Najnovije

Srbija

Premijerka nema šta da obeća roditeljima

Nakon sastanka predstavnica roditeljskih udruženja i premijerke Ane Brnabić nema konkretnih obećanja, osim onog da će država još jednom napravite kalkulacije i razmotriti predloge roditelja o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kaže za Novu ekonomiju Jelena Ružić iz udruženja Centar za mame.Predstavnice udruženja Centar za mame, Bebac.com, Srbija u pokretu i Roditelj su u zgradu Vlade došle sa zahtevima da se u nove izmene zakona unesu odredbe koje će omogućiti da mame dobijaju naknadu u skladu sa brojem meseci u kojima su radile, ali da ne dobijaju naknadu koja je niža od minimalca. One takođe traže i da se izjednače prava mama preduzetnica sa pravima koje ostvaruju ostale zaposlene mame, kao i da se na pravedan način obračunavaju zarade onih žena koje imaju veća primanja od tri prosečne plate. Kuhinja kao učionica i deda koji šapuće Svi ovi zahtevi našli su se i u onlajn peticiji koja je sakupila više od 10.000 potpisa, a koje su roditelji takođe predali Vladi.Ružić ističe da su srećne što su imale prilike da izlože svoje zahteve i da im se čini da ih je premijerka čula i zaista razmislila o njima. Ipak, konkretnih obećanja nema.„Rečeno nam je da će se ponovo vratiti kalkulacijama i da će ponovo pokušati da nađu načina da makar neke od naših predloga uvrste u novi zakon, odnosno u izmenjeni zakon, a da li će se to zaista desiti, mi svi to nećemo znati još neko vreme.“U planiranim izmenama bi, prema najavama iz vlasti, trebalo da se nađe odredba da sve žene, bez obzira koliko su meseci radile ostvaraju naknadu u visini minimalne zarade, ali samo u toku trajanja porodilsjkog odsustva, što je samo prva tri meseca. Nakon toga, narednih devet meseci, koliko traje odsustvo radi nege deteta, one će dobijati prosek svojih zarada podeljen sa 18 meseci.Da li treba regulisati rad od kuće (VIDEO) Ružić ističe da ovo jeste pomak, ali da njihov zahtev i dalje ostaje da se umesto sadašnjih 18 meseci, u obračun uzima 12 meseci pre otvaranja porodiljskog.„Smatramo da žena koja je radila 12 meseci u kontinuitetu treba da ima platu koju je zaradila. Recimo, po ovom trenutnom proračunu, ako je imala platu 50.000, ona će po novom proračunu primati skoro 20.000 manje.“Planiranim izmenama bi, prema najavama nadležnih, trebalo da se poboljša pozicija poljoprivrednih osiguranica koje prema sadašnjim propisima moraju da rade 24 meseca ne bi li ostvarile pravo na punu naknadu. One bi izmenama trebalo da budu izjednačene sa ostalim zaposlenim ženama i da im u obračun takođe ulazi 18 prethodnih meseci.Ružić objašnjava da neće prestati sa zalaganjem za izmene postojećeg zakona i najavljuje nove akcije koje će za cilj imati skretanje pažnje na ovaj problem.„Mi se ovim zakonom bavimo već osam godina, tako da ćemo nastaviti, nećemo odustati od njega, jer je ovo zaista broj jedan zakon što se roditeljstva tiče i bilo kakve podrške  države roditeljstvu i mora da se dovede na to da bude kako treba,“ kaže Ružić.Podsetimo, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom donesen je 2017, a počeo je da se primenjuje sredinom naredne godine. Zbog odredbi ovog zakona pojedine žene su dobijale naknadu u visini od par hiljada dinara. Ustavni sud je krajem 2020. godine proglasio neustavnim odredbe prema kojima pravo na naknadu u iznosu minimalne plate u Srbiji tokom porodiljskog odsustva imaju samo one žene koje imaju najmanje šest meseci plaćenih doprinosa u poslednjih 18 meseci, kao i odredbe koje se tiču poljoprivrednih osiguranica kojima se u obračun naknade ulaze zarade u poslednjih 24 meseca.

