Odluka o pomoći od 600 evra po autobusu za prevoznike u drumskom saobraćaju sačuvaće više od 20.000 radnih mesta u Srbiji, rekao je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež. "Za privredu ...
Vlasnica brenda "Ferdinand knedle", Lana Nedeljković kaže za Novu ekonomiju da trenutno posluje u nekoliko objekata. U podkastu "Neću da ćutim" govorila je i o tome zašto je došla na ideju da tokom pandemije otvori još jedan lokal, kao i odakle potiče sam naziv njenog brenda."Krenuli smo krajem 2016. godine, otvaranjem prvog lokala u ulici Gavrila Principa u Beogradu", kaže Lana objašnjavajući zanimljivu vezu između naziva ulice i same radnje. Prema njenim rečima, Ferdinand o kome je reč i za koga se vezuje brend je u stvari austrijski car Ferdinand koji je ostao upamćen po izreci "Ja sam car i hoću knedle!", bez obzira na doba godine, a u suprotnom bi otpuštao svog kuvara. "Nema nikakve veze s Francom Ferdinandom (austrijskim nadvojvodom koga je u atentatu ubio Gavrilo Princip u Sarajevu 1914. godine), ali je to ljudima toliko ostalo urezano u pamćenje, da je ispalo kao super marketinški potez", objašnjava sagovornica Nove ekonomije. Nakon toga otvorili drugu radnju na Topličinom vencu, treću u Bulevaru Zorana Đinđića, a četvrta je prvog februara otvorena u TC "Ušće".Prošla 2020. je, kako kaže, bila veoma teška godina, kao i većini ugostitelja jer su izazove koji su došli s pandemijom dočekali nespremni. Najteže je bilo u periodu potpunog zatvaranja."Mi smo tad imali jedan jedini cilj, da možemo da platimo kirije koje su tog momenta ostale takve kakve su, da možemo da isplatimo plate i trudili smo se da na svaki način poboljšamo prodaju", kaže Lana.To se, prema njenim rečima, odnosilo na onlajn prodaju i dostavu tokom vanrednog stanja i ograničenog kretanja kada su pokrenuli kampanju "Ruka ruku mije" čiji je cilj bio da se pomogne najstarijim sugrađanima. "Kampanja je bila osmišljena tako da svako ko poruči knedle, obezbeđuje svojim starijim komšijama u krugu od 200 metara, poklon knedle od šljiva i kajsija, ljudi su to prihvatili širokog srca i nama se povećala prodaja", objašnjava Nedeljković.Pored toga inicirali su i Svetski dan knedli, peticijom na društvenim mrežama i izdejstvovali da 8. septembar bude Svetski dan knedli. Da nije bilo korone, prelazak na onlajn dostavu bi, prema Laninim rečima, išao mnogo sporije.Ipak, smatra da ljudima fali lični kontakt, da ih neko ugosti i da se osećaju onako kako gosti treba da se osećaju.ZAŠTO "FERDINAND KNEDLE" OTVARAJU JOŠ JEDNU RADNJU U VREME PANDEMIJE?"Mi treba da se pojavimo negde gde ljudi neće doći namenski kod nas, nego će tu doći nekim drugim poslom, a onda će videti knedle i poželeti da ih jedu", objašnjava Lana glavni razlog zbog kojeg su odlučili da ovih dana otvore novu radnju u TC "Ušće". PRESLUŠAJTE DEO RAZGOVORA:Prema Laninom iskustvu, poslovanje u toj oblasti mnogo zavisi od vremenskih uslova: kad je hladno i padakiša, ili kad je prevruće kod njih "nema žive duše".Onda su se pitali gde su svi ti ljudi i zaključili da su oni tada obično u tržnom centru. To je, kako naglašava, bio glavni razlog da svoj četvrti lokal otvore u TC Ušće.TEŠKO JE BEZ DRŽAVNE POMOĆI Vlasnica brenda "Ferdinand knedle" kaže da im je paket državne pomoći koji je bio namenjen privrednicima bio od velike koristi. Naglašava da je na početku 2021. godine situacija zbog pandemije nije ništa bolja nego prošle, kada bi bez paketa državne pomoći teško bi preživeli."Jedina je činjenica da smo došli do januara 2021. i da nismo morali da preduzimamo radikalne mere. Bi bilo bi dobro da se deo tih obaveza otpiše", smatra Nedeljković. Kaže da se sada čeka proleće, kao i da nisu otpuštali radnike. Ocenjuje i da će bolja situacija u ugostiteljstvu biti onda kada počnu da rade letnje bašte.Smatra da pomoć privrednicima treba određivati u skladu sa tim kako neko posluje, koliki mu je pad u poslovanju, koliko ima zaposlenih, odnosno koliko plata treba da isplati radnicima.Prema njenim procenama, na nekom širem planu, očekuje se mnogo otpuštanja radnika, biće mnogo nezaposlenih i pašće kupovna moć."Sreća je što naš proizvod nije skup, kod nas dolaze i ljudi koji nemaju dovoljno novca i oni koji ga imaju. Jedna knedla sa šljivama košta 95 dinara i za to će biti i naći će se (novca)", smatra vlasnica Ferdinand knedli Lana Nedeljković.
