvara novu bazu u Sarajevu

Niskotarifni avio-prevoznik Wizz Air danas je najavila otvaranje svoje 41. baze u Sarajevu, kao i baziranje jednog aviona Airbus A320 na Međunarodnom aerodromu Sarajevo u maju 2021. godine. Osim uspostavljanja nove baze, Wizz Air je od maja 2021. najavio i pokretanje devet novih ruta iz Sarajeva ka gradovima u sedam zemalja. NJihov Airbus A320 obavljaće letove na devet novih linija: do brisela, Kopenhagena, Dortmunda, Ajndhovena, Gotenburga, Londona, Memingena, Bazel-Mulhaus-Frajburg (Euroairport) i do Pariza, sa ukupno više od 250.000 mesta u prodaji na letovima iz Sarajeva u 2021. godini. Wizz Air iz Bosne i Hercegovine leti još od maja 2013. godine kada je prvi avion poleteo iz Tuzle za Malme. U proteklih osam godina iz i prema BiH prevezli su skoro tri miliona putnika."Ovom ekspanzijom Wizz Air nastavlja porast svojih operacija u BiH za 50 posto, čime zadržava lidersku poziciju na tržištu... Wizz Airova široka mreža podržaće bh. ekonomiju i povezati Sarajevo sa dugo očekivanim destinacijama", navodi se u saopštenju.Dodavanjem opcije WIZZ Flex prilikom rezervacije, putnici mogu biti sigurni da će, ukoliko se okolnosti promene ili ukoliko žele promeniti datum putovanja, moći da rezervišu bilo koji WIZZ let po izboru. U ovim nesigurnim vremenima je važno da se smanji briga i da se osigura dodatni nivo zaštite putničkih rezervacija."Pre svega, moram istaći da smo veoma zadovoljni što je baš kompanija Wizz Air odlučila da uspostavi bazu na našem aerodromu, a verujem da je to vest koja će obradovati i brojne naše građane, kako zbog povoljnih cena karata, tako i zbog destinacija koje planira uvesti. Posebno je važno što će to biti destinacije na kojima živi naša brojna dijaspora", kazao je Nermin Zijadić, direktor Sektora saobraćaja i usluga u zračnom saobraćaju Međunarodnog aerodroma Sarajevo.

Svet

Vijesti: Crnogorskim „Plantažama“ potrebna hitna pomoć države

Crnogorska državna kompanija "Plantaže" nalazi se na ivici bankrota i potrebna joj je pomoć države od najmanje pet miliona evra u narednih mesec dana, pišu podgoričke Vijesti, pozivajući se na izvore bliske kompaniji i vlastima.Rukovodstvo ove državne kompanije uputilo apel premijeru i resornom ministru poljoprivrede da hitno nađu način da pomognu kompaniji.Predstavnici Vlade Crne Gore saopštili su nakon razgovora sa rukovodstvom kompanije da će uraditi sve što je u zakonskim okvirima, kako bi "Plantaže" opstale.Naveli su i da je njihov potencijal koji poiseduju trenutno ozbiljno ugrožen.Vijesti pišu da ta većinski državna kompanija otežano posluje zbog nedomaćinskog poslovanja i nekontrolisanog uzimanja kredita iz prethodnog perioda, kao i da ima problema u izvršavanju obaveza prema bankama, dobavljačima, državi i zaposlenima.CRNOGORSKI REVIZORI NAŠLI BROJNE NEPRAVILNOSTI U POSLOVANJU "PLANTAŽA" Poseban problem, kako je saopšteno premijeru i resornom ministru, predstavlja nedostatak sredstva za ovogodišnju proizvodnju i njenu održivost. Na osnovu kredita "Plantaže" duguju oko 24 miliona evra, a obaveze prema zaposlenima i državi iznose oko 7,5 miliona, od čega su samo iznosi poreza i doprinosa 4,5 miliona evra.Obaveze prema stranim i domaćim dobavljačima iznose oko šest miliona evra, a kompanija trenutno ima oko 600 zaposlenih, od čega je 150 višak. Tokom sezone zapošljava se još 400 ljudi.OTPREMNINE DO 250 HILJADA EVRAVesti pišu pozivajući se na svoj neimenovani izvor da je uzrok teške situacije u tom preduzeću preterano zapošljavanje, visoke zarade rukovodstva, od više hiljada pa do desetina hiljada evra, ogromne otpremnine u iznosima od 150 do 250 hiljada evra. Navodi se i primer jednog slučaja kada je firmu napuštala čistačica kojoj je isplaćena otpremnina od 40 hiljada evra.Izvor Vijesti podseća i na neuspeli projekat izgradnje briketnice, u koji su bili uključeni neki biznismeni, kao i na mnoge druge primere koji su uticali na smanjenje vrednosti kompanije.Sadašnje rukovodstvo apelovalo je da se kompaniji hitno pomogne, dok su u vladi bili iznenađeni lošim stanjem u "Plantažama" i rekli da su uvideli "ozbiljnost zatečene situacije".Specijalno državno tužilaštvo je nedavno potvrdilo da je formiralo predmet o "Plantažama" i bivšoj direktorki te kompanije, a protiv nje je ranije prijave podnosila finansijska direktorka "Plantaža".Državna revizorska institucija je u septembru prošle godine dala duplo negativno mišljenje na poslovanje "Plantaža" u 2018. godini.Tada je, između ostalog utvrđeno da je kompanija nenamenski koristila novac, izplaćivala ga bez jasnog cenovnika i kriterijuma, kao i da se poslovalo mimo zakona o reviziji, privrednim društvima, zaštiti na radu i sistemu unutrašnjih finansijskih kontrola u javnom sektoru.Ukupna šteta mogla bi da bude između deset i 15 miliona evra.Među problematičnim poslovima "Plantaža" pominje se i prodaja svežeg lozovog destilata "Rubinu" iz Kruševca po ceni od 2,4 evra po litru.