Srbija

Marera Properities kupio i Zemun park

Kompanija Marera Properties saopštila je da je postala novi vlasnik Zemun parka, prvog maloprodajnog parka u Beogradu, koji se prostire na preko 15 hiljada kvadrata. Zbog velikog interesovanja kupaca, najavljena su i nova ulaganja u taj maloprodajni objekat koji se nalazi na ferkventnoj raskrsnici puteva."Strateško opredeljenje kompanije da svoj maloprodajni portfolio razvija kroz visokokvalitetne objekte na prometnim i dobro povezanim lokacijama, rezultiralo je akvizicijom maloprodajnog parka na samom ulazu u Beograd, svega nekoliko kilometara od centra Zemuna", navodi se u saopštenju kompanije. Potrošačima je na raspolaganju preko 30 brendova, kao i mnogobrojni dodatni sadržaji, dodaje se u saopštenju."Preko 270.000 ljudi živi u okolnim rezidencijalnim zonama na svega deset minuta vožnje, a preko 12 hiljada ljudi radi u ovom području. Zato je posebnog značaja direktna veza Zemun parka sa autoputem Beograd-Novi Sad, Batajničkim putem, kao i susednim objektima," naglašava rukovodstvo kompanije.POČELA REKONSTRUKCIJA BEOGRAĐANKE Kompanija napominje da preuzimanje Zemun parka predstavlja značajan korak u širenju njenog maloprodajnog portfolija u glavnom gradu Srbije i podseća da joj je jedan od glavnih objekata Forum Shopping Center u Nišu.Marera Properties će ove godine, kako se naglašava, krenuti u dalji razvoj Zemun parka, jer su svi kapaciteti kojima on raspolaže izdati.Biće izgrađeno više od osam hiljada kvadrata dodatnog maloprodajnog prostora, a uz postojeći parking od 550 mesta, biće napravljena i nova parking zona, dodaje se u saopštenju.Kompanija Marera Properties navodi da poseduje 200 hiljada kvadrata maloprodajnih, industrijskih i kancelarijskih prostora. Bavi se investiranjem u nekretnine, njihovim razvojem i daljim plasmanom na tržište, a fokus interesovanja su joj Beograd, Niš i Novi Sad.Pored kupovine Zemun parka, Mariera Properities nedavno je počela sa rekonstrukcijom zgrade Beograđanka, kao i u obnovu zgrade nekadašnjeg Beogradskog izdavačkog zavoda (BIGZ).U OBNOVU ZGRADE BIGZA NOVI VLASNICI ULAŽU 40 MILIONA EVRA

Srbija

Peti rođendan Fresh Corner koncepta

Peti rođendan Fresh Corner koncepta u Srbiji, kompanija MOL Serbia proslavlja sa 25 Fresh Cornera u mreži i za tu priliku je pripremila 70.000 poklona za svoje kupce. Prvi Fresh Corner u Srbiji otvoren je pr...

Srbija

Letnji akademski seminar o budućnosti protetike

Udruženje studenata tehnike Evrope, BEST Beograd nakon 16 uspešno organizovanih međunarodnih studentskih seminara po prvi put organizuje nacionalni akademski seminar. Seminar pod nazivom „Budućnost protetike - korak bliže bioničkom čoveku” namenjen je studentima tehničko–tehnoloških, prirodno–matematičkih fakulteta kao i studentima stomatoloških fakulteta iz cele Srbije a održaće se od 10. do 19. jula u Beogradu.Učesnici će za vreme trajanja seminara imati priliku da steknu osnovna znanja o tome kako kao inženjeri u svojoj struci mogu da pristupe protetici i unaprede je. O načinu funkcionisanja visokotehnoloških rešenja za pomoć ljudima sa invaliditetom, materijalima od kojih se proizvode i procesu implementacije govoriće nastavno osoblje Univerziteta u Beogradu i eminentni stručnjaci iz ove oblasti.  Po završetku seminara učesnici će polagati završni ispit i dobiti sertifikat o učešću. Pored interaktivnih predavanja i radionica, ovogodišnji organizacioni tim je pripremio društvene aktivnosti kako bi studenima naše zemlje približili koncept međunarodnih studentskih seminara i motivisali ih da u narednim godinama i sami otputuju na neki od ovih događaja širom Evrope. Više informacija može se naći na sajtu projekta www.course.best.rs, prijave za učešće na seminaru će biti otvorene od 26. aprila do 17.maja.

Srbija

Srbija i Velika Britanija potpisale trgovinski sporazum

Sporazumom je postavljen novi pravni osnov za regulisanje bilateralne trgovine između Srbije i Britanije, saopštilo je Ministartsvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Taj odnos ranije je bio definisan Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji su potpisale Srbija i Evropska unija.Ministarstvo dodaje da je najnovijim sporazumom zadržan nivo saradnje u svim oblastima kao i stepen trgovinske liberalizacije koji je postojao do 31. decembra 2020. godine."Zaključenjem Sporazuma omogućeno je vraćanje uobičajenim trgovinskim tokovima i stvaranje uslova za dalji rast međusobne trgovine, kao i za dalja ulaganja," poručila je ministarka trgovine Tatjana Matić.Ona je rekla kako očekuje da nakon imunizacije protiv COVID -19 da se obnovi veoma razvijena turistička saradnja dve zemlje."Radujem se stupanju ovog sporazuma na snagu, nakon ispunjavanja svih parlamentarnih procedura. Takođe se radujem još većem broju britanskih kompanija i stručnjaka koji će dati dodatni podsticaj ekonomskom razvoju i napretku Srbije," rekla je ambasadorka Ujedinjenog Кraljevstva u Srbiji, Šan Makleod.Prvi privremeni bilateralni trgovinski ugovor Ujedinjeno Кraljevstvo i Srbija potpisale su u martu 1879. godine.Pre pet godina građani Britanje su se na referendumu izjasnili za Bregzit, odnosno izlazak iz Evropske unije.Ta zemlja je nakon skoro pola veka, 31. decembra prošle godine i formalno izašla iz članstva u EU."BREGZIT I PANDEMIJA MOGU DA BUDU ŠANSA ZA SRBIJU I ZAPADNI BALKAN"