Bruto domaći proizvod Srbije je u četvrtom kvartalu 2020. godine pao za 1,3 odsto na međugodišnjem nivou, ukazuju prve, fleš procene Republičkog zavoda za statistiku.Obračun kvartalnog BDP za četvrti kvartal 2020. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 1. marta 2021. godine.Podsećamo, u prehodnom, trećem tromesečju, ukupna privredna aktivnost Srbije opala je za 1,4 odsto u odnosu na isti period 2019. godine, a za 7,4 odsto desezonirano (u odnosu na drugi kvartal).
Gugl će plaćati francuskim medijima za upotrebu njihovog sadržaja na mreži u sporazumu koji bi uskoro mogao da se proširi širom Evrope po novim zakonima o autorskim pravima, piše CNN.Tehnološka kompanija i lobi francuskih medija izjavili su u četvrtak da su se složili oko principa kako medijima treba nadoknaditi distribuciju svog sadržaja na Guglovim platformama nakon višemesečnih pregovora.Kada su prošle godine u Francuskoj na snagu stupila nova pravila koja zahtevaju od tehnoloških kompanija da medijima plaćaju isečke vesti prikazane u rezultatima pretrage, Gugl je najavio da će prikazivati samo naslove.U aprilu je francuski organ za zaštitu konkurencije presudio da je Gugl zloupotrebio tržišnu dominaciju i naložio kompaniji da pregovara sa francuskim izdavačima.Gugl će sada pregovarati o ugovorima o licenciranju sa pojedinačnim izdavačima. Već je potpisao ugovore sa pregršt dnevnih novina i časopisa.Evropska unija je 2019. prepravila svoje zakone o autorskim pravima, učinivši platforme poput Gugla i Jutjuba odgovornim za kršenje autorskih prava koje su počinili njihovi korisnici. Nova pravila, koja su se žestoko osporavala, takođe zahtevaju da pretraživači i platforme društvenih medija dele prihod sa izdavačima ako se njihov sadržaj prikazuje.Gugl je prošle godine najavio da će izdavačima platiti više od milijardu dolara u naredne tri godine putem novog programa za licenciranje vesti.Australija je takođe krenula sa uvođenjem zakona koji zahtevaju da tehnološki giganti plaćaju za prikazivanje sadržaja vesti.
Najveći rast onlajn kupovine u Srbiji se, prema podacima portala Idealno.rs, dogodio u aprilu 2020. godine, prenosi portal Netokracija. Tada su, u odnosu na 2019. godinu, pretraživanja na internetu porasla za 50 %, a slično se desilo i tokom novembra i decembra."Uprkos lockdown-u i merama koje su uveliko ograničile naše kretanje, 2020. je bila jedna od najdinamičnijih godina za veb prodavce, korenite promene su se praktično odvijale preko noći, a ceo svet se odjednom i gotovo u potpunosti, preselio na Internet", smatra predstavnik portala Idealno.rs i Jeftinije.hr, Igor Martinović.Digitalni rast, posebno u pogledu internet kupovine, prema njegovim rečima bio je očekivan, ali niko nije mogao da predvidi okolnosti koje su taj rast značajno pospešile. Inače, podaci ovogodišnjeg istraživanja sprovedenog u saradnji sa istraživačkom kućom Valiconom, u okviru Web Retailer Award konkursa za najbolje web prodavnice u regionu, pokazuju da je u Srbiji 61% od svih online kupaca kupovalo redovno ili intenzivno.ONLAJN KUPOVINA OPADA NAKON VANREDNOG STANJA, ALI E-NAVIKE OSTAJU ONLAJN KUPOVALI I MLADI I STARINavodi se da je Generacija X (rođeni od sredine šezdesetih do ranih osamdesetih) predvodila online bum u 2020. godini što je i očekivano, kao i generacija bejbi bumera (ljudi rođeni nakon drugog svetskog rata).Za bejbi bumere se veruje da će ostati na intenetu, pa se prodavcima savetuje da na to obrate pažnju tokom 2021. godine, jer oni najviše