Svet

Džef Bezos odlazi sa mesta generalnog direktora Amazona

Izvršni direktor Amazona Džef Bezos napustiće tu funkciju kasnije ove godine,a kormilo jedne od najvećih kompanija na svetu preuzima Endi Džesi, dosadašnji direktor Amazon Web Servisa. Bezos prelazi na funkciju predsednika Amazonovog odbora direktora, javlja CNBC.Kompanija je bila tiha o svojim planovima, očekivalo se da će Bezosa naslediti Džef Vilki, izvršni direktor Amazonovog svetskog potrošačkog poslovanja. Međutim, u avgustu je Vilki najavio da će se penzionisati 2021. godine.Endi Džesi (53) postaće novi izvršni direktor Amazona u trećem kvartalu 2021. godine.Džesi se pridružio Amazonu 1997. godine i vodio je Amazonov Web Servis koji je zaslužan za veliki deo Amazonovog profita.„Uzbuđen sam što mogu da najavim da ću u trećem kvartalu preći na mesto izvršnog predsednika Amazonovog odbora i što će Endi Džesi postati generalni direktor”, naveo je Bezos u pismu zaposlenima.Dodao je da namerava da kao izvršni predsednik svu energiju i pažnju usmeri na nove proizvode i inicijative, i poručio da će Džesi “biti izvanredan vođa” koji uziva njegovo puno poverenje.Džesi je i jedan od najplaćenijih u Amazonu, i u protekle tri godine zaradio je više od 20 miliona dolara.Njegov rad privukao je poštovanje i drugih tehnoloških lidera. U jednom trenutku, bivši izvršni direktor Majkrosofta Stiv Balmer obratio mu se sa idejom da postane njegov naslednik, a bio je i u trci za prvog čoveka Ubera 2017.Vest je stigla uz izveštaj o zaradi u kojem je Amazon objavio da je imao svoj prvi kvartal od 100 milijardi dolara. Amazon Web Servis (AWS) pod rukovodstvo Džesija izvestio je o rastu prihoda od 28 odsto za četvrti kvartal, a oko 52 odsto prihoda Amazona pripisano je AWS-u od oktobra 2020. godine.Bezos je rekao da će i dalje biti angažovan na važnim Amazonovim projektima, ali će takođe imati više vremena da se fokusira na svoje ostale projekte kao što je njegov startap za proizvodnju raketa Blu Oridžin.

Svet

Reddit investitori u gubicima nakon pada cene akcija GameStop-a

Nakon prošlonedeljnog vrhunca i vrednosti od 483 dolara, akcije kompanije GameStop danas su naglo pale na svega 83 dolara. Iako je to još uvek porast od 400 odsto u odnosu na njihovu vrednost početkom januara, mnogi trgovci udruženi na Reddit-u se sada suočavaju sa potencijalno zapanjujućim gubicima, piše portal PC Gamer.PC Gamer razgovarao je sa desetinom trgovaca sa Reddit-a čiji su se gubici kretali od nekoliko hiljada do čak 850.000 dolara. Svi oni kažu da su uznemireni naglim padom cene akcija GameStop-a.Na ovaj ishod upozoravali su mnogi finansijski stručnjaci otkako je Reddit prvi put primetio GameStop. Upozoravali su da bi pojedinci koji nemaju potpuno razumevanje u šta se napuštaju mogli da ispaštaju na kraju kada cena naglo padne.Forbes je danas naglasio hitnost tih upozorenja izveštajem koji je nazvan „Molimo vas da prodate GameStop pre nego što cena propadne“.Međutim, uprkos upozorenjima i naglom padu cene, još uvek nisu spremni svi da se predaju.Jedan od definitivnih oličenja zajednice trgovaca udruženih na Reddit-u je gotovo kultna posvećenost borbi protiv hedž fondova koji su započeli „šortovanje“ akcija GameStop-a. Poput vojnika u bitci, korisnici podstiču jedni druge da „drže liniju“ i „veruju u plan“.A ima i drugih koji, bar javno, dele taj optimizam. Milijarder-investitor i vlasnik košarkaškog tima Dallas Mavericks Mark Kjuban, sa jedne strane, ohrabrio je ljude da ne prodaju svoje akcije.„Najbolje što sada možete uraditi je da držite svoje akcije i nastavite da poslujete sa GameStop-om. Ako još uvek verujete u razlog zašto ste kupili akcije i to se nije promenilo, zašto prodavati?“, napisao je Kjuban na Reddit-u.Kjuban je rekao da veruje da je odluka Robinhood-a da ograniči kupovinu akcija GameStop-a doprinela padu cena, jer su time smanjili pristup značajnom broju kupaca, primoravajući prodavce da smanje svoju cenu kako bi privukli druge potencijalne investitore.To je stvorilo ono što je nazvao „Robinhood pad“.Međutim, sada je ova trgovinska platforma podigla ograničenja za kupovinu akcija, ali tek nakon pada cena.Prema ažuriranim ograničenjima, Robinhood će sada omogućiti korisnicima da kupe 100 GameStop deonica umesto 20 koliko je bilo prethodno.Korisnik na Reddit-u koji je započeo ovu bitku sa hedž fondovima izgubio je 19 miliona dolara za dva dana kako je vrednost akcije opala.Kit Patrik Gil, poznatiji na Reddit-u kao DeepFu**ingValue počeo je u septembru 2019. godine da deli svoj potrfelj sa ostalim korisnicima na sajtu čime je inspirisao hiljade amaterskih trgovaca da ga prate i ulože svoj novac u akcije GameStop-a.Nakon što je njegov račun dostigao vrhunac sredinom prošle nedelje, za samo dva dana Gil je izgubio više od polovine novca koji je akumulirao gotovo godinu dana.Iako je za hedž fondove ova suma praktično sitniš iz džepa, Gil je svoju „avanturu“ započeo sa 50.000 dolara i marljivo radio skoro dve godine kako bi stekao sledbenike i takvu sumu novca.Vrednost akcija koje Gil poseduje opala je za 75 odsto.Međutim i pored toga, Gil još uvek ima 22 miliona dolara, što znači da ostaje pobednik, iako je njegova pobeda nešto manja nego što je mogla da bude.