Srbija

Neće biti drastičnog poskupljenja naftnih derivata

Prošle nedelje cena sirove nafte je tokom četiri od pet dana bila u porastu, kažu u Udruženju naftnih kompanija Srbije. Ipak, ocenjuju da se na tržištu naftnih derivata neće desiti velike promene, koje bi dovele do njihovog drastičnog poskupljenja, prenosi RTS.Prema rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, Tomislava Mićovića, procene koje su bile aktuelne prethodne nedelje uglavnom se odnose na eventualnu, drastično veću potrošnju nafte do kraja godine.On podseća i da potražnja za naftom raste i zbog toga što se u junu ugovaraju njene isporuke."I to je doprinelo da četiri od pet dana prethodne nedelje cena sirove nafte bude u porastu, ali to nisu promene (kao onda) kada je cena sirove nafte za nekoliko meseci povećana oko 88%," kaže Mićović.On kaže da se u Americi prethodne nedelje već osetilo da je došlo do veće mobilnosti ljudi, pa se to osetilo i u većoj potrošnji goriva, pre svega na putevima.Sa druge strane, Kina je zabeležila i rast bruto domaćeg proizvoda, do 18% u prvom godišnjem kvartalu, pa je i tamo skočila potrošnja goriva.SAUDIJSKA ARABIJA POVEĆAVA PROIZVODNJU NAFTE ZBOG OPORAVKA CENA "To su neke najave koje ukazuju da je pred nama povećanje potrošnje, pa samim tim i potražnje za sirovom naftom. U kojoj meri će proizvođači sirove nafte odgovoriti u toj meri zavisi i koliko će cena sirove nafte biti viša ili manja", smatra Mićović.On dodaje da neće biti nekih većih promena u cenama sirove nafte ako povećanu potrošnju bude pratila odgovarajuća ponuda proizvođača, dok u suprotnom mora da se dogodi neki veliki skok u cenama.Mićović kaže i da srpsko tržište reaguje u istom smeru kao i druga tržišta, ali dodaje da intenzitet te reakcije nije isti na svim tržištima, jer se i ukupni troškovi naftnih sektora, dok gorivo dođe do pumpi, razlikuju od zemlje do zemlje, kao i konkurencija na tržištu.Mićović je podsetio da su prošle godine cene goriva u Srbiji bile smanjene u vrlo kratkom periodu za 30 dinara po litru.Od početka marta do sredine aprila, cena goriva u Srbiji porasla je za 5 do 7 dinara po litru. 

Srbija

Učenici smislili kako da pikavcima ozelene prirodu

Inspirisani stepenom zagađenja životne sredine i velikom količinom odbačenih opušaka cigareta, učenička kompanija BioFilter iz svrljiške srednje škole ”Dušan Trivunac Dragoš” osmislila je biorazgradivi filter za cigarete napravljen od nebeljene celuloze koji u sebi sadrži seme biljaka, pišu Južne vesti.Sa svojim projektom pod sloganom "Ne uništavaj, ozeleni“ učestvovaće na Regionalnom takmičenju učeničkih kompanija koje će se ove godine održati onlajn, a prema njihovim podacima u Srbiji se dnevno odbaci oko 27 miliona opušaka cigareta, dok je to na godišnjem nivou 26,5 milijardi opušaka."U svetu je taj broj daleko veći. Stepen zagađenja je veliki, podaci pokazuju da godišnje u okeanima završi 13 miliona metričnih tona plastičnog otpada, od čega jedan deo jesu opušci cigareta. Oni predstavljaju opasnost po životnu sredinu, ne razgrađuju se, uništavaju svu vegetaciju oko sebe u prečniku od 15 cm, smanjuju masu korena biljaka i do 60 odsto", kažu učenici.Skuplje cigarete mogu da ubrzaju izlazak iz krize? Cilj ovih učenika nije da promovišu pušenje i upotrebu duvanskih proizvoda, kažu da uprkos raznim akcijama, edukacijama, tribinama koje su ljudi u borbi protiv pušenja koristili kako bi smanjili broj pušača, ogroman broj ljudi i dalje nastavlja da koristi duvanske proizvode.Tako su i došli na ideju biorazgradivog filtera koji će pomoći u očuvanju životne sredine."Istraživanja pokazuju da se opušci cigareta u prirodi zadržavaju i preko 25 godina. Iz tog razloga mi želimo da postojeće filtere koji su mahom napravljeni od plastičnih materijala zamenimo našim biorazgradivim filterima. Naš BioFilter je napravljen od nebeljene celuloze, a u sebi sadrži seme biljaka", kažu svrljiški učenici.Onog trenutka kada se filter nađe na zemlji, kako objašnjavaju, uz pomoć vode i vlage seme počinje da klija, na taj način filter semenu služi kao rezervoar za vodu do onog trenutka dok se koren biljke ne veže za zemlju.Društvo za zaštitu ptica: Hitno zaustaviti seču šuma na Fruškoj Gori "Kako biljka raste počinje ubrzanija razgradnja filtera. Nakon 6 meseci filtera nema, ali je priroda ozelenjena jednom biljkom. Kada je već ne možemo da utičemo na ljude da ostave pušenje, onda možemo da pokušamo da zagadjenje opušcima cigareta svedemo na minimum", objašnjavaju.Upozoravaju i da je potrebno 38 triliona dolara kako bi se veštački stvorio kiseonik koje bi čovečanstvo moglo da diše samo 6 meseci. Zbog toga žele da se što pre počne sa zamenom filtera kako bi se posledice izbegle.