kupuju u domaćim prodavnicama.S druge strane tu je i Generacija Z (rođeni od sredine devedesetih do 2010. odine) koja najviše kupuje u inostranim šopovima.Naglašava se da je Aliexpress i dalje glavni sinonim za onlajn kupovinu u Srbiji i pored ukidanja besplatne poštarine, kao i da mnogi trgovci prodaju putem domaćeg Aliexpress-a.Prema rezultatima istraživanja, čak 7% svih onlajn kupovina u Srbiji obavljeno je putem sajta Kupujem Prodajem.Ipak, navodi se da glavni iskorak za jačanje internet trgovine u Srbiji i približavanju kupcima moraju da naprave sajtovi Gigatron, Tehnomanija, Tehnomedija ili neki poput Dijaspora.shop ili hibrid TV prodaje i online-a Shoppster."Tehnomanija je otvaranjem logističko distributivnog centra u CT Parku Beograd Sever krajem godine učinila veliki korak", napominje Martinović koji smatra da je to značajna investicija.Kako naglašava, slično se može očekivati i od Gigatrona, ali i drugih prdavaca.Martinović podseća da u Sloveniji, na primer, tržištem dominira lokalni (pure player) trgovac Mimovrste, dok je Aliexpress tek na 7. mestu uz Amazon. U Hrvatskoj je već dugi niz godina na prvom mestu klasični domaći onlajn šop Ekupi, dok Aliexpress i Ebay polako gube na vrednosti svake godine.To, kako Martinović smatra, pokazuje da dobrim pristupom, sa naglaskom na kvalitetnu i brzu logistiku, lokalni prodavac može da zauzme poziciju na jakom međunarodnom onlajn tržištu.ONLAJN KUPOVINA TOKOM CRNOG PETKA OBORILA REKORDE ŠTA SRBI VOLE DA KUPUJU ONLAJN?U Srbiji je u tokom 2020. godine, prema podacima portala Idealno.rs, postoji podela na strane i domaće onlajn trgovce. Globalno gledano najviše se kupuju artikli iz kategorije mode, odeća i obuća koji zajedno čine 28% onlaln prodajne vrednosti.Odmah uz njih je elektronika sa 25%, i artikli iz grupe "Kuća i bašta" sa 13%.U stranim šopovima dominira elektronika sa 42%, dok je u domaćim to kategorija "Moda". Iste kategorije su dominantne i u Sloveniji i u Hrvatskoj .OMILJENI NAČIN PLAĆANJAPrema rezultatima istraživanja COD, odnosno plaćanje kešom u trenutnu isporuke naručene robe u Srbiji je i dalje dominantan način plaćanja, pa se praktično ne razlikuje među generacijama. U Srbiji od 55 – 60 % svih plaćanja je izvršeno putem COD-a, odnosno isplatom keša po dospeću robe.Generacija Y (rođeni od početka osamdesetih do sredine devedesetih godina) je ona koja je najnaprednija što se tiče plaćanja ostalim načinima, pre svega plaćanja karticama.Kada se to dovede u kontekst sa Hrvatskom ili Slovenijom, razlike su velike. U Sloveniji je gotovina drastično pala u 2020. godini, pa je prvi put plaćanje karticama ono koje je preuzelo primat nad COD-om, a glavni razlog je što su logističari, poput Pošta Slovenije, tokom pandemije zabranili lični dodir sa novcem. ŠTA OČEKIVATI TOKOM 2021. GODINE?Prošlu godinu web prodavci će zapamtiti po velikom rastu, a tradicionalni trgovci po brzoj, praktično preko noći, transformaciji iz offline u online prodaju. Generacije koje nikada nisu kupovale putem Interneta shvatile su lakoću web kupovine i mnogi više nikada neće otići u fizičku prodavnicu po određene kategorije proizvoda. "Urok varljive i nesigurne web prodavnice konačno je odbačen, a pitanje koje grupe potrošača kupuju online zamenjeno je pitanjem koliko svaka grupa potrošača kupuje online", smatra Igor Martinović.Prema njegovim rečima domaći trgovci treba da ulažu sve više, pre svega u marketing, ali i logističke operacije koje će morati da prate povećanu potražnju.