Srbija

Javnost još čeka objavljivanje ugovora o izgradnji „Prokopa“

Prema proceni Gradskog zavoda za veštačenje, izgradnja zgrade železničke stanice Prokop u Beogradu, na koju se čeka decenijama, koštaće 7,43 miliona evra, piše Politika. Ovaj dnevni list napominje da javnost još ne zna koji su detalji okvirnog ugovora za taj posao, kao i da u njegovu zakonitost sumnja i nevladina organizacija Transparentnost Srbija.Kako piše Politika cenu stanične zgrade potvrdio je Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije za imovinu (RDI), ali se i dalje ne zna kada će ugovor između države i privatnog partnera kompanije Railway City Beograd biti konačan, od čega to zavisi, kao i da li neke njegove odredbe još mogu da se promene.Zajednička izgradnja, kako navodi RDI, predviđa da će Railway City o svom trošku, kao finansijer, sagraditi zgradu železničke stanice i parking mesta, dok će zauzvrat "dobiti pravo svojine na jednom delu parcela, pravo gradnje i isključivu svojinu nad određenim objektima, čiju će izgradnju u potpunosti finansirati".Prema Vorkapićevim rečima, zgrada železničke stanice i parkinga gradiće se po parametrima koji su opredeljeni urbanističkim projektom i po zakonu će biti u javnoj svojini Srbije, uključujući i poslove upravljanja i održavanja zgrade, kao i naplate naknada krajnjim korisnicima usluga, što ostaje prihod Srbije, odnosno nadležnih koji se bave javnim železničkim prevozom. OBJAVLJEN POZIV ZA IZGRADNJU ZGRADE NA STANICI "PROKOP" "Druga strana (kompanija Railway City) nema po ugovoru nikakva prava na ovom objektu u svojinsko-pravnom smislu, uključujući i pravo korišćenja, upravljanja ili prihodovanja po ovom osnovu", kaže Vorkapić.Upravo planovi za gradnju stanične zgrade i drugih sadržaja na Prokopu, odnosno samo partnerstvo države i Railway City-ja nedavno su, posle pisanja Politike, naišli na kritike Transparentnosti Srbija za nezakonit odabir privatnog partnera. Za Transparentnost, ova saradnja države i privatne kompanije je klasičan primer javno-privatnog partnerstva u kome država i Republička direkcija za imovinu nisu poštovali procedure i sve drugo što zahteva Zakon o javno-privatnom partnerstvu.Vorkapić u odgovorima Politici tvrdi suprotno, odnosno da ugovor sa Railway City-em nije zaključen u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, jer "u konkretnom slučaju druga strana u ovom pravnom poslu samo finansira izgradnju objekata stanične zgrade"."Zajednička izgradnja, procedura, postupak i svi elementi ovog posla zasnovani su na primeni Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javnoj svojini, za čije sprovođenje je Direkcija nadležna", naglašava Vorkapić. Vorkapić dodaje da je Zakonom o javnoj svojini propisano da nosioci prava javne svojine mogu zajednički ili sa drugim licima da investiraju u izgradnju dobra od opšteg interesa i da po tom osnovu mogu da stiču određena prava i da ostvaruju prihode.Vorkapić dodaje da je ceo postupak u vezi sa projektom izgradnje zgrade železničke stanice Beograd Centar, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja "bio u svakom delu javan i transparentan", kao i da je od objavljivanja javnog poziva do zaključenja ugovora potvrđen odgovarajućim odlukama Vlade.Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, kako naglašava prvi čovek RDI, građevinsko zemljište u javnoj svojini može da se otuđi ili da u zakup neposrednom pogodbom. Podseća da je to dozvoljeno u slučaju izgradnje objekata za poslove iz nadležnosti državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini i realizacije projekta od javnog značaja. U ovom slučaju, kako se naglašava Vlada Srbije je projekat proglasila projektom od značaja za Republiku Srbiju i dala saglasnost za okvirni ugovor o zajedničkoj izgradnji koji je zaključen u maju prošle godine."Ovde nije reč o dugoročnoj saradnji između javnog i privatnog sektora, koja je osnova definisanja javno-privatnog partnerstva, niti postoji biznis plan druge strane (Railway City) da ima interes da eksploatiše zgradu stanice", izričit je Vorkapić.Kako su nedavno u odgovorima naveli u kompaniji Railway City Beograd, čiji je jedan od vlasnika domaći privrednik Branislav Grujić, gradnja stanične zgrade i otvorenog parkinga na Prokopu počeće na jesen i prva faza biće okončana do kraja 2022. U narednim fazama gradiće se poslovno-komercijalni objekti i višeetažna garaža, a plan je da ceo kompleks od oko 50 hiljada kvadrata sa svim saobraćajnicama bude završen tokom 2024. godine.Stara zgrada Glavne železničke stanice u Beogradu više nije u funkciji, pa putnici koriste nedovršenu stanicu na Prokopu. Ona po mišljenju nekih arhitekata, poput Dragoljuba Bakića, nije dobro povezana sa drugim delovima prestonice i nije dovoljno funkcionalna, a građani često ne znaju ni gde se ona nalazi.

Svet

Andreas Huber novi šef strategije Erste Groupe

Erste Grupa saopštila je da sprovodi promenu u svom rukovodstvu pripremajući se za vreme nakon pandemije korona virusa. Napominju da će njihova polazna tačka, kao i polazna tačka njihovog novog šefa strategije Andreasa Hubera biti rast, digitalna transformacija i efikasnost."Nadovezujuči se na svoju istoriju, želimo da se pozabavimo glavnim pitanjima društvenog i ekonomskog razvoja nakon pandemije i pre svega, usredsredimo se na to kako da na održiv način osiguramo i povećamo prosperitet za naše kupce u Centralnoj Evropi", izjavio je izvršni direktor Erste Grupe Bernd Spalt.Andreas Huber, kako se navodi započeo je karijeru 1995. godine kao savetnik za strateški menadžment u kompaniji Boston Consulting Group (BCG) u Frankfurtu i u Beču. Sedam godna kasnije, 2002. godine preselio se u Swiss Re u Cirihu, gde je bio potpredsednik u odeljenju za finansije. Tri godine kasnije, 2005. Huber se pridružio Erste grupi, gde je bio na različitim rukovodećim pozicijama u oblasti korporativnog bankarstva, upravljanja rizicima i poslovima digitalne transformacije. Huber je nedavno, kako se podseća bio šef u odeljenju za finansije Erste Group.Takođe dolazi do promene rukovodstva u odeljenju Grupe koje je nadležno za brendove i komunikacije.ERSTE BANKA NAPRAVILA KAMPANJU ZA MALA PREDUZEĆA Martin Radjabi-Rasset napušta finkcije na odeljenjima u Erste Grupi i Erste banci, a cilje je da se više bavi inovacijama.On će biti lični savetnik izvršnog direktora Bernda Spalta, pokretaće strateški brend i buduće projekte na svim tržištima Erste Grupe. Upravljanje brendom i komunikacijama grupe vodiće njegov trenutni zamenik Peter N. Thier, koji se vratio u Erste Group iz Austrian Airlinesa u oktobru 2020. Njegov glavni fokus, kako se naglašava biće na strateškom razvoju komunikacija, dijaloga i digitalne transformacije. Mario Stadler će u Erste Bank Oesterreich (Erste banka Austrija) preuzeti funkciju šefa odseka za upravljanje brendovima i komunikacije i zajedno sa svojim timom nastaviće uspešan razvoj brenda "Erste Bank und Sparkassen". Pored toga, kako se navodi, Stadler će preuzeti odgovornost za programe brenda Erste Grupe, gde će preuzeti funkciju zamenika šefa odeljenja.