Srbija

Nova generalna direktorka kompanije Tetra Pak za Istočnu Evropu

Kompanija Tetra Pak, svetski lider u rešenjima za obradu i pakovanje hrane, imenovala je Lindsi Lojden-Edvards (Lyndsey Loyden-Edwards) za novu generalnu direktorku zaduženu za poslovanje kompanije u regionu Istočne Evrope. Lojden-Edvards zameniće Gijoma Latureta, koji je krajem marta napustio kompaniju. Lojden-Edvards na ovu poziciju dolazi sa 15 godina iskustva, koje je stekla radeći na nekoliko upravljačkih pozicija u prodaji i marketingu u sektorima ambalaže i maloprodaje. Kompaniji Tetra Pak pridružila se 2018. godine kao direktor za ključne klijente (Key Accounts Director) za Ujedinjeno Kraljevstvo i Irsku. Istovremeno, bila je i članica uprave kompanije ReCarton UK i Udruženja za kartonsku ambalažu za napitke i okruženje, predvodeći tako agendu održivosti industrije ambalaže u Velikoj Britaniji. „Čast mi je što ću voditi aktivnosti kompanije Tetra Pak na rastućem i dinamičnom tržištu Istočne Evrope,“ izjavila je gospođa Lojden-Edvards. „Zadovoljstvo mi je što ću nastaviti sa izgradnjom naše snažne pozicije u regionu i blisko sarađivati sa našim kupcima kako bismo iskoristili nove mogućnosti rasta, sa jasnim fokusom na bezbednost hrane i održivost."  Pre nego što se pridružila kompaniji Tetra Pak Lojden-Edvards bila je menadžerka prodaje u DS Smith Plastics, kompaniji za pakovanje. Diplomirala je marketing, dizajn proizvoda i statistiku na Univerzitetu Derbi u Velikoj Britaniji. Svoju novu funkciju Lojden-Edvards obavljaće iz Varšave.

Srbija

Miroslavljevo jevanđelje dobilo novo uputstvo o čuvanju i izlaganju

Narodna biblioteka Srbije donela je novo uputstvo o o uslovima čuvanja i izlaganja Miroslavljevog jevanđelja  i time je posle 20 godina prestalo da važi pretnodno uputstvo.Miroslavljevo jevanđelje se čuva u klima-vitrini, u kontrolisanim i stabilnim uslovima.Rukopis se čuva u mraku, zatvoren pređicama i kopčama.Rukopis može privremeno da se nalazi izvan klima-vitrine ukoliko za to postoje opravdani razlozi (kontrola stanja rukopisa, konzervatorski zahvati, snimanje kao mera tehničke zaštite, kvar na vitrini, evakuacija i sl.). Dozvolu za iznošenje rukopisa daje konzervatorska služba Narodne biblioteke Srbije.Jednom u šest meseci, ovlašćeni konzervator Narodne biblioteke Srbije vrši pregled rukopisa u cilju provere stanja knjižnog bloka i poveza. Vanredni pregled se vrši u slučaju opravdane sumnje na promenu stanja rukopisa, kao i prilikom svakog iznošenja iz klima-komore.U slučaju postojanja promena na knjižnom bloku ili na povezu, potrebno je obavestiti Ministarstvo kulture i informisanja. Miroslavljevo jevanđelje može da se izlaže isključivo uz pisanu dozvolu ministra nadležnog za kulturu, pod uslovima koje propisuje konzervatorska služba Narodne biblioteke Srbije Snimanje rukopisa nije dozvoljeno, osim kao mera tehničke zaštite. Snimanje ne sme ni na koji način da ugrozi dobrobit rukopisa, bez obzira na tehnologiju i tehniku kojom se vrši.Miroslavljevo jevanđelje se ne izdaje proučavaocima.Naučna istraživanja u vezi s Miroslavljevim jevanđeljem mogu da se obavljaju u Narodnom muzeju, odnosno u Odeljenju za arheografiju Narodne biblioteke Srbije, na osnovu snimaka, literature, dokumentacije i elektronskih izvora.Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvani srpski ilustrovani ćirilični rukopis.Jevanđelje je nastalo osamdesetih godina 12. veka. Pisano na pergamentu, sastoji se od 181 lista u kožnom povezu. Zapis na poslednjem listu jevanđelja svedočida ga je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Smatra se da je dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, pisar ili minijaturista jevanđelja, navodi se na sajtu Narodnog muzeja.Miroslavljevo jevanđelje se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a jedan od listova je u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

Srbija

Porasla prodaja sapuna u Srbiji

Prodaja sapuna i vrednosno i komadno beleži značajan rast u 2020. u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje istraživanje Nielsen RMS. Prodaja sapuna vrednosno porasla je 24,5%, količinski 22,8% i komadno 17,5%, u odnosu na isti period 2019. godine.Najviše je prodato čvrstih sapuna (66% vrednosti), slede tečni sapuni (33,4), krem sapuni (0,4%), pene za ruke (0,2%).Među prodatim sapunima dominaju proizvodi kompanija Beiersdorf, Colgate Palmolive, Henkel, Piramida 72, Unilever.Istraživanje pokazuje i da je blago opala prodaja kupki za tuširanje. 