Ruski nadzorni organ za telekomunikacije, Roskomnadzor, zatražio je od svih društvenih mreža da zaustave širenje objava koje pozivaju rusku omladinu da učestvuju u „ilegalnim“ javnim skupovima, a platforme koje to ne budu činile suočavaće se sa novčanim kaznama, piše Telecompaper.Odluka dolazi nakon masovnih protesta širom Rusije zbog zatvaranja kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog u kojima je učestvovalo dosta maloletnih lica, prema navodima ruske vlade.Zvaničnici optužuju Navaljnog i njegove pristalice za iskorišćavanje podložnosti dece i ova odluka navodno treba da „zaštiti decu“.Optužba da je Navaljni ispirao mozak deci kako bi povećao odziv na protestima ponavljana je na mnoštvu medijskih kanala koje kontroliše vlada Rusije, čime je oformljen ključni element propagandnih napora za diskreditaciju opozicionog pokreta.Ruski zakon zabranjuje pozivanje osoba mlađih od 18 godina da prisustvuju neovlašćenim uličnim protestima. U vreme kada je usvojen 2018. godine, Navaljni je rekao da je zakon specifično dizajniran da ometa njegove političke aktivnosti.
Wiener Städtische osiguranje uvodi tri nova dopunska osiguranja koja se mogu ugovoriti uz osnovnu polisu životnog osiguranja: Dopunsko osiguranje za pokriće troškova zdravstvenih usluga uz osigu...
Igradnja projekta kolokvijalno poznatog kao "Novi Sad na vodi" bi tokom visokog vodostaja mogao da izazove potop delova glavnog grada Vojvodine, ali može da ugrozi i mesta uzvodno, saglasni su članovi inicijative "MORAMO ZAJEDNO!". Aktivisti su dodali i da nijedna organizacija nema šanse da uspe sama u sprečavanju tog projekta, zbog čega je neophodno povezivanje lokalnih inicijativa širom Srbije.Oni su na konferenciji koju je danas organizovala inicijative "VIDI, GARI, NE MOŽE!", Novi optimizam i druge partnerske organizacije iz Beograda naveli da je izgradnja "Novog Sada na vodi" kontroverznija od bilo kog investicionog projekta u Srbiji, zato što podrazumeva izmeštanje nasipa 500 metara u korito Dunava. Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine (NS) izjavila je da borba za levu obalu Dunava, takozvani Šodroš i Dunavac treba da spaja građane i da niko nema ekskluzivno pravo na tu temu."(Ova borba) treba da bude takmičenje u razlikama, podele treba da ustuknu pred idejom zajedništva... Projekat 'Novi Sad na vodi' sadrži sve odlike investitorskog, tajkunskog urbanizma, koji nije namenjen Novosađanima, već određeim licima koji bi zaradila izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa na Dunavu zarad dobijanja 165 hektara građevinskog zemljišta na glavnom poplavnom području", kazala je Radovanović. Ona je navela i da su došli do informacije da prema najnovijim katastarske podatke, da je reka Dunav uknjižena kao građevinsko zemljište, "što je nepojmljivo"."Pomeranjem nasipa se dobija 165 hekatara građevinskog zemljišta, ali ujedno oni stvaraju realnu opasnost od poplava. Pored bezbednosnog, postoji i međunarodni problem, jer vi izmeštanjem nasipa ugrožavate međunarodnu plovidbu. Da biste (tako nešto) napravili, morate konsultovati zemlje kroz koje Dunav protiče, pre svega Hrvatsku i Mađarsku... Problem je i ekološki, jer potez na kom se planira gradnja obuhvata plavna područja, Ribarsko ostvro, Kamenjarsku adu, Šodroš i rukavac Dunavac, koji su staništa zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta", dodala je ona.Branislav Grubački Guta, osnivač organizacije Novi optimizam, je Bakiću tokom događaja arhitekti Dragoljubu Bakiću uručio posebno priznanje za počasnog građanina. Bakić je ocenio da je dobro što je struka podigla glas proiv projekta u Novom Sadu, da je Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" dao negatino mišljenje, ali da je u međuvremenu direktor te ustanove smenjen, što znači da će drugostepena odluka "biti drugačija".Kao najveći problem Beograda, Bakić je naveo planove za urbanizaciju Makiškog polja, za koju su aktivisti iz glavnog grada od Novosađana dobili podršku i "franšizu"."Pohlepna vlast ne kidiše samo na Makiš... Taj problem se sada nalazi na 25. strani novina ili u 25 minutu dnevnika. Kada taj problem dođe na prvu stranu, biće kasno - mi ćemo morati da skupljamo kišnicu i da pijemo vodu iz oluka. Novi Sad uspeva ono što Beograđani nisu uspeli, da se odbrane od svog "Beograda na vodi... 'Gari' će biti lozinka građanskog protivljenja bahatoj i pohlepnoj vlasti", smatra Bakić.Prema njegovim rečima, projekat urbanizacije Makiša podrazumeva izgradnju 4,5 miliona kvadrata, parkinga za barem 80.000 vozila, a da će bilo kakvi građevinski radovi biti potencijalna ekološka bomba."Beograđani sada sa svojih česmi piju skoro izvorsku vodu, koja se od Železnika spušta na Makiš, gde se akumulira. Vodosnabdevanja će biti ugroženo sa tih 50 hektara garaža, za koje će biti iskopano 20 miliona kubnih metara zemlje", rekao je Bakić.