Srbija

Zaštitnik preduzetnika: Porezi i doprinosi na minimalac treba da budu 10 odsto

Sa ciljem da se smanje problemi koji ove godine očekuju privredu i građane, Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije ponovo je predložilo smanjenje poreza i doprinosa na minimalnu zaradu, sa 60% na 10% mesečno. Prema njihovim rečima, iznos minimalca koji bi građani tada dobijali na svoj račun bio bi 45 hiljada dinara.Zastupnik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon, kaže za Novu ekonomiju da su smanjenje poreza i doprinosa na minimalac od države tražili još tokom novembra, organizujući i potpisivanje peticije.Prema njenim rečima, ako bi se iznos poreza i doprinosa na minimalne zarade smanjio na 10%, radnici koji primaju minimalac bi umesto sadašnjih 32 hiljade dinara, "na ruke" dobijali oko 45 hiljada dinara, pa bi se povećala razlika izemeđu nekog ko je na primer socijalni slučaj i nekog ko radi, a prima minimalac."Taj poreski sistem treba da bude progresivan, da se rasterete ti minimalci, kao što je to (slučaj) u uređenim državama", smatra Milena Amon.SEDMINA ZAPOSLENIH U EU ZARAĐUJE MINIMALAC Ona podseća da je država nedavno podigla nepoporezivi deo minimalca, ali da je u isto vreme povećana osnovica za doprinose."Mi imamo bruto minimalac od nekih pedesetak hiljada od kojih zaposlenom "na ruke" stigne samo 32 hiljade dinara, što je neprihvatljivo za uređene ekonomije", smatra sagovornica Nove ekonomije.Milena Amon naglašava da oni ne traže da se poveća bruto iznos minimalca, koji je 50 hiljada dinara, već da se smanje  nameti koji su i dalje veliki. Podseća i da država neke druge tokove novca, posebno one u sivoj ekonomiji, još nije dovela u red."Pet milijardi evra robe uđe u Srbiju "na crno", završi na tržištu u vrednosti od 10 milijardi evra, ne naplati se ni PDV (porez na dodatu vrednost) niti bilo kakav drugi porez", kaže predstavnica Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.Prema njenim država treba da spreči i krađu struje, koja se često dešava i zbog koje se gubi mnogo državnog novca.U sprotnom, kako naglašava, najveći teret će i dalje padati na leđa onih koji u Srbiji najmanje zarađuju primajući minimalac.

Svet

Milijarder Ilon Mask kaže da napušta Tviter „na neko vreme“

Milijarder Ilon Mask najavio je u utorak da će napustiti Tviter „na neko vreme“ bez navođenja razloga. Ovaj potez dolazi nakon što su neke njegove objave na toj platformi podstakle „vojsku“ berzanskih trgovaca udruženih na Reddit-u da kupuju akcije kompanije GameStop, piše Forbes.Maskov uticaj na društvenim mrežama je dubok i imao je neke vrlo stvarne posledice za tehnološkog mogula. Maskove objave na Tviteru o onlajn prodavnici Etsy ili aplikaciji za razmenu poruka Signal izazvali su veliko zanimanje investitora. U jednoj takvoj situaciji, akcije kompanije Signal Advance skočile su za 1.100 odsto kada su je investitori pomešali sa aplikacijom za razmenu poruka Signal, o kojoj je Mask govorio.Maskov tvit maja prošle godine koji je jednostavno glasio „Tesline akcije vrede previše“, prouzrokovao je pad vrednosti akcija te kompanije.Američka Komisija za hartije od vrednosti i berze (SEC) je 2018. godine tužila Maska i Teslu za prevaru zbog obmanjujućih tvitova, nakon čega su postigli nagodbu prema kojoj kompanija i Mask treba da plate novčanu kaznu od po 20 miliona dolara.Muskova nedavna aktivnost na platformi prouzrokovala je dramatične promene na finansijskim tržištima. Cena Bitcoin-a skočila je nakon što je u svojoj biografiji na platformi stavio reč „Bitcoin“, a akcije kompanije GameStop skočile su za 56 odsto nakon što je tvitovao „GameStonk!“ u znak podrške trgovcima sa Reddit-a.

Svet

Google gasi svoje Stadia gejming studije

Gugl (Google) odustaje od planova da razvija ekskluzivne video igrice za svoju platformu Stadia i gasi dva gejming studija u Montrealu i Los Anđelesu, a veteran industrije Džejd Ričmond koja je vodila Guglovu diviziju za razvoj igara napušta kompaniju, saopštila je kompanija.Potpredsednik i generalni direktor Stadije Fil Herison saopštio je da če Gugl nastaviti da ulaže u tu platformu, piše portal Endgadget.„Razvijanje video igara zahteva mnogo godina i ulaganja, a troškovi eksponencijalno rastu. Trenutno je naš fokus na nadogradnji Stadije i na produbljivanju naših poslovnih partnerstava i zbog toga nećemo dalje ulagati u proizvodnju ekskluzivnog sadržaja za Stadiu“, rekao je Herison.Gugl je otvorio svoj prvi studio u Montrealu 2019. godine, a novi studio u Los Anđelesu su najavili prošlog marta. Harison je dodao da će većina zaposlenih iz ovih studija preći na druge uloge u firmi i da će im Gugl pomoći u pronalaženju novih pozicija.Prema Harisonu, Gugl veruje da je saradnja sa developerima i izdavačima „najbolji put za Stadiju za dugoročno i održivo poslovanje“. Još od pokretanja servisa prošle godine, Guglova Stadija nije uspela da privuče korisnike zbog mnoštva problema, kao što je bila premala kolekcija dostupnih igara ili činjenica da većina korisnika nije imala dovoljno brzu internet konekciju.Umesto da kupuju igre na disku ili ih preuzimaju iz digitalne prodavnice, korisnici Stadije strimuju video igrice, poput Netfliksa.Direktor igara Stadije Džek Buzer rekao je u novembru da je oko 400 naslova trenutno u razvoju za platformu.Prema pisanju mnoštva medija u gejming industriji, Stadija nema blistavu budućnost i većina njih očekuje da će Gugl uskoro ugasiti ovaj servis.