Svet

Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori

U slučaju da Crna Gora odluči za zatraži međunarodnu arbitražu zbog izgradnje auto-puta koji gradi i kreditira Kina, to će moći da učini samo u Kini, pred tamošnjim arbitražnim sudom. To je odredba iz ugovora o kontroverznom kreditu kineske Eksim banke od milijardu evra za izgradnju budućeh auto-puta Bar–Boljari koji je već dugo tema u crnogorskoj javnosti. Crna Gora je nedavno i zvanično priznala da ne može da ga otplaćuje i zatražila je pomoć EU u refinansiranju tog kredita. Brisel je dao negativan odgovor. Kako piše Politika, u ugovoru crnogorske vlade sa kineskim koznorcijumom piše da se Crna Gora "neopozivo odriče imuniteta po osnovu suverenosti ili na drugi način za sebe ili svoju imovinu" u vezi sa bilo kojim arbitražnim postupkom. U ugovoru još piše da bilo koji spor koji nastane iz ili u vezi s ovim ugovorom biće razrešen putem prijateljskih konsultacija. "Ukoliko se rešenje ne može postići putem tih konsultacija, svaka strana će imati pravo da preda taj spor na arbitražu Međunarodnoj privrednoj i trgovinskoj arbitražnoj komisiji Kine (CIETAC). Arbitraža će se sprovesti u skladu s arbitražnim pravilima CIETAC-a koja su na snazi u vreme predaje na arbitražu. Arbitražna odluka će biti konačna i obavezujuća za obe strane. Mesto arbitraže biće Peking.” Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja reke TareSrbija se takođe zadužuje kod Eksim banke radi izgradnje infrastrukturnih projekata, za koje su angažovane firme iz Kine. Ti poslovi su ugovoreni protivno domaćem zakonu o javnim nabavkama. Na primer, za izgradnju deonice Obrenovac-Ljig na Koridoru 11 Srbija se zadužila 301 milion evra, za deonicu autoputa od Preljine do Požege 396 miliona evra, a za obnovu pruge Novi Sad-Subotica-Kelebija oko 880 miliona evra.Grejs period za kredite za prugu Novi Sad-Subotica-Kelebija i deonicu Preljina-Požega je pet godina, što znači da će Srbija početi da ih vraća 2024. godine.Rok otplate za oba kredita je 15 godina, dok godišnja kamata za prvi kredit iznosi dva, a za drugi kredit tri odsto.Kineski krediti od milijardu evra mimo domaćeg zakona

Svet

Organizovani kriminal nikad veća opasnost za EU

Organizovani kriminal nikada nije predstavljao toliko visoku opasnost za EU ​​i njene građane kao danas, objavio je Europol u svom izveštaju o proceni organizovanog kriminala za 2021.Pandemija COVID-19 i potencijalne ekonomske i socijalne posledice idealni su uslovi za širenje organiziranog kriminala u EU. U pandemiji je potvrđena ključna karakteristika kriminalnih mreža a to je njihova brzina u prilagođavanju i kapitalizacija promena u okruženju u kojem deluju. Sve prepreke za ostale postaju prilike za kriminalce, ocenjuje Europol.Poput poslovnog okruženja, jezgro kriminalne mreže čine menadžerski slojevi i terenski operateri. Ovo jezgro okruženo je nizom aktera povezanih sa kriminalnom infrastrukturom koja pruža usluge podrške.Sa skoro 40 procenata kriminalnih mreža aktivnih u trgovini drogom, proizvodnja i trgovina drogom i dalje je najveći kriminalni posao u EU.Trgovina ljudima i eksploatacija ljudi, šverc migranata, mrežne i vanmrežne prevare i imovinski kriminal predstavljaju takođe značajne pretnje građanima EU.Kriminalci generišu korupciju. Gotovo 60% kriminalnih mreža umešano je u korupciju.Kriminalci godišnje naprave i operu milijarde evra. Obim i složenost aktivnosti pranja novca u EU ranije su bili potcenjeni. Profesionalni perači novca uspostavili su paralelni podzemni finansijski sistem i koriste bilo koja sredstva za infiltraciju i podrivanje evropskih ekonomija i društava.Kako su se prale pare u Srbiji Zakonske poslovne strukture koriste se za sve vrste kriminalnih aktivnosti koje imaju uticaj na EU. Više od 80% kriminalnih mreža aktivnih u EU koristi legalne poslovne strukture za svoje kriminalne aktivnosti.Kriminalci su digitalni domoroci. Praktično sve kriminalne aktivnosti sada sadrže neke mrežne komponente, a mnogi zločini su u potpunosti migrirali na mreže. Kriminalci koriste šifrovanu komunikaciju da bi se međusobno umrežili, koriste društvene medije kako bi došli do šire publike za oglašavanje ilegalne robe ili širenje dezinformacija.