Britanija planira da podnese zahtev da se pridruži masivnom trgovinskom sporazumu koji čini 11 država azijsko-pacifičkog bloka, nedugo nakon što su napustili jedinstveno tržište Evropske unije, piše Euractiv.Sekretar za međunarodnu trgovinu Liz Tras zvanično će danas zatražiti da se Britanija pridruži Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP), tržištu koje predstavlja pola milijarde ljudi i oko 13,5 odsto globalne ekonomije.Potpis na sporazum stavili su ministri Australije, Bruneja, Vijetnama, Japana, Kanade, Malezije, Meksika, Novog Zelanda, Perua, Singapura i Čilea.Ovaj potez dolazi godinu dana nakon što je Britanija napustila Evropsku uniju, okončavši više od četrdeset godina članstva i nakon pet godina složenih trgovinskih razgovora sa blokom.Britanski premijer Boris Džonson rekao je da bi potencijalno novo partnerstvo „donelo ogromne ekonomske koristi za narod Britanije“.Očekuje se da će pregovori početi ove godine, kaže britansko Ministarstvo trgovine.Tras kaže da bi pristupanje CPTPP-u ponudilo „ogromne mogućnosti“.Britanija je već postigla sporazume sa članicama CPTPP-a, poput Japana i Kanade, nakon Bregzita, a prema izveštajima britanskih medija, države CPTPP-a činile su oko osam odsto izvoza Velike Britanije u 2019. godini.Tras dodaje da će sporazum značiti niže carine za proizvođače automobila i proizvođače viskija, a takođe će doneti i "kvalitetna radna mesta i veći prosperitet za ljude u Britaniji“.CPTPP je pokrenut 2019. godine kako bi uklonio trgovinske barijere među 11 država koje predstavljaju gotovo 500 miliona potrošača u azijsko-pacifičkom regionu u pokušaju da se suprotstave rastućem ekonomskom uticaju Kine.
Vlada Srbije donela je uredbe kojima su definisani podsticaji za inovacije u preduzetništvu u ukupnom iznosu od 170 miliona dinara. Veći deo tih sredstava, 100 miliona dinara, namenjeno je za projekte koji se odnose na inovacije u ženskom preduzetništvu.Za podršku inovaicjama u ženskom preduzetništvu dodeljivaće se do 23 miliona dinara po odobrenom projektu.Prema podacima iz Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, osnivači, vlasnici i rukovodioci malih i srednji preduzeća u Srbiji većinom su muškarci (77,9%), dok su žene najčešće vlasnice radnji (34,3%) i srednjih privrednih društava (22,1%). Zato je kako se objašnjava cilj ovog programa da podrži razvoj ženskog, inovacionog preduzetništva i doprinese stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta za preduzetnice.Bespovratna sredstva se mogu koristiti za različite aktivnosti kojima se promoviše značaj ženskog inovacionog preduzetništva, za programe mentorstva i obuka.Cilj je unapređenje i razvoj poslovnih, inovacionih kapaciteta preduzetnica, navodi se u tekstu posebne uredbe koju je usvojila Vlada Srbije.70 MILIONA ZA PROMOCIJU "OSTALIH" INOVACIJA U PREDUZETNIŠTVUPosebnom uredbom Vlada Srbije odredila je 70 miliona dinara za popularizaciju i promocija inovacija i inovacionom preduzetništvu i taj novac namenjen je organizacijama i lokalnim samoupravama za projekte koji promovišu i popularizuju inovacije, kao i inovaciono preduzetništvo.Za određene namene u cilju promocije inovacija u preduzetništvu definisani su posebni iznosi za određene vrste projekata:- Maksimalan iznos od 23.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za planiranje, izradu i sprovođenje promotivne kampanje o značaju razvoja inovacija i inovacionog preduzetništva, na nacionalnom i lokalnom nivou;- Iznos od 20.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za organizaciju manifestacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva, na nacionalnom i lokalnom nivou;- Iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za izradu i sprovođenje programa mentorstva i obuka;- Iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za istraživanja o stanju, problemima i perspektivama inovacionog ekosistema u Republici Srbiji;- Maksimalan iznos od 10.