Srbija

EIB prošle godine povećala finansiranje u regionu za 50%

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine i time zabeležila rast od gotovo 50 odsto u poređenju sa 2019. godinom, navodi se u saopštenju te finansijske institucije.U skladu sa prioritetima Evropske unije (EU) za povećanje povezanosti, većina sredstava, odnosno 531 milion evra, plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.Banka EU podržala je i druge važne inicijative, kao što je investicija od 65 miliona evra u digitalizaciju preko 1.500 škola širom Srbije.Ovaj projekat će omogućiti uvođenje IT opreme i brzog internet, dok će 50.000 nastavnika dobiti obuku iz digitalnih veština.U skladu sa klimatskim ciljevima banke, uloženo je 11 miliona evra u fabriku za preradu otpadnih voda na Kosovu, čime će oko 90.000 ljudi u opštini Gnjilane dobiti pristup pijaćoj vodi.Obezbeđen je i grant EU od 12 miliona evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za Koridor Vc u Bosni i Hercegovini.EIB Grupacija, koja se sastoji od EIB i Evropskog investicionog fonda (EIF), značajno je podržala mala i srednja preduzeća u 2020 godini, plasiranjem 320 miliona evra lokalnim bankama za podršku malim biznisima.Grupacija je unapredila svoje instrumente za podršku privatnom sektoru kada su u pitanju garancije iz budžeta EU i ostala rešenja za raspodelu rizika kako bi se povećala konkurentnost lokalnih kompanija i preduzetnika.Ovakva vrsta podrške neophodna je i za regionalnu tranziciju ka zelenijem, inkluzivnijem i održivijem ekonomskom modelu. U narednom periodu cilj je da se nastavi sa uspešnim garancijskim instrumentima, poput  Instrumenta za razvoj preduzetništva i inovacija na Zapadnom Balkanu (WB EDIF) kojim upravlja EIF.Njime je do sada podržano nekoliko hiljada lokalnih MSP i radnih mesta, a nedavno je unapređen od strane Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju EU kako bi efikasnije pomogao tokom krize covida-19.EIB je takođe povećao podršku za pripremu i implementaciju investicionih projekata opredelivši tehničku pomoć vrednu 17 miliona evra u okviru Inicijative za ekonomsku otpornost i WBIF.EIB igra i jednu od vodećih uloga u okviru inicijative Tima Evrope Evropske unije za pomoć protiv borbe sa posledicama COVID-19. U maju 2020. godine banka se obavezala da obezbedi 1,7 milijardi evra za region na Samitu lidera zemalja Zapadnog Balkana. Do danas, mobilisala je preko milijardu evra za brži oporavak regiona. Sredstava su plasirana po ubrzanom postupku za zdravstveni i privatni sektor, pogotovo najugroženijim malim preduzećima."Drago mi je da je Grupacija EIB skoro udvostručila investicioni obim za Zapadni Balkan u jednoj od najizazovnijih godina u modernoj istoriji. Međutim, nećemo usporiti, već nastavljamo da pomažemo regionu da prebrodi krizu, nastavi sa evropskim integracijama i ubrza neophodnu ekonomsku tranziciju za zelenom i digitalnom tržištu. Posebno smo ponosni što smo potpisali prvi podsticajni zajam za društveno odgovorna preduzeća koji će doprineti zapošljavanju mladih i razvoju ženskog preduzetništva, a počeli smo i sa investicijama u digitalizaciju privatnog i javnog sektora", kazala je potpredsednica Liljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB na Zapadnom Balkanu.U 2021. godini EIB planira da podrži klimatske projekte, oporavak malih i srednjih preduzeća, povezivanje regionalnog tržišta, digitalnu transformaciju i projekte koji ohrabruju inkluzivno zapošljavanje."Grupacija EIB očekuje dobru saradnju sa svim partnerima u implementaciji ovog značajnog plana kojim će se mobilisati do 9 milijardi evra za održivi rast i transport, digitalnu i zelenu transformaciju i stvaranje zajedničkog tržišta, kao i investicije do 20 milijardi evra uz pomoć Garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan", navodi se u saopštenju.EIB je banka Evropske unije za dugoročne pozajmice i jedina je banka u vlasništvu njenih država članica koja ujedno i predstavlja njihove interese. EIB je jedan od vodećih međunarodnih finansijera na Zapadnom Balkanu. Od 2009. godine Banka je u regionu finansirala projekte u ukupnom iznosu od 8.6 milijardi evra. 

Svet

COVID-19 nije ugrozio štednju u Evropi

Iako se stopa štednje domaćinstava u EU smanjila u trećem kvartalu 2020. godine, i dalje je bila za 4,5 procentnih poena veća nego pre godinu dana, pokazuju podaci Eurostata.Glavni razlog za međugodišnji porast je taj što su izdaci domaćinstava u Evropi i dalje bili za 3,6 odsto niži nego pre godinu dana. Bruto raspoloživi dohodak domaćinstva oporavio se i bio je 1,5 odsto veći u trećem kvartalu 2020. godine (u poređenju sa trećim kvartalom 2019. godine).U poređenju sa trećim kvartalom 2019. godine, stopa štednje domaćinstava porasla je u svim državama članicama (za koje postoje podaci) u trećem kvartalu 2020.Najveći međugodišnji porast zabeležen je u Holandiji od 7,9 odsto i Danskoj 7,7 odsto.U većini zemalja, međutim, međugodišnji porast bio je manji nego u prethodnom kvartalu. To je zato što su se izdaci domaćinstava za ličnu potrošnju povećali u odnosu na prethodni kvartal, iako su i dalje bili niži nego pre godinu dana u svim državama članicama, osim u dve – Poljskoj gde je potrošnja porasla za 3,8 odsto i Portugalu za 0,2 odsto.Najveći međugodišnji pad potrošnje domaćinstava zabeležen je u Španiji (-8,5%) i Italiji (-7,4%).

Srbija

Delez iz prodaje povlači Premia susam

Delez Srbija saopštila je da je iz svih maloprodajnih objekata povukla proizvod privatne robne marke Premia susam seme od 100 grama, proizvođača Moravka Pro d.o.o.  Odluka o opozivu i povlačenju...