Srbija

Vlada Srbije predložila rebalans budžeta za 2021. godinu

Sredstva koja su neophnodna za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu dugova iznose 890,8 milijardi dinara, saopštila je Vlada Srbije. Zbog toga je Narodnoj skupštini uputila predlog izmena Zkaona o budžetu za 2021. godinu.Pored izmena Zakona o budžetu, Vlada Srbije je predložila na usvajanje i odluka o finansiranju PIO fonda, fonda za socijalno osiguranje vojnih lica, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i Nacionalne službe za zapošljavanje.U predlogu se navodi da će deo neophodnih sredstva u iznosu od 153 milijarde dinara, obezbediti iz zajmova od komercijalnih domaćih, međunarodnih i multilateralnih finansijskih institucija kao i od stranih vlada.U zakonskim izmenama Vlada Srbije predlaže da se emituju i državne hartije od vrednosti u iznosu od 330 milijardi dinara, čime će takođe biti obezbeđen deo sredstava za finansiranje.Predlaže se i korišćenje sredstava dobijenih od emisije evroobveznica (državnih hartija od vrednosti emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti) u iznosu od najviše 416,15 milijardi dinara.Naodi se da primanja od prodaje domaće finansijske imovine, iznose najviše 7,9 milijardi dinara i ona, kako se dodaje u predlogu, takođe mogu da se iskoriste za iste namene.Vlada podseća i da je moguća promena strukture u okviru izvora tog finansiranja, uz uslov da ukupni iznos sredstava za tu ne pređe 899,15 milijardi dinara.U slučaju da se planovi za obezbeđivanje sredstava ostvare u potpunosti, Vlada Srbije imaće na raspolaganju iznos od 16,25 milijardi dinara i taj novac moći će da se koristi za otplatu obaveza u narednoj godini.

Srbija

NKD: Vakcine dostupne, imunizacija imperativ

Problem sa koronom rešiće samo masovna vakcinacija jer niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni, saglasili su se učesnici onlajn debate ,,Vakcinom za život’’ koju su organizovali Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) i Ujedinjeni protiv kovida. Imunizacija je, kažu, imperativ i neophodno je da što pre iskoristimo prednost koju imamo, a to je dostupnost vakcina.Specijalista imunologije, doc. dr Emina Milošević zadovoljna je količinom i raznovrsnošću vakcina koje su na raspolaganju građanima Srbije, ali smatra da obuhvat vakcinacije mora da bude veoma širok i veoma brz."Sada imamo takmičenje virusa protiv vakcinalnog imuniteta. Zato je važno da se obuhvatimo vakcinacijom u maksimalnom obimu – da se vakcinišu svi koji smeju da se vakcinišu, onih koji ne smeju je ekstremno malo. Obuhvat trenutno nije najbolji — imamo ljude koji se kolebaju, ono što tu nedostaje je ozbiljna kampanja kojom bi se informisalo stanovništvo, problem je i edukacija kolega kada ih pitaju pacijenti da li treba da se vakcinišu", upozorava Milošević.Tokom ovog onlajn razgovora je bilo mnogo pitanja iz publike u vezi sa rizicima od vakcinacije hroničnih bolesnika, alergičnih na penicilin, trudnica, dojilja.Medicinski stručnjaci su se saglasili da je po hronično obolele značajno veći rizik od oboljevanja od kovida nego od same vakcinacije."Imunizacija je imperativ, ako imate hronično oboljenje, bilo autoimuno, onkološko ili alergiju koja nije na neku od komponenata vakcine – mnogo ćete više nagrabusiti od kovida nego od vakcine jer se osnovna bolest pogoršava kada se oboli od kovida", savetuje specijalizant opšte medicine dr Bojan Dereta i dodaje da hronični bolesnici treba da se vakcinišu u mirnoj fazi svoje bolesti, uz konsultaciju sa svojim lekarom.Alergija na penicilin nije kontraindikacija ni za jednu vakcinu. Lekari su saglasni da se pre trudnoće ili vantelesne oplodnje treba vakcinisati, uz konsultaciju sa lekarom, jer trudnice, ukoliko obole od kovida, imaju veću šansu da razviju težu kliničku sliku. Dojiljama se preporučuje vakcinisanje Fajzerom ili Astra Zenekom.Epidemiološkinja doktorka Ivana Prokić napomenula je da treba uzeti u obzir da je virus ušao u humanu populaciju sa životinja i da je to jednosmeran proces, da „više neće izaći“."Biće tu svake godine, kao virus gripa, svako će nekad, u nekom momentu, doći u kontakt i oboleti, to ljudi moraju da shvate i zaštititi se i protivepidemijskim merama, i vakcinom, koja je imperativ", poručila je ona.Navodeći svoja iskustva iz crvene kovid zone, Dereta je konstatovao da je naročito opasno kod korona virusa to što je nemoguće predvideti kod koga će on razviti tešku kliničku sliku."[Virus] ne bira, pobio je brdo mladih ljudi i onda kada čujete gluposti kako je vakcinisanje čipovanje i da virus ne postoji, dođe vam da plačete od muke jer radite u kovid ambulanti i pokušavate da izvučete ljude", rekao je Dereta.Doktor Miloš Bojović predlaže da za medicinske radnike vakcinacija ne bude obavezna u smislu prisile, ali da zakonski bude regulisano ,,da nekim profesijama ne možete da se bavite ukoliko niste vakcinisani’’.Sva pitanja, dileme i nedoumice u vezi sa korona virusom i vakcinacijom zainteresovani mogu postaviti stručnjacima putem sajta .