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za izradu štampanih i multimedijalnih publikacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva u široj populaciji; - Maksimalan iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za projekte digitalizacije kulturnog, umetničkog i duhovnog nasleđa Srbije i srpskog naroda. Srbija se ovom programima rukovodi, kako se navodi ugledajući se na zemlje poput Švajcarske, Finske i Izraela.Opšti cilj programa je, kako se objašnjava informisanje javnosti, univerzitetske, akademske, naučno-istraživačke i poslovne zajednice, a pre svega mladih.Realizacijom ovog programa Republika Srbija nastoji da podstakne građane, a posebno mlade, da razmišljaju kao preduzetnici, a naglasak je kako se objašnjava na jačanju lokalnih i regionalnih inicijativa.ISKUSTVA PREDUZETNICA: KAKO RADI PRIVATNI STOMATOLOG U DOBA KORONE NAČIN PRIJAVEPravo učešća na konkursima imaju organizacije i jedinice lokalne samouprave koje ispunjavaju propisane uslove.Polovina sredstava namenjena je za usluge po ugovorima, a polovinu mogu da očekuju "ostali nivoi vlasti", budući da pravo učešća imaju lokalne samouprave, kao i organizacije koje žele da sa njima zajedno nastupe na konkursima.Po raspisivanju konkursa, sve informacije će biti objavljene u dnevnim novinama i na sajtu www.inovacije.gov.rs. Rok za podnošenje prijava je od dana objavljivanja konkursa do utroška sredstava.Precizno i tačno popunjena prijava i prateća dokumentacija šalje se preporučenom poštom na adresu: Vlada, Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Ul. Nemanjina 11, 11000 Beograd.
-270x152.jpeg)
Regionalni lider u priređivanju igara na sreću donirao zdravstvu Srbije oko 700.000 evra u borbi protiv korona virusa, opremio tehnikom bolničke sobe i sigurne kuće, napravio volonterski servis, a zaposleni ...
Prema izveštaju kompanije Goldman Sachs ove nedelje zabeležen je „najveći pad vrednosti hedž fondova“ od februara 2009. godine, do čega je došlo usled „šort skviza“ (short squeeze), odnosno naglog skoka vrednosti akcija kompanije GameStop kojem su doprineli udruženi trgovci na popularnom sajtu Reddit, piše portal ZeroHedge.Neuspeli pokušaj hedž fondova da „kratko prodaju“ (short sell) akcije GameStop-a, odnosno da ih pozajme na oročeni period, prodaju na otvorenom tržištu sve u nadi da će vrednost kasnije opasti, kako bi ostvarili profit naknadno kupujući akcije po manjoj vrednosti, naterao je sada hedž fondove da se reše svih kratkih pozicija na berzi kako bi pokrili svoje gubitke.Iako su naveli da su se pokrili, njihova takozvana izloženost je blizu rekordnog nivoa, što ukazuje na rizik od prinudne prodaje i kupovine akcija.Čak i dok se hedž fondovi ove nedelje agresivno razdužuju i aktivno smanjuju rizik, bruto i neto izloženosti „ostaju blizu najvišeg nivoa zabeleženih“.life was very different last week if one managed a hedge fund. The typical US equity long/short fund returned -7% this week and has returned -6% YTD.The past 25 years have witnessed a number of sharp short squeezes in the US equity market, but none as extreme as has occurred recently. In the last three months, a basket containing the 50 Russell 3000 stocks with market caps above $1 billion and the largest short interest as a share of float (GSCBMSAL) has rallied by 98%. This exceeded the 77% return of highly-shorted stocks during 2Q 2020, a 56% rally in mid-2009, and two distinct 72% rallies during the Tech Bubble in 1999 and 2000. This week the basket’s trailing 5-, 10-, and 21-day returns registered as the largest on record.Goldman Sachs kaže da je ova situacija „pokazala da neodrživi višak na jednom malom delu tržišta ima potencijal da poljulja čitavo tržište“ i navode da ukoliko trgovci udruženi na Reddit-u nastave da podižu cene akcija GameStop-a da postoji mogućnost da se čitava berza uruši.Robinhood, jedna od najvećih brokerskih kompanija na internetu, ove nedelje je zabranila svojim korisnicima da trguju akcijama određenih kompanija na berzi i tako sačuvala tradicionalne ulagače, odnosno brojne hedž fondove. Sada je Robinhood uzeo novu rundu investicija u visini od milijardu dolara koje je prikupio od postojećih investitora, piše portal Startit.