Svet

Priča o akcijama kompanije GameStop uskoro na Netfliksu i velikom platnu

Netfliks i filmski studio Metro Goldvin Mejer (MGM) rade na adaptaciji nedavne „berzanske bitke“ koja se odigrala između trgovaca udruženih na popularnom veb-sajtu Reddit i brojnih investicionih fondova sa Vol strita, piše Vol strit žurnal.Iako kraj još uvek nije ispisan, Holivud žuri da priču o vrtoglavom skoku vrednosti akcija kompanije GameStop iznese na velike i male ekrane.Kako Vol strit žurnal piše, Netfliks pregovara sa scenaristom Markom Boalom, koji je dramatizovao događaje iz stvarnog života, poput američke racije skrovišta Osame bin Ladena u filmu „Zero Dark Thirty“.U MGM, rukovodioci planiraju da razviju predstojeći rukopis Bena Mezriča o ovom događaju pod nazivom „Antisocijalna mreža“. Studio se kretao tako brzo da je stekao prava na priču pre nego što je Mezrič uopšte objavio rukopis.Prethodne dve knjige Mezriča o stvarnim događajima adaptirane su u filmove: „21“ i „Društvena mreža“, čiji je producent Majkl De Luka, predsednik MGM-ove grupe za film.Ovo nije prvi put da se Holivud bavi „šortselingom“ na bezi. Adaptacija bestselera Majkla Luisa „The Big Short“, o trgovcima koji su predvideli finansijski krah 2008. godine, zaradila je 70 miliona dolara na domaćim blagajnama i bila nominovana za pet Oskara.Veliki investitori gube milijarde u sukobu sa Reddit-om

Srbija

EWB: Srbija evropski lider u zagađenju vazduha

Prošlogodišnji izveštaj Svetske alijanse za zdravlje i zagađenje istakao je da je Srbija vodeća država u Evropi po stopi smrtnosti koja je uzrokovana zagađenjem, piše portal European Western Balkans. Kako se naglašava svake godine od posledica zagađenog vazduha u Srbiji umre oko 10.000 građana.U nekim gradovima, poput Bora aerozagađenje prisutno je tokom svih godišnjih doba, posebno ona koju izaziva sumpor-dioksid, povećana koncentracija suspendovanih čestica (PM10), ali i visoka koncentracija teških metala.Kao glavni uzročnik zagađenosti navodi se topionica bakra kineske kompanije Ziđin (Zijin Bor Copper), koja rukovodi rudnikom.Napominje se da je Ugovorom o strateškom partnerstvu sa tom fabrikom predviđena ubrzana proizvodnja bakra, pa je omogućeno i zaobilaženje domaćih propisa u zaštiti živorne sredine, dok je država kasnije ostala gluva i na upozorenja stručnjaka i građana koji su ukazivali na zagađenje.U pomenutom ugovoru Srbija, RTB Bor i Ziđin, saglasile su se da snose sve troškove remedijacije od zagađenja koja je izazvana aktivnostima RTB-a Bor, ali je priprema predviđenog Ekološkog akcionog plana izostala.Do sada su Ziđinu izrečene tri novčane kazne zbog kršenja odredbe Zakona o zaštiti životne sredine, ali nisu suštinski nisu promenile stanje jer nisu dovoljno velike da se skrene pažnja kompanije na otklanjanje posledica koje pravi.Pored Bora aerozagađenje je takođe pristuno u Smederevu, gde radi železara, koja je takođe u vlasništvu Kineza, kompanije HBIS grupa Srbija. Od januara do kraja decembra 2020, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, granične vrednosti zagađenosti suspendovanim česticama PM10 u Smederevu bile su prekoračene čak 71 dan.Foto: Nova ekonomijaPored Bora i Smedereva, individualna ložišta širom Srbije, kao i termoelektrane, dodatno doprinose negativnoj slici.Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i lokalne samouprave koji su zakonski nadležni za kvalitet vazduha na svojoj teritoriji, do sada ni u Boru, ni u Smederevu, a ni u mnogim drugim gradovima širom Srbije nisu reagovali i sprečili zagađenje. Čak, štaviše država je otišla i korak dalje pa je htela da nivo zagađenosti prividno "smanji", tako što je Agencija za zaštitu životne sredine pokušala da podigne prag zagađenosti sa indeksa 40 na 55 koncentracije suspendovanih čestica (PM 2.5). Time bi, kako se zaključuje povećanjem dozvoljene koncentracije otrovnih čestica u vazduhu problem bio "rešen".Pored toga neki ljudi su otpušteni iz Agencije za zaštitu životne sredine, poput Milenka Jovanovića, jer se suprotstavio odluci direktora da se bez odobrenja stručnjaka menjaju kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha.Nije dobro prošao ni Dejan Lekić, koji je zbog sličnog protivljenja premešten iz Agencije na nižu poziciju u Ministarstvu zaštite životne sredine.U Boru, Smederevu, Beogradu, Nišu, Kraljevu, Užicu, Valjevu, Pančevu, Požarevcu, Apatinu i Zrenjaninu, građani su se bunili raznim akcijama i protestima.Poslednji protest u Beogradu organizovala je neformalna grupa građana "Eko straža" koja je objavila listu sa oko 20 zahteva, među kojima je osnovni zahtev Vladi da se poštuje Ustav Srbije koji članom 74 garantuje građanima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.Međutim, odgovor države i ovog puta je izostao.LAŽNA OPREDELJENJADržavu pored Ustava obavezuje i broj međunarodnih ugovora kao i usklađivanje sa Evropske unije, da se zagađenje reši.Tu su i obaveze koje ima prema Ujedinjenim nacijama, jer se Srbija obavezala na posvećenost u ostvarivanju Agende 2030 UN čiji su ciljevi smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih zagađenjem.Zaštita vazduha je prvenstveno multisektorski izazov, pa se postavlja pitanje da li postoji dovoljno političke volje u Vladi Republike Srbije da se institucije uhvate u koštac sa ovim izuzetno skupim problemom. Procene su i da su potrebna ulaganja od 1,5 do 2,4 milijarde evra.Zakonom o zaštiti vazduha iz 2013. godine, Vlada Republike Srbije imala je obavezu da donese Strategiju zaštite vazduha do 1. januara 2015. godine, što se nije desilo ni šest godina kasnije.VIŠE HILJDA GRAĐANA NA PROTESTU U BORU ZBOG ZAGAĐENJA IZ "ZIĐINA" PREPORUKE ZA REŠENJE PROBLEMANapominje se da bi Vlada Srbije trebalo da pokaže političku volju da se uhvati u koštac sa ovim problemom i da ga predstavi kao jedan od prioriteta. Praksa potpisivanja sporazuma koji zagađivače oslobađaju odgovornosti, radi finansijske dobiti, a na uštrb zdravlja građana i zdravije životne sredine, mora da prestane.Srbija bi trebalo da počne da sprovodi politiku "zagađivač plaća", čime bi se od zagađivača očekivalo da finansiraju investicije koje su neophodne za usklađivanje sa standardima EU.Neophodno je i da se osnaži uloga Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih samouprava, rad nadležnih inspekcija, povećanje održivosti industrije i korišćenje obnovljive energije, da se poveća broj mernih stanica koje će pravovremeno informisati građane o zagađenju. Ministarstvo zaštite životne sredine trebalo bi da pokrene javnu raspravu o Strategiji i akcionom planu koji bi unapredili kvalitet vazduha.Kako Srbija teži da napreduje na putu ka članstvu u EU, treba skrenuti pažnju i na to kako Sud pravde Evropske unije i Evropska komisija rešavaju ovaj problem.U decembru 2020, Evropska komisija je saopštila da je pokrenula proceduru pred Sudom pravde Evropske unije (CJEU) protiv Bugarske i Grčke zbog toga što nisu regulisale zagađenost vazduha. U Srbiji je zagađenje bilo daleko veće negu u tim zemljama tokom perioda kada je zagađenje kod njih uočeno.