Svet

Pakistan privremeno blokirao društvene mreže

Pakistan je privremeno blokirao društvene mreže u pokušaju da izvrši represiju protiv nasilne terorističke grupe i spreči demostrante da ometaju molitve uoči Ramazana u petak, piše TechCrunch.Ranije ove nedelje Pakistan je zabranio islamističku grupu Tehrik-i-Labaik Pakistan nakon što su organi vlasti ugapsili lidera ove grupe, što je izazvalo burne proteste u državi.U naredbi pod nazivom „Potpuno blokiranje platformi društvenih medija“, pakistanska vlada naložila je u petak Upravi za telekomunikacije da blokira platforme društvenih medija, uključujući Tviter, Fejsbuk, Vocap, Jutjub i Telegram, od 11 do 15 sati po lokalnom vremenu.Iako je Pakistan, poput svog suseda Indije, u prošlosti privremeno ukidao pristup telefonskim pozivima, ovo je prvi put da je Islamabad izdao opštu zabranu društvenih medija u zemlji.Pakistan je istraživao načine da preuzme veću kontrolu nad sadržajem digitalnih usluga poslednjih godina, a prema nekim aktivistima, država je preduzimala i ekstremnije mere bez mnogo objašnjenja.

Svet

Materija u „magičnim pečurkama“ pokazuje pozitivne rezultate za lečenje depresije

Psihodelična materija psilocibin, koja se nalazi u „magičnim pečurkama“ pokazuje jednako dobre rezultate kao konvencionalni tretmani za depresiju, pokazuje nova studija koja je još uvek u ranim fazama, piše BBC.Ali kada je reč o aktivnom poboljšanju blagostanja i sposobnosti ljudi da osećaju zadovoljstvo, psihodelični lek je možda imao snažniji efekat, navodi studija.Psihodelične supstance proučavaju se za čitav niz problema sa mentalnim zdravljem, ali naučnici ističu da je potrebno još dodatnog istraživanja.Naučnici iza studije kažu da postoji „apetit za novim tretmanima“ koji imaju drugačiji pristup lečenju mentalnog zdravlja. Učesnici studije, kojih je bilo 59, dobili su ili psilocibin ili uobičajene antidepresive, kako bi uporedili dejstvo oba tretmana.Naučnici iz Centra za psihodelična istraživanja u londonskom Imperial koledžu merili su raspoloženje i funkcionisanje učesnika koristeći različita merila.Prvenstveno su ocenjivali simptome depresije kod ljudi na osnovu njihovih odgovora na pitanja o snu, energiji, apetitu, raspoloženju i samoubilačkim mislima.Prilikom ovog ocenjivanja, psilocibin postigao je iste rezultate kao i konvencionalni antidepresivi.Svih 59 učesnika videlo je uporedivo smanjenje simptoma depresije.Ali prema nekim drugim merilima - iako nisu bila primarni fokus naučnika - psihodelični lek se pokazao znatno bolje.To uključuje želju za radom i socijalno funkcionisanje, mentalno blagostanje i sposobnost osećaja sreće.Ova studija je među prvima koja je psilocibin upoređivala sa tradicionalnim antidepresivima.

Svet

Skuplje cigarete mogu da ubrzaju izlazak iz krize?

Krojenje fiskalne politike će biti ključno za rešavanje socio-ekonomskih posledica pandemije, a jedna od glavnih mera moglo bi da bude i povećavanje poreza i akciza na duvan, zaključci su Tehničkog priručnika o poreskoj politici i administraciji duvana koji je objavila Svetska zdravstvena organizacija  (SZO).„Intervencije kao što je oporozivanje duvana – koji pomažu u smanjivanju konzumiranja duvana, poboljšavaju zdravlje stanovništva i povećavanju prihode državnih vlada – treba da budu deo sveobuhvatne strategije za izgradnju uspešnog oporavka,“ piše u priručniku.Priručnik bi trebalo da pomogne donosiocima odluka da organizuju najdelotvornije oporozivanje duvana u svojoj državi, a SZO veruje da bi se na ovaj način moglo uštedeti i do 1.400 milijardi dolara, koliko se na svetskom nivou godišnje potroši na zdravstvene troškove i smanjenu produktivnost zbog posledica korišćenja duvana.Oporozivanje duvana ne bi sačuvalo samo novac, već i ljudske živote, jer godišnje od posledica pušenja umre osam miliona ljudi.U 2018. godini je samo 38 zemalja u kojima živi 14 odsto svetske populacije, imalo dovoljno visoke poreze na duvan - što znači da oporezuje najmanje 75% cene ovih proizvoda koji štete zdravlju, ističe SZO. Oni dodaju da se primenom dokazanih politika poput poreza na duvan mogu izbeći troškovi koje duvanska industrija stvara lokalnim zajednicama i nacijama.Korona nam je pokazala koliko globalna ekonomija zavisi od zdravlja svih ljudi i zato je ulaganje u javno zdravlje glavni put ka ekonomskom opravku, zaključuje SZO.