Nectar je domaća porodična kompanija, regionalni lider u proizvodnji voćnih sokova, koja posluje već pune dve decenije. Od prvog proizvoda, jabukovog sirćeta, do danas, kada u Nectar portfoliju ima preko 30 ...
Zbog krize koju je izazvala pandemija prestalo je da radi oko 200 turističkih agencija i očekuje se da će se taj broj povećavati, upozorilo je Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS). Prema njihovim rečima Ministarstvo finansija i dalje izbegava da im pomogne, iako su turističke agencije među delatnostima koje beleže najveće gubitke.Pored toga, turističke agencije često su i male firme koje su mnogim porodicama važan izvor prihoda.UTAS je podsetio da zamenska putovanja i povraćaj novca putnicima zavise od opstanka agencija i da je zato još važnije da turističke agencije dobiju bespovratna sredstva kako bi očuvale poslovanje."Ne razumemo zašto država izbegava da pomogne onima koji beleže gubitke veće od 90 odsto, a od kojih zavisi i povraćaj novca građanima Srbije koji su uplatili putovanja pre početka krize", navodi se u saopštenju UTAS-a.Prema podacima Agencije za privredne registre, od 15. marta 2020. godine su izbrisane 94 agencije, od čega 20 organizatora putovanja, dok je rad prekinulo 105 privrednih subjekata, među kojima je 10 organizatora putovanja.U UTAS-u očekuju da se problemi povećaju tokom februara, kada stiže plaćanje odloženih poreza i doprinosa koje agencije ne mogu da plate, jer ne rade već skoro godinu dana. "Ponovo apelujemo da se ovaj dug otpiše, da se dodeli jednokratna pomoć kao i drugim ugroženim kategorijama, te da se ubrza odobravanje kredita iz Fonda za razvoj čije sednice ponovo stagniraju", dodaje se u saopštenju UTAS-a.UTAS PREDLOŽIO REŠENJE ZA TURISTIČKE AGENCIJE, OGLASIO I PETICIJU Udruženje je pohvalilo mere kojima je država pomogla gradskim hotelima i najavljene subvencije za prevoznike, jer je njihovo poslovanje takođe ugroženo.Pored toga očekuje da se uvaže i njihovi argumenti koji su, kako je navedeno, bazirani na bilansima i činjenicama o gubicima.Predstavnici turističkih agencija više puta su apelovali da im država pomogne, a zbog izostanka pomoći protestovali su nekoliko puta.Pored slabog poslovanja, mnoge turističke agencije imaju i problem sa novim zakonom koji propisuje dobijanje dozvola za rad.Za nju su im potrebne bankarske garancije, koje većina nije mogla da dobije, ili osiguravajuće polise koje su postale preskupe.
Upravni odbor Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbije) imenovao je Franka Aletera na mesto direktora i Izvršnog člana Upravnog odbora AHK Srbije. Aleter je naslednik dosadašnjeg direktora A...