Svet

Indija zabranjuje sve kriptovalute, kreira sopstveno rešenje

Indijska vlada planira novi zakon koji bi zabranio decentralizovane kriptovalute poput Bitcoin-a i planira da uvede nacionalnu kriptovalutu koju će izdavati tamošnja centralna banka, piše Rojters.Zakon će „stvoriti okvir za olakšavanje stvaranja zvanične digitalne valute koju će izdavati Rezervna banka Indije (RBI)“, saopštila je indijska vlada.Pored toga, „predlog zakona takođe zabranjuje sve privatne kriptovalute u Indiji, međutim, dozvoljava određene izuzetke za promociju osnovne tehnologije kriptovalute i njene upotrebe“.Sredinom 2019. indijska vlada preporučila je zabranu svih privatnih kriptovaluta, sa zatvorskom kaznom do deset godina i visokim kaznama za sve koji trguju digitalnim valutama.Sredinom 2019. godine vladina komisija predložila je zabranu svih kriptovaluta i deset godina zatvora za prestupnike. RBI je tada zabranila kriptovalute, ali je Vrhovni sud Indije ukinuo tu odluku u martu 2020. godine.Novi zakon ima veliku verovatnoću usvajanja, pošto desničarska stranka premijera Narendre Modija, koji podržava ovaj zakon, ima većinu u oba doma indijskog parlamenta.U Rusiji je državnim zvaničnicima od prošle nedelje zabranjeno posedovanje kriptovaluta. Zabrana se odnosi i na članove odbora državnih preduzeća, kao i na njihove porodice, uključujući decu.

Srbija

Obeležava se Svetski dan močvarnih područja

Širom sveta obeležava se Svetski dan močvarnih područja. Tim povodom Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je ugroženo tresetište na Pešterskoj visoravni, jer se sa njega iskopava i odnosi zemlja koja se koristi za saksije i plastenike.Iza Svetskog dana močvarnih područja, kako objašnavaju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica, stoji Ramsarska konvencija, dokument čiji je cilj da se močvarama širom sveta obezbedi zaštita voda i biološke raznovrsnosti, ali se u Srbiji ne poštuje u potpunisti, iako je ratifikovana još za vreme bivše Jugoslavije. "Zabrinjava nas i plaši nemar koji pokazujemo prema jedinstvenom biseru prirode, Pešterskom polju i tresavama koje se na njemu nalaze. Neobnovljiv prirodni resurs završava u saksijama za cveće i plastenicima", kaže Milan Ružić, direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Prema Ružićevim rečima sve se dešava zbog nečijeg privatnog interesa, a institucije čija je nadležnost da prate i sprečavaju uništavanje prirode i prirodnih resursa, nemo posmatraju taj problem. DRUŠTVO ZA ZAŠTITU I PROUČAVANJE PTICA TVRDI: UGROŽENO TRESETIŠTE BLIZU TUTINA "Ukoliko se hitno ne preduzmu mere i zaustavi razorno delovanje na Pešterskom polju izgubićemo trasave, sve značajne biljne i životinjske vrste, a lokalno stanovništvo pijaću vodu i pašnjake od kojih žive", naglasio je Ružić.Ramsarska konvencija usvojena je 2. februara 1971. godine u Iranskom gradu Ramsaru, a tadašnja SFR Jugoslavija 1977. godine donela je Uredbu o ratifikaciji Konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja, naročito zbog zaštite ptičijih staništa. Foto: Marko Šćiban/ Peštersko poljeOd 1977. godine do danas proglašeno je ukupno 11 Ramsarskih područja, među kojima su Peštersko polje, Gornje Podunavlje Koviljsko-petrovaradinski rit, Labudovo okno, Ludaško jezero, Obedska bara, Slano kopovo, Stari Begej – Carska bara, Vlasina, Zasavica i Đerdap.U saopštenju se napominje da ljudi na zemlji trenutno koriste znatno više vode nego što priroda može da obnovi, uništavaju se ekosistemi u kojima voda i čitav život zavise od postojanja močvara. "Očuvanje tresava na Pešterskom polju nije značajno samo za raznovrsni biljni i životinjski svet koji nastanjuje ovaj vrlo redak tip staništa, već je važno i zbog opstanka ljudi koji žive u ovom delu Srbije", poručuju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Objašnjavaju da tresave deluju kao sunđer i zadržavaju vodu u površinskom zemljištu na bezvodnom kraškom terenu, filtriraju vodu i obezbeđuju izdašnost pešterskih bunara i izvora, a time i čiste pitke vode.Napominju da je na Pešterskom polju do sada je zabeleženo 360 vrsta biljaka, 215 vrsta ptica, 122 vrste dnevnih leptira, zbog čega je ono dobilo status Specijalnog rezervata prirode. Pored statusa Ramsarskog vlažnog staništa od međunarodnog značaja (Ramsar Site) ovo područje uživa i druge međunarodne statuse kao što su Emerald područja (Emerald Network Site), međunarodno značajnog staništa biljaka (Important Plants Area), odabranog područja za dnevne leptire (Prime Butterfly Area) i značajnog područja za ptice (Important Bird Area).Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovalo je na naležne državne institucije, Ministarstvo zaštite životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Inspekciju za zaštitu životne sredine, Ministarstvo rudarsta i energetike i lokalnu samoupravu opštine Sjenica da spreče dalju eksploataciju i uništavanje treseta na Pešterskom polju. 