Srbija

Kamioni sve duže na granicama, neophodna digitalizacija carina

Član izvršnog odbora Nemačko-srpske provredne komore Dragan Simović kaže da je Nemačka u četvrtak ukinula PCR testove na korona virus za autoprevoznike, pa se vreme transporta koji se obavlja između dve zemlje sada vraćeno u normalu.Simović podseća da su cene drumskog transporta na početku pandemije rasle i do šest puta, ali dodaje da su se one sada vratile na nivo pre pandemije. Simović naglašava da ankete koje sprovodi Nemačko-srpska provredne, pokazuju da veliki broj privrednika iz Srbije posluje sa Nemačkim kompanijama.Prema njegovim rečima, njihovo poslovanje dosta zavisi od situacije koja je aktuelna na graničnim prelazima koji iz Srbije vode ka Hrvatskoj i Mađarskoj, iako su u svetu sada prevaziđene glavne prepreke koje su otežavale transport robe. Na granici sa Hrvatskom neki manji prelazi ukinuti, kamioni se gomilaju na glavnim prelazima i za ulazak u tu zemlhu se čeka šest, 10 ili 12 sati, napominje Simović.Na graničnim prelazima ka Mađarskoj, kako naglašava, čeka se i po deset sati, a službenici uvek imaju neki takozvani "beli štrajk", kada ne žele da rade.Simović dodaje da kamiondžije imaju i velike probleme sa migrantima koji nelegalno ulaze u kamione dok se čeka u kolonama za granični prelaz.U tom slučaju, ako mađarska policija otkrije da je migrant ušao u tu zemlju, kazna za autoprevoznika je šetiri hiljade evra.Sa druge strane problem je ako ti ljudi uđu u kamion koji prevozi prehrambene proizvode, jer posle toga roba mora da se baci, a osigravajuća društva u tom slučaju ne isplaćuju nikakvu odštetu, iako je roba osigurana."ČEKANJA NA GRANICAMA ĆE SE POVEĆATI"Predstavnik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović, dodaje da je sličan problem prisutan i u prekograničnom železničkom transportu i da u poslednje vreme postaje sve veći.Prema Vesovićevim rečima, Hrvatska je teretni saobraćaj trenutno svela na samo jedan granični prelaz sa Srbijom."Pokušali smo da reagujemo na to i intervenišemo, ali situacija govori da će se čekanja na granicma povećavati", kaže Vesović.On je podstio na ideju o zelenim koridorima, koji bi direktno vezale EU i Zapadni Balkan, što je inače česta tema na skupovima koji se organizuju povodom zaključivanja sporazuma o trgovini.Projekti koji to mogu da unaprede su, kako Vesović podseća, Seed projekti koji se odnose na razmenu podataka i uključuju slanje podataka o robi, pre dolaska kamiona na carinske terminale."Verovatno je u tome budućnost, korišćenju digitalnih alata i sertifikata", kaže Vesović.Vasović smatra da je za dalji razvoj transporta na relaciji Zapadni Balkan EU nužno pojednostaviti procedure, kao i ukinuti tarife na korišćenje železničke i putne mreže.Pored toga, prema njegovim rečima, neophodno je da se uspostave pravni okviri za digitalne transportne dokumente, koji ne mogu da funkcionišu ako ih ne prepoznaju administracije određenih država.PROŠIRITI GRANIČNE PRELAZEGranični prelazi u Srbiji prema Simovićevom mišljenju treba da se prošire kako bi firme koje već imaju neophodna dokumenta za robu prošle carinski terminal za pet minuta."To je malo veća investicija, ali mislim da je svrsishodna i da ubrzava tranzit," ocenjuje Simović.On objašnjava da bi mnogo efikasnije bilo da se podaci skeniranjem ubacuju u sistem Evropske unije, što bi ubrzalo uvoz i prIpremilo Srbiju za vreme kada joj se poveća izvoz i promet roba zbog dolaska novih investitora, posebno nemačkih fabrika auto-delova za koje je već izvesno da će doći.Prema Simovićevimm rečima u Srbiji je sada ograničen broj kamiona koji mogu da vrše takav prevoz, a problem je i nedostatak kadrova."Na nov kamion se čeka godinu dana, to će uticati na cenu transporta, poskupeo čelik (koji se koristi za izradu kamiona), a nema ni dovoljno vozača," kaže Simović.Simović smatra da država i PKS treba da olakšaju prekvalifikaciju mladih ljudi u profesionalne vozače, jer oni nemaju dovoljno novca da bi došli do validne vozačne dozvole. Neke transportne kompanije kako objašnjava, već su se organizovale svoje škole obuke za vozače, obezbeđuju im i radnu praksu, ali to kako ocenjuje, nije dovoljno.Čedomir Savković