Rukovodstvo Fejsbuka bilo je svesno problema koji predstavljaju političke grupe na toj platformi i kompanija se interno borila oko toga kako da ih obuzda.Fejsbukovi analitičari upozorili su rukovodstvo kompanije u avgustu prošle godine na očigledne dezinformacije i pozive na nasilje koji su se širili svim većim političkim grupama na platformi, pokazuju interni dokumenti do kojih je došao Vol strit žurnal.Te grupe kolektivno dosežu stotine miliona korisnika.Prema podacima analitičara jedna grupa koja je brojila 58.000 članova imala je pozive na nasilje praktično na dnevnoj bazi. Druga, takođe velika grupa, tvrdila je da je osnovana od strane pristalica bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, međutim vodili su je „finansijski motivisani Albanci“ usmeravajući milione korisnika na lažne vesti i drugi provokativni sadržaj.Otprilike „70 odsto od najvećih stotinu grupa nije se smatralo preporučljivim za korisnike platforme“, naveli su analitičari u izveštaju dostavljenom rukovodstvu kompanije. „Moramo da učinimo nešto da suzbijemo ove grupe. Naši postojeći sistemi nisu dovoljni za regulaciju ovakvog sadržaja“, napisali su oni.Kao odgovor na to, Fejsbuk je uoči američkih izbora zabranio neke od najistaknutijih grupa i preduzeo korake da smanji rast drugih. Ipak, Fejsbuk je ta ograničenja smatrao privremenim i nije želeo da uvodi strože mere uprkos preporukama njegovih analitičara, pokazuju dokumenti.U nedeljama nakon izbora, mnoge velike grupe - uključujući neke imenovane u avgustovskoj prezentaciji - preispitivale su rezultate glasanja, organizovale proteste zbog rezultata i pomogle ubrzavanju protesta koji su prethodili neredima u zgradi Kapitola 6. januara.Nakon nereda, Fejsbuk je uklonio još grupa i nametnuo nova pravila kao deo onoga što je nazvao „hitnim reagovanjem“.Sada, izvršni direktor ove društvene mreže Mark Zakerberg najavio je da njihova platforma više neće preporučivati građanske i političke grupe svojim korisnicima, kao i da će raditi na tome da korisnici vide što manje političkog sadržaja na početnoj strani.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2020. godini iznosila je 40 milijardi evra i imala je pad od 3,4 odsto u odnosu na 2019. godinu, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).Izvoz robe imao je vrednost od 17,05 milijardi evra, što je pad od 2,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, a i uvoz je smanjen 3,8 odsto, na 22,95 milijardi evra.Deficit je iznosio 5,9 milijardi evra, što je smanjenje od 6,8 procenata u poredjenju sa 2019. godinom.Pokrivenost uvoza izvozom je bila 74,3 odsto i bila je veća od pokrivenosti u 2019. kada je iznosila 73,4 procenta.Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 61,4 odsto ukupne razmene.Drugi po važnosti partneri bile su zemlje CEFTA, sa kojima je Srbija ostvarila suficit u razmeni od 2,1 milijardu dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od žitarica), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.
U podkastu Nove ekonomije "Neću da ćutim", gošća Vesne Lapčić je Lana Nedeljković, vlasnica brenda Ferdinand knedle.Tema podkasta je: Kako se njena firma snašla u novim okolnostima i zašto usred pandemije otvara novi lokal u beogradskom tržnom centru Ušće.
United Group (Junajted grupa) optužila je druge telekomunikacione kompanije, Telekom Srbiju i Telenor, da planiraju saradnju kako bi "uništili kablovskog operatora SBB". Junajted grupa je najavil...
-270x152.jpg)
Kompanija dm drogerie markt nastavila je sa ekspanzijom na lokalnom tržištu otvaranjem prve nove drogerije u ovoj godini na adresi Braće Jerković 137a. Kao i prilikom svakog otvaranja, drogerijski lanac je namenio deo prometa u humanitarne svrhe, dok je kupcima priredio brojna iznenađenja i pogodnosti. Vođena poslovnom vodiljom Zajedno jedni za druge, kompanija je dan otvaranja nove drogerije obeležila sada već tradicionalnom donacijom, izdvojivši 500.000 dinara za Specijalnu bolnicu za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. Pored toga, dm je pripremio poklone za prvih 2.500 kupaca, a od četvrtka 28. januara do subote, 30. januara omogućen je popust od 15 posto na sve, čak i na snižene proizvode.Budući da mame imaju poseban tretman u drogerijskom lancu, u ovoj dm drogeriji u Beogradu obezbeđen je kutak za dojenje, kao i sto za povijanje beba. Pristupačne cene, maksimalan kvalitet proizvoda i široka ponuda učinila je dm drogerije omiljenim za kupovinu svega na jednom mestu. Naime, kompanija dm prepoznata je kao prioritetan lanac snabdevanja budući da u svom asortimanu, pored proizvoda za negu i lepotu, sadrži i širok izbor prehrambenih i organskih namirnica, hranu za bebe, kao i proizvode za održavanje domaćinstva.Ovaj najveći drogerijski lanac u Evropi nastaviće da osluškuje potrebe svojih kupaca i da sprovodi potrebne epidemiološke mere kako bi svaka dm drogerija ostala sigurno mesto za prijatnu kupovinu.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