Svet

PwC: Unapređenjem veština radnika do održive ekonomije

Usavršavanje znanja i veština radne snage može dovesti do značajnog povećanja globalnog BDP-a, pokazuje novi izveštaj mreže firmi za pružanje profesionalnih usluga PwC.Poslednjih godina uspon automatizacije i novih tehnologija transformisali su svet rada. Pandemija COVID-19 ubrzala je ove trendove i proširila nejednakosti, što je rezultiralo hitnom potrebom za velikim usavršavanjem i ponovnim obučavanjem kako bi se ljudima širom sveta razvile veštine potrebne za današnje i poslove budućnosti.Izveštaj urađen u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom pokazuje potrebu za usavršavanjem i unapređivanjem znanja i veština.Prema podacima iz izveštaja, PwC smatra da bi usavršavanjem veština globalni BDP mogao da poraste za 6.500 milijardi dolara do 2030. godine.Pored toga, unapređivanja znanja i veština moglo bi da stvori dodatnih 5,3 miliona radnih mesta do 2030. godine, a da bi globalni BDP porastao za dodatnih 38 odsto ukoliko dođe do unapređivanja znanja u poslovnom i proizvodnom sektoru.PwC-ovo istraživanje pokazuje ekonomski uticaj zatvaranja jaza u veštinama u industrijama, zemljama i regionima i pokazuje potencijalne podsticaje BDP-a do 2030. godine u zemljama koje unaprede svoju radnu snagu do 2028. godine.Usavršavanje radne snage najviše bi poboljšalo ekonomije Bliskog Istoga, Severne Afrike i Turske, kao i Centralne i Istočne Evrope i pacifičke Azije.Pa tako, prema izveštaju, ukoliko zemlje Centralne i Istočne Evrope poboljšaju i usavrše svoju radnu snagu, potencijalni rast BDP-a mogao bi da iznosi 3,4 odsto. Govoreći konkretno o industrijama u zemljama Zapadne Evrope, unapređivanje radne snage najviše bi koristilo industrijama kao što su poslovne usluge, gde bi rast bio 3,1 odsto (2,6 milijarde dolara), proizvodnja 2 odsto (1,8 milijardi dolara), komunikacije i mediji 2,5 odsto (1,04 milijarde dolara), ali i energija i komunalne usluge gde bi rast bio 3,2 odsto (oko pola milijarde dolara).Vlade, preduzeća i pružaoci obrazovanja trebalo bi da rade zajedno na izgradnji snažnog i međusobno povezanog ekosistema posvećenog sveobuhvatnom programu unapređivanja veština, navodi se u izveštaju.Vlade bi trebalo da imaju nacionalne inicijative za unapređivanje kvalifikacija, radu sa preduzećima, neprofitnim organizacijama i obrazornim sektorom.Preduzeća bi morala više da ulažu u svoju radnu snagu, a obrazovne institucije da se prilagode većem broju ljudi, zaključuje se u izveštaju.„Davanjem prilika svim ljudima da izgrade veštine koje su im potrebne da bi u potpunosti učestvovali na budućem radnom mestu, možemo početi da stvaramo inkluzivnije i održivije ekonomije“, rekao je Bob Moric, globalni predsednik PwC-a.

Srbija

Na evidenciji Kreditnog biroa 2,4 odsto građana

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, svega 2,4% građana i 4,2% poslovnih klijenata upisano je u Kreditnom birou zbog kašnjenja u otplati kredita. Dovoljno je da dva meseca ne platite kredit i ulazite na evidenciju Kreditnog biroa, dok za preduzeća važe strožija pravila od svega tri nedelje kašnjenja, podsećaju Večernje novosti.Na evidenciji Keditnog biora dužnik se nalazi sve dok ne isplati taj dug, nakon toga podaci se brišu, ali nastavlja da teče rok od tri godine, kada ne može da se pozajmljuje novac.Uprkos povećanoj zaduženosti žitelja Srbije za stambene, gotovinske, refinansirajuće i ostale kredite, na kraju prošle godine zabeležena su rekordno mala kašnjenja u njihovoj otplati. Oni kojima se dogodilo da ih Kreditni biro označi kao neredovnog platišu, bilo da su kasnili u izmirivanju dugova od nekoliko desetina hiljada, ili nekoliko stotina dinara, znaju koliko je teško da se ponovo zaduže. Nijedna finansijska ustanova im neće dati pozajmicu dok Kreditni biro ne izbriše prethodnu istoriju. Ponekad se čak dešava da protekne i mnogo više od tri godine dok banke ne povrate poverenje.Zbog pandemije korona virusa i manjeg obima poslovanja brojnih preduzeća, država je tokom prošle godine u dva navrata donosila odluke kojima su omogućeni moratorijumi u otplati kredita.DRŽAVA ĆE GARANTOVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDA

Svet

Rumunija zabranjuje kineskim firmama rad na infrastrukturnim projektima?

Rumunska vlada usvojila je prošle nedelje „memorandum“ kojim će blokirati dodelu ugovora o javnoj infrastrukturi kompanijama koje dolaze iz zemalja koje nemaju bilateralni trgovinski sporazum sa EU, piše Euractiv.Ako bude usvojen u zakonu, memorandum bi imao za posledicu isključivanje kineskih firmi iz javnih ugovora za autoputeve ili železničke projekte.Ideja je da se isključe kompanije koje ne odgovaraju evropskim standardima, rekao je zamenik premijera Rumunije Den Barna na konferenciji za novinare u ponedeljak.Barna je dodao da memorandum „ne cilja ni jednu konkretnu zemlju“.„Samo želimo da osiguramo da nećemo imati ponuđače koji ne poštuju standarde Evropske unije“, rekao je on.Da bi sprovela ta pravila, rumunska vlada sada treba da promeni zakon o javnim nabavkama. Ako zakon prođe, kompanije u kineskom vlasništvu bi time bile najviše pogođene.Kineske kompanije su uključene u razne radove na autoputevima koje je rumunska vlada dodeljivala na tenderima, međutim kinezi su poznati po tome da su često osporavali rezultate tendera što je dovodilo do značajnih kašnjenja.U julu 2019. Evropska komisija izdala je dokument sa smernicama o učešću ponuđača iz trećih zemalja na tržištu nabavki u EU.Dokument sugeriše da samo kompanije iz trećih zemalja sa kojima je EU potpisala obavezujuće međunarodne ili bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini koji pokrivaju javne nabavke imaju zagarantovan pristup tenderima u